Gospodine predsedavajući, mislim da je prošlo 16,00 časova i vi ste, po Poslovniku, bili dužni da pre 16,00 časova produžite rad sednice. Samim tim, to znači da ovo što ste uradili nije po Poslovniku. Nadam se da, dok završim svoje izlaganje, imate mogućnosti da proverite, da se konsultujete sa sekretarom Skupštine, i da ćete ustanoviti da sam u pravu.
Javljam se po članu 226, jer su studenti, mladi stručnjaci i sportisti dobili priliku da bez odugovlačenja i maltretiranja u redovima ispred ambasada potraže šansu za odlazak iz zemlje, bar oni koji su preostali u našoj zemlji. Zbog čega na neki drugačiji način želim da iznesem neke podatke?
Od početka '90. godina iz Srbije je otišlo između 300 i 400 hiljada građana, među kojima je najmanje 10% visokoobrazovanih kadrova, što znači da je oko 40 hiljada ljudi sa završenim fakultetom.
Znanje u porastu produktivnosti i konkurentnosti pojedinih zemalja učestvuje sa čak 40%. Ispostavilo se da EU dosta zaostaje u tom pogledu, naročito iza SAD, Japana i Kanade, pa su upravo zbog toga došli do zaključka da moraju do 2010. godine da počnu da izdvajaju najmanje 3% ukupnog društvenog proizvoda, pre svega kada je u pitanju istraživanje i razvoj njihovih naučnih instituta, odnosno kada su u pitanju njihove zemlje. Više od polovine tih sredstava upravo je dato iz budžeta njihovih zemalja, ali ostatak ide iz privrede. Kod nas je to izdvajanje, dosta malo, oko 0,4%.
SAD su izdale 2004. godine oko 3.300 iseljeničkih viza građanima Srbije. Oni koji su već u Americi, umesto studentske, istraživačke ili naučne vize, traže sada iseljeničku zelenu kartu, dok se ovdašnji stručnjaci kandiduju u ambasadi. Više od 50% je onih koji sada konkurišu za vizu SAD.
Zbog čega sam napravio ovaj uvod? Zbog toga što, po istraživanju, na odlivu mozgova iz Srbije smo izgubili oko 12 milijardi dolara. Međunarodne organizacije su krajem HH veka procenile da proizvodnja jednog naučnika ili visokoobrazovanog kadra košta oko 300 hiljada dolara, gde se, osim školarine, u cenu uključuje vaspitanje, stanovanje, odevanje, zdravstveno osiguranje. U tu cenu od 300 hiljada dolara za svaku visokoobrazovanu osobu ne računa se dobit od visokostručnog lica, što znači da je naša zemlja do sada izgubila od 9 do 12 milijardi dolara samo na ime visokoobrazovanih kadrova.
Ako se uključe i kadrovi sa srednjom školom, naročito kada su u pitanju medicinski tehničari ili medicinske sestre, kojih naročito ima u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj, onda ćemo doći do mnogo veće cifre. Očekivalo se da će 2005. godine posle prijema novih članova u Evropskoj uniji nastati veliki imigracioni talas, ali pokazalo se da se Evropa čuva posebnim, uspešnim antimigracionim merama. Međutim, na slučaj u Srbiji jasno je da Evropska unija i te kako podstiče iseljavanje mladih obrazovanih kadrova i u svakom slučaju moramo da vodimo računa upravo o tome. Hvala vam.