Član 225. i 226. Prvo, hvala, gospodine Duliću, što ste zakazali tu sednicu, što ste pozvali predsednika Odbora da tu sednicu zakaže. Mislimo da je jako važno da se u ovom trenutku takva sednica održi. Ono što bih želeo, to je, da sada postavim dva pitanja. Prvo, da li je tačno da je ministar Predrag Bubalo promenio Odluku o osnivanju Saveta za promociju Srbije i da je novi Statut i Odluku o osnivanju tog Saveta poslao u Savet za sprečavanje sukoba interesa, da bi na takav način, uz promenjene nadležnosti ovog saveta, omogućio Milki Forcan da bude na čelu tog Saveta? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje, pre dve nedelje sam sa ovog istog mesta tražio od generalnog sekretara Vlade da nam dostavi službenu belešku sa sastanka na kome su se nalazili gospodin Koštunica, gospodin Miroslav Mišković, gospodin Miša Beko i ne znamo ko još, sumnjamo da je bio i Slobodan Radulović, o kupovini "C marketa". Tada je potpisan nekakav memorandum o saradnji. Mislimo da narodni poslanici moraju znati ko i na kakav način sarađuje. S obzirom na to da je taj sastanak održan u Vladi, sigurni smo da postoji službena beleška o tom sastanku i molimo da se umnoži i dostavi svim poslanicima.
Još jedna stvar, mislim da sada možemo svi ovde ćutati i sačekati da prestanemo o tome da govorimo, ali ono za šta nemamo pravo, kako ste rekli, da nas je baš briga za gospodina Miškovića. To je, gospodine Duliću, razlog što naši građani sve plaćaju dva ili tri puta skuplje. E zbog toga nas baš briga za Miroslava Miškovića. On nas lično ne zanima, o njemu mislimo šta mislimo, svako od nas, ali on nema pravo na podršku koju dobija od Đelića, Bubala, Milosavljevića, Koštunice, Tadića, Mihajlova, Nikitovića, svih onih koji vladaju Srbijom. On nema to pravo. Ako nema ko drugi to da kaže, evo, mi ćemo reći.

Reč ima narodni poslanik Zorica Stevanović, a neka se pripremi Dejan Stojiljković.

Poštovani građani Srbije, da iskoristim priliku i ovu govornicu da vas obavestim da će u 21 čas biti odloženi prenos Statusne konferencije iz Haga, vezano za dr Vojislava Šešelja.
Dame i gospodo narodni poslanici, naročito vi koji činite skupštinsku većinu i koji ćete glasati za sve ove sporazume, prosto mi je neverovatan ton kakvim ste danas diskutovali i pokušavate da odbranite sve ono što je negativno u ovim sporazumima.
Neverovatna je bila intonacija, vaš visok glas, i ton i borba i ja vam predlažem da uvučete svoje kandže, da isečete nokte i da prestanete više da grebete, da budete realni prema građanima Srbije, da uradite ono što je realno. Treba da kažete da ovi sporazumi neće ništa dobro doneti građanima Srbije, da je to ono što su vama vaši mentori stavili na sto i da vi morate da slušate, a verujte, svi građani koji budu deportovani, za njih će svaki dan da bude sumoran, a svaki san košmaran kada se budu vratili u Srbiju.
Vezano za sve ove tačke dnevnog reda, ja bih svoje izlaganje počela ovako – bila jednom jedna država Srbija i Crna Gora, a nastavila bih, opet time, a jedna država kada sa političke scene nestanu politički akteri koji sada vode ove dve države. Od 1998. godine Srbija je Sporazume o readmisiji potpisala sa 15 evropskih zemalja. Od 2003. godine zemlje Evropske unije uputile su u Srbiju preko 23 hiljade zahteva za vraćanje naših državljana koji nelegalno borave u zemljama koje šire ruke da prigrle Srbiju. Samo prošle godine iz Nemačke proterano je oko 2000 naših državljana, a preko 3000 ljudi vode se kao politički azilanti, gde se procentualno najviše nalaze Romi, 43%, Albanaca 37% a Srba je u ovom slučaju bilo 2,5%. Bez obzira na ove cifre i podatke, treba očekivati da Srbija otvori vrata za skoro 100 hiljada naših državljana, među kojima je 50 hiljada Roma. Većina ovih državljana smatra da je ovakav način njihovog vraćanja, u stvari, prisilan. Treba razmišljati o pružanju raznih vrsta pomoći ovim građanima radi brže integracije u društvu. Niko od njih ne zna ni gde ide, gde će i kako da živi.
Da li ćete možda praviti neke rang liste i po kojim kriterijumima ćete rangirati naše državljane koji nezakonito borave u zemljama Evropske unije? Broj korisnika na kazanu biće znatno veći. Narodna kuhinja će imati više korisnika nego do sada. Povećaćete broj siromašnih, a stvorićete više socijalnih slučajeva, porodica bez krova nad glavom. Da li ćete povećavati broj kolektivnih centara za smeštaj ovih ljudi, koji će živeti u uslovima koji su ispod dostojanstva ljudskog roda? Mnogi od njih došli su u te zemlje za vreme zločinačkog bombardovanja Srbije. Hteli su da izbegnu NATO agresiju. Većina njih živela je na teritoriji naše južne pokrajine Kosova i Metohije.
U razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku Vlada Republike Srbije kaže da je potreba i celishodnost da se o Sporazumu između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave i o Sporazumu između Republike Srbije i Evropske zajednice o olakšanoj proceduri za izdavanje viza, a koji su okvirni u odnosu na bilateralne sporazume, kakav je navodno Sporazum sa Republikom Francuskom, zajedno raspravlja u Narodnoj skupštini, i da treba gotovo istovremeno da počnu da se primenjuju, predstavljaju razloge zbog kojih predlažete donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Dakle, da bi se nekim kategorijama građana, ne svim građanima Srbije, olakšala procedura za izdavanje viza, Republika Srbija mora potpisati zakon o readmisiji. Potvrđivanjem Sporazuma, koji je u ime Saveta ministara tadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora potpisao ministar spoljnih poslova Vuk Drašković, Srbija se obavezuje na prihvatanje svih lica koja nelegalno borave u zemljama Evropske unije, odnosno Republike Francuske. To podrazumeva da treba da se obezbedi smeštaj, posao, pravo na obrazovanje, lečenje itd, za sve koji će biti deportovani prema odredbama ovog sporazuma. Može li to obezbediti Republika Srbija? Danas u Srbiji ima najviše nezaposlenih, onih koji bi hteli da imaju bilo kakav posao i siguran izvor prihoda.
Na Kosovu i Metohiji uzurpirane su kuće i imanja, popaljena i uništena, groblja su oskrnavljena, nemaju čak gde da odu i da svojim pokojnicima zapale sveće. Gde će biti smešteni oni koji će ovim sporazumom biti deportovani? Od čega će živeti, kako će se školovati, lečiti? Na to ćete morati vi da odgovorite.
Vlada Republike Srbije u delu koji se odnosi na ocenu potrebnih finansijskih sredstava za sprovođenje ovog zakona kaže – ''Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno angažovanje sredstava za finansiranje Republike Srbije''. Kako je to moguće? Gde će se ti ljudi vratiti i ko će im izgraditi kuće? Ko će im obezbediti posao i garantovati bezbednost? Danas na Kosovu i Metohiji nije zagarantovana bezbednost ni sadašnjim stanovnicima nealbanske nacionalnosti. Vlada Republike Srbije od 2000. godine do danas nije učinila ništa da zaštiti nealbansko stanovništvo i stvori normalne uslove za život i rad svojih građana.
Zakon o potvrđivanju ovog sporazuma neće doneti ništa dobro povratnicima, odnosno deportovanim licima. Otvoriće se novi problemi, vaši tzv. prijatelji rešiće svoje probleme, a Srbija će dobiti još veće probleme. Uostalom, ništa dobro i ne možemo da očekujemo, sa vama idu teška vremena, moraćete malo da se uozbiljite. Ja spas vidim jedino u novim izborima i pobedi SRS.
Iskoristila bih ovaj momenat, pošto nema gospodina Jočića, kada smo raspravljali o državljanstvu, zamolila sam ga da reši problem porodice Smiljanić, koja je trenutno smeštena u izbegličkom centru u Sićevu, nadomak Niša. Obećao je da će to da uradi, a nikakav odgovor nemam do današnjeg dana. Znači, problem je državljanstvo. Ako se ne seća kako je to bilo, postoje skupštinski snimci. Neka se konsultuje sa Komesarijatom za izbeglice i raseljena lica i volela bih da mi odgovori. Verujte da to nije teško, a tim ljudima će mnogo značiti da reše svoje lične probleme.

Po Poslovniku se javio predsednik Odbora za trgovinu, Nebojša Stefanović.

Dame i gospodo, izvinjavam se, nisam bio u sali, jer su nam došli neki građani koji protestuju zbog nekih privatizacija, ali to je jedna druga tema. Pošto sam ja predsednik nadležnog Odbora za trgovinu i turizam, pošto nisam čuo, čuo sam od kolega, ne bih voleo da ispadne da bežim od toga, samo vas pozivam da formalno postavite argumentovani zahtev za sazivanje sednice i ja ću zakazati sednicu Odbora.
Znači, želimo da razgovaramo o svim tim temama, ali samo želim da obavestim i Narodnu skupštinu da smo mi već na prethodnoj sednici Odbora imali Izveštaj Antimonopolske komisije. Pred svim kolegama kada oni su izneli neke primedbe. Tu su bile kolege iz svih stranaka, bukvalno iz svih stranaka, kada smo izneli neke primedbe da su nezadovoljni odnosom organa vlasti prema njima. Kada su izneli primedbe da nemaju dobre uslove za rad, pozvao sam ih, pošto se do tada nikada nisu obratili Skupštini, a od tada je prošlo nekoliko meseci, ima stenografski i tonski zapis svega ovoga što ja govorim, da se obrate nama kao resornom Odboru, da se obrate Narodnoj skupštini, da na bilo koji način, privatno ako treba da se sastanu, da stupimo u kontakt da bi nam obrazložili ono što se dešava.
Samo hoću da vas obavestim da se to, nažalost, ni do danas nije dogodilo. Želim da kažem da ne raspolažem nikakvim relevantnim informacijama, a želeo bih da znam šta se dešava da bih na osnovu toga mogao, pošto SRS nema većinu u tom Odboru, da sazovem i obavestim ostale članove Odbora da mogu da prisustvuju ovoj sednici. Upućujem vama zahtev, na kraju, pošto više i nema televizijskog prenosa, da bismo mogli da razrešimo ovu situaciju, da postupimo ovako formalno. Evo, već u toku sutrašnjeg dana, ako se sve to reši, možemo da zakažemo sednicu Odbora. Mislim da to uopšte nije problem. Hvala vam.

 Zahvaljujem se. Možete da dobijete od mene pismenu molbu, odnosno zahtev da se zakaže taj odbor.
Dakle, gospodine Batiću, ja možda jesam upadljivo netalentovan ali samo pokušavam da održim red ovde u sali, pokušavajući da se teme koje ste vi otvorili rešavaju na nadležnim odborima, a ne u plenarnoj sednici. To je jedino bila moja namera, nisam želeo da maltretiram bilo koga od vas, da vas vređam ili ne znam šta.
S obzirom na to da smo prešli 18.00 časova, prekidamo sednicu, nastavak je sutra u 10.00 sati.