Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Baš me iznenadilo, dame i gospodo narodni poslanici,  što je Vlada odlučila da ovaj amandman koji sam podneo u ime SRS odbije.
Da nastavimo tamo gde je gospodin Batić stao. Pre nekoliko meseci, kada su na dnevnom redu bili budžet i neki finansijski zakoni, rekao sam sa ove govorice - posle "buldožer revolucije" čitava plejada DOS-ovskih funkcionera je odlazila upravo na Kipar i proveravala da li se tamo nalazi 4,5 milijardi dolara. Otišao je tadašnji ministar policije Mihajlović, našao ih i ostale su tamo; išao gospodin Batić, video da su tamo i ostale su tamo; išao Velja Ilić, video da su tamo i ostale su tamo; otišao Dinkić, video da su tamo, ali više nisu ostale tamo.
Upravo ovo što je rekao gospodin Batić, sada se te pare vraćaju preko raznoraznih egzotičnih ostrva, pa preko nekih novoformiranih firmi, oformljenih po nekim železničkim stanicama u Beču itd., dolaze i kupuju Srbiju. Ono što je rekla gospođa Jorgovanka Tabaković, sada su u vlasti, vladaju Srbijom, a hoće da budu vlasnici Srbije.
Još u vreme kada ste izmislili te famozne agencije ukazivao sam na neke pogubne posledice tih agencija, na njihovo piramidalno svojstvo da neko na vrhu agencije sedi, a formira se čitava piramida paralelna sa vlašću, do najniže organizacione strukture u društvu, pa ako imate šefa agencije imaćete i nekog malog šefčića u mesnoj zajednici. Neverovatan sistem, da su posle svi koji nose partijsku knjižicu u nekoj od ovih vladajućih stranaka.
Pošto su revoluciju shvatili revolucionarno, i revolucionarni plen su shvatili onako kako dolikuje i najveći plen je upravo privatizacija društvene i državne imovine. Poslanici SRS se zalažu da se kod privatizacije neke strateške grane ostave državi u vlasništvu, tačnije da se privatizuje 49%, a da 51%, tzv. zlatna akcija, ostane državi. Pre svega se misli na NIS, EPS i, recimo, na ova osiguravajuća društva koja su u državnoj svojini.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović je podneo amandman na član 20, gde ste predvideli da se 70% osiguravajućih društava proda. On svojim amandmanom kaže da treba prodati 49%, a 51% da ostane u vlasništvu države.
Pišući svoj amandman ja sam se upravo na amandman koji je predao narodni poslanik Aleksandar Martinović, tražio sam da se izmeni član 23. i da glasi – član 243d u ovom predlogu zakona briše se. Obrazloženje je da je amandman podnet radi usklađivanja sa amandmanom na član 20. Predloga zakona.
U članu 243d, za koji sam tražio da se briše, kaže se: "Sredstva ostvarena prodajom kapitala, nakon izmirenja troškova u skladu sa članom 243v stav 2. ovog zakona i izdvajanja iznosa od 10% od ostvarene kupoprodajne cene za potrebe garantnog fonda osiguranja, Agencija uplaćuje na račun budžeta Republike Srbije."
Tražio sam da ostane onako kako je bilo u starom delu zakona, sa izmenom u odnosu na član 20. čiju je izmenu, tačnije brisanje tražio narodni poslanik Aleksandar Martinović. U ovom slučaju član 243d je apsolutno nepotreban.
Da se vratimo na ono zbog čega je sve ovo, u stvari, zbog čega Agencija za privatizaciju, ta izvikana agencija koja ne odgovara državi za svoje poslove i pri tom naplaćuje 5% od provizije...
Da vas podsetim, jedan od funkcionera u toj agenciji, odnosno direktor je svojevremeno bio ministar, jedan od funkcionera u toj agenciji je ćerka gospodina Labusa. Agencija za privatizaciju je, kako smo čuli, oko 120 miliona evra od do sada izvršenih privatizacija bukvalno izvukla iz budžeta države Srbije na osnovu ovih 5% i raspolaže po svom nahođenju.
Da vas podsetim, to je ona ista Agencija za privatizaciju o kojoj sam za ovom skupštinskom govornicom govorio pre četiri meseca, u kojoj su ukradena dva lap-topa u kojima su se nalazili podaci za NIS i EPS, kompletni podaci.
Šta mislite zašto su ta dva lap-topa, koja koštaju negde po 40.000 dinara, ukradena? Ti ne shvataš, ti si na nivou ganglomernog nervnog sistema, sa tobom neću da razgovaram. Upravo zato, dame i gospodo narodni poslanici, upravo zato građani Srbije, jer sve što je trebalo saznati pre privatizacije nalazi se tu.
Po istom sistemu po kome se privatizuju osiguravajuća društva pripremljena je privatizacija i za NIS i za EPS. Opet će se pojaviti neko ko će kusure od onih 4,5 milijarde dolara koje je Mlađan Dinkić sa Kipra prosledio na Devičanska, Sejšelska i ne znam već koja ostrva, Kajmanska, pa otuda preko malih kolektiva ili kako se već zovu, ulaze polako u Srbiju... Tim parama, srpskim parama će budući vlasnici Srbije kupiti sve ono što valja u Srbiji, kupiće na kraju i ove strateške kuće i kupiće Srbiju.

Replika, narodni poslanik Vladan Batić.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  pomenuto je moje ime, da sam pokušavao da razotkrijem misteriju oko odnošenja naših para na Kipar. Ja sam tamo zaista odlazio, ali u to vreme nisam imao nikakve konkretne činjenice, adute i saznanja, sem očiglednih sumnji da je u pitanju višemilionska ili prevara od više stotina miliona ili par milijardi. Tamo me podržavala kiparska opozicija, deo kiparskih medija, ali do konkretnih saznanja o svim transakcijama na relaciji Srbija - Kipar dolazimo preko Haškog tribunala 19. novembra 2003. godine kada je Vlada već bila pala i to Ministarstvo pravde i Republičko tužilaštvo.
Smatrao sam normalnim da se tim stvarima bavi tužilaštvo, a onda ako treba, neka međunarodno-pravna pomoć ide preko Ministarstva pravde.
Tužilaštvo je ćutalo pa sam ja nekih četiri-pet meseci posle, 19. maja 2004. godine, ponovo komplete od pet diskova prosledio, pred kamerama, tužilaštvu želeći da isprovociram da tužilaštvo reaguje povodom toga gde su nestale naše milijarde, milijarde opljačkane od građana ove zemlje. Tužilaštvo je i dalje ćutalo.
Više nikakve mogućnosti nisam imao, sem što sam lično podneo krivičnu prijavu protiv onih koji su te pare odnosili i protiv onih, na čelu sa Mlađanom Dinkićem, koji nisu hteli da ih vrate, nego je tada specijalni tužilac za organizovani kriminal gospodin Slobodan Radovanović obećao da će se urgentno postupati po tom predmetu.
Danas sam drugim povodom imao prilike da se sretnem sa gospodinom Radovanovićem, sada v.d. republičkog tužioca, povodom ubistva gardista na Topčideru, pa sam iskoristio priliku da ga pitam šta se događa sa predmetom - kiparske pare. Rekao mi je da se na tome radi i da će se njegov naslednik time pozabaviti.
Što se tiče onoga što je gospodin Matić prigovarao i pravio aluziju kada je bila privatizacija Nacionalne štedionice, verovatno aludirajući na vreme kada sam i ja bio deo vlade Zorana Đinđića, tada je formirana Nacionalna štedionica i tada je Mlađan Dinkić objasnio Zoranu Đinđiću da su četiri velike državne banke propale, da su to dinosaurusi koji više ne mogu da funkcionišu, da ih treba ugasiti i da treba formirati jednu respektabilnu, moćnu i jaku državnu banku, i čak joj dao pompezno ime - Nacionalna štedionica.
Toga se svi sećamo, ne možemo lagati šta se dešavalo u prošlosti. Čak je u startu Zoran Đinđić naseo na tu prevaru Mlađana Dinkića. Sećate se da je i on uložio neki simbolični novac u Nacionalnu štedionicu. Vremenom se pokazalo da je to u stvari privatna banka prijatelja Mlađana Dinkića, nekih od ovdašnjih tajkuna, na čelu sa Vojinom Lazarevićem, i sve to nije bilo u vreme vlade Zorana Đinđića, nego u vreme prethodne vlade.
Kako je išla privatizacija? Ljudi koji su bili akcionari "Evroaksiz banke", a ranije "Veksim banke" u Moskvi, uzimaju kredit u toj banci, kupuju akcije Nacionalne štedionice, Nacionalna štedionica se prodaje Grcima za osam ili devet puta skuplje, a oni vraćaju kredit i sve pare stavljaju u džep sebi. To je priča o Nacionalnoj štedionici i sa tim nikakve veze nema vlada Zorana Đinđića i niko drugi sem Mlađana Dinkića i njegovih pajtaša, ali sve će doći na red.

Po amandmanu se javio narodni poslanik Zdravko Topalović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih podsetio još na neke stvari. Kada je bila načelna rasprava, a i tokom današnjeg dana imali ste priliku da čujete pojedine poslanike pozicije, pre svega mislim na kolegu iz Nove Srbije koji je ovde tako fanatično branio izmene i dopune Zakona o osiguranju, čak direktno optuživši deo poslanika SRS da ne žele promene, boljitak naših mlađih generacija. Nažalost, ja to moram sad da nazovem glupostima, a reći ću vam i zbog čega.
Ja ću se opet vratiti na Zakon o privrednim društvima, član 3. stav 2: ogranak je organizacioni deo privrednog društva koji nema svojstvo pravnog lica i registrovan je u zemljama odakle dolazi. Vidite, vi ste u vezi sa ovim amandmanom gospodina Momira Markovića dali objašnjenje da se deset posto sredstava odvaja u garantni fond. Mislim da je mnogo pametnije i mnogo bolje obavezati strana osiguravajuća društva da odgovaraju svojom imovinom. Pomenuli ste ovde reciprocitet. Ako je to zahtev STO, ako je njihov zahtev da se uđe, onda bih to razumeo. Stvaramo onaj vakuum od pet godina o kome ja pričam i u kome osiguravajuća društva, odnosno ogranci osiguravajućih društava neće imati nikakvu odgovornost ovde.
Hteo bih još da vam kažem o odlaganju od pet godina i stvaranju tog vakuuma i reciprociteta koji negira načelo STO, i to vam je primer gde možete primeniti reciprocitet. Ja ne mogu da vidim nekoga od građana Srbije ko će imati polisu "Kroacija osiguranja" ili "Triglav osiguranja" i pomenuo sam zašto. Možemo tu primeniti reciprocitet, znači, dolazi iz nama neprijateljskih država, rekao sam i razloge, jer Hrvatska je okupirala Republiku Srpsku Krajinu, izvršila genocid, dok se Slovenija otvoreno zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije. Daću vam još jedan argument: i "Kroacija osiguranje" i "Triglav osiguranje" nisu neke kuće sa renomeom, za razliku od nekih drugih osiguravajućih društava koja ulaze na naše tržište. Vi morate primetiti da se odgovornije ponašaju na našem tržištu.
Evo šta sam predložio, pominjao sam vam kako je problem uređen u Austriji, gde osiguravajuća društva od premija ulažu u tzv. nerizične fondove, u nekretnine, u visini premije čak do 20 posto, u saobraćajnu infrastrukturu. Ne bi nas bolela glava danas zbog stranih koncesionara za put Horgoš-Požega i Velja ne bi bio, bar po ovim našim medijima, nacionalni heroj, već bi se to rešilo na taj način.
Što se tiče privatizacije, očekivao sam raspravu poslanika pozicije, konkretno Nove Srbije i DSS-a, pošto sam ih juče prozvao da se izjasne o procentu privatizacije. Pričaju toliko da su neka nacionalna opcija, međutim, ja ne vidim ništa od toga, jer oni se zalažu da naša osiguravajuća društva sa 70 posto kapitala pređu u ruke stranih osiguravajućih društava, konkretno kod ovih ogranaka.
Tvrdim da bi se mnogo odgovornije ponašala ta osiguravajuća društva da se privatizuje samo 49 posto, da država gazduje sa 51 posto. Time bi se stvorio zdrav ambijent tržišne konkurencije, a ovako, ako osiguravajuća društva progutaju naša, moći će bukvalno na našem tržištu da rade šta hoće.
Pozivam vas da razmotrite dobro amandmane SRS. Jedan kolega je govorio i juče i danas da smo mi pominjali samo brisanje članova. Čuli ste koleginicu Jorgovanku Tabaković – da posledice ne bi bile mnogo pogubnije po finansijski sistem naše države, predložili smo brisanje određenih članova, iako neki od tih amandmana, mogu reći, negiraju ceo Zakon o osiguranju. Imate vremena, ne vidimo razlog zašto se ovaj zakon donosi po hitnom postupku, pogotovo što je rok za pridruživanje pet godina od dana pridruživanja STO. Hvala.

Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Vlado Sekulić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Vlado Sekulić.

Dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na član 25. Moj amandman glasi: "Član 25. briše se". Obrazloženje je da je amandman podnet radi usklađivanja sa amandmanima na članove 1. i 2. Predloga zakona.
Da bi svima bilo jasnije, član 25. je član za koji možemo reći da sublimira sve ovo i reguliše ovaj zakon. Inače, član 25. glasi: "Odredbe čl. 1. i 2. ovog zakona primenjuju se po isteku pet godina od dana pristupanja Republike Srbije STO, a odredbe člana 3, člana 10. stav 2. i člana 13. stav 2. ovog zakona od dana pristupanja Republike Srbije STO." Znači, ovo je član koji reguliše prvi član, drugi član, treći član, deseti član i član 13. stav 2.
Dobio sam obrazloženje zašto je amandman odbijen. U obrazloženju stoji ovako: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se odredbe člana 25. Predloga zakona odnose na primenu članova 1. i 2. Predloga zakona, a kako se ne prihvataju amandmani na navedene članove, nema osnova za prihvatanje ovog amandmana." Da bi svima bilo jasnije, član 1. reguliše društvo koje obavlja delatnost osiguranja.
Moj prethodnik, kolega Zdravko Topalović, govorio je da je to nesklad, po nama iz SRS, mislim na ovaj deo o ogranku, jer se ne stvara jasna slika da li je to u sukobu sa društvima za osiguranje, a delatnost osiguranja obavlja društvo za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje te delatnosti, kao i ogranak stranog društva za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje te delatnosti.
Smatram da je član 1. u suprotnosti sa Zakonom o privrednim društvima, jer predviđate mogućnost da ogranci stranih osiguravajućih društava, uz dozvolu nadležnog organa, a to je u ovom slučaju Narodna banka Srbije, obavljaju delatnost osiguranja.
Primena je vezana za pristupanje Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, sa rokom za usklađivanje od pet godina. Po meni je ovo izuzetno nelogično.
Sada ćemo mi nešto primenjivati i usklađivaćemo se sa Svetskom trgovinskom organizacijom, a ako budemo jednog dana ušli, a to već pričate 7 godina, u bilo koju organizaciju i ako uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju, onda će proći period od pet godina, pa će se primenjivati ovo što ste sada predložili. Nelogično je i neuputno, ta užurbanost i to vaše htenje, bukvalno se nameće stav da je to preuranjeno.
Ovo što se radi je preuranjeno, a uvek je ono objašnjenje koje slušamo kad god je neki zakon bio, od CEFTA pa nadalje, da je ovo još jedna odskočna daska, još jedna prepreka da bismo ušli u EU, moramo to da ispunimo, moramo to, moramo to.
Po meni, ovo je, na osnovu člana 1, a vidi se i u članu 2, na koji je moj kolega Mirović podneo amandman, još jedan način kako da se uvedu strana osiguravajuća društva na naš srpski teren. Jer, ovde im je mnogo lakše, neće odgovarati mnogo svojim kapitalom. Ako dođu inostrane osiguravajuće kuće, pa im solventnost bude ugrožena i njihov bonitet, vi nećete moći da ih sankcionišete, niti ćete moći da obeštetite građane ili firme koje su osigurane preko tih inostranih društava, zato što su one registrovane po nekom zakonu o privrednim delatnostima u svojim državama.
Ono što se još govorilo, to je zašto se ne sačeka malo. I, koincidencija je da se odjedanput stvara prostor za inostrane osiguravajuće kuće. Navešću primer, pa može neko i pogrešno da shvati, ali, evo, šta da rade manja osiguravajuća društva, kada je gospođa Milka Forcan iz Delta kompanije izjavila je da su oni trenutno (a to je bilo na TV Avala i vezano je za ovu našu tematiku) spremni da prodaju taj svoj segment korporacije koji obavlja posao osiguranja i koji donosi izuzetno veliki profit. Rekla je, ne mogu baš sto posto da je citiram, da nisu sigurni da će moći još duži vremenski period da budu lider na domaćem tržištu.
Ako je Delta kompanija zabrinuta i ako oni smatraju da tokom dužeg vremenskog perioda neće moći da budu lider na ovom tržištu, onda se nameće pitanje zašto ovaj zakon dolazi u ovom trenutku i da li neko ima neke bolje informacije nego mi poslanici ovde, pa su ljudi spremni da vide šta će se desiti kada dođu strana osiguravajuća društva, pa će oni sami morati da se povuku.
Onda možete da zamislite ova manja osiguravajuća društva, koja su moji prethodnici iz SRS navodili, šta će se tek sa njima desiti, sa njihovim zaposlenima, ako su akcionarska društva onda sa njihovim akcionarima i sa njihovim udelima, prihodima, dividendama.
Kažem vam, to je strahovita slučajnost, jer baš sada ta priča kreće kod nas u Skupštini i ovde se priča o nekim drugim stvarima. Da li mi to kasnimo sa informacijama ili neki imaju bržu informaciju od nas ili su ljudi predvideli, gospodine ministre, možda bolje od vas šta će se desiti na ovom tržištu, pa su požurili da prodaju svoje akcije? Napominjem, izuzetno veliki profit ostvaruje se tu.
Kada neko sa velikim profitom prodaje sve ovo, onda možete da zamislite naše firme. Ili se ovo svodi na to da se pojavi, kako vi kažete, da bi se konkurencija stvorila, i sve ostalo, da se ne vraćam, jer su moje kolege elaborirale i o osiguranju i svemu ostalom... Znači, da se stvori konkurencija na ovom našem tržištu što se tiče osiguravajućih društava. Ovo je nešto što će sa strane uvesti ponovo strane firme, naše tržište je dobro, i onda ćemo ugasiti ove naša domaća osiguravajuća društva; ko bude prodao na vreme svoje firme i akcije - prodao, a ove firme koje treba da se privatizuju, one će pasti na niske grane i biće vrlo male akcije.
Video sam tamo da ste dali u predlogu da će se isplaćivati i deliće se akcije i neće se ići na onaj stari sistem. Predviđeno je da se neće ići na stari sistem za podelu akcija. Nameće se pitanje da li će tu zaposleni koji rade u osiguravajućim društvima bolje proći ako dobiju akcije ili ako dobiju otpremninu, pa budu došli ti novi vlasnici i otpuste radnike, da li će oni bolje proći što će dobiti akcije. Akcije su nešto što je varijabilno. Oni imaju nominalnu vrednost, a ono što je glavna vrednost, to je tržišna vrednost. Znači, kada tržište akcija određuje koja će biti tržišna vrednost može se desiti da će naši zaposleni u tim osiguravajućim društvima, koja ćete vi privatizovati i koja će ugasiti ove inostrane firme, dobiti akcije koje neće imati nikakvog značaja, jer neće biti potražnje za njihovim akcijama na samom tržištu.
Želim da se osvrnem na član 25. koji reguliše odredbe člana 3. koji isključuje uzajamnost kao uslov za osnivanje društva za osiguranje i drugih subjekata nadzora, kao i za dobijanje licence za obavljanje poslova za posredovanje u osiguranju. Zašto mi toliko žurimo i ukidamo princip uzajamnosti i reciprociteta ako ćemo da primenjujemo nešto tek za pet godina, pod uslovom da uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju? Ako uzmemo primer da ćemo ući u Svetsku trgovinsku organizaciju za pet godina, a to je optimistično razmišljanje, znači tek za 10 godina ćemo primenjivati ovo, a za 10 godina nestaće totalno ... Kažem vam, to će se desiti za deset godina, to je ishitreno.
Što se tiče ukidanja uzajamnosti i reciprociteta, voleo bih, gospodine ministre, da vi izađete i objasnite šta će se to desiti kada se ukine uzajamnost.
Smatram da je ukidanje uzajamnosti na štetu srpske privrede i na štetu srpskih osiguravajućih društava. Zašto? Mi se stalno usklađujemo prema Evropi i Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Oni nas neće, a mi se stalno usklađujemo prema njima i na našu štetu. Za deset godina ko živ, ko mrtav, gospodine ministre, šta će biti. Ovo je zakon koji bi išao sada i nešto što je sasvim nelogično biće u razmatranju za pet, deset godina i pitanje je da li će se to uopšte primenjivati.
Ovo što su rekle moje kolege, a reguliše član 25, to su članovi 10. i 13, to je da se opet u članu 13. stav 2. decidirano reguliše pristupanje Republike Srbije STO, odnosno ukidanje uzajamnosti i reciprociteta. Opet se ukida. Glavna stavka je ovde ulaženje u STO i ukidanje uzajamnosti i reciprociteta. Uplašili ste se možda da bi neka naša osiguravajuća društva mogla na inostranom tržištu i da plasiraju svoj kapital, i oni se bave ovom delatnošću. Problem preuranjenosti je onaj glavni problem, što smo svi zaključili ovde i kroz izlaganje.
Amandmani SRS su dobri, iako mnogi smatraju da je pogrešno ovo - briše se. Nešto što nije dobro mora da se briše. Bolje je da se sada izbriše, nego da kasnije konsekvence i posledice budu veće. Mogu da razumem vas, da vi morate da obrazložite vaše izmene i problematiku, ali će se desiti da će mnogi naši zaposleni ostati, zato što se ne dozvoljava više rad manjih osiguravajućih društava i da će raditi ljudi koji rade pod ugovorom o delu, koji su do sada radili taj posao; sada se to zabranjuje i automatski se i socijalni deo ugrožava i neće moći ljudi da rade, ali će se dozvoliti stranim korporacijama da uđu i da one određuju pravila igre.
Molim vas, gospodine ministre, pošto je ovo poslednji amandman, voleo bih da izađete i da nam vi sa vašeg aspekta objasnite princip uzajamnosti i zašto se stalno insistira na njegovom ukidanju; zašto se žurimo da uđemo u STO kada i sami vidite kroz ovaj zakon, ako uđemo, pa ćemo posle toga primenjivati to pet godina. A i ovo mi je malo simptomatično, gospodine ministre, ova izjava da se neko, možda sada najjače, osiguravajuće društvo na teritoriji Srbije plaši za neki period koji nam sada dolazi. Da li ste vi upućeni, možda znate, i nemojte sada da mi kažete da je to politika njihove kuće. Malo je simptomatično da baš kada se donose ovi zakoni neko prodaje svoje akcije i da se neko odriče nečega što mu donosi veliki profit. Vi kao ministar i ekonomista znate da se niko ne odriče nečeg što mu donosi profit. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Sekuliću. Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača ministar Cvetković želi reč? Po amandmanu? Reč ima narodni poslanik Milan Avramović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, moram da iskoristim priliku i vreme koje je preostalo poslaničkoj grupi SRS s obzirom na to da kada sam ja davao obrazloženje za svoj amandman na član 12. ministar nije bio prisutan.
Dakle, molim vas, ministre, da iskoristite preostalo vreme današnje sednice i objasnite termine koji su navedeni u čl. 5, 6. i 12, a to su reči - otvoreni ili sprovedeni postupci. Te dve reči i ta dva termina su glavne stavke ovih izmena i dopuna Zakona, koje omogućuju čišćenje prostora i tajkunizaciju u Srbiji.
Molim vas da, zarad informacije građanima Srbije, date pojašnjenje šta znači otvoreni postupak. Hvala.