Po amandmanu se za reč javila narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, iskrena da budem, pokušala sam da saznam gde su ministar i njegova saradnica, jer prošlog puta kada je bila rasprava o zakonu za koji je on određen od strane Vlade, mislim da je bio CEFTA sporazum, on je bio u 13.30 u skupštinskom restoranu, a pauza je obično od 14 do 15 sati, pa bih vas zamolila, gospodine Mrkonjiću, da proverite zašto je gospodin ministar izašao u trenutku kada je koleginica Radeta obrazlagala svoj amandman.
Sada ja dotičnog gospodina, za koga gospodin Nikolić kaže da možda hvata beleške, ne znam u kom ste svojstvu ovde, mogu da pitam, ali vi ne možete da mi odgovorite, a sve i da pitam ministra ovo što ću sada da iznesem kao podatak koji sam upravo dobila, on mi ne bi dao odgovor. Zato ću kompletnu dokumentaciju da pripremim u formi poslaničkog pitanja, da dostavim Odboru za finansije i vrlo rado će gospođa Tabaković guverneru Narodne banke i ministru finansija da prosledi ono što je vezano za kriminal i reketiranje ljudi koji imaju osiguravajuća društva.
Nisam iz nekih propagandnih ili nekih drugih razloga pominjala slučaj osiguravajućeg društva "Prizma" iz Topole jutros, nego zbog činjenice da je ovaj i ovakav zakon dao mogućnost da se samo oni koji su miljenici aktuelnih vlastodržaca, koji su članovi G17 grupe, "žutog demokratskog preduzeća", DSS-a ili Nove Srbije ili već ne znam koga, štite i da im se ne nalaze banalni razlozi za gašenje njihovog preduzeća.
Gospodin Buha je podneo amandman i tražio je da se briše stav 2. predloženog člana, koji kaže da direktor akcionarskog društva za osiguranje mora biti u radnom odnosu u tom društvu.
Šta ćemo sa ovim čovekom kome ste, eto, iz čista mira, iz nekih sasvim banalnih razloga, a reći ću vam i kako, oduzeli dozvolu za rad, a on više nigde ne može da bude u radnom odnosu? Naterali ste ga, odnosno to je uradio po svojim diskrecionim ovlašćenjima guverner Narodne banke, da izvrši dobrovoljnu likvidaciju preduzeća koje je u tom trenutku imalo 236 miliona na svom računu kapitala.
Ko treba da ide u dobrovoljnu likvidaciju sa toliko novca i zašto bi to bio interes tog čoveka, hajde, razmislite malo, ako nije ucenjen, ako mu nisu rekli - ako nećeš dobrovoljno, pronaći ćemo ti milion drugih razloga zbog kojih ćeš morati da ugasiš svoju firmu. Jer, verovatno je ušao u sferu poslovanja tamo gde se mafijašima iz vlasti, onima koji su oko guvernera, nije dopao.
Recite mi, molim vas, i na osnovu člana koji menjate, ne samo ove tačke 7), verovatno je i to jedan od razloga, nije naveo opravdanost osnivanja društva, ali videću kada dobijem tu dokumentaciju, ali sada i po ovoj dopuni, o čemu je govorila koleginica Radeta, kako ćete da objasnite posle toliko vremena da je opravdanost zahteva tog čoveka moguća kada je on morao da izvrši tzv. dobrovoljnu likvidaciju, odnosno - moraš ili ćemo mi da ti sednemo na kičmu i da ti radimo šta hoćemo.
Naveli su kao razlog da u trenutku kada je nateran da izvrši dobrovoljno likvidaciju on nije imao 2,5 miliona evra, imao je 2,8 miliona evra, a sa druge strane, u toj godini kada je nateran da izvrši likvidaciju... Na sve vas je to, sećam se kao da je juče bilo, kada je usvajan zakon, upozoravao gospodin Tomislav Nikolić, predsednik naše poslaničke grupe, da će tako mali da nestanu i da će tajkuni da rade šta hoće, a da drugi ljudi i preduzeća neće moći da posluju.
U toj godini, osiguravajuće društvo, ne znam kog karaktera, mislim da je to neko akcionarsko društvo ili neko udruženje AMS, ispraviće me gospođa Tabaković ako grešim, bilo je prvo po uspešnosti poslovanja, a osiguravajuće društvo "Prizma" na drugom mestu.
Sada recite, da li vi i kome garantujete pravnu i svaku drugu sigurnost u zemlji u kojoj se ljudima na izvestan način preti, kada dođete i kažete čoveku koji ima toliko novca na svom računu, koji normalno posluje, koji ima svoju klijentelu, koji zapošljava toliki broj ljudi, koji se bavi ovim što je sada predmet rasprave, a to je posredovanje u osiguranju, da mora pod pritiskom da se povuče zato što za njega nema mesta, jer je takva bara da je krokodila mnogo, ali samo onih iz vrha državne vlasti i onih koji su oko mafijaškog klana guvernera Jelašića i družine G17 plus.
To niko normalan ne može da trpi. Nemate opravdanja za tako nešto.
Budite sigurni da će se i pomenuta firma i svako kome na takav način onemogućite da posluje u državi Srbiji, u kojoj hoće da radi, u skladu sa svojim sposobnostima i svojim kapitalom, boriti do kraja. Na kraju krajeva, pravda jednom mora da pobedi. Kroz izvestan broj meseci, a vreme veoma brzo prolazi, videćete da ćemo da vratimo sve u normalne tokove i da ćemo dati mogućnost ljudima koji hoće da rade.
Što reče malopre predsednik naše poslaničke grupe gospodin Nikolić, ako treba da bude i 100 i 200 osiguravajućih društava, a ne da na ovakav način ljudima koji su stekli određeni poslovni integritet, koji su stekli imidž, ugled, u jednom jedinom danu jednim aktom guvernera urušite sve što su vredno i marljivo radili tako da ne mogu više nigde, a naročito oni koji su bili prinuđeni zbog toga da ostanu bez posla. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i ostali poslanici SRS, ja sam takođe podneo amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, sa predlogom da se član 10. briše, s obzirom na to da je ceo predlog zakona nepotreban, u suštini, i štetan iz mnogo razloga, o čemu je već dosta rečeno od strane poslanika SRS.
Suština stvari ovih izmena i dopuna leži u pripremanju terena za privatizaciju osiguravajućih društava. Dobro se zna da su osiguravajuća društva izuzetno profitabilna, da raspolažu tržištem, značajnom infrastrukturom, kapitalom, ali njihova vrednost biće procenjena onako kako je procenjivana vrednost šećerana, cementara, železara itd.
Danas imamo afere i veliki broj umešanih lica, i to, kao po pravilu, nosilaca značajnih funkcija u dosovskim vladama od 2001. godine do danas.
Ovaj član 10. Predloga zakona odnosi se na definisanje statusa lica koje će se baviti posredovanjem u osiguranju. Dakle, Vlada želi, odnosno predlagač, da polako sužava krug lica koja će se baviti ovim poslom, što će svakako biti veoma pogubno za armiju onih koji su, kao lica sa ovlašćenjima Narodne banke Republike Srbije, mogli da obavljaju poslove u posredovanju pri osiguranju. Sada se to odnosi samo na zaposlene u tom licu, odnosno kod neke osiguravajuće kuće. Na ovaj način direktno se utiče na smanjenje broja onih koji su u ovom teškom vremenu tranzicije, na srpskom, a mi kažemo - pljačka državne i nekadašnje društvene imovine, mogli da ostvare kakav-takav prihod, zbog egzistencije svoje porodice.
Dakle, imali smo zastupanje po tzv. multilevel sistemu, a to je funkcionisalo kako je funkcionisalo, ali to nekome očigledno ne odgovara i zato se sklanjaju iza uslova za učlanjenje u STO, tamo neke godine, kako kažu. Ta lica su i do sada bila kontrolisana od strane osiguravajućih kuća, pre svega, zbog zakonske obaveze, ali i zbog očuvanja i zaštite svog kredibiliteta.
Takođe, ta lica su donosila odgovarajući profit posredovanjem u osiguranju sa velikim brojem klijenata. Ne zaboravimo da osiguravajuće kuće, pogotovo one iz inostranstva koje imaju svoja predstavništva registrovana u Srbiji, neće tek tako masovno zapošljavati radnike, odnosno agente koji će na neki način zameniti lica koja su se bavila posredovanjem pri osiguranju sa licencom NBS.
Oni koji budu, da citiram predloženu izmenu, "zaposleni u licu" moraće da ispunjavaju nečovečne uslove, nedostojne čoveka, a o tome su već govorili koleginica Jorgovanka Tabaković i ostali poslanici SRS. Šta znači sprečiti ljudsko biće da ima svoj porod? To je, pored gaženja osnovnog ljudskog prava, ugrožavanje biološkog opstanka nacije. Da li su ovo primeri kako se moderna Evropa odnosi prema čoveku, pa i mi želimo to da nametnemo svojim građanima?
U obrazloženju se pominju navodne zloupotrebe od strane ovlašćenih lica u posredovanju pri osiguranju, a te zloupotrebe obično nastanu kada treba da dođe do isplate za neku štetu ili nesrećan slučaj, pa nastane spor između osiguranika i osiguravajuće kuće. To znači da nije problem samo u radu ovlašćenog lica, već u korektnosti samog osiguravajućeg društva.
Imamo primere da su naši građani morali u dosta slučajeva da pravdu potraže na sudu, pa čak i u zemlji gde je sedište osiguravajuće kuće, ali opet ponavljam, ne zbog rada lica sa licencom NBS, već zbog pronalaženja rupa u ugovoru da bi se izbegla naplata štete ili neki drugi vid nadoknade osiguraniku od strane osiguravajuće kuće.
Bolje bi bilo da takvim osiguravajućim kućama koje sud primora da svojim klijentima isplaćuju premije država oduzme dozvolu za rad. Konkretno, znam za jedan slučaj gde se vodi sudski proces u Srbiji, a verovatno će početi da se vodi i u toj zemlji odakle potiče ta kuća. Samo bih rekao da je poslanik SRS Zoran Despotović u načelnoj raspravi konkretno rekao ministru o čemu se radi i od njega očekuje povratnu informaciju, upravo od NBS, da li se nešto radi konkretno u tom slučaju.
Brisanjem člana 10. Predloga zakona, kao i ostalih članova kako su predložili poslanici SRS, sprečiće se, takođe, donošenje zakona koji u stvari predstavlja preči put za pljačku državne imovine, i to po osnovu da kupcu pripadne 70% od ukupne imovine, umesto da to bude 49%, kako bi se sačuvao udeo države kao većinskog vlasnika. Agencija po potrebi može da sprovede postupak prodaje i delova imovine preduzeća, dakle, onoga što vredi i što je atraktivno. Da li je u redu, po logici predlagača, da neko ko to želi da kupi mora da kupuje poslovnice po Trgovištu, Sjenici, umesto da kupi poslovnicu u Knez Mihailovoj i Novom Sadu itd.
Ponovo se vraćam na procenu vrednosti imovine, jer upravo to predstoji već izvesnoj privatizaciji osiguravajućih društava. Imamo puno primera u vezi sa zloupotrebom poslovnog prostora koji je nekada pripadao društvenim, odnosno državnim preduzećima. Ovde je bilo dosta govora o "Robnim kućama Beograd", firmama "Beko", "Putnik", itd., čiji se prostor takoreći za bagatelu iznajmljuje povlašćenim licima ili pojedinim televizijama poput TV B92, koji to kasnije iznajmljuju nekom drugom za mnogo veće sume novca.
Na kraju, ono što mi u stvari bode oči u ovom predlogu zakona, a i svim poslanicima SRS, jeste reč - provizija. Lepo piše u ovom predlogu zakona u članu 243v da ministar lično propisuje visinu provizije posle obavljene privatizacije. Gospodina ministra lično pitam zbog jedne situacije, odnosno privatizacije Fabrike cementa Novi Popovac, a s obzirom na to da sam radio u toj fabrici... U vreme privatizacije Fabrike cementa Novi Popovac današnji ministar Mirko Cvetković je bio direktor Agencije za privatizaciju. Nemanja Kolesar, tadašnji šef kabineta predsednika Vlade Zorana Đinđića, bio je predsednik Upravnog odbora popovačke cementare. Motao se tu, kako bih rekao, i Zoran Janjušević, upravo u vreme te privatizacije Fabrike cementa. Ministar za privatizaciju u to vreme je bio Aleksandar Vlahović. Sada vi zamislite tu ekipu, da li vam ona uliva poverenje za nešto pošteno i ozbiljno?
Sada vas pitam, gospodine ministre, da nije i Nemanja Kolesar nagrađen sa dva miliona i 300 dolara, po nekom članu zakona poput ovog 243v, za uspešnu privatizaciju. Novac je, kao što javnost zna, uplaćena na njihove račune na onim dobro poznatim egzotičnim ostrvima. Mene bi bilo sramota da se i o jednom pripadniku SRS, a pogotovo funkcioneru, a bili smo na vlasti od 1998. do 2000. godine tako govorilo. Vi zato ostajete nemi, jer ne možete da opravdate ni sebe, a ni vaše partijske kolege od onog što su učinili Srbiji. Nadam se da će poslanici vladajuće koalicije, a pogotovo poslanici DS, glasati u danu za glasanje za ovaj amandman, kao i za sve amandmane SRS, jer bismo tako sprečili da se pojavi neki novi Kolesar.
Na kraju, uzalud je srpska Vlada spremila novac za plaćanje doušnicima. Ponosan je Ratko Mladić na svog sina, ponosan je Darko Mladić na svog oca. Opet koristim priliku da poželim generalu Ratku Mladiću sigurne i slobodne gorske staze i što manje doušnika i izdajnika na njegovom putu.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Radiši Iliću.
Reč ima, po amandmanu, narodni poslanik Nataša Jovanović, pa potom verovatno pauza. Izvolite, imate još pet minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadležni skupštinski odbori nisu mogli da prihvate, kada su razmatrali vladin predlog za izmenu i dopunu ovog člana zakona, ovu izmenu, zato što je ovaj član, gospodine ministre, direktno suprotstavljen članu 60. Ustava Republike Srbije koji govori o tome da svako ima pravo na rad.
Član 60. Ustava kaže, a molila bih vas, gospodine Mrkonjiću, da mi oduzmete to vreme da bih pročitala: "Jamči se pravo na rad, u skladu sa zakonom. Svako ima pravo na slobodan izbor rada. Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.
Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor" itd.
Sada vi meni recite, da li Zakon o radu, pošto stav 1. člana 60. Ustava Republike Srbije jemči, u skladu sa zakonom, predviđa da u oblasti osiguranja, da u oblasti kolporterstva, u oblasti računovodstva, da ne ređam dalje, vi možete da ograničite građanina Srbije da on radi taj posao samo ako je stalno zaposlen? Ne možete.
Ko zna koliko je vas koji ste na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a imate znanje za određeni profil zanimanja i imate honorarni ugovor o radu sa nekom firmom za ono za šta ste specijalizovani.
Koliko je honoraraca u preduzećima i koliko je onih koji imaju takve ugovore. Pa evo, i u kabinetu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije se nalazi jedan javnosti poznat novinar, koji je sada neki savetnik ili nešto u kabinetu predsednika.
Kako vi to mislite, gospodine ministre, da samo za osiguravajuća društva ograničite pravo na rad građanima, a čuli ste od kolege Ilića, ko zna koliko je desetina hiljada takvih ljudi. Pre podne je taj neko inženjer u nekom preduzeću koje ste vi uništili i koje je propalo, ima platu od 150 ili 200 evra, i šta će on da radi popodne - da posreduje u osiguranju. Možda je uspešniji u tome od onog ko je stalno zaposlen. Vi merite sposobnost i ograničavate ljudima pravo na rad da zarade dodatni prihod. Ili, imate nekog računovođu ili pravnika koji radi u javnom komunalnom preduzeću, bilo gde, službenika u banci, završi se njegovo radno vreme i on popodne kreće, ide od vrata do vrata i od jednog do drugog i traži klijenta za polisu koju mu nudi.
Taj neko ko se bavi posredovanjem u oblasti osiguranja, kome vi više ne date da taj posao radi, ne samo da ima dodatni prihod, nego je čak, ponavljam, veoma često uspešniji od onoga ko je stalno zaposlen i ko radi za fiksnu nadoknadu. To je neverovatno.
Ovaj član zakona i ova izmena, gospodine Cvetkoviću, kada bude i ako se bude konstituisao Ustavni sud, ne može da opstane, jer vi oduzimate pravo na rad. Vi sutra možete da kažete - svako ko ima licencu za računovođu, a zaposlen je u nekom preduzeću i radi na nekom mestu, popodne tu delatnost ne može da obavlja. Tako da krenete od jedne do druge oblasti poslovanja i dokle će to da nas odvede? Vi ćete onda potpuno da ukinete ugovor poslodavca za honorarni rad ili za posredovanje za bilo koji posao.
Recite ovim ljudima što prodaju novine na ulici, a nisu stalno zaposleni u firmi Caneta Žapca ili nekoj drugoj - e ne možete vi to da radite, da stojite na semaforima i da prodajete novine, zato što morate da bude stalno zaposleni. Dokle će to da nas odvede?
Ne može, gospodine ministre, ovako da se menja zakon. Vi eksplicitno kažete - za državljane Republike Srbije, a pazite šta ste rekli u poslednjem stavu: "Strano fizičko lice koje, po pravu države čiji je državljanin, ispunjava uslove za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju, može obavljati te poslove", sada ste precrtali a stajalo je "pod uslovima uzajamnosti".
Znači, strani državljanin ne mora da bude stalno zaposlen i on može, u skladu sa ovim poslednjim stavom, to da radi, a srpski državljanin, onaj kome Ustav garantuje pravo na rad, po vama to ne može da radi.
Opet ponavljam, ne mogu u ovom trenutku da procenim, možda je baš danas neko odlučio pre podne, dobio je ponudu od nekog osiguravajućeg društva, nije mu dosta plata za koju radi, shvatite, nemaju ljudi hleba da jedu, a misli da će da bude uspešan u tom poslu da nudi polisu osiguranja i da od toga dobija procenat. Sad sve zavisi za koju osiguravajuću kuću radi. Vi takvim ljudima kažete - ne možete dodatno da zaradite, nego trpite, budite gladni, neka vam deca budu i gola i bosa zato što smo mi na vlasti i može nam se. To jednostavno ne može da opstane.
Gospodine Cvetkoviću, kažem vam opet, kada bude konstituisan Ustavni sud, ovakav član zakona, ili bilo gde da vam padne na pamet, ne može da ostane u pravnom prometu. Hvala vam.

Zahvaljujem Nataši Jovanović. Gospodin Slobodan Adžić. Izvolite.

        Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, amandman kolege Radiše Ilića kojim predlaže da se briše član 10. Predloga zakona o izmenama Zakona o osiguranju ne treba prihvatiti.
Članom 10. Vlada kao predlagač želi da precizira koja to lica mogu dobiti ovlašćenje za posredovanje u osiguranju. Naime, predlaže da umesto reči "lica", kako stoji u osnovnom tekstu zakona, treba da stoji "zaposleni u licu koje je ovlašćeno za posredovanje u osiguranju".
Na ovaj način Vlada želi da preciznije uredi ugovorne odnose u oblasti prodaje osiguranja. Ovim putem sprečiće se organizovanje raznih modela multilevel osiguranja koji ugrožavaju jedan normalan i po građane siguran sistem osiguranja. Dakle, tu stoji ono da je sistem osiguranja ustanovljen zbog građana koji se osiguravaju, a ne onih koji sprovode osiguranje.
Takođe, članom 10. Vlada predlaže brisanje ranijeg rešenja da strana pravna lica poslove posredovanja u osiguranju mogu obavljati na principu reciprociteta.
Jedan od uslova za ulazak naše zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju, što je od velikog značaja za sve naše građane, jeste ukidanje ograničenja u vidu reciprociteta.
Da vas podsetim da je Vlada donela Akcioni plan kako bi rešenja o pozitivnim propisima bila usklađena sa ovim rešenjima. Hvala lepo.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Slobodanu Adžiću. Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Bukvalno ću tri rečenice, da zaokružim ono o čemu je govorila gospođica Jovanović.
U odbijanju ovog amandmana Vlada je napisala da se prodaja usluga osiguranja vrši putem različitih ugovornih odnosa ili tzv. multilevel sistemom, što je u dosadašnjoj praksi stvaralo velike probleme.
Kakve, kolike, koje prirode - nije navedeno. Da ste jednog trenutka upotrebili obrazloženje tipa - specifičnost tržišta osiguranja kao vrlo važne finansijske oblasti, možda bismo i razumeli, ali ni taj argument ne stoji.
Razvijena je praksa da u bankarskom sistemu te inostrane banke razvijaju novog mobilnog bankara, ljude bez stalnog radnog odnosa, bez kancelarije, sa propagandnim materijalom, koji idu na vrata ljudima, uznemiravaju telefonom, znači, ne obaveštavaju, gotovo do uznemiravanja rade, a vi u oblasti osiguranja sprečavate mogućnost posredovanja u trenutku kada vam zaposlenost rapidno opada.
Koliko dugo je "Kvele" funkcionisao, isporuka robe iz inostranstva, gde je svesno napravljen propust da se ne carini roba vrednosti do stotinu evra? Da li je neko od toga imao prihod? Funkcionisalo je do određenog trenutka, dok je to prolazilo nevidljivo i nekom punilo džepove.
Koliko je dugo funkcionisao Cepter kao sistem nuđenja od vrata do vrata – dok gospodin Tomislav Nikolić nije prvi za govornicom ove skupštine na to ukazao.
Sve o čemu govorim govori u prilog da ove odredbe koje donosite imaju jasnu nameru i rade u korist stranih osiguravača, a na štetu domaćih, odnosno građana.