Mogu li u ime svih vas da čestitam građanima Srbije krsnu slavu sveti Luka, da ne bi sada svako izlazio i ponavljao čestitke? Molim vas, zaista.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Dragan Šormaz, a potom narodni poslanik Nataša Jovanović.

Po istim onim članovima po kojima se javio i gospodin Žarko Obradović.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, želeo bih da podsetim na ono po čemu mislim da je dobro počelo današnje zasedanje i apelovao bih na predsednika Skupštine, koji je malopre pokazao ovu takođe dobru volju, prihvatam njegovu ponudu i zato neću govoriti o onome o čemu je malopre govorio prethodnik.
Evo, samo da se smire samo malo poslanici, predsedniče.
Mislim da je veoma važno u ovom trenutku naglasiti i dati podršku, po ko zna koji put, bez obzira na demarš navedenih ambasadora koji je upućen našoj državi ili Ministarstvu unutrašnjih poslova, da mi moramo kao Narodna skupština, kao što su to učinili i predsednik Republike, Vlada Republike Srbije i Narodna skupština, ali ponovo i još jednom, ako treba i konferencijom za štampu koju bi održao predsednik Skupštine, dati podršku Republici Srpskoj, Narodnoj skupštini Republike Srpske, Vladi Republike Srpske.
Nas u Demokratskoj stranci Srbije uopšte ne čudi ova vrsta pritiska. Naravno da se pritisak vrši i na Srbiju, i na Republiku Srpsku, naravno da se vrši zbog toga što žele da nam oduzmu 15% teritorije, naravno da se vrši zbog toga što je potrebno napraviti što veću političku pometnju, pre svega u Srbiji, ali i u Republici Srpskoj, da bi se naša pažnja i fokus skrenuli sa onoga što je najvažnije za naš narod, gde god on živeo, a to je odbrana Kosova i Metohije.
Zbog toga, još jednom apelujem, i sa ove govornice kao narodni poslanik, na sve političke činioce u zemlji da zaborave na priče o bilo kakvim kampanjama i izborima do 10. decembra u Srbiji, jer je nama potrebno državno, nacionalno i političko jedinstvo kao narodu, gde god da se nalazili i u kojoj god zemlji živeli, da bismo odbranili Kosovo i Metohiju. Hvala vam.

Zahvaljujem. Po Poslovniku se javila narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine, a potom narodni poslanik Nemanja Šarović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 46. Poslovnika.
Desio se još jedan skandal prilikom sazivanja drugog dela Odbora za odbranu i bezbednost.
Prošle nedelje je trebalo da bude sednica Odbora, tačnije prošle srede, na kojoj bismo razmatrali izveštaj Bezbednosno-informativne agencije, koji treba – pred javnošću i ne samo pred poslanicima koji su članovi Odbora, nego pozivam i sve vas koji niste, a želite da dođete – da nam podnese direktor Bezbednosno- informativne agencije Rade Bulatović.
Srpska radikalna stranka se, za vreme dok je gospodin Milorad Mirčić bio predsednik tog odbora, izborila da se poštuje Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji i da mi narodni poslanici, koji treba da kontrolišemo Bulatovića i Biju, i raspravljamo o stanju bezbednosti, to ne činimo u zgradi na Banjici, tamo kod VMA, kao što je to ranije bio slučaj, nego smo jednog dana pre tri godine demonstrativno napustili tu zgradu i rekli pomenutom gospodinu, koji je i dalje ostao na tom mestu na osnovu vašeg koalicionog dogovora od 15. maja, da mora da dođe u zgradu Narodne skupštine, da sednice treba da budu javne i da prisustvuju novinari, narodni poslanici koji su članovi Odbora i oni koji nisu, i da on odgovara na licu mesta na sva naša pitanja. Nije nam dao gospodin Bulatović odgovore na mnoga pitanja unazad nekoliko godina. Danas ćemo morati da ga podsetimo.
Ali, ono zbog čega sam se javila je neviđeni skandal. Naime, gospodine Duliću, dame i gospodo narodni poslanici, Rade Bulatović ide toliko daleko u svojoj osionosti rekla bih i takvom odnosu prema Odboru za odbranu i bezbednost, koji treba da ga kontroliše, da je sednicu koju je prvobitno zakazao za prošlu sednicu odložio za danas. Ali smo sinoć dobili pozive telefonom da to nije u 12, nego je u 14 časova.
Zamislite kako će on da brine o bezbednosti građana Srbije, kada on sam ne zna gde se nalazi i kada će gde da dođe, kada on nije znao da li će prošle srede da dođe ili će danas da dođe u 12 ili u 14 časova. Ono što je najgore od svega je da se taj izveštaj Bezbednosno-informativne agencije, koji je strogo poverljiv i koji možemo da čitamo samo mi, članovi Odbora za bezbednost, nalazi, zamislite, u zgradi Doma Narodne skupštine.
Sada treba da pozovem sve kolege iz Srpske radikalne stranke i ostale koji su članovi Odbora da krenemo odavde u Dom Narodne skupštine da na brzinu čitamo izveštaj za koji su nas pozvali da danas pročitamo, koji je sa friziranim i tako prikazanim informacijama, pa da se vratimo ovde, pa da razmislimo da li će Rade Bulatović da dođe u 14 časova ili neće.
Sada vam kažem i poručite mu, gospodine Duliću, ako ipak hoće da dođe u 14 časova, nemoj da ulazi u zgradu Narodne skupštine bez izveštaja o tome kako su njegovi agenti u Beogradu hapsili generala Tolimira i nemoj da dolazi u Narodnu skupštinu, jer to bi bila farsa od odbora, bez informacije ko je i kada juče hapsio Darka Mladića, sina generala Ratka Mladića i njegovu suprugu, odnosno snaju generala Mladića, Biljanu Mladić, po čijem nalogu, zbog čega su privođeni, zadržavani i zbog čega se on tako ponaša i odnosi prema danas u državi najznačajnijem pitanju, a to je bezbednost svih naših građana. Hvala vam.

 Hvala. Po Poslovniku se javio Nemanja Šarović.
Po Poslovniku su se još javili narodni poslanik Riza Halimi, Petar Jojić, Nikola Žutić. Stvarno molim da onda pređemo na dnevni red.

Gospodine Petroviću, javio sam se u skladu sa članom 198. Poslovnika Narodne skupštine i u skladu sa članom 200.
Naime, član 198. kaže da poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti, da se upućuje između dve sednice ili na samoj sednici. Član 200. kaže - da na usmeno postavljeno poslaničko pitanje, Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno odgovoriti.
Molio bih da slušate ovo, jer su već protekli rokovi u skladu sa kojima je trebalo da mi odgovorite, pa, evo, zato vam i čitam koji su rokovi. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.
Odgovor Vlade, odnosno nadležnog ministra dostavlja se svim narodnim poslanicima. Treći stav, izuzetno, ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi činjenice čije utvrđivanje zahteva određeno vreme ili složeniju analizu, i rok za davanje poslaničkog pitanja može se produžiti, ali ne više od 30 dana.
Pre više od 30 dana postavio sam gospodinu Petroviću, ministru pravde u Vladi Republike Srbije i kompletnoj Vladi Republike Srbije, poslaničko pitanje vezano za krivičnu prijavu koje sam 19. juna 2007. godine, evo izdiktiraću vam, pa zapišite, pod brojem KT 123/07, podneo Okružnom javnom tužilaštvu u Vranju, vezano za emitovanje dvočasovne emisije na Radio-televiziji Bujanovac. Tri večeri za redom je ta emisija išla, podnete su krivične prijave protiv Fitimić Dušana, glavnog i odgovornog urednika, Džahida Ramadanija, direktora televizije.
Naravno, nakon podnošenja krivične prijave, podneo sam i urgenciju Republičkom javnom tužilaštvu i tražio sam da i oni, u skladu sa svojim ovlašćenjima, provere da li je Okružno javno tužilaštvo postupilo na bilo koji način. A naravno, tražio sam i odgovor od vas, da i vi, u skladu sa svojim ovlašćenjima koja imate kao ministar pravde, utvrdite da li je na bilo koji način postupljeno u skladu sa ovom prijavom.
Posebnu važnost sve ovo ima zato što je nakon toga dolazilo do eskalacije nekih nemilih događaja. I tada sa, upozoravao, dakle još u junu, da to može da se desi. Sada se još neke mnogo gore stvari pojavljuju tamo. Ne znam da li ste vi upućeni ili niste u to, ali nije Novi Pazar jedini grad u Srbiji u kome postoji prisustvo vehabija; i u Bujanovcu, i u Preševu, doneću vam slike i pokazaću vam sa skupštinske govornice, u poslednje vreme možete videti vehabije.
Dakle, bez bilo kakve vrednosne ocene, ali to je nešto što zabrinjava jer znamo do kakvih je nemilih scena dolazilo u Tutinu i Novom Pazaru, bilo je više nego dovoljno vremena ...
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas, dva člana Poslovnika citirao sam, molim vas da mi to uračunate.
(Predsednik: Izvolite, imate još 20 sekundi.)
Ne, nego imam više od minuta, gospodine Duliću, jer sam pogledao na sat. Sad mi odbijte i ovih 20 sekundi koje ste mi na ovaj način potrošili.
Vaša je obaveza bila, gospodine Petroviću, da u roku od osam dana meni odgovorite. Mislim da je to bio sasvim dovoljan rok, ali ste u svakom slučaju bili dužni da izađete za ovu govornicu i da kažete, makar da na taj način ispoštujete, ne mene, ali makar ovaj parlament, i da kažete da je to nešto što je izuzetno složeno, da zahteva duže vreme i da mi odgovor date, meni i svim ostalim narodnim poslanicima, u roku od 30 dana.
Sada je i taj rok prošao. Još jednom vas pitam - da li ću dobiti odgovor u skladu sa Poslovnikom, da li ste možda sad u stanju da ga date? Svakako očekujem i u pisanoj formi odgovor u što kraćem roku. Hvala.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Nikola Žutić, pa potom narodni poslanik Riza Halimi.

Poštovani poslanici, gospodine ministre, nastavljam sa mojim poslaničkim pitanjem vezano za genocid nad Srbima tokom dvadesetog veka i pitanjem optužnice protiv Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Stao sam kod Prvog svetskog rata.
Povampirena mržnja prema Srbima u potpunosti izbija 1914. godine posle atentata Gavrila Principa na Franca Ferdinanda, koji je bio glavni projektant stvaranja treće jedinice Austrougarske monarhije – velike Hrvatske. Pri tom nastaje genocid u Mačvi, Šapcu, Sremu, brojni su zločini šuckora u Bosni i Hercegovini, o tome je pisao veliki srpski istoričar Vladimir Ćorović u svojoj crnoj knjizi.
Kralj Aleksandar, nažalost, abolira austrijske oficire sa prostora bivše Austrougarske monarhije. Nije bilo nikakvih sudskih procesa protiv frankovaca i muslimanskih šuckora. Veliki broj ustaških zločinaca nekažnjeni su posle 1945. godine, domobrani u potpunosti su abolirani i prevedeni u partizanske redove zahvaljujući odluci Josipa Broza.
Brozovi zločini nad Srbima nekažnjeni posle Drugog svetskog rata, pitanje Sremskog fronta, Goli otok, mas-pokret 1971. godine, kada su brojni Srbi morali da se iseljavaju iz Hrvatske. Već je tada stvarana čista hrvatska država.
Srpska država nije provela sudske procese 1990-1991. godine, koje je komunistička država SFRJ prikrivala i abolirala u ime srpskog naroda.
Konačno, građanski rat 1991-1995. godine; prije Srebrenice i 1995. godine samo na području Srebrenice i Sarajeva u Bosni i Hercegovini ubijeno je preko 8.500 Srba, zapravo, u ovom dijelu oko Sarajeva i Srebrenice.
Iz socijalističke Hrvatske od 1990. do 1995. godine izbeglo je preko 700.000 Srba, ali i dobar broj Hrvata, uglavnom iz miješanih brakova, i Hrvata koji nisu bili lojalni jednom ustaškom Tuđmanovom režimu.
Sa gledišta međunarodnog prava nasilno uspostavljeno državnopravno stanje u Hrvatskoj je potpuno nelegitimno. Rat je završen zločinačkom okupacijom Republike Srpske Krajine, države pod zaštitom UN, ne treba zaboraviti, bez održavanja mirovne konferencije koja bi bar obezbedila minimum narodnih prava zapadnih Srba.
Hrvatska za svoje zločine, ubijanja i proterivanja nagrađena je međunarodnom legalizacijom silom uspostavljene velike Hrvatke na srpskoj zemlji.
Da podsetimo na nedavno iznet stav SAD prema genocidu nad Jermenima 1915. godine: neoliberalna Amerika danas proziva Tursku zbog zločina genocida nad Jermenima; znači, zločin genocida ne zastareva. Taj zločin je počinila Ataturkova laička i sekularna Turska. Zaokret Turske
od liberalizma ka fundamentalizmu prouzrokovao je američku intervenciju. Jednog dana će valjda i SAD ...
(Predsednik: Gospodine Žutiću ...)
...evo, par sekundi samo... prozvati valjda i pseudoliberalnu Hrvatsku za zločine genocida tokom dvadesetog veka.
Molio bih gospodina ministra da odgovori na ovo pitanje. U dosadašnjim odgovorima drugih ministara, ne vas, imao sam čisto birokratske odgovore koji se nisu oslanjali na suštinu mog pitanja. Zahvaljujem.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Riza Halimi, pa potom narodni poslanik Petar Jojić, pa potom narodna poslanica Vjerica Radeta, Nemanja Šarović, Ivica Dačić i zaista mislim da je vreme da počnemo da radimo.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, po članu 104. izneću sledeće.
Poslanik Željko Vasiljević 26. oktobra, postavljajući pitanje ministru Jočiću, koristio je govornicu parlamenta za iznošenje neopravdanih optužbi na račun predsednika Skupštine opštine Medveđa, a pre svega na račun odbornika albanske nacionalnosti u ovoj opštini.
Naročito je netačna tvrdnja o pretnjama koje navodno poslanici Albanci upućuju odbornicima, pa čak i poslanicima srpskog naroda. Otišlo se tako daleko da određene diskusije u Skupštini Medveđa bez ikakvog argumenta se povezuju sa napadom izvršenim nad Goranom Simićem iz Medveđe.
Veoma je štetno što poslanik Vasiljević unapred proglašava krivim Nazima Muratovića i Burima Jahu, protiv kojih se vodi istražni postupak, to je stvar istražnih organa, a ne spominje uopšte teška fizička maltretiranja Taika Hajdarija u policijskom tretmanu vezano za ovaj incident. Netačno se optužuju Muratovići za fizički napad vlasnice STR 24. oktobra u Medveđi, a da niko živ u Medveđi ne zna o ovom incidentu.
S druge strane, gospodin Vasiljević ne govori nam da su upravo Muratovići iz Grbavca prijavili pre dva meseca policiji Ratka Stošića iz Ravne Banje zbog oružanog napada na njih, a da policija i sudske instance pri tom nisu ništa preduzele. U slučaju fizičkog napada na Halila Ademovića u njegovoj prodavnici u Sijarinjskoj Banji napadač srpske nacionalnosti je kažnjen samo sa deset dana zatvora. S druge strane, Fitim Saiti je kažnjen sa 30 dana zbog kafanske tuče.
U celini gledano, poslanik iz Beograda, gospodin Vasiljević, prihvata ulogu glasnogovornika lokalnih političkih protivnika predsednika opštine Medveđa, a da pri tom se koristi antialbanskom kartom, jer određene političke partije, koje vode aktuelnu vladu u lokalu, ne mogu da oproste predsedniku Medveđe jer je on imao određen broj glasova od strane Albanaca. Nije da je to bilo presudno.
Zato mislim da ovde, u situaciji kad je u Medveđi od 5.500 Albanaca 1981. godine ostalo manje od 700 Albanaca, treba biti pažljiv jer je nemoguće takva manjina, dupla manjina, da vrši pritisak nad većinom, i u Medveđi, pa i u celoj državi. Ovakvim nastupom, kao što smo malopre za Bujanovac videli poslanika, koji je udaljen 400 km ...
(Predsednik: Hvala vam gospodine Halimi, isteklo vam je vreme.)
... daje netačne podatke o događajima u ovim opštinama. To su proizvoljne, netačne informacije, koje imaju štetan uticaj na događaje na tom području. Hvala.