Gospodine Duliću, napokon da krenemo o Zakonu.
Pre nego što objasnim razloge zbog čega SRS neće da glasa za ova tri predloga zakona, gospođo Nado, doneo sam presudu Vrhovnog suda, da vidite šta rade vaši Petrović i Boško Ristić. Znači, ono što sam juče pričao to je apsolutna istina i doneo sam vam presudu da znate o čemu se radi, da ja nikada ne bih sa ove govornice izneo nešto što nije istina, jer ne želim da pričinim štetu svojoj stranci koju sam pravio. To morate da znate. Kasnije ću vam fotokopirati presudu, da vidite u šta su se upustili pojedinci iz DS, jer ipak ovo ne bih mogao da vežem za celu stranku.
Gospodine Jočiću, pre nego što uopšte krenemo sa jednim ozbiljnim razmatranjem ova tri predloga zakona, mislim da ste vi u obavezi da narodnim poslanicima i javnosti u Srbiji objasnite još neke detalje koji su značajni za ova tri predloga zakona. Prvo, znam da vi niste učestvovali u pregovorima, već je pregovore vodila ova Labusova ekspozitura, Komisija za pridruživanje. Ima jedna plavuša, gospođa koja se stalno slika, voli da se slika u Briselu, ona je vodila te pregovore i razgovore. Vas su verovatno prevarili da to treba da potpišete, jer kada budete čuli ovo što ću da vam kažem, apsolutno sam siguran da vi nikada ne biste potpisali.
Da bi poslanici SRS mogli ozbiljnije da pričaju o ovom predlogu zakona, potrebno je da nam kažete, prvo, podatak koliko u toku godine građani Republike Srbije daju svojih ličnih sredstava, odnosno koliko evra moraju da plate stranim ambasadama i konzularnim predstavništvima u Beogradu, da bi dobili šengen vizu, da bi otišli u neku od ovih država zapadne Evrope? Znate koje kategorije građana se obraćaju za šengen vizu. Tu ima malo i turističkih putovanja, ovih srodničkih, ima ovih špijunskih kombinacija, da se ode do inostranstva i da se podnese izveštaj. Neko dobija šengen vizu na tri meseca, neko na šest, neko na godinu, neko na dve, a nekome nije potrebna šengen viza. Recimo, kriminalcima uopšte nije potrebna šengen viza. Znači, njih izuzmite iz ovog obračuna.
Zašto je taj podatak značajan? Kada budemo znali koliko građanin Srbije od svoje ušteđevine da za šengen vizu, onda taj iznos možemo da uporedimo sa nekim pretpostavljenim iznosom koji je gospođa Tanja Miščević navela da će Srbija da dobije potpisivanjem ovih sporazuma. Jedina argumentacija u javnosti, koja je bila prisutna, zašto je ovo dobar put ka EU, jeste – dobićemo pare, sa tim parama ćemo srediti taj broj lica koja se vraćaju, proteruju, iz inostranstva. Da vidimo u kakvoj je to srazmeri. Zašto? Matematički je moguće da sve što u toku godine građani Republike Srbije daju na ime takse da bi dobili šengen vizu, da su ta sredstva samo preko EU vraćena u Srbiju da bi se situirali oni koji se vraćaju.
Onda treba da upozorite gospođu Tanju Miščević da mi finansiramo readmisiju, a ne zapadna Evropa. Znači, čist račun – duga ljubav. Zato kažem, gospodine Jočiću, kada ste bili 17. oktobra u Briselu da potpišete, na onom velikom stolu, znam da ste se vi osećali isto kao Čanak kada su bili izbori 2000. godine. Oni jadnici su sedeli na ruci, da im utrne ruka kada treba da zaokruže Koštunicu, a vi ste sedeli u avionu na ruci, da vam utrne ruka, da, kada treba da potpišete, sa mukom potpišete ovaj sporazum.
Mi nemamo te podatke. Meni bi ti podaci bili značajni. Recimo, kaže se – u toku godine toliko i toliko hiljada građana Republike Srbije traži i dobija šengen vizu, puta 35 evra. Kada se to pomnoži, tu je Albijanić, on to može začas da izračuna, toliko miliona evra se potroši da bi naši građani išli u zapadnu Evropu.
Sada da vidimo koliko oni finansiraju povratak naših građana. Ako je to u nekoj srazmeri, onda nama ne treba ovaj sporazum, već mi sami finansiramo readmisiju. Onda bih glasao za vaš Sporazum, pod uslovom da se ne plaća 35 evra za šengen vizu, već da se te pare ostavljaju ovde kao socijalni doprinos građana Srbije, zato što putuju u inostranstvo pa žele da pomognu da oni koji se vraćaju imaju elementarnu socijalnu sigurnost.
Zašto ovo pričam? Zato što, od kada je zavladala ova pučistička demokratija sa paljevinom Savezne skupštine, gospodine Meho, mi smo dobili karikature. Prvo nam se predstavio DOS, pa kada se istrošio DOS, onda su izmislili demokratski blok. Pošto se demokratski blok istrošio, oni su, Meho, sada izmislili nešto novo, kaže – na sledećim izborima protiv SRS naći će se evroatlantski reformisti. Znači, vi ste evroatlantski reformisti. Šta to znači? To je kao što vaš pravnik kaže "proaktivan", a nema ga nigde u rečniku. Eto kakve prevare mi doživljavamo.
A, znam da gospodin Jočić ne bi potpisao prevaru, barem se nadam da ne bi potpisao prevaru. Mi nemamo takve podatke. Kad god dođe nešto od Labusovih pionira u Narodnu skupštinu, ja se zaprepastim. Sve što dolazi od Kancelarije za pridruživanje EU, znajte da je teška podvala. Siguran sam da tu podvalu može samo Ivana Dulić-Marković da razreši, razbucavanjem G17 plus na buljuke. U tom smislu joj pomažem, otvaram joj oči sa ovim podacima.
Gospodine Jočiću, mene interesuje šta će da bude ako mi ne potpišemo ove sporazume? Šta će to epohalno da se desi loše za građane Srbije? Da budem još precizniji, šta bi moglo lošije da nas snađe od onoga što nas je već snašlo? Evo, već nekoliko godina razmišljam, svake nedelje idem u crkvu, palim sveću – šta smo se mi Srbi toliko Bogu zamerili da nas kazni sa DS na vlašću?! Meni to uopšte nije jasno. Koji je to naš greh, šta smo to Bogu zgrešili da nas tako kazni?!
Šta bi se desilo loše ukoliko se ne potpišu ova tri sporazuma? Ćuti se. A u zagradi, između redova i u pojedinim novinama se kaže: idemo ka Evropi. Međutim. To je već ofucano, istrošeno.
Drugo što se promoviše jeste: dobićemo pare. Znate, nekoliko godina u ovoj Narodnoj skupštini jedini argument za glasanje za neke zakone da se nešto usvoji jeste: Evropska unija nam daje pare. Onda smo dokazali da 35% od tih para ostane EU, preko nekih mafijaških kombinacija, konsalting usluga, savetovanja, seminara itd.
Ovde postoji glad za parama. Pare dolaze iz Evrope, to mora da se usvoji. Ali, ima i onih moralista koji kažu: na taj način se pokazuje naša spremnost ka EU, naša spremnost ka EU koja nam otima Kosovo i Metohiju. Vrlo je lako zaključiti, glasate za one koji nam u oči kažu da nam nisu baš otvoreni prijatelji, da ne upotrebim neku težu reč, koja bi možda mnogo bolje opisala ko su i šta su.
Radi građana Srbije, pošto ovde imamo fatamorganu zvanu EU. Moram građane Republike Srbije da podsetim da se mi stvarno delimo, delimo se na ove ovamo, oni su evrofanatici i na one ovamo koji su evroskeptici. Evrofanatici prihvataju sve što dolazi iz EU, a evroskeptici su ljudi koji su prototip intelektualca HH veka, koji sve hoće kritički da sagledaju, gospodine Mićunoviću; da se izvaga, da se izmeri, šta je plus, šta je minut, ako ima pluseva – može, ako ima minuseva – ne može.
Vi to dobro znate. Evo, sedam godina ne može da se digne onaj vaš kompjuterski sistem u Saveznoj skupštini. Sada ljudi kažu samo jedan dan da radi da se opravdaju one pare, ali od tog sistema nema ništa. To je taj evrofanatizam. On je u Srbiji mnogo jači, nego u Evropi, da znate. Evo dokaza za to.
Gospodine Jočiću, verovatno vam je poznato da u ovom sporazumu koji se tiče readmisije, u samom Sporazumu piše koga on obavezuje. Naravno, vi ćete klimanjem glave da potvrdite ovo što stoji ovde. To se ne odnosi na Dansku, to se ne odnosi na Island, to se ne odnosi na Norvešku, to se ne odnosi na Švajcarsku. Šta je to sa Zapadom? Nešto novo se dešava na Zapadu.
Gospodine Jočiću, ja sam jula ili juna bio u Francuskoj, i Nataša, i ona je vodila delegaciju uz gospodina Obradovića, i Ceca Topalović je isto bila, možda sam nekoga ispustio – vrlo plodotvorno. U Narodnoj skupštini Francuske mi smo obavili razgovor sa šefom Komisije jednog od tih odbora za Evropsku uniju i evropske integracije. Znate što kažu Francuzi? Goco, to ti vrlo dobro znaš.
Naravno, njihov predstavnik Komisije kaže – znate šta, mi smo morali da napravimo svoj odbor i svoje telo, koje proverava šta rade ovi u Evropskoj uniji. Je l' tako Žarko, beše? Ne hvatamo mi sve što leti. A, nije sve za jelo. Mi samo ono što Francuskoj odgovara.
Ono što ne odgovara Francuskoj, to nas uopšte ne interesuje. Zato sam ih pitao za budžetski deficit u Nemačkoj. Pet godina je viši od 5%, što je suprotno Mastrihtu. Naravno, što neko ne prigovori – ko sme da prigovori. Ko sme da prigovori, ni Portugalci, ni Grci, niko ne sme da prigovori. Pa, kako ta pravila Evropske unije važe?
Drugo, da li mi potpisujemo sa Evropskom zajednicom za ugalj ili sa Evropskom unijom ovaj sporazum. Da li ste vi videli ovde u tekstu, malo Evropska zajednica, malo Evropska unija, malo neki članovi, malo nisu članovi. Morate to da nam objasnite, gospodine Jočiću. O čemu se ovde radi? Ti si dobio zadatak za matematiku, ti rešavaj to.
Gospodine Jočiću, pre nekoliko meseci vaše Ministarstvo je preuzelo granicu. Sada, gospodine Jočiću, da li znate da ova nova granična policija, verovatno ima neke svoje početne probleme, ali ja vas upozoravam i mislim da će biti trajnih problema, oni nijednu patrolu nisu napravili po liniji gde je granica, a ona tehnika za prisluškivanje nikako da dođe.
Tako da, pored toga što je naše tržište otvoreno, kao konzerva za sardine, i naše sve granice su otvorene. Svaka protuva može da prođe kroz Srbiju, da ode tamo, i da vam ga vrati. Da nam ga vrati.
Sada, gospodine Jočiću, ja namerno ovako malo interesantnije pričam, zbog publike, ne zbog vas, vi to vrlo dobro znate, vi ćete ovde sve da prihvatite, zato što imate obavezu da ostanete gde ste, ko ste i kako ste.
Gospodo iz SPS-a, da kažem, amandmani su vam dobri, trebalo je da idu posle drugog člana, a ne da budu u okviru prvog člana, a ovi će mangupi ovde to odmah da odbiju, da ne bi bilo glasanja, ali već su odbili. Znam ja kako oni funkcionišu. Da li sam vam rekao da ja njih vrlo dobro znam.
Građanima Srbije moram da kažem da ničega epohalnog nema u ovom predlogu zakona. To što će dva papira manje da se da, da bi se dobila šengen viza, ništa ne znači. Zašto? Zato što ovo što je osmišljeno, osmišljeno je na način kako da se uzmu naše pare. Od nas, naše pare, njima se daju, a mi treba da budemo zadovoljni i da skačemo od sreće. To je ono – nije što me bije, nego me tera da se još i veselim i da uživam u tome. To je ta njihova taktika.
Ja znam da Jočić to ne voli, on je ponosit, on je prkosan, violentan tip, ovo su njega primorali, prevarili su ga da potpiše. Đelić nije imao hrabrosti da ide tamo, jer bi sigurno pao ovde, nije smeo niko drugi, nego su računali ministar policije ima silu iza sebe i bije ga glas u narodu da nije kao ovi njegovi žuti. On ne voli da hapsi, to je problem i tu se ja i on razlikujemo.
Vidite, gospodine Jočiću, i do sada diplomata kada ide država plaća njihov put. Kaže, poslovni ljudi i predstavnici privrednog društva i njima do sada nije bio problem da idu.
Vozači, ni njima nije bilo problema, članovima posade nije bilo problema, za novinare, novinari su plaćali put, davali su im pare iz inostranstva i kažu – dođite što pre da vas naučimo kako da razbijete Srbiju.
Dalje, moram da stavim naočare, kaže, za lica koja učestvuju u naučnim, kulturnim, umetničkim aktivnostima, a ako ne, ne plaćaju ovi iz inostranstva kada su u pitanju farmaceuti, njima plaća farmaceutska organizacija, kotizacija, propratno pismo, garantno pismo i začas oni dobijaju i do sad, gospodine Jočiću, nije bilo problema. Ja nisam čuo da neko od njih nije mogao da ide. Učenike, studente, postdiplomce, nastavnike koji prate učesnike, a idu na put u obrazovne svrhe, do sada nije isto bilo problema. Učesnike na sportskim događajima, nikakvih problema nije bilo. Za neke naše sportiste je bilo problema, zato što su mnogo bolji sportisti nego ovi iz inostranstva, pa im ne daju vizu da ne bi oni naši pobedili tamo na utakmici. Suštinski nije bilo problema, jer svi naši najbolji igraju u inostranstvu, pa već imaju šengen.
Zatim, za učesnike u zvaničnim programima razmere, nikada nije bilo problema. Za bliske rođake, supružnika, decu, roditelje, babe, dede itd. onih lica koja već borave tamo, bilo je nekih problema, ali su se u načelu rešavali, garantno pismo itd.
Za posete vojnim i civilnim grobljima, prema našim vojnim grobljima u inostranstvu da vam ne pričam kako se ponaša ova država. Da vas samo podsetim u Tunisu, postoji jedno groblje koje se zove "Bizerta", mislim da deset godina niko nije bio, pa čak ni onaj pijani ambasador iz Tunisa. Možda ste vi bili kao turista, gospodine Šami, ja nisam mogao ove godine ni kao turista da idem, jer nije bilo tura, nije bilo zainteresovanih Srba i to moram da vam kažem gospodine Šami. Nije bilo zainteresovanih Srba da se poseti vojno groblje, a došli da se lade tamo na moru. Ja zbog toga nisam mogao da idem, a skupo da sam ideš, jer je daleko.
Za lica kojima je potrebno medicinsko lečenje i njihovu neophodnu pratnju, ni to nije bilo problem. Za predstavnike organizacija civilnog društva – ja da se borim za beneficiju Sonje Biserko, ja ću pre ruke da isečem, svoje ruke ću pre da isečem. Miljenka Deretu, Natašu Kandić, oni već imaju vizu na 25 godina, već imaju šengen. I za njih da se borite, ma hajde molim vas, nemojte da se brukamo. Za predstavnike verskih zajednica, tu je bilo problema, gospodine Jočiću, nije čak ni mogao da preuzme funkciju u Australiji, doduše Australija nije u Evropskoj uniji, ali je bilo problema sa predstavnicima naše crkve. Za pripadnike profesija koji učestvuju na međunarodnim izložbama, pa to onaj koji organizuje on im sve obezbedi. Za lica koja idu na turistička putovanja, turistička agencija obezbeđuje.
Gospodine Jočiću, znači sve oni koji imaju pare da putuju i dosad su putovali. Vi ste njima samo to ubrzali, umesto pet dokumenata, podneće četiri. Umesto 35 evra, kao što je bilo, ali cela Srbija treba da skače zbog radosti. I onaj seljak na Selevičevici, koji prati ovaj prenos, kaže epohalno, a ja da vas podsetim, gospodine Jočiću, na još jedan razlog zbog čega vi ne biste mogli da potpišete ovo da niste bili priseljeni.
Ovo je neka međustepenica za ono obećanje Borisa Tadića, kada je tokom predizborne kampanje bio u redu ispred italijanske ambasade, pa se prosto zgražavao kako građani Srbije čekaju u redu za šengen vizu, pa je onda rekao – glasajte za mene, ja kada budem predsednik dobićete svi belu šengen vizu.
Tri i po godine je prošlo, on nije obezbedio ni za sebe šengen vizu. Ni za sebe.
Dragi građani, ako je ovo bilo malo šaljivo, to je namerno urađeno, da bi prikazao kako izgledaju prazne tikve.