Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem na obrazlaganje amandmana, postaviću, u vezi sa članom 226, jedno poslaničko pitanje, vezano je za sam zakon. Moje poslaničko pitanje odnosi se na procenat učešća stranih osiguravajućih društava, državnih osiguravajućih društava i privatnih osiguravajućih društava, naših, u javnim preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija, državnim institucijama školstva i zdravstva. Kada dobijemo podatke koje je trebalo da dobijemo ovde onda ćemo videti zašto strana osiguravajuća društva imaju veliki procenat povećanja u ukupnom učešću osiguranja.
Moj amandman se odnosi na član 8. izmene i dopune Zakona o osiguranju, koje ću pročitati. Vi ste ovde predložili da se član 47. menja i da glasi: "Na organe akcionarskog društva za osiguranje primenjuje se zakon kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drugačije uređena". Stav 2: "Direktor akcionarskog društva za osiguranje mora biti u radnom odnosu u tom društvu, a ako društvo nema direktora, u radnom odnosu mora biti predsednik upravnog odbora." Predlažem svojim amandmanom da se ovaj član 8. briše, a razlozi su sledeći. Ako mi izmenama i dopunama Zakona menjamo i ubacujemo samo parcijalno pojedine zakonske odredbe i kažemo da će se primenjivati zakon kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava i samo u jednom segmentu regulišemo određenu oblast, a u svim drugim isključujemo, onda je to neprimereno, onda je to pravni nonsens i ja predlažem da se to briše.
Ako smo se opredelili za taj koncept, onda smo morali spomenuti ovde i Zakon o radu kao sistemski zakon, Zakon o privrednim društvima, koja spominjemo ovde, Zakon o Narodnoj banci, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju itd, ali je neprimereno ubacivati sistemske zakone u matični zakon i menjati određene odredbe.
Kada govorimo o osiguranju i o reformskom zahvatu koji je učinila aktuelna vlast od 2003. godine onda moramo ovde dobiti, pre svega poslanici, građani Srbije, pravu analizu o osiguranju u Srbiji. Mi ovde to nemamo.
Ušli smo u reformu celokupnog sistema pod pritiskom međunarodne zajednice, pre svega određenih krugova koji žele ubaciti svoje osiguravajuće kuće ovde, a znamo koje su to, to su nemačka osiguravajuća društva, austrijska i slovenačka, koja najviše vršljaju po Srbiji.
Već su se određena društva ubacila i ubacivaće se, a mi smo nemoćni jer nismo napravili analizu, nismo napravili mere za prevazilaženje stanja i ne znamo šta u konkretnom slučaju napraviti.
Da smo napravili analizu, onda bismo jasno znali šta ćemo učiniti, koji procenat osiguranja možemo dati stranim kućama, kada izvršiti privatizaciju velikih državnih kuća - DDOR i Dunava, da li učiniti odmah ili to učiniti za tri godine kada ojačamo naš sistem osiguranja, da li učiniti za pet, deset ili itd.
Mi to nismo učinili. Zašto nismo učinili? Prva stvar je pritisak, druga stvar je provizija od privatizacije. To nam je motiv. Uzeti, ščepati proviziju, prodati budzašto, a ono što na polju osiguranja možemo dobiti, to je nebitno.
Kada kažem da mi ne vodimo računa i ne pravimo analize moramo krenuti od toga ko su nam danas direktori, ko su nam članovi upravnih odbora. To su ljudi koji slušaju, to su stranački ljudi. Mi smo do ovog poslednjeg dogovora pre desetak dana u DDOR-u imali G17 i DS, u "Dunavu" smo imali DSS, sad smo to malo promešali. To su ljudi koji će slušati, i direktori, a i članovi upravnih odbora. Učiniće sve ono što vi napravite.
Učešće ove dve državne kuće je u 2005. godini bilo oko 66 - 67% ukupnog osiguranja. Prošle godine je to smanjeno na 65%. Ove godine će to pasti sigurno na 63%, možda 64% i rapidno će padati dok ne prodamo celokupan sistem koji imamo trenutno u državnom vlasništvu. U DDOR-u imamo oko 43,87% državnog vlasništva, a u "Dunavu" 94%. Značajna su sredstva ovde, o kojima moramo govoriti, koja bi morala ući u budžet, a neće ući, s obzirom na to da ćete vi to rasprodati po bagatelnim cenama, kao što ste prodali bankarski sistem, kao što ste prodali i pekare, i mlekare i cementare itd, celokupnu privredu.
Kada govorimo o povećanju osiguravajućih društava koja trenutno deluju, a u stranom su vlasništvu, imamo ih ukupno osam. Oni su u 2006. godini, znači njih osam, povećali učešće kod životnog osiguranja za 84%. Kod neživotnog osiguranja svoje učešće su povećali sa 5 na 19,5%, a u ukupnoj premiji osiguranja oni su povećali svoj procenat sa 10,7 na 26,4%. Ove godine će to biti još veći procenat.
Kada privatizujemo, mi ćemo jednostavno izgubiti osiguranje kao sigurnu stavku. Zašto? Zato što mi od osiguravajućih kuća, bez obzira na sve ove probleme koje imaju te kuće koje su u državnom vlasništvu, mislim na ove dve, DDOR i Dunav, imamo vrlo dobro poslovanje, one su u 2005. godini ostvarili negde oko šest miliona evra dobiti, prošle godine 20 miliona. I, da nisu vaši kadrovi tamo, da se sredstva ne odlivaju u sportske klubove pa se onda to pretoči u privatne džepove, da nije bilo odlivanja za kulturne institucije i određene kulturne manifestacije i brojne druge priredbe u kojima učestvuju ove kuće, prihod odnosno dobit ovih osiguravajućih kuća bi bio daleko veći.
S obzirom na to da su vaši kadrovi tamo, pretekne koji dinar i za političke stranke i vi se finansirate iz tih sredstava, to je opštepoznato, tako da na kraju imamo dobit koja je prihvatljiva, ali je neće biti onog trenutka, znači to je dobit ove države, ovog naroda, građana Srbije, kada privatizujemo sve to, nemamo dobit. To će ispariti i otići u države iz kojih su osiguravajuće kuće.
Kada govorimo o tehničkoj i kadrovskoj opremljenosti naših osiguravajućih kuća, moramo reći da su one vrlo dobro tehnički i kadrovski opremljene i da imamo jako dobre programe, a na to najbolje upućuju određene informacije koje se mogu dobiti, vaši kadrovi su tamo, idite pa ih pitajte.
Na seminarima koji se organizuju na Balkanu najveće učešće imaju predstavnici Srbije, sa najstručnijim i najboljim programima iz oblasti osiguranja. Šta to govori? Da imamo kadrove koji mogu nositi programe. Zašto ne možemo sačuvati to? Vi lobirate da se izvrši ubrzana privatizacija, da se te kuće prodaju. Kada kažem vi, mislim na vladajuću strukturu. Vi rasturate sistem osiguranja.
Kada govorimo o učešću u osiguranju po glavi stanovnika onda možemo videti da u Srbiji u 2004. godini svaki građanin izdvoji 28 evra, u 2005. godini 54 evra, u 2006. godini 62 evra, u 2007. godini očekuje se negde oko 70 evra. U srednjerazvijenim zemljama učešće je oko 125 evra, u visokorazvijenim zemljama oko 300 evra.
Znači, iz postojeće mase koju dobijaju osiguravajuće kuće ne može se ostvariti više. Mi možemo sada govoriti o programima itd, ali dok osiguravajuća kuća ne zavuče svoju ruku u novčanik građanina nema programa, džabe možemo pričati o nekim vanredno kvalitetnim programima, nema, jer nemamo odakle da izvučemo.
Kada budemo mogli izvući veće svote sredstava, doći na nivo 120, 150, 300 evra, onda možemo govoriti o programima o kojima sada pričaju osiguravajuće kuće iz inostranstva i koje nam danas nude sve ono što se nudi u oblasti životnog osiguranja.
Kada govorimo o strancima i njihovom učešću ovde, oni će razvijati životno osiguranje, a najmanje će raditi na tome da osiguraju našu privredu i našu neprivredu, našu imovinu. Zašto? To ih ne interesuje. Posvetiće se isključivo onome što je trend u svetu, životnom osiguranju.
Na kraju da zaključim i ostavim prostora i drugima, ovaj amandman morate prihvatiti, morate prihvatiti amandmane SRS zato što su konstruktivni, zato što želimo dobro narodu i građanima Srbije.