Zaključujem pretres.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – UTVRĐIVANjE LISTE KANDIDATA ZA SUDIJE USTAVNOG SUDA KOJE IMENUJE PREDSEDNIK REPUBLIKE
Primili ste predlog liste kandidata za sudije Ustavnog suda koje imenuje predsednik Republike, kao i ispravke u predloženoj listi. Primili ste zaključak Odbora za ustavna pitanja i biografije predloženih kandidata za sudije Ustavnog suda.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3. a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ako to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram pretres. Dopustite mi da uzmem reč kao predlagač ove liste.

Izvolite, gospodine predsedniče.

Zahvaljujem. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je lista kandidata za sudije Ustavnog suda koje Skupština treba da predloži, a sa koje predsednik Republike treba da izabere - pet kandidata.
U ovom obraćanju sam želeo da se pre svega osvrnem na period koji je prethodio današnjoj sednici, a koji traje nekoliko meseci, kada je postojala namera da se ova lista sastavi na način da to budu predlozi Narodne skupštine iza koje će stati sve poslaničke grupe, da na listi budu ljudi za koje mogu da stanu sve političke stranke, da među njima nema nijedne osobe koja bi bila sporna za bilo koju od političkih opcija koju mi predstavljamo, a sve u cilju da formiramo instituciju koja će u budućnosti biti jedna od prvih institucija ove države koja neće biti sporna nikome.
To je ono što treba nama u Srbiji u budućnosti. Institucije koje neće biti sporne, koje će raditi svoj posao i na koje niko ne može da baci nikakvu političku sumnju. Nažalost, mi u tome nismo uspeli. Politička scena u Srbiji nije još uvek zrela da dođemo do liste kandidata iza koje može da stane svaka poslanička grupa.
Pokušao sam da organizujem šefove poslaničkih grupa na takav način. Zahvaljujem se svima koji su pokušali da dođemo do toga. Veliko je nepoverenje među nama i u ovom trenutku nije moguće da dođemo do liste koja bi predstavljala kandidate za sudije Ustavnog suda, koji mogu da rade svoj posao bez znaka upitnika koji im stavljaju političke stranke.
Meni je žao zbog toga i nadam se da ćemo u budućnosti moći da konstituišemo institucije koje će biti onakve kakve ova država zaslužuje, a to su institucije koje neće da budu sporne.
Ova lista je sastavljena na predlog poslaničkih grupa, i to nije tajna. Poslaničke grupe su, pretpostavljam, dale svoje najbolje kandidate. Siguran sam da je svaka poslanička grupa verovala da ti ljudi svojom stručnošću, moralom, iskustvom i znanjem zaslužuju da budu na listi Narodne skupštine i zaslužuju da budu sudije Ustavnog suda. Ove ljude ne poznajem lično. O njima najbolje govore njihove biografije i siguran sam u dobru nameru svih onih koji su učestvovali u postupku predlaganja sudija Ustavnog suda na ovakav način.
Mi smo zajednički prošle godine, pre godinu i nešto dana, doneli Ustav iza koga su stale gotovo sve političke opcije u ovoj državi iza kojeg je na kraju stala i većina naših građana. Taj Ustav je definisao izbor sudija Ustavnog suda na jedan komplikovan način. On je definisao izbor sudija Ustavnog suda na način koji nakon toga nije definisan zakonom.
Mi smo se našli u pravnom vakuumu. Imali smo rasprave i u ovoj skupštini na početku ovog zasedanja, odnosno na početku ove sednice da li može ovlašćeni predlagač ove liste da bude predsednik Skupštine ili ne. Samo se nadam da ćemo u budućnosti, pre svega Poslovnikom o radu, definisati ovu važnu materiju i nacrtati hodogram kako će se u budućnosti birati sudije Ustavnog suda kada do izbora dođe.
Do tada se nadam da će ovi ljudi raditi svoj posao pošteno i časno, da će potvrditi poverenje koje mi treba da im damo ovih dana i da će sigurno učiniti sve da Ustavni sud preraste u jednu ozbiljnu instituciju ove države, koja će u budućnosti raditi na čuvanju ustavnosti i zakonitosti rada svih nas i da će najzad prestati dileme koje smo imali u prošlosti, a to su dileme da li se poštuje Ustavni zakon na ovaj ili onaj način, da li treba raspisati izbore sa ili bez neophodnih zakona, i sve one dileme koje smo imali u našem političkom životu u proteklo vreme. Srbija će najzad dobiti Ustavni sud i to je najvažnije.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se usvoji lista od sledećih kandidata za sudije Ustavnog suda: Olivera Vučić - profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Vesna Ilić-Prelić - državni sekretar Ministarstva prosvete, Katarina Manojlović-Andrić - sudija Vrhovnog suda Srbije, Mihailo Rulić - sudija Vrhovnog suda Srbije, Duško Čelić - saradnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, prof. dr Agneš Kartag-Odri - vanredni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Zejnepa Kavrajić - sudija Okružnog suda u Novom Pazaru, dr Dragan M. Stojanović - profesor Pravnog fakulteta u Nišu, prof. dr Vladan Kutlešić - profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i profesor na Megatrend univerzitetu i mr Jadranka Injac - sudija Vrhovnog suda Srbije.
Pozivam vas sve da za ovu listu glasate. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedniku Narodne skupštine, gospodinu Oliveru Duliću.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Vladan Batić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo član 27. i tiče se vaše obaveze, gospodine predsedniče, da poštujete Ustav, a to poštovanje Ustava pretpostavlja jednu ustavnu kategoriju koja je navedena kada je u pitanju izbor sudija Ustavnog suda – iz reda istaknutih pravnika.
Gospodine predsedniče, vaši pokušaji da se poslaničke grupe dogovore oko kandidata za sudije Ustavnog suda nigde nisu utemeljeni ni u Ustavu ni u zakonu. Ako možete da me demantujete, vi recite. Po kojoj to odredbi Ustava ili zakona političke stranke predlažu kandidate za sudije Ustavnog suda?
Šta je trebalo da uradite, gospodine predsedniče, na nivou Odbora za ustavna pitanja? Da utvrdite koji su to kriterijumi koji kvalifikuju pojedine kandidate da budu kandidati za sudije Ustavnog suda ispunjavajući onu ustavnu odredbu da su iz reda istaknutih pravnika, pa tek kad se utvrde ti kriterijumi onda da se napravi jedan široki spisak mogućih potencijalnih kandidata za sudije Ustavnog suda.
Ovako, gospodine predsedniče, i to vam govorim kao poslanik DHSS i bivši ministar pravde, sve se svelo na licitiranje. Vi ste, govoreći malopre, rekli da se nadate da su poslaničke grupe dale svoje najbolje kandidate. Na taj način, gospodine predsedniče, vi ste javno obznanili da će ovo biti partijski sud, a ne ustavni sud. Nigde na svetu političke stranke ne predlažu svoje kandidate. Da ne govorim o praksi u svetu, da su to zaista najistaknutiji pravni stručnjaci i ljudi koji su moralno potpuno neokrnjeni.
Gospodine predsedniče, ilustracije radi, na ovoj listi kandidata mi imamo jednog člana nekadašnjeg Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Neću ovog puta govoriti ni o potencijalnim penzionerima, ni o pravosudnom ispitu, ali zaista, da se poštovao Ustav i da se učinio napor da se utvrde kriterijumi, sada bismo imali jednu listu kredibilnih kandidata. Ovako je sve po onoj narodnoj - daj šta daš.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, potpredsednik Nataša Jovanović. Izvolite.

Kolega Varga, izvinite, vi ste se javili kao šef poslaničke grupe, je l' tako? Upravo se javljam zbog toga.
Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS je jedan od vodećih pravnih eksperata u našoj zemlji, istaknuti pravnik, gospodin Zoran Krasić, dobro poznat domaćoj i svetskoj javnosti, naročito zbog činjenice što je glavni savetnik u procesu koji antisrpski Haški tribunal vodi protiv našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja. Nije sporno kolegi Krasiću uzeti učešće kao ovlašćeni predstavnik od 20 minuta, nije nikakav problem, i pre podne je govorio o predlozima Borisa Tadića zajedno sa nama, kao i kolega Varga.
Ali, vi ste, gospodine predsedniče Skupštine, gospodine Duliću, sad u jednoj veoma nezgodnoj situaciji. Oni koji su vas naterali da izađete sa ovim predlogom su vas u ovom trenutku izdali. To su Nada Kolundžija, gospodin Miloš Aligrudić, gospođa Grubješić i eventualno, ako je u tome učestvovao, kolega Ivica Dačić.
Vi ste rekli malopre da ste vi neka svojevrsna transmisija ovde od poslaničkih grupa, odnosno kako kažete najšireg mogućeg konsenzusa koji je postignut. Znate da u svemu ovome nije želela da učestvuje SRS. Mi se izričito protivimo tome da bilo koji kandidat bude kandidat koga će da predlaže neka politička stranka.
Dakle, jasno je po Ustavu Republike Srbije da vi, kao predsednik Narodne skupštine, treba preko nadležnog odbora, odnosno odbora koji ste vi sazvali na osnovu našeg upozorenja, pošto smo pre toga dobili samo papir koji nije značio ništa, imena kandidata bez biografija, bez predloga Odbora, da učinite to da kao ovlašćeno lice po Ustavu i po Poslovniku to iznesete pred Narodnu skupštinu.
Vi ste se pojavili u vreme kada mi počinjemo sa tom tačkom dnevnog reda, ali znate, nas zanima gde su ovi stvarni predlagači, oni koji stoje svojim integritetom i svojih političkih stranaka iza tih kandidata. Jer sad da vas pitam redom od prvog do poslednjeg teško da ćete vi, gospodine Duliću, moći ne znam kako da se bijete u grudi i da branite svakog od ovih kandidata.
Jedan je Ivicin, drugi je Maricin, ne zbog kolege Dačića, nego se to tako kaže inače, jedan je od Suzane, drugi od Miloša, za trećeg lobirala Nada, pa mislim, na šta to liči. Gde su ti ljudi? Predsednici poslaničkih grupa, koji su učestvovali u nečemu u čemu nije želela da učestvuje SRS, a sada ih nema da nam obrazlože ove kandidature, zaista je besmisleno. Mi smo pristali jutros, pošto je to neka poslovnička praznina, jer je Ustav donet prošle godine, a Poslovnik je već dugi niz godina na snazi, da, kada je u pitanju ova lista koju je predložio Boris Tadić, otpočnemo raspravu bez, praktično, ovlašćenog predlagača. Mi smo to uradili, to smo završili.
Vi ste sada ovlašćeni predlagač, ali u sali uopšte ne vidim, jer kamera je fokusirana samo na jedan deo poslanika koji su prisutni u sali, predsednike poslaničkih grupa. Hoćete li vi onda svaki čas da izlazite i na naše primedbe ili komentare o ovim predloženim ljudima? Onda ćete zaista morati, ali da znate da su vaši saradnici, koalicioni partneri, gospođa koja je predsednik vaše poslaničke grupe, doveli u veoma nezgodnu situaciju.
Vi se sada branite kako znate i umete, ali je zaista neverovatno odsustvo interesovanja za kandidate koje su oni predložili. Ljudi, zar to nije nelogično, da njih nema u sali i da nisu pratili ceo dan, kao što ste vi, pa ste došli iz kabineta, pa ne možete da stignete da odete na sednicu Predsedništva DS, ali nije ni važno, ništa tamo neće značajno da se odluči ni za državu ni za narod, možda nešto oko vašeg funkcionisanja, ali da nema svih ovih šefova poslaničkih grupa, gospodin Varga, gospodin Krasić, Zoran Krasić i gospodin Pastor su samo u sali, ovo je zaista neverovatno.

Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, više poslanika je tokom današnje rasprave tvrdilo da su jedna i druga lista vladajuće koalicije, stranačke liste. Čak su neki tvrdili da su to liste DS.
Želim za ovom govornicom da kažem da je prof. dr Agneš Kartag-Odri kandidat mađarske zajednice u Republici Srbiji, koju podržava poslanička grupa Vojvođanski poslanici. Inače, ni slučajno se nije moglo desiti da se na listama kandidata vladajuće koalicije nađe bilo koji pripadnik nacionalne manjine.
Što se gospođe Agneš Kartag-Odri tiče, ona je rođena 7. jula 1951. godine u Čoki, diplomirala je 1975. godine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, za asistenta na Pravnom fakultetu u Novom Sadu je izabrana 1977. godine, a magistrirala je 1983. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Doktorsku disertaciju je odbranila 1990. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. u zvanje docenta Pravnog fakulteta u Novom Sadu je izabrana iste 1990. godine, a zvanje vanrednog profesora je stekla 2003. godine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.
Pored rada na univerzitetu, ona je bila jedno vreme novinar. Od 1995. godine do 2000. godine je radila kao viši naučni saradnik u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. Kasnije, od 2000. do 2002. godine je radila u Saveznom ministarstvu nacionalnih i etničkih zajednica, u resoru za međunarodnu saradnju, a bila je i angažovana i u resoru za zakonodavstvo istog ministarstva. Bila je član jugoslovenskog tima za borbu protiv trgovine ljudima. Naravno, objavila je veliki broj stručnih publikacija na mađarskom, na srpskom i na engleskom jeziku.
Dakle, mislim da su stručni i moralni kvaliteti gospođe Agneš Kartag-Odri nesporni. Pored toga, sa ponosom mogu reći da je ona pripadnik nacionalne manjine, pripadnik mađarske zajednice, i ona dolazi sa teritorije AP Vojvodine. Naime, rođena je i živi u Vojvodini. Mi se nadamo da će predsednik Republike uvažiti sve ove naše argumente i da će da imenuje gospođu Agneš Kartag-Odri za sudiju Ustavnog suda.
Inače, izbor Ustavnog suda Srbije je najbolji dokaz iz proteklih devet meseci rada Narodne skupštine zašto je važno da autentični predstavnici nacionalnih manjina, a i autentični predstavnici Vojvodine, budu zastupljeni u Skupštini. Naime, lista kandidata, a i ona predsednika Republike, ne sadrži, naravno, nijednog pripadnika nacionalnih manjina, niti ime jedne osobe koja je rođena i živi na teritoriji Vojvodine.
Želim još jednom da saopštim činjenicu da se na listi predsednika Republike nalazi osam kandidata iz Beograda, na skupštinskoj listi još dodatnih šest. Dakle, od 20 predloženih kandidata, 14 živi u ovom trenutku u Beogradu.
Nažalost, niko iz poslaničkog kluba DS nije izašao za ovu govornicu i niko nije rekao da je predsednik Republike napravio ogromnu, katastrofalnu grešku kada je predložio ovakvu listu.
Nisu to, nažalost, uradili ni pripadnici nacionalnih manjina koji sede u istom poslaničkom klubu, naravno, ni poslanici iz Vojvodine iz istog kluba. Naravno, navikli smo na to, nismo to ni očekivali. Vladajuća koalicija, pre svega, u ovoj Narodnoj skupštini deluje kao jedna dobro uhodana glasačka mašinerija.
Mislim da je najbolji dokaz za ove moje tvrdnje izlaganje jednog poslanika iz DS. Iz njene diskusije želim da citiram nekoliko stvari. Dakle, ona je tvrdila da, s jedne strane, DS i njen predsednik brane nacionalne savete. Predlogom zakona o Ustavnom sudu se oduzima jedna nadležnost nacionalnih saveta, koju nadležnost su nacionalni saveti ranije imali, a to je mogućnost izjavljivanja ustavne žalbe. Ako se na ovaj način brane nacionalni saveti, onda ne znam kako se radi nešto suprotno.
Dalje je ona tvrdila da se brane sve odredbe Ustava koje se tiču stečenih prava. Mogućnost izjavljivanja ustavne žalbe od strane nacionalnih saveta je jedno stečeno pravo. Ako bi se branile ustavne odredbe prema kojima se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, onda takvo rešenje ne bi bilo napisano u Predlogu zakona o Ustavnom sudu.
Sa treće strane, ona je rekla i to da se predsednik Republike i DS zahvaljuju pripadnicima nacionalnih manjina tako što se sledi evropska orijentacija zemlje, što se nude evropske integracije za nacionalne manjine. Naravno, morali biste priznati da i ono malo što predsednik Republike radi u interesu integracija, to ne radi, barem se mi nadamo, samo u interesu nacionalnih manjina, nego i cele države.
Sa druge strane, on je više od tri i po godine predsednik Republike i moram reći da ni u kom slučaju nije ispunio očekivanja pripadnika nacionalnih manjina. Naime, evropske integracije, prema našoj oceni, jako sporo teku.
Želim još jednom da ponovim jedan podatak, prema kojem su Poljska, Češka i Mađarska sporazum o stabilizaciji i asocijaciji potpisale 1991. godine, a mi se hvalimo činjenicom da je Srbija stigla do ove tačke, odnosno nije potpisala, samo je parafirala 2007. godine. Treba još dodati da je ovim zemljama bila potrebna još decenija i po da stignu u EU. Naravno, to bi valjalo i građanima Srbije saopštiti, da najverovatnije i njih čeka taj put.
Gospođa Marković je rekla i to da bi trebalo da porazgovaramo na kraju ove rasprave i na kraju svih izbora i imenovanja o tome da li će Ustavni sud biti slika ove zemlje. Mi se nadamo da hoće i da će pripadnici nacionalnih manjina biti izabrani u Ustavni sud. Ali, naravno, moramo reći za ovom govornicom da to ni u kom slučaju nije zahvaljujući DS. To se neće desiti zahvaljujući njima, jer da su oni imali neke takve namere, onda bi i na svojoj listi predložili neke pripadnike nacionalnih manjina.
Dalje, poslanica DS tvrdi da je cilj DS da se građani pripadnici nacionalnih manjina osećaju u Srbiji kao državi koja štiti nacionalne manjine i ovde u Skupštini, i predsednik i njihova Vlada.
U vezi ovog izlaganja želim da napravim jednu digresiju. Naime,19. septembra 2007. godine sam za ovom govornicom postavio pitanje gospodinu Slobodanu Milosavljeviću, ministru poljoprivrede, kojom prilikom sam pitao - šta Vlada namerava da preduzme u cilju otklanjanja posledica suše koja je poprimila razmere elementarne nepogode.
On je tada, tom prilikom, rekao da će vlada u roku od dve-tri nedelje pripremiti program za ublažavanje posledica ove elementarne nepogode. To je bilo 19. septembra, još jednom želim da napomenem. Kada je prošlo jedno 40 dana od tog dana, znači 30. oktobra ove godine, poljoprivrednici iz severne Vojvodine bili su primorani da održe protest. Na taj protest Vlada Republike Srbije nije poslala delegaciju Ministarstva poljoprivrede nego žandarmeriju.
Mislim da je to zaprepašćujuće i da mnogo toga govori o odnosu i Vlade i, naravno, DS, koja rukovodi Ministarstvom poljoprivrede, i prema građanima i prema pripadnicima nacionalnih manjina.
Nakon svega toga, prošlog četvrtka posle sednice Vlade, kada su me nazvali poljoprivrednici severne Vojvodine, mene je bilo sramota i kao opozicionog poslanika. Naime, da imamo ovakvu Vladu, koja donosi zaključke posle 53 dana, prema kojim zaključcima je šteta na teritoriji severne Vojvodine 10 posto, mislim da to jednostavno sve govori o načinu rada Vlade.
Naravno, to nije tačno, jer su opštinske komisije za procenu štete procenile da se šteta kreće između 50 i 60 posto, a u nekim delovima je ta šteta dostigla i 90 posto. I posle toga, to isto ministarstvo je predložilo Vladi neke zaključke prema kojima se, s jedne strane, prihvata ova lažirana informacija, prema kojoj šteta iznosi 10 posto na teritoriji severne Vojvodine.
S druge strane je predložilo takve besmislene mere da jednostavno druga reč nije za to da se okarakteriše pogodna. Naime, predložilo je ministarstvo da se ispita mogućnost odlaganja, odnosno reprogramiranja dugova, da se razmotre mogućnosti odlaganja dospelih dugova po osnovu naknade za odvodnjavanje, da Ministarstvo finansija pripremi predlog radi oslobađanja plaćanja poreza od poljoprivrede, i to u 2008. i 2009. godini, da se uvećaju sredstva za regresiranje osiguranja, i to u 2008. godini.
Naravno, na kraju, ovo je najciničnije, Ministarstvo je predložilo Vladi da sada Komisija za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda krene sa sprovođenjem postupka procene štete koja se desila u Srbiji.
Mislim da su ove činjenice i podaci dobar dokaz koliko DS brine o područjima na kojima žive pripadnici nacionalnih manjina, pre svega o područjima i ne samo o područjima u Vojvodini, nego i u ostalim područjima van Beograda. Desi se, naravno, i to da ponekad Vlada izađe u susret pripadnicima nacionalnih manjina. Naravno, to u situacijama kada je Vladi toliko neprijatno da je praktično na to primorana.
Nažalost, moram na kraju da kažem da ovo što sam rekao, nažalost, jesu činjenice. Dakle, ovu digresiju sam napravio sa namerom da pozovem vladajuću koaliciju i da pozovem predsednika Republike da i ovog puta izađe u susret nacionalnim manjinama i da se između 10 sudija Ustavnog suda nađe bar jedan pripadnik nacionalnih manjina. Hvala.