Dame i gospodo, zahvaljujem na učešću u ovoj raspravi i na usmenim prilozima koje ste dali.
Dozvolite mi da dam određene odgovore i komentare na ovo što se čulo u vezi sa zakonom.
Pre svega, želeo bih da kažem da je bila jedna primedba koja nije bila direktno vezana za zakon, odnosila se na Memorandum, pa bih želeo da krenem od nje, ne toliko da odgovorim već više da ukažem na jednu suštinsku razliku. Dakle, možda iz toga proističu određena nerazumevanja.
Naime, na Memorandum je data primedba da je u njemu napisano kako je strategija da se nastavi, intenzivira privatizacija društvene svojine, a isto tako da se podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća. Budući da je data primedba na ta dva stava, pretpostavljam da je autor primedbe očekivao suprotno, znači da u Memorandumu piše da će strategija biti da se prestane sa privatizacijom društvene svojine i da se ne podržavaju mala preduzeća, već velika društvena preduzeća.
Naravno, ovakav stav je potpuno legitiman, ovaj drugi, ali to nije stav ove vlade i mislim da se na razlici između ta dva stava u osnovi ogleda i neka vrsta razlike u pristupu ekonomskoj politici. Zbog toga na mnoge primedbe koje su date sa stanovišta da treba podržavati socijalističku, ne toliko socijalističku koliko da kažemo društvenu svojinu, neću davati odgovore.
Druga stvar koju sam želeo da kažem jeste da je u toku rasprave u više mahova, nabrajanjem raznih cifara itd., stvorena možda određena konfuzija među onima koji slušaju, jer se u istoj ravni govorilo o različitim vrstama privatizacije, o različitim vrstama stečaja, o različitim vrstama provizije, vrstama agencija, pa osećam potrebu da za one koji žele da razumeju o čemu je bilo reči dam stavove o čemu se tu zapravo radi.
Dakle, sve priče koje su se odnosile na Agenciju za privatizaciju sa stanovišta ove rasprave su potpuno irelevantne.
Sve priče koje su se odnosile na proviziju, na 5%, na kalkulacije, milijarde evra puta 5%, stotine miliona, takođe su za ovu raspravu i za ovaj zakon potpuno irelevantne. Sve priče koje su se odnosile na efikasnost, manju ili veću, stečajni postupak, kojeg smo imali prilike da vidimo, za ovu priču i za ovaj zakon su potpuno irelevantne.
Mi, dakle, ovde imamo jednu agenciju koja se sada zove Agencija za osiguranje depozita. Ta agencija je dobila zadatak da se, između ostalog, bavi i privatizacijom finansijskog sektora, gde je u okviru finansijskog sektora ostalo ukupno šest, da tako kažem, entiteta, i to četiri banke, od kojih je jedna velika i tri male, i dva osiguravajuća društva, od kojih je samo jedno u većinskom društvenom vlasništvu. Prema tome, to je to o čemu mi razgovaramo i to je to što ovaj zakon reguliše i na to se treba koncentrisati ako je cilj da se razgovara materijalno o onome što je na dnevnom redu.
Što se tiče onih cifara koje su ovde pominjane, s obzirom na to da se radi o jednom visokom domu koji ima pravo da sazna sve što želi, ja upućujem zainteresovane poslanike neka postave pitanje koje god žele Agenciji, pa će saznati koliko je naplaćeno provizije, koliko onoga, koliko ovoga. U Agenciji o kojoj je ovde reč provizija do sada nije naplaćivana.
Dakle, ovim se stvara pravni osnov da se ona izjednači i da bude u istoj poziciji kao i ova druga agencija koja je ovde češće bila pominjana. Ovde se daje pravo ministru da on odredi koliki će to biti procenat, a naravno, to će se odnositi samo na ovih šest entiteta, o čemu sam sad govorio. Naravno, ta provizija se ne odnosi na pojedince, nego na instituciju.
Dakle, ta institucija ima neke svoje troškove koji moraju da se pokriju, bilo iz budžeta direktnim davanjem ili iz transakcije. Ovde je dat predlog da to bude transakcija.
Sad bih se osvrnuo na ova pitanja koja su bila konkretna. Prvo, vezano za pitanje uzajamnosti, šta se događa kad se uzajamnost izbaci itd.
Ako se pogleda tačno tekst člana 25, tu jasno piše šta se događa. Dakle, činjenica da se reč uzajamnost izbacuje iz odgovarajućeg člana, u vezi sa članom 25, otprilike u pravnom smislu znači sledeće - i ako je mi sada izbacimo, to izbacivanje, da tako kažem, imaće svoj efekat tek pet godina nakon ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju, a do tog trenutka na važnosti je formulacija koja je sada u Zakonu. Prema tome, nema nikakvog međuprostora sa nerešenom situacijom, nema nikakve konfuzije, niti praznog prostora bez rešenja.
Na kraju, želeo bih da na neki način ohrabrim poslanike da glasaju za ovaj zakon, pa čak i one koji su imali kritičke osvrte na njega, iz razloga što želim da vas obavestim da je tekst ovog zakona uređen uz veliko angažovanje, i to ne samo Ministarstva finansija i Narodne banke, već i uz okrugle stolove na kojima su učestvovali praktično svi zainteresovani, dakle, sve osiguravajuće organizacije, kako domaće tako i strane, pa i zaposleni, koji su dali podršku ovakvom rešenju. Inače, znate da postoji tu jedan proces koji će oni povući nakon što se ovaj zakon bude usvojio.
Na kraju da kažem da je na tim okruglim stolovima participacija ovih osiguravajućih organizacija koje vi nazivate našim, dakle DDOR-a i "Dunava", bila veoma znatna i najveći deo, ako ne i sve njihove primedbe su uključene u ovo, tako da želim da vas relaksiram i da znate da ćete glasanjem za ovaj zakon u suštini dati podršku i složiti se sa onim što i sama struka želi. Zahvaljujem.
