Poštovani gospodine predsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, vreme koje pripada mojoj poslaničkoj grupi iskoristiću da dam par impresija koje smo svi stekli na osnovu današnjih diskusija, odnosno izlaganja koleginica i kolega narodnih poslanika.
Kada smo jutros počeli debatu vezanu za izbor sudija Ustavnog suda sa liste predsednika Tadića, prvi govornik je bio ovlašćeni predstavnik LDP-a. Predstavnika predlagača nije bilo. Možemo da sebi postavimo pitanje da li je to ignorisanje Narodne skupštine i narodnih poslanika i da li je to posledica političkog dogovora koji stoji iza kulisa imenovanja, odnosno izbora sudija Ustavnog suda. Zatim, jedan od poslanika iz reda vladajuće koalicije, odnosno nekoga ko podržava predlagača, govorio je o biografijama predloženih kandidata za sudije Ustavnog suda, ističući kako u tim biografijama nema mrlje i kako svi zaslužuju da budu sudije Ustavnog suda.
Dodaću da se tu ne radi samo o biografijama, već insistiramo na tome da malo razmišljamo da se tu radi o proceduri. O proceduri, sem predstavnika opozicionih partija, niko nije govorio, tj. nismo dobili informaciju ko je predložio ove kandidate predsedniku, sa koje liste su predloženi, na osnovu kojih kriterijuma i ko je dao stručni sud o tome. Stručnog suda o tome nismo imali. Dakle, to još jednom upućuje na nekakav politički dil koji je urađen iza političkih kulisa ove skupštine.
Takođe je jedan od poslanika govorio da pravosudni ispit, odnosno doktorat pravnih nauka nije neophodan da bi neko bio sudija Ustavnog suda, već se za sudiju Ustavnog suda podrazumevaju neka šira znanja. Da, kolega je bio u pravu. Za sudije Ustavnog suda se podrazumevaju neka šira znanja, ali ta šira znanja mogu da budu samo nadgradnja, pravosudni ispit ili doktorat pravnih nauka. Da podsetim, da bi neko bio profesor Pravnog fakulteta, mora prvo da bude doktor pravnih nauka.
Dakle, ta šira znanja mogu da budu samo nadgradnja nad onim što je bazično pravničko obrazovanje, da bi neko mogao da bude sudija bilo kog suda, profesor Pravnog fakulteta, pa i sudija Ustavnog suda.
Da ponovim još jednom, ljudi o kojima danas odlučujemo imaće ogromna ovlašćenja. To su ljudi koji će dvotrećinskom većinom moći da sebi u nadležnost stave sve što se tiče zakonitosti i ustavnosti. To su ljudi koji će imati pravo da odlučuju o razrešenju predsednika Republike. Da podsetimo, bez odluke Ustavnog suda nema postupka pred Narodnom skupštinom.
Dakle, odluka Ustavnog suda je uslov da bi se okončao postupak razrešenja predsednika Republike. Da ne nabrajam dalje, kao što je ovlašćenje vezano za ukidanje političkih partija itd.
Prilično je neodgovoran pristup ovakav, odnosno ovakav način imenovanja, odnosno izbora sudija Ustavnog suda, tela koje ima ovakva ovlašćenja. To znači samo da je ovakav način imenovanja sudija Ustavnog suda i utvrđivanje lista samo vrh ledenog brega, iza koga stoji politička trgovina nosilaca vlasti.
To je jedino moguće ishodište političke trgovine, koja je iznedrila antinomičan Ustav, krnji Ustavni sud i prazan zakon o Ustavnom sudu. Naravno, na osnovu svega ovoga može se zaključiti da se iza kulisa ove trgovine krije se nemoćna vlada koja ne želi izbore, koja želi apsolutnu kontrolu svega postojećeg u državi, a oružje u njenim rukama za ostvarivanje ovakve kontrole biće, između ostalog, i Ustavni sud. Sama ovlašćenja Ustavnog suda i način kako će se doći do konstituisanja Ustavnog suda nedvosmisleno govori u prilog ovome što sam sada naveo.
Ovde smo čuli i floskule da će država biti servis građana. Sadašnji ustav, sadašnje zakonodavstvo, dolazeći zakoni, da pomenem samo sadržinu Predloga zakona o Ustavnom sudu, Predloga zakona o predsedniku Republike i sadržinu Predloga zakona o izborima za predsednika Republike, kazuju da ova država neće biti servis građana, nego da će biti servis Vlade Republike Srbije. To je nedopustivo za jednu ozbiljnu državu.
Sadržina svih ovih akata nedvosmisleno govori o svakovrsnom favorizovanju Vlade, odnosno nosilaca izvršne vlasti. Deo ovoga što sam pripremio za sadašnje obraćanje reći ću prilikom obraćanja u vezi izbora kandidata koje predlaže Narodna skupština predsedniku Republike i to će biti samo druga polovina vrha ledenog brega o kome sam sada govorio.