Po Poslovniku se javio narodni poslanik Balint Pastor.

 

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, stvarno mislim da je neprimereno da vi kao predsednik Narodne skupštine ocenjujete šta mi želimo da postignemo našim predlogom. Narodni poslanici su u mogućnosti, imaju pravo, imaju obavezu da predlažu zakone. Imaju pravo i obavezu da predlažu amandmane.

Nije na predsedniku Narodne skupštine da ocenjuje šta mi želimo da postignemo i šta ne želimo da postignemo. Želimo da postignemo da se ovaj naš predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji nađe na dnevnom redu. Vi ste to do sada onemogućili.

Ne želimo da zloupotrebimo skupštinsku govornicu i da se javljamo po Poslovniku a da pričamo o tome šta je cilj i kakva smo konkretna rešenja predložili. Bez obzira na to, više puta sam rekao da smo mi predložili jedno sistemsko rešenje kojim bi se iz sistema privatizacije izuzeli oni mediji koji emituju programe na jezicima manjina najmanje 800 minuta nedeljno, jer smatramo da je to jedno dobro sistemsko rešenje. Ako neko smatra da to nije dobro sistemsko rešenje, onda može taj naš predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji poboljšati amandmanima, ali je bitno da se otvori rasprava o ovoj temi. Stvarno je već kasno za to pitanje.

Mi ovo predlažemo već godinama. Nismo imali narodne poslanike, a otkad imamo narodne poslanike od tada smo to predložili i formalno. Više puta smo o tome razgovarali i sa premijerom i sa predsednikom Republike i sa strankama koje su sada na vlasti, ali smatramo da se ovo pitanje može rešiti isključivo u Skupštini, isključivo usvajanjem izmena i dopuna Zakona o radiodifuziji.

Stvarno vas ne razumem, predsedniče, zašto baš narodne poslanike Saveza vojvođanskih Mađara optužujete za to da tu vodimo kampanju. Mislim da tu ima više stranaka koje to čine, koje opstruišu rad. Stvarno je neprimereno da vi na taj način ocenjujete ovaj naš predlog zakona.

Molim vas još jedanput da omogućite da se ovaj naš predlog nađe na dnevnom redu. Ne kažemo da su predložena rešenja sveto pismo, to se može menjati, može se poboljšati, ali bi bilo dobro da se ova Narodna skupština ne bavi Kubom i zaštitom režima Fidela Kastra, nego da se bavi poboljšanjem položaja nacionalnih manjina.

Samo da kažem još jednu rečenicu. Nije istina da je Evropska unija, Savet Evrope, da je OEBS rekao da se ne može menjati Zakon o radiodifuziji. I u Slovačkoj, i u Mađarskoj, i u Rumuniji postoje elektronski mediji koji su u državnoj svojini; ti mediji i dan-danas emituju program na jezicima nacionalnih manjina i sve te zemlje su u Evropskoj uniji. Ako mogu te zemlje, onda može i Srbija. Hvala lepo.

Po Poslovniku, narodni poslanik Žarko Korać.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, kada je donošen Zakon o radiodifuziji ovo je bila jedna od tema koje su bile predmet velike rasprave.
Samo bih hteo da kažem šta je ideja privatizacije lokalnih elektronskih medija. Ne moraju mediji da se privatizuju u meri sto na sto.
Može da se privatizuje u meri 51%, lokalna samouprava može da bude vlasnik medija, 49% po zakonu, i da sklopi ugovor po kome taj medij nastavlja da prati rad lokalne samouprave u onoj meri koliko je lokalna samouprava... Ona ne može samo biti većinski vlasnik. Privatizacija ne znači nužno sama po sebi da mediji bar u 50%, 49% programa neće pratiti rad lokalne samouprave i da će ona određivati, prenositi sednice... Sklapa se ugovor.
Ono o čemu vi govorite i čemu ja dajem podršku, to je da postoji politički problem i da vi tražite da se o njemu razgovara. Pošto ovde već dva poslanika o tome govore, to objektivno jeste politički problem i bilo bi dobro sesti sa poslaničkim klubom, jednim i drugim, i pogledati te predloge izmena. Naravno da može da se menja Zakon o radiodifuziji, ali onda se postavlja pitanje smisla privatizacije lokalnih medija.
Moram da kažem da situacija u kojoj smo mi zatekli Srbiju 2000. godine nema paralele u Evropi, a to je da su praktično sve opštine imale svoje televizije. Ne postoji evropska zemlja gde opštinska vlast ima svoju televiziju. To je jedinstveno. Nije važno tehnički kako je bila opremljena; znam da su ljudi koji se bave medijima u Evropi bili šokirani, rekli su da to nikada nisu videli, da svaka opština ima svoju televiziju. Znači, to se drugačije rešava.
Vi postavljate to kao politički problem, kao nezadovoljstvo jednog broja građana Srbije. Posebno je važno da je to jedna manjina, etnička, nacionalna, što je vrlo važno za jednu zemlju. Jedna od definicija demokratije je da je demokratsko društvo ono u kome se manjina oseća sigurno i bezbedno.
Moj savet je da to nije samo predlog izmena zakona, nego jedan politički problem gde se mora sesti sa predstavnicima vojvođanskih Mađara i, moguće, nekom drugom manjinom i razgovarati kako to da se reši. Jedna je mogućnost izmena zakona. U tome vam dajem podršku, ali samo objašnjavam zašto se to u zakonu pojavilo.
Imamo jednu apsurdnu situaciju širom Srbije – imamo, u stvari, političke medije, političke stranke koje su u opštinama na vlasti bave se političkom propagandom preko radija i televizije. Nigde u svetu takva situacija ne postoji.

Molim vas da ne širimo temu o ovome. Važna je tema i svima je stalo da se o tome razgovara. Izvolite, po Poslovniku se javio narodni poslanik Laslo Varga.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da moramo neke stvari za ovom govornicom, odnosno u ovom domu da razjasnimo. Još jednom bih želeo da ponovim, nije istina da je Savet Evrope, da je Evropska unija, OEBS, da je bilo ko tražio da se izvrši privatizacija medija.

Gospodin Beljanski, koji je pripremao predlog zakona, na jednom skupu pre mesec ili mesec i po dana je priznao to. On je nama rekao da je to Srbija predložila, a OEBS, Savet Evrope i svi ostali su to prihvatili. Dakle, ovo nije istina.

Sa druge strane, nije istina da nema nigde na svetu. Naime, gospodin Pastor je o tome govorio, u Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj, a sigurno i u drugim zemljama, to funkcioniše. Za ove tri zemlje znamo, sigurni smo. Znači, opština kao lokalna samouprava je osnivač radio i televizijskih stanica i to nije u tim zemljama problem, nije bio problem ni za OEBS, ni za Savet Evrope, ni za Evropsku uniju.

Što se povrede Poslovnika od strane predsednika Skupštine tiče, želim ovim putem da ponovim da nemate pravo da replicirate narodnim poslanicima koji govore za govornicom. Možete i vi ovde izaći i reći svoje mišljenje. Na kraju, rekli ste da država sprema neko zakonsko rešenje ili neko rešenje koje će biti u skladu sa nekim zakonom. Pitam vas kada će se taj zakon ili to rešenje naći na dnevnom redu ove skupštine, jer je rok za privatizaciju ovih medija 31. decembar i u toku je privatizacija mnogih medija.

Još jedna stvar, nije tačno ono što je gospodin Korać govorio, jer se ne privatizuje 49 ili 51% ovih medija, nego se privatizuju kompletno ovi mediji. Dakle, postojala bi ta teoretska mogućnost, samo se u praksi ne radi to.

Po Poslovniku, narodni poslanik Slobodan Maraš. Molim narodne poslanike da se vratimo raspravi o amandmanima.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se zbog člana 104. i člana 27. Poslovnika. Gospodine predsedniče, zaista nisam imao nameru da danas izlazim za skupštinsku govornicu, da komentarišem ono što ste juče izjavili da vas je sramota što predsedavate ovom skupštinom. Mislim da je to skandalozna izjava, mislim da ta izjava najviše govori o vama. Mogu da vam kažem da je i mene sramota što imam takvog predsednika Skupštine koji se stidi Skupštine, da je sve ono što se dešava u ovoj skupštini plod onoga što je život u ovoj državi, plod onoga što bi onaj ko predsedava ovom skupštinom trebalo da radi.
Potpuno je neprimereno da vi dajete takvu izjavu i da sada govorite o jednoj poslaničkoj grupi koja ima dva ili tri člana u ovom parlamentu, odnosno narodna poslanika, da se vodi kampanja što se tiče njihovog zahteva da se taj zakon nađe ispred narodnih poslanika.
Koliko me sećanje služi, od prvog dana kada su ušli u ovu skupštinu narodni poslanici SVM su insistirali na ovom zakonu. Prošlo je osam meseci i nisu dobili pravi odgovor do sada. Molim vas da imate isti odnos prema svim poslaničkim grupama, bez obzira na njihovu veličinu.
Još jednom vas molim, nemojte davati takve izjave da se stidite predsedavanja ovom skupštinom. Najodgovorniji za ponašanje koje vi smatrate neodgovornim ili najodgovorniji za odnose koji vladaju u ovoj skupštini jeste onaj ko predsedava ovom skupštinom i ko bi trebalo da se drži, pre svega, člana 27.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Saša Valjarević.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Saša Valjarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Srpska radikalna stranka podnela je amandman na član 17. koji glasi da se reči "31. decembra 2009. godine" zamene rečima "30. jun 2008. godine". Pre nego što počnem da govorim o amandmanu, daću neke uvodne podatke u vezi sa tržištem osiguranja u Srbiji, a i uporedno sa zemljama u našem regionu.
Stabilno i jako tržište osiguranja jeste veoma važno za razvoj tržišta kapitala. Pošto su među glavnim igračima na ovom tržištu upravo osiguravajuće kuće kao institucionalni investitori, procenjuje se da je potencijalna veličina tržišta osiguranja u Srbiji oko 480 miliona evra. Učešće osiguranja u bruto društvenom proizvodu je 2,1% bruto premija osiguranja po stanovniku, što iznosi oko 64 evra. Prosečan rast u periodu od 2004. do 2006. godine iznosio je oko 50%, s tim što je osiguranje života u životnom osiguranju udvostručilo svoj udeo u ukupnim bruto premijama. Ukupna bruto premija osiguranja u devet meseci 2006. godine iznosila je oko 360 miliona evra, od čega 89% čine premije neživotnog osiguranja.
Trenutno na našem tržištu posluje 17 osiguravajućih kompanija, od kojih se tri bave reosiguranjem. U većinskom stranom vlasništvu ima sedam osiguravača, dok dve najveće domaće osiguravajuće kuće, "Dunav osiguranje" i DDOR Novi Sad, kontrolišu oko 60% tržišta osiguranja. Distribucijom se osim samih osiguravajućih kuća bave još i agencije, i posredničke i zastupničke, a prošle godine su i komercijalne banke dobile mogućnost za prodaju osiguranja.
Iako je koncentracija osiguravača na tržištu veoma visoka, u 2006. godini su na domaće tržište ušle i strane osiguravajuće kuće, računajući na svoj udeo kolača, ne sa namerom da otimaju tržište postojećim kućama već zbog svog velikog potencijala rasta tržišta, pre svega u oblasti životnog osiguranja. S tim u vezi, očekuje se da će se širenje tržišta kretati u oblasti životnog osiguranja.
Kada gledamo uporedno kako su i da li su zemlje u našem regionu izvršile privatizaciju, daću uporedne podatke kako je to urađeno u Sloveniji i u Hrvatskoj.
S obzirom na to da se kod nas planira privatizacija gde bi se kompletno tržište predalo stranim osiguravajućim kućama, a informacije su da se italijanska "Delta Đenerali" bori za tržište osiguranja u Srbiji, i "Unika", koja je kupila "Cepter osiguranje", vidi se da se ovim zakonom priprema da se kompletno tržište, koje kontrolišu sada društvena, odnosno državna osiguranja od 65 posto, prepusti ovim stranim osiguravajućim kućama. U igri su i "Viner štediša" i "Grave", austrijske osiguravajuće kuće, a ja ću vam sada dati uporedne podatke sa koliko procenata oni učestvuju u zemljama u okruženju, odnosno u Sloveniji i Hrvatskoj, a koje su već prošle ovu fazu.
"Kroacija osiguranje" kontroliše 35 posto svog tržišta, a domaće osiguravajuće kompanije su i dalje dominantne na samom tržištu osiguranja. Od 25 postojećih osiguravača, prvih pet kontrolišu 72 posto, a strane osiguravajuće kuće ušle su na tržište 1996. godine, a od toga "Alijans" učestvuje, a to vam je nemačka osiguravajuća kompanija, samo sa 8,5 posto, dok ostale jake evropske kuće osiguranja učestvuju od dva do četiri posto na njihovom tržištu.
Kada pogledamo Sloveniju, oni imaju najveću osiguravajuću kuću "Triglav", ona je i dalje državna i kontroliše oko 40 posto tržišta osiguranja. Strane osiguravajuće kompanije, poput "Grave" i "Vinera", imaju ispod dva posto tržišnog učešća.
Vidi se da su zemlje koje su u okruženju, odnosno u regionu, zadržale dominantan položaj na tržištu osiguranja, gde kontrolišu većinski deo, što je kod nas sada slučaj, a posle donošenja ovog zakona mi ćemo prepustiti stranim kompanijama da nam kompletno osiguranje i tržište osiguranja, koje je sada u ekspanziji, preuzmu.
Zato je SRS ovim amandmanom tražila, ako već hoće da učestvuju u procesu privatizacije, da im se smanji rok sa 31. decembra 2009. godine, to su dve godine, na 30. jun 2008. godine, da ne bi stekli još veću finansijsku moć, ako je već poseduju, da kupe tržište našeg domaćeg osiguranja; da im se smanji rok da ne bi imali prostora da preuzmu kompletno tržište. Hvala.