Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja ću izneti stavove Saveza vojvođanskih Mađara povodom Sporazuma o olakšanoj proceduri za izdavanje viza i Sporazuma o readmisiji lica koja nezakonito borave. To su sporazumi koje je u ime Republike Srbije 18. septembra potpisao gospodin Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije.
Prvo, odmah na početku moram reći da će narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara glasati za potvrđivanje Sporazuma o olakšanoj proceduri za izdavanje viza, jer smatramo da ovaj sporazum donosi takve vizne olakšice za koje mi moramo glasati u Narodnoj skupštini. Kao prvi argument u prilog tome, moram naglasiti da je smanjen broj potrebnih dokumenata za građane Republike Srbije, na osnovu ovog sporazuma, koji hoće da putuju u zemlje EU, odnosno u zemlje šengenskog sistema.
S druge strane, dobro je što je predviđena mogućnost za širok krug državljana Republike Srbije za izdavanje viza sa dužim rokom važenja od jedne, dve i pet godina. Isto tako, dobro je to što je predviđena mogućnost da će vizu naši građani plaćati samo 35 evra, umesto 60 evra.
Predviđen je dosta širok krug lica koja će putovati po ovim viznim olakšicama, pored onih kategorija stanovništva koje su i do sada po olakšanoj proceduri putovale. Tu su i penzioneri, dalji srodnici naših državljana, koji borave u zemljama EU, novinari, studenti, naučnici, privrednici.
Isto tako je važno što će po olakšanoj proceduri putovati i predstavnici, odnosno poslanici regionalnih parlamenata, odnosno Parlamenta AP Vojvodine i regionalne vlade, odnosno Izvršnog veća AP Vojvodine. Dobro je što je to predviđeno i međunarodnim sporazumom. Ali, s druge strane, moram naglasiti da je još uvek, nažalost, vizni režim pravilo, a olakšice predstavljaju, tek, izuzetak.
Moram postaviti pitanje, zašto građani Republike Srbije još uvek nisu na beloj šengenskoj listi, odnosno zašto Republika Srbija još uvek nije na beloj šengenskoj listi?
Ministar Jočić je juče rekao da je potvrđivanje ovog sporazuma jedan veliki korak ka bezviznom režimu. Mi se, naravno, slažemo, ali isto tako smatramo da nije dobro što je Republika Srbija u određenom smislu još uvek izolovana, što su građanima Republike Srbije još uvek potrebne vize. Smatramo da Vlada Republike Srbije, odnosno vlade Republike Srbije od 2000. godine nisu uradile dovoljno, u tom interesu, da građani Republike Srbije putuju bez viza u zemlje EU. Svi mi dobro znamo da je glavni razlog tome dešavanja iz devedesetih godina prošlog veka, ali, isto tako, moram naglasiti, kao što sam malopre rekao, da ni vlade od 2000. godine nisu dovoljno učinile na tom planu.
Zašto kažem da vlade od 2000. godine nisu dovoljno učinile u tom interesu da građani Republike Srbije putuju bez viza? Svi mi dobro znamo da za belu šengensku listu postoje politički i pravni uslovi. Svi mi dobro znamo da je politički uslov potpuna saradnja sa Haškim tribunalom i Vlada Republike Srbije je odgovorna zbog toga što ta puna saradnja još uvek nije postignuta. Savez vojvođanskih Mađara zalaže se za to da se postigne puna saradnja sa Haškim tribunalom, jer mislimo da je to glavni uslov na putu ka EU. Mi se i dalje zalažemo za evropske i evroatlantske integracije.
Pored političkih uslova postoje i pravni uslovi. U julu i avgustu su neki ministri iz Vlade Republike Srbije, koji pripadaju DS-u, rekli da će Narodna skupština usvojiti 44 zakona do novembra. To su zakoni koji su neophodni za približavanje EU. Jednostavno, moram postaviti pitanje predstavniku Vlade – gde su ti zakonski predlozi? Drugo pitanje je, da li je ova izjava gospodina Đelića, potpredsednika Vlade – da će u skupštinsku proceduru do novembra stići 44 zakona i da će Narodna skupština morati usvojiti 44 zakona do novembra, stav samo DS ili je to stav Vlade Republike Srbije?
Od ta 44 zakona Narodna skupština je usvojila samo jedan zakon, Zakon o putnim ispravama, a u skupštinsku proceduru Vlada Republike Srbije uputila je još samo dva zakona i to: Predlog zakona o azilu i Predlog zakona o zaštiti državne granice. Ne mislim da je Narodna skupština odgovorna zbog toga što nije usvojila te zakone do novembra, jer mi ne možemo usvajati zakone ako Vlada Republike Srbije ne predloži te zakone Narodnoj skupštini. I sada ćemo se baviti zakonima potrebnim za raspisivanje izbora, kako smo to čuli u medijima tokom vikenda, i opet nećemo raspravljati o onim zakonima koji su neophodni za približavanje EU. Za to svakako odgovornost ima Vlada Republike Srbije, a ne Parlament.
Isto tako, moram da pitam gospodina Jočića, da li je sigurno da će sprovođenje Zakona o putnim ispravama, koji je Narodna skupština usvojila, početi u martu ili aprilu, kako to piše u Zakonu o putnim ispravama, jer vidimo da je izdavanje novih ličnih karata, od strane nadležnih organa, trebalo da počne još 1. januara. Jednostavno, mislim da postoji opravdanost za to mišljenje, da nije sigurno da će u martu početi izdavanje novih putnih isprava, a to je jedan od glavnih preduslova za postizanje bezviznog režima.
Bez obzira na to što smatramo veoma lošim što je vizni režim još uvek pravilo i bez obzira na to što smatramo da Vlada Republike Srbije ne radi dovoljno u tom interesu da Republika Srbija dostigne taj čuveni beli šengenski režim, Savez vojvođanskih Mađara će svakako glasati za Sporazum o olakšanoj proceduri za izdavanje viza.
Što se tiče ovog sporazuma, na kraju, moram naglasiti u vezi uvođenja sistema malograničnog saobraćaja, jer postoji spremnost, tako piše u aneksu sporazuma, od strane Mađarske, Rumunije i Bugarske da stupe u pregovore sa Srbijom u cilju sprovođenja malograničnog saobraćaja.
Moram da iznesem stav, u ime SVM, da smo protiv uvođenja sistema malograničnog saobraćaja između Republike Srbije i Republike Mađarske iz više razloga. Navešću ukratko te razloge. Smatramo da mogućnost uvođenja sistema malograničnog saobraćaja ne ispunjava zahteve za putovanje mađarske zajednice. Pored toga, značajan deo naše zajednice, oko 40% naše zajednice, izostalo bi iz tog kruga od 50 km od državne granice. Došlo bi do pojačane asimilacije Mađara van ovog pojasa, do povećanog kriminala na obe strane granice, do prilike za zloupotrebu prava malograničnog prelaza, a postoji i opasnost za promenom nacionalnog sastava.
Stranke vojvođanskih Mađara su 13. aprila održale jednu konferenciju, gde su bili predstavnici naših tradicionalnih verskih zajednica i civilnih organizacija i na toj konferenciji smo zaključili da smo protiv uvođenja sistema malograničnog saobraćaja. Te naše stavove smo dostavili organima države Srbije i Vladi Republike Srbije i se nadamo da do tog sporazuma između Srbije i Mađarske neće doći.
Što se tiče Sporazuma o olakšanoj proceduri za izdavanje viza, moram reći da je to jedna strana medalje, da je druga strana medalje Sporazum o readmisiji lica koja nezakonito borave i postoji uslov za ratifikaciju Sporazuma o readmisiji da bi Sporazum o viznim olakšicama stupio na snagu.
Što se tiče Sporazuma o readmisiji lica koja nezakonito borave, moram reći, odmah na početku, da će poslanici SVM glasati protiv ratifikacije Sporazuma o readmisiji lica koja nezakonito borave i izneću razloge za to. Kao prvo, mislimo da je neracionalno širok krug lica koja ćemo morati primiti na osnovu ovog sporazuma o readmisiji. Smatramo normalnim da treba da primimo sopstvene državljane koji nezakonito borave na teritoriji neke zemlje Evropske unije.
Piše u Sporazumu, ako je verodostojno, da je to lice državljanin Republike Srbije, a isto tako je normalno što moramo primiti i maloletnu nevenčanu decu tih lica i supružnike, kao i lica kojima je državljanstvo Republike Srbije prestalo otpustom.
Što se tiče drugog i trećeg kruga lica koja ćemo morati na osnovu ovog sporazuma primiti, državljane trećih zemalja i lica bez državljanstva, mislimo da ovakav sporazum nije trebalo potpisati. Znači, moraćemo primiti ta lica koja su boravila u Republici Srbiji i bila u tranzitu kroz Srbiju, lica koja su posedovala vizu Srbije, a što se tiče dokaza za to da su boravili u Srbiji i da su bili u tranzitu kroz Srbiju, u Aneksu 3, Sporazuma o readmisiji piše da, kao dokaz za to neće služiti samo pečati iz pasoša, već i hotelski računi, vozne karte i svedočenja da je određeno lice prešlo granicu. Mislim da je smešno što ćemo na osnovu nekih svedoka, na osnovu voznih karata i hotelskih računa morati primati i državljane trećih zemalja.
Da još jednom ponovim, neracionalan je i širok krug lica koja ćemo morati primiti i pitanje je zašto je takav sporazum potpisan. Prvo, takav sporazum nije potpisan, navodno, zbog neracionalno širokog kruga lica koja će Republika Srbija morati primiti, ali je na kraju ministar Jočić ipak potpisao ovakav sporazum.
Isto tako, pitanje je, šta je sa povratnicima sa teritorije AP Kosovo i Metohija. Postoje podaci da je polovina lica koja ćemo morati primiti sa teritorije Kosova i Metohije. U članu 21. u fusnoti je nedovoljno jasna odredba o tome šta će biti sa licima sa teritorije Kosova i Metohije.
Pitanje je šta će biti sa tim ljudima, da li će se ti ljudi vraćati na teritoriju AP Kosovo i Metohija ili će se vraćati u užu Srbiju i u Vojvodinu.
Pored toga, moram da kažem i to da će na osnovu odredbe Sporazuma zahtev za readmisiju svih tih lica stići u roku od 1 godine, znači, do 1. januara 2008. godine. Naši organi će na sve te zahteve morati dati odgovor u roku od 10 dana. Ako nema odgovora naših nadležnih organa onda će se smatrati da je transfer odobren. Vrlo su rigorozni uslovi za odbijanje prihvata i ti ljudi će se vratiti u roku od tri meseca od odobrenja. Znači, ovi ljudi će se vratiti, dame i gospodo narodni poslanici, do aprila 2009. godine. Dakle, nije tačno da se ti ljudi neće vratiti u dogledno vreme, nije tačno da se ti ljudi neće vratiti u roku od godinu ili godinu i po dana, računajući od današnjeg dana. Ti ljudi će se vratiti do aprila 2009. godine, na osnovu odredaba ovog sporazuma.
Još uvek ne znamo koliko povratnika možemo očekivati. Pročitali smo u toku prošle nedelje u novinama da je od marta 2003. godine stiglo nešto više od 23 hiljade zahteva za vraćanje, a što se tiče novih povratnika, govori se o cifri između 50 i 150 hiljada ljudi povratnika, koji će se vratiti u Republiku Srbiju. Znači, između 50 i 150 hiljada, ti ljudi će se vratiti, na osnovu ovog potpisanog sporazuma, do aprila 2009. godine.
Do sada je Republika Srbija potpisala 17 bilateralnih sporazuma o readmisiji i u tim bilateralnim sporazumima piše da će se ti ljudi vraćati po određenim kvotama. Pitanje je zašto takve kvote nisu predviđene za ovaj sporazum. Moram pitati gospodina Jočića, gde je strategija, gde je akcioni plan za sprovođenje ovog sporazuma? Raduje me što gospodin Jočić kaže da sada sve to ima i postoji, ali narodni poslanici i javnost to još nisu videli. To je Nacrt strategije, gospodine Jočiću, iz 2006. godine i nama nije jasno zašto taj nacrt nije prihvaćen. Isto, pitanje je, gde će se ti ljudi vratiti. Po nama, po SVM, ti ljudi treba da se vrate u mesto poslednjeg prebivališta ili mesta rođenja, ali za to ne vidimo garancije.
Dalje, piše da postoji zajednička izjava u vezi sa reintegracijom, o neophodnosti socio-ekonomske reintegracije. Slažemo se, ali u obrazloženju Sporazuma piše da nisu potrebna sredstva za sprovođenje ovog sporazuma. Mi to smatramo smešnim, jer sa jedne strane postoji nadležna služba za readmisiju, to je Služba za ljudska i manjinska prava i u tu Službu će Vlada morati da primi nove ljude, za te ljude će morati obezbediti platu i ne vidimo odakle će se to plaćati, a sa druge strane ne vidimo sredstva za neophodnu socio-ekonomsku reintegraciju. Tako će se raditi i o organizovanom povratku, tako piše u obrazloženju.
Moram da kažem gospodinu Jočiću da je u toku, to sam rekao i na Odboru za odbranu i bezbednost, popisivanje praznih kuća po Vojvodini i Srbiji. Gospodin Jočić je rekao da to nema veze sa readmisijom. Mi mu verujemo, ali još uvek ne vidimo garanciju za to.
Opet moram da kažem da u članu 78. stav 3. postoji odredba Ustava Republike Srbije da je zabranjeno preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menjanje nacionalnog sastava stanovništva na područjima gde pripadnici nacionalnih manjina žive tradicionalno i u većem broju.
Nadamo se da će ta odredba Ustava biti poštovana i da se neće ponoviti to što se dogodilo u devedesetim godinama prošlog veka, da je došlo do organizovane promene nacionalne strukture u Vojvodini.
Znači, nisu potrebna sredstva prema obrazloženju ni za socijalno-ekonomske reintegracije povratnika, ni za plate službenika u Službi za ljudska i manjinska prava, a ti ljudi treba da se vrate do aprila 2009. godine.
Samo još da kažem, i ovim završavam, gospodine predsedniče, da Savez vojvođanskih Mađara glasa protiv Sporazuma o readmisiji iz tri razloga: prvi, što je neracionalno širok krug lica, predviđen Sporazumom, koji ćemo morati primiti; drugi, što nema usvojene Vladine strategije i što u obrazloženju piše da nisu potrebna sredstva za sprovođenje ovog sporazuma; treći, što ne vidimo garancije da se neće kršiti član 78. Ustava, na osnovu kojeg je zabranjeno menjanje etničke strukture.
Iz ta tri razloga Savez vojvođanskih Mađara glasa protiv Sporazuma o readmisiji, a glasamo za Sporazum o viznim olakšicama, bez obzira na to što mislimo da Republika Srbija i Vlada treba da rade mnogo intenzivnije u tom interesu da građani Srbije putuju bez vize u zemlje Evropske unije. Hvala lepo.