Dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na član 25. Moj amandman glasi: "Član 25. briše se". Obrazloženje je da je amandman podnet radi usklađivanja sa amandmanima na članove 1. i 2. Predloga zakona.
Da bi svima bilo jasnije, član 25. je član za koji možemo reći da sublimira sve ovo i reguliše ovaj zakon. Inače, član 25. glasi: "Odredbe čl. 1. i 2. ovog zakona primenjuju se po isteku pet godina od dana pristupanja Republike Srbije STO, a odredbe člana 3, člana 10. stav 2. i člana 13. stav 2. ovog zakona od dana pristupanja Republike Srbije STO." Znači, ovo je član koji reguliše prvi član, drugi član, treći član, deseti član i član 13. stav 2.
Dobio sam obrazloženje zašto je amandman odbijen. U obrazloženju stoji ovako: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se odredbe člana 25. Predloga zakona odnose na primenu članova 1. i 2. Predloga zakona, a kako se ne prihvataju amandmani na navedene članove, nema osnova za prihvatanje ovog amandmana." Da bi svima bilo jasnije, član 1. reguliše društvo koje obavlja delatnost osiguranja.
Moj prethodnik, kolega Zdravko Topalović, govorio je da je to nesklad, po nama iz SRS, mislim na ovaj deo o ogranku, jer se ne stvara jasna slika da li je to u sukobu sa društvima za osiguranje, a delatnost osiguranja obavlja društvo za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje te delatnosti, kao i ogranak stranog društva za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje te delatnosti.
Smatram da je član 1. u suprotnosti sa Zakonom o privrednim društvima, jer predviđate mogućnost da ogranci stranih osiguravajućih društava, uz dozvolu nadležnog organa, a to je u ovom slučaju Narodna banka Srbije, obavljaju delatnost osiguranja.
Primena je vezana za pristupanje Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, sa rokom za usklađivanje od pet godina. Po meni je ovo izuzetno nelogično.
Sada ćemo mi nešto primenjivati i usklađivaćemo se sa Svetskom trgovinskom organizacijom, a ako budemo jednog dana ušli, a to već pričate 7 godina, u bilo koju organizaciju i ako uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju, onda će proći period od pet godina, pa će se primenjivati ovo što ste sada predložili. Nelogično je i neuputno, ta užurbanost i to vaše htenje, bukvalno se nameće stav da je to preuranjeno.
Ovo što se radi je preuranjeno, a uvek je ono objašnjenje koje slušamo kad god je neki zakon bio, od CEFTA pa nadalje, da je ovo još jedna odskočna daska, još jedna prepreka da bismo ušli u EU, moramo to da ispunimo, moramo to, moramo to.
Po meni, ovo je, na osnovu člana 1, a vidi se i u članu 2, na koji je moj kolega Mirović podneo amandman, još jedan način kako da se uvedu strana osiguravajuća društva na naš srpski teren. Jer, ovde im je mnogo lakše, neće odgovarati mnogo svojim kapitalom. Ako dođu inostrane osiguravajuće kuće, pa im solventnost bude ugrožena i njihov bonitet, vi nećete moći da ih sankcionišete, niti ćete moći da obeštetite građane ili firme koje su osigurane preko tih inostranih društava, zato što su one registrovane po nekom zakonu o privrednim delatnostima u svojim državama.
Ono što se još govorilo, to je zašto se ne sačeka malo. I, koincidencija je da se odjedanput stvara prostor za inostrane osiguravajuće kuće. Navešću primer, pa može neko i pogrešno da shvati, ali, evo, šta da rade manja osiguravajuća društva, kada je gospođa Milka Forcan iz Delta kompanije izjavila je da su oni trenutno (a to je bilo na TV Avala i vezano je za ovu našu tematiku) spremni da prodaju taj svoj segment korporacije koji obavlja posao osiguranja i koji donosi izuzetno veliki profit. Rekla je, ne mogu baš sto posto da je citiram, da nisu sigurni da će moći još duži vremenski period da budu lider na domaćem tržištu.
Ako je Delta kompanija zabrinuta i ako oni smatraju da tokom dužeg vremenskog perioda neće moći da budu lider na ovom tržištu, onda se nameće pitanje zašto ovaj zakon dolazi u ovom trenutku i da li neko ima neke bolje informacije nego mi poslanici ovde, pa su ljudi spremni da vide šta će se desiti kada dođu strana osiguravajuća društva, pa će oni sami morati da se povuku.
Onda možete da zamislite ova manja osiguravajuća društva, koja su moji prethodnici iz SRS navodili, šta će se tek sa njima desiti, sa njihovim zaposlenima, ako su akcionarska društva onda sa njihovim akcionarima i sa njihovim udelima, prihodima, dividendama.
Kažem vam, to je strahovita slučajnost, jer baš sada ta priča kreće kod nas u Skupštini i ovde se priča o nekim drugim stvarima. Da li mi to kasnimo sa informacijama ili neki imaju bržu informaciju od nas ili su ljudi predvideli, gospodine ministre, možda bolje od vas šta će se desiti na ovom tržištu, pa su požurili da prodaju svoje akcije? Napominjem, izuzetno veliki profit ostvaruje se tu.
Kada neko sa velikim profitom prodaje sve ovo, onda možete da zamislite naše firme. Ili se ovo svodi na to da se pojavi, kako vi kažete, da bi se konkurencija stvorila, i sve ostalo, da se ne vraćam, jer su moje kolege elaborirale i o osiguranju i svemu ostalom... Znači, da se stvori konkurencija na ovom našem tržištu što se tiče osiguravajućih društava. Ovo je nešto što će sa strane uvesti ponovo strane firme, naše tržište je dobro, i onda ćemo ugasiti ove naša domaća osiguravajuća društva; ko bude prodao na vreme svoje firme i akcije - prodao, a ove firme koje treba da se privatizuju, one će pasti na niske grane i biće vrlo male akcije.
Video sam tamo da ste dali u predlogu da će se isplaćivati i deliće se akcije i neće se ići na onaj stari sistem. Predviđeno je da se neće ići na stari sistem za podelu akcija. Nameće se pitanje da li će tu zaposleni koji rade u osiguravajućim društvima bolje proći ako dobiju akcije ili ako dobiju otpremninu, pa budu došli ti novi vlasnici i otpuste radnike, da li će oni bolje proći što će dobiti akcije. Akcije su nešto što je varijabilno. Oni imaju nominalnu vrednost, a ono što je glavna vrednost, to je tržišna vrednost. Znači, kada tržište akcija određuje koja će biti tržišna vrednost može se desiti da će naši zaposleni u tim osiguravajućim društvima, koja ćete vi privatizovati i koja će ugasiti ove inostrane firme, dobiti akcije koje neće imati nikakvog značaja, jer neće biti potražnje za njihovim akcijama na samom tržištu.
Želim da se osvrnem na član 25. koji reguliše odredbe člana 3. koji isključuje uzajamnost kao uslov za osnivanje društva za osiguranje i drugih subjekata nadzora, kao i za dobijanje licence za obavljanje poslova za posredovanje u osiguranju. Zašto mi toliko žurimo i ukidamo princip uzajamnosti i reciprociteta ako ćemo da primenjujemo nešto tek za pet godina, pod uslovom da uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju? Ako uzmemo primer da ćemo ući u Svetsku trgovinsku organizaciju za pet godina, a to je optimistično razmišljanje, znači tek za 10 godina ćemo primenjivati ovo, a za 10 godina nestaće totalno ... Kažem vam, to će se desiti za deset godina, to je ishitreno.
Što se tiče ukidanja uzajamnosti i reciprociteta, voleo bih, gospodine ministre, da vi izađete i objasnite šta će se to desiti kada se ukine uzajamnost.
Smatram da je ukidanje uzajamnosti na štetu srpske privrede i na štetu srpskih osiguravajućih društava. Zašto? Mi se stalno usklađujemo prema Evropi i Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Oni nas neće, a mi se stalno usklađujemo prema njima i na našu štetu. Za deset godina ko živ, ko mrtav, gospodine ministre, šta će biti. Ovo je zakon koji bi išao sada i nešto što je sasvim nelogično biće u razmatranju za pet, deset godina i pitanje je da li će se to uopšte primenjivati.
Ovo što su rekle moje kolege, a reguliše član 25, to su članovi 10. i 13, to je da se opet u članu 13. stav 2. decidirano reguliše pristupanje Republike Srbije STO, odnosno ukidanje uzajamnosti i reciprociteta. Opet se ukida. Glavna stavka je ovde ulaženje u STO i ukidanje uzajamnosti i reciprociteta. Uplašili ste se možda da bi neka naša osiguravajuća društva mogla na inostranom tržištu i da plasiraju svoj kapital, i oni se bave ovom delatnošću. Problem preuranjenosti je onaj glavni problem, što smo svi zaključili ovde i kroz izlaganje.
Amandmani SRS su dobri, iako mnogi smatraju da je pogrešno ovo - briše se. Nešto što nije dobro mora da se briše. Bolje je da se sada izbriše, nego da kasnije konsekvence i posledice budu veće. Mogu da razumem vas, da vi morate da obrazložite vaše izmene i problematiku, ali će se desiti da će mnogi naši zaposleni ostati, zato što se ne dozvoljava više rad manjih osiguravajućih društava i da će raditi ljudi koji rade pod ugovorom o delu, koji su do sada radili taj posao; sada se to zabranjuje i automatski se i socijalni deo ugrožava i neće moći ljudi da rade, ali će se dozvoliti stranim korporacijama da uđu i da one određuju pravila igre.
Molim vas, gospodine ministre, pošto je ovo poslednji amandman, voleo bih da izađete i da nam vi sa vašeg aspekta objasnite princip uzajamnosti i zašto se stalno insistira na njegovom ukidanju; zašto se žurimo da uđemo u STO kada i sami vidite kroz ovaj zakon, ako uđemo, pa ćemo posle toga primenjivati to pet godina. A i ovo mi je malo simptomatično, gospodine ministre, ova izjava da se neko, možda sada najjače, osiguravajuće društvo na teritoriji Srbije plaši za neki period koji nam sada dolazi. Da li ste vi upućeni, možda znate, i nemojte sada da mi kažete da je to politika njihove kuće. Malo je simptomatično da baš kada se donose ovi zakoni neko prodaje svoje akcije i da se neko odriče nečega što mu donosi veliki profit. Vi kao ministar i ekonomista znate da se niko ne odriče nečeg što mu donosi profit. Hvala.