Što se tiče Demokratske stranke, postoje dva razloga zbog kojih je ovaj amandman za nas neprihvatljiv. Jedan je formalno-pravne prirode, a drugi je pitanje sadržine. Dakle, sa stanovišta formalno-pravne prirode, amandman se odnosi ne na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona, što je tema naše rasprave danas, već na tekst osnovnog zakona. Svakako se ne može amandmanom reagovati na tekst osnovnog zakona. To nije moglo ni do sada.
S druge strane, tekst amandmana kaže da se tačka 7) u članu 44. osnovnog zakona briše. U članu 44. se propisuju uslovi, odnosno razlozi zbog kojih se odbija dozvola za osnivanje osiguravajućeg društva. Tačka 7) je jedan od uslova zbog kojih se odbija zahtev za osnivanje osiguravajućeg društva. Amandmanom se traži da se ta tačka 7) briše, a pri tom je obrazloženje za brisanje potreba da se licu čiji je zahtev odbijen odredi minimalni vremenski period za podnošenje novog zakona, ali pod uslovom da postoji isključivo objektivni kriterijumi za dobijanje dozvole.
Dakle, samo obrazloženje se ne rešava ovim amandmanom. Činjenicom da bi se ova tačka 7) brisala, zbog obrazloženje koje je ovde navedeno, ne postiže se onaj razlog koji se u obrazloženju postavlja, sem što se briše jedan od kriterijuma zbog kojih ne može da se izda dozvola za osiguranje. Zbog toga je ovaj amandman za nas neprihvatljiv.
Htela sam samo nešto da kažem. Gospođo Radeta, zaista mislim da nije u redu da za ovom govornicom kažete nešto što nije istina. Dakle, deo vaše izjave mogu da potvrdim, ali vi znate da je uznemirenje izazvalo upravo to što vi pokojnog premijera nazivate kako nazivate. Mislim da nije u redu da sa ove govornice govorite nešto što nije tačno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

Apsolutno je neprihvatljivo ovo što govori predstavnik Demokratske stranke, zato što je u više navrata izrečeno nešto što ne stoji. Najpre, čak i da član 44. nije uopšte menjan, mi smo se u ovom sazivu Narodne skupštine dogovorili, i više puta je to već sprovedeno, da kada je u pitanju zakon amandmanima može da se ide i u one članove zakona koji uopšte nisu dirani predlogom zakona.
Član 44. je predmet izmene i dopune Zakona. Ne možete sada da nas usredsredite samo na ono što ste vi dodali. Vi menjate član 44, dopunjujete ga na svoj način, a mi na svoj, ali jedan isti član, član 44, jedan isti zakon. To uopšte niste u pravu.
Da li je "Grave" opravdao svoje osnivanje? Da li ga je neko pitao da li je opravdano njegovo osnivanje, ili neka druga, kako se već zovu ta osiguravajuća društva? Apsolutno, znači, jedan kriterijum koji će služiti za mito i korupciju mi vam brišemo. Pomažemo da zakon bude bolji. Dođe kod pomoćnika ministra, ne znam gospodin u kom je svojstvu ovde, možda hvata beleške, znači, dođe kod pomoćnika ministra i kaže - hoćemo da osnujemo akcionarsko društvo, on kaže - sve imate, ali tačka 7) meni daje diskreciono pravo da utvrdim da ne postoji opravdanost, onda oni kažu - izvinite gospodine, a koliko košta opravdanost. Zar vi ne vidite kad vam poturaju zakone koji brukaju Vladu?
Dalje, obrazloženje amandmana je izvanredno. Uopšte nije u koliziji sa samim amandmanom.
Predlagač amandmana kaže da ste u pravu što menjate, što dodajete treći stav. On to kaže, prihvatljivo je da se licu čiji je zahtev odbijen odredi minimalni rok za novo podnošenje, ali samo ako utvrdimo prave kriterijume. Znači, mi ne brišemo ono što ste vi dodali, samo hoćemo da utvrdimo prave kriterijume da bi to važilo. Pravi kriterijum, da te paušalne ocene ne ostanu na ministru, na zameniku, na pomoćniku, na nekom činovniku.
Ili, možda nisam ja dobro čitao Predlog zakona ili postoje odredbe koje razrađuju opravdanost osnivanja. Onda ste potpuno u pravu. Znači, ako postoje odredbe u Predlogu zakona koje kažu opravdano je u tom slučaju, u tom slučaju, u tom, u tom, neopravdano u tom i tom, sa tim se slažem, gospodo, a ovako, ovo je čist predlog zakona Demokratske stranke, ministra Cvetkovića, Danka Đunića i ostalih finansijskih magnata koji Srbiju vode već sedam godina. Kako je vode, to građani Srbije znaju.

Zahvaljujem gospodinu Tomislavu Nikoliću. Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem na obrazlaganje amandmana, postaviću, u vezi sa članom 226, jedno poslaničko pitanje, vezano je za sam zakon. Moje poslaničko pitanje odnosi se na procenat učešća stranih osiguravajućih društava, državnih osiguravajućih društava i privatnih osiguravajućih društava, naših, u javnim preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija, državnim institucijama školstva i zdravstva. Kada dobijemo podatke koje je trebalo da dobijemo ovde onda ćemo videti zašto strana osiguravajuća društva imaju veliki procenat povećanja u ukupnom učešću osiguranja.
Moj amandman se odnosi na član 8. izmene i dopune Zakona o osiguranju, koje ću pročitati. Vi ste ovde predložili da se član 47. menja i da glasi: "Na organe akcionarskog društva za osiguranje primenjuje se zakon kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drugačije uređena". Stav 2: "Direktor akcionarskog društva za osiguranje mora biti u radnom odnosu u tom društvu, a ako društvo nema direktora, u radnom odnosu mora biti predsednik upravnog odbora." Predlažem svojim amandmanom da se ovaj član 8. briše, a razlozi su sledeći. Ako mi izmenama i dopunama Zakona menjamo i ubacujemo samo parcijalno pojedine zakonske odredbe i kažemo da će se primenjivati zakon kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava i samo u jednom segmentu regulišemo određenu oblast, a u svim drugim isključujemo, onda je to neprimereno, onda je to pravni nonsens i ja predlažem da se to briše.
Ako smo se opredelili za taj koncept, onda smo morali spomenuti ovde i Zakon o radu kao sistemski zakon, Zakon o privrednim društvima, koja spominjemo ovde, Zakon o Narodnoj banci, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju itd, ali je neprimereno ubacivati sistemske zakone u matični zakon i menjati određene odredbe.
Kada govorimo o osiguranju i o reformskom zahvatu koji je učinila aktuelna vlast od 2003. godine onda moramo ovde dobiti, pre svega poslanici, građani Srbije, pravu analizu o osiguranju u Srbiji. Mi ovde to nemamo.
Ušli smo u reformu celokupnog sistema pod pritiskom međunarodne zajednice, pre svega određenih krugova koji žele ubaciti svoje osiguravajuće kuće ovde, a znamo koje su to, to su nemačka osiguravajuća društva, austrijska i slovenačka, koja najviše vršljaju po Srbiji.
Već su se određena društva ubacila i ubacivaće se, a mi smo nemoćni jer nismo napravili analizu, nismo napravili mere za prevazilaženje stanja i ne znamo šta u konkretnom slučaju napraviti.
Da smo napravili analizu, onda bismo jasno znali šta ćemo učiniti, koji procenat osiguranja možemo dati stranim kućama, kada izvršiti privatizaciju velikih državnih kuća - DDOR i Dunava, da li učiniti odmah ili to učiniti za tri godine kada ojačamo naš sistem osiguranja, da li učiniti za pet, deset ili itd.
Mi to nismo učinili. Zašto nismo učinili? Prva stvar je pritisak, druga stvar je provizija od privatizacije. To nam je motiv. Uzeti, ščepati proviziju, prodati budzašto, a ono što na polju osiguranja možemo dobiti, to je nebitno.
Kada kažem da mi ne vodimo računa i ne pravimo analize moramo krenuti od toga ko su nam danas direktori, ko su nam članovi upravnih odbora. To su ljudi koji slušaju, to su stranački ljudi. Mi smo do ovog poslednjeg dogovora pre desetak dana u DDOR-u imali G17 i DS, u "Dunavu" smo imali DSS, sad smo to malo promešali. To su ljudi koji će slušati, i direktori, a i članovi upravnih odbora. Učiniće sve ono što vi napravite.
Učešće ove dve državne kuće je u 2005. godini bilo oko 66 - 67% ukupnog osiguranja. Prošle godine je to smanjeno na 65%. Ove godine će to pasti sigurno na 63%, možda 64% i rapidno će padati dok ne prodamo celokupan sistem koji imamo trenutno u državnom vlasništvu. U DDOR-u imamo oko 43,87% državnog vlasništva, a u "Dunavu" 94%. Značajna su sredstva ovde, o kojima moramo govoriti, koja bi morala ući u budžet, a neće ući, s obzirom na to da ćete vi to rasprodati po bagatelnim cenama, kao što ste prodali bankarski sistem, kao što ste prodali i pekare, i mlekare i cementare itd, celokupnu privredu.
Kada govorimo o povećanju osiguravajućih društava koja trenutno deluju, a u stranom su vlasništvu, imamo ih ukupno osam. Oni su u 2006. godini, znači njih osam, povećali učešće kod životnog osiguranja za 84%. Kod neživotnog osiguranja svoje učešće su povećali sa 5 na 19,5%, a u ukupnoj premiji osiguranja oni su povećali svoj procenat sa 10,7 na 26,4%. Ove godine će to biti još veći procenat.
Kada privatizujemo, mi ćemo jednostavno izgubiti osiguranje kao sigurnu stavku. Zašto? Zato što mi od osiguravajućih kuća, bez obzira na sve ove probleme koje imaju te kuće koje su u državnom vlasništvu, mislim na ove dve, DDOR i Dunav, imamo vrlo dobro poslovanje, one su u 2005. godini ostvarili negde oko šest miliona evra dobiti, prošle godine 20 miliona. I, da nisu vaši kadrovi tamo, da se sredstva ne odlivaju u sportske klubove pa se onda to pretoči u privatne džepove, da nije bilo odlivanja za kulturne institucije i određene kulturne manifestacije i brojne druge priredbe u kojima učestvuju ove kuće, prihod odnosno dobit ovih osiguravajućih kuća bi bio daleko veći.
S obzirom na to da su vaši kadrovi tamo, pretekne koji dinar i za političke stranke i vi se finansirate iz tih sredstava, to je opštepoznato, tako da na kraju imamo dobit koja je prihvatljiva, ali je neće biti onog trenutka, znači to je dobit ove države, ovog naroda, građana Srbije, kada privatizujemo sve to, nemamo dobit. To će ispariti i otići u države iz kojih su osiguravajuće kuće.
Kada govorimo o tehničkoj i kadrovskoj opremljenosti naših osiguravajućih kuća, moramo reći da su one vrlo dobro tehnički i kadrovski opremljene i da imamo jako dobre programe, a na to najbolje upućuju određene informacije koje se mogu dobiti, vaši kadrovi su tamo, idite pa ih pitajte.
Na seminarima koji se organizuju na Balkanu najveće učešće imaju predstavnici Srbije, sa najstručnijim i najboljim programima iz oblasti osiguranja. Šta to govori? Da imamo kadrove koji mogu nositi programe. Zašto ne možemo sačuvati to? Vi lobirate da se izvrši ubrzana privatizacija, da se te kuće prodaju. Kada kažem vi, mislim na vladajuću strukturu. Vi rasturate sistem osiguranja.
Kada govorimo o učešću u osiguranju po glavi stanovnika onda možemo videti da u Srbiji u 2004. godini svaki građanin izdvoji 28 evra, u 2005. godini 54 evra, u 2006. godini 62 evra, u 2007. godini očekuje se negde oko 70 evra. U srednjerazvijenim zemljama učešće je oko 125 evra, u visokorazvijenim zemljama oko 300 evra.
Znači, iz postojeće mase koju dobijaju osiguravajuće kuće ne može se ostvariti više. Mi možemo sada govoriti o programima itd, ali dok osiguravajuća kuća ne zavuče svoju ruku u novčanik građanina nema programa, džabe možemo pričati o nekim vanredno kvalitetnim programima, nema, jer nemamo odakle da izvučemo.
Kada budemo mogli izvući veće svote sredstava, doći na nivo 120, 150, 300 evra, onda možemo govoriti o programima o kojima sada pričaju osiguravajuće kuće iz inostranstva i koje nam danas nude sve ono što se nudi u oblasti životnog osiguranja.
Kada govorimo o strancima i njihovom učešću ovde, oni će razvijati životno osiguranje, a najmanje će raditi na tome da osiguraju našu privredu i našu neprivredu, našu imovinu. Zašto? To ih ne interesuje. Posvetiće se isključivo onome što je trend u svetu, životnom osiguranju.
Na kraju da zaključim i ostavim prostora i drugima, ovaj amandman morate prihvatiti, morate prihvatiti amandmane SRS zato što su konstruktivni, zato što želimo dobro narodu i građanima Srbije.

Po Poslovniku, narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, čitav dan smo juče potrošili ukazujući demokratorskoj vlasti i građanima Srbije na jedno kriminalno udruženje koje se formiralo u Rumi sa namerom da preotme vlast dobijenu na izborima. I pored toga što smo vam pokazivali i ukazivali na ostavke koje su podneli odbornici, koji su posle usvajanja tih ostavki postali građani Rume, jutros je odbornička grupa sa dva građanina, jer više nisu poslanici, održalo skupštinu u Opštini Ruma.
Pored ovo dvoje građana ima još jedan građanin koji je nekada pripadao PSS-u, kome je takođe usvojena ostavka od strane Administrativne komisije.
Na dokumenta koja su usvojili na toj nelegalnoj sednici stavljen je lažni pečat, jer postojeći pečat Skupštine opštine Ruma je i dalje važeći i nije oglašen nevažećim.
Prema tome, falsifikat, kada nemate snagu argumenata imate argument snage i u stanju ste da preotmete sve što vam padne na pamet. Neće moći, dame i gospodo.
Mislim da toj tiraniji jednom mora da se stane na kraj, pogotovo što Ministarstvo nije blagoizvolelo da napiše dokument, možda ne znaju, a ako ne znaju onda da prihvatimo, jer ovo što je ministar potpisao je ništa, nema imena i prezimena ovog dokumenta, da li je akt, da li je naredba, da li je bilo šta; nema, osim adrese Skupštine opštine Ruma. U tom papiru ministar priznaje da su verifikovane ostavke ovih koji se sada lažno predstavljaju kao odbornici.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da tiranija demokratije, demokratura, mora konačno da prestane. Kada sam već izašao za govornicu, samo još dve rečenice.
Ne slažem se sa gospodinom Krasićem kada kaže za Dinkića da je odlikovani, i to pežorativno, da ne kažem posprdno.
To je vrlo prestižno odlikovanje, gospodine Krasiću, jer je Dinkić prestigao Đelića, Koštunicu, Tadića i prvi je uplatio 30.000 evra za to odlikovanje. Kako radite, uskoro ćete na političko bunjište.

Po amandmanu se za reč javila narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, iskrena da budem, pokušala sam da saznam gde su ministar i njegova saradnica, jer prošlog puta kada je bila rasprava o zakonu za koji je on određen od strane Vlade, mislim da je bio CEFTA sporazum, on je bio u 13.30 u skupštinskom restoranu, a pauza je obično od 14 do 15 sati, pa bih vas zamolila, gospodine Mrkonjiću, da proverite zašto je gospodin ministar izašao u trenutku kada je koleginica Radeta obrazlagala svoj amandman.
Sada ja dotičnog gospodina, za koga gospodin Nikolić kaže da možda hvata beleške, ne znam u kom ste svojstvu ovde, mogu da pitam, ali vi ne možete da mi odgovorite, a sve i da pitam ministra ovo što ću sada da iznesem kao podatak koji sam upravo dobila, on mi ne bi dao odgovor. Zato ću kompletnu dokumentaciju da pripremim u formi poslaničkog pitanja, da dostavim Odboru za finansije i vrlo rado će gospođa Tabaković guverneru Narodne banke i ministru finansija da prosledi ono što je vezano za kriminal i reketiranje ljudi koji imaju osiguravajuća društva.
Nisam iz nekih propagandnih ili nekih drugih razloga pominjala slučaj osiguravajućeg društva "Prizma" iz Topole jutros, nego zbog činjenice da je ovaj i ovakav zakon dao mogućnost da se samo oni koji su miljenici aktuelnih vlastodržaca, koji su članovi G17 grupe, "žutog demokratskog preduzeća", DSS-a ili Nove Srbije ili već ne znam koga, štite i da im se ne nalaze banalni razlozi za gašenje njihovog preduzeća.
Gospodin Buha je podneo amandman i tražio je da se briše stav 2. predloženog člana, koji kaže da direktor akcionarskog društva za osiguranje mora biti u radnom odnosu u tom društvu.
Šta ćemo sa ovim čovekom kome ste, eto, iz čista mira, iz nekih sasvim banalnih razloga, a reći ću vam i kako, oduzeli dozvolu za rad, a on više nigde ne može da bude u radnom odnosu? Naterali ste ga, odnosno to je uradio po svojim diskrecionim ovlašćenjima guverner Narodne banke, da izvrši dobrovoljnu likvidaciju preduzeća koje je u tom trenutku imalo 236 miliona na svom računu kapitala.
Ko treba da ide u dobrovoljnu likvidaciju sa toliko novca i zašto bi to bio interes tog čoveka, hajde, razmislite malo, ako nije ucenjen, ako mu nisu rekli - ako nećeš dobrovoljno, pronaći ćemo ti milion drugih razloga zbog kojih ćeš morati da ugasiš svoju firmu. Jer, verovatno je ušao u sferu poslovanja tamo gde se mafijašima iz vlasti, onima koji su oko guvernera, nije dopao.
Recite mi, molim vas, i na osnovu člana koji menjate, ne samo ove tačke 7), verovatno je i to jedan od razloga, nije naveo opravdanost osnivanja društva, ali videću kada dobijem tu dokumentaciju, ali sada i po ovoj dopuni, o čemu je govorila koleginica Radeta, kako ćete da objasnite posle toliko vremena da je opravdanost zahteva tog čoveka moguća kada je on morao da izvrši tzv. dobrovoljnu likvidaciju, odnosno - moraš ili ćemo mi da ti sednemo na kičmu i da ti radimo šta hoćemo.
Naveli su kao razlog da u trenutku kada je nateran da izvrši dobrovoljno likvidaciju on nije imao 2,5 miliona evra, imao je 2,8 miliona evra, a sa druge strane, u toj godini kada je nateran da izvrši likvidaciju... Na sve vas je to, sećam se kao da je juče bilo, kada je usvajan zakon, upozoravao gospodin Tomislav Nikolić, predsednik naše poslaničke grupe, da će tako mali da nestanu i da će tajkuni da rade šta hoće, a da drugi ljudi i preduzeća neće moći da posluju.
U toj godini, osiguravajuće društvo, ne znam kog karaktera, mislim da je to neko akcionarsko društvo ili neko udruženje AMS, ispraviće me gospođa Tabaković ako grešim, bilo je prvo po uspešnosti poslovanja, a osiguravajuće društvo "Prizma" na drugom mestu.
Sada recite, da li vi i kome garantujete pravnu i svaku drugu sigurnost u zemlji u kojoj se ljudima na izvestan način preti, kada dođete i kažete čoveku koji ima toliko novca na svom računu, koji normalno posluje, koji ima svoju klijentelu, koji zapošljava toliki broj ljudi, koji se bavi ovim što je sada predmet rasprave, a to je posredovanje u osiguranju, da mora pod pritiskom da se povuče zato što za njega nema mesta, jer je takva bara da je krokodila mnogo, ali samo onih iz vrha državne vlasti i onih koji su oko mafijaškog klana guvernera Jelašića i družine G17 plus.
To niko normalan ne može da trpi. Nemate opravdanja za tako nešto.
Budite sigurni da će se i pomenuta firma i svako kome na takav način onemogućite da posluje u državi Srbiji, u kojoj hoće da radi, u skladu sa svojim sposobnostima i svojim kapitalom, boriti do kraja. Na kraju krajeva, pravda jednom mora da pobedi. Kroz izvestan broj meseci, a vreme veoma brzo prolazi, videćete da ćemo da vratimo sve u normalne tokove i da ćemo dati mogućnost ljudima koji hoće da rade.
Što reče malopre predsednik naše poslaničke grupe gospodin Nikolić, ako treba da bude i 100 i 200 osiguravajućih društava, a ne da na ovakav način ljudima koji su stekli određeni poslovni integritet, koji su stekli imidž, ugled, u jednom jedinom danu jednim aktom guvernera urušite sve što su vredno i marljivo radili tako da ne mogu više nigde, a naročito oni koji su bili prinuđeni zbog toga da ostanu bez posla. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.