Nastavak, već sam počela, na neki način, o ovom amandmanu, jer amandmani mogu, na izvestan način, da se povežu.
Samo da podsetim da član 40. Predloga zakona glasi da Ustavni sud može javnu raspravu odložiti ili prekinuti radi pribavljanja potrebnih podataka, obaveštenja i mišljenja, kao i u drugim opravdanim slučajevima.
Mi smo predložili, tj. ja, u ime Poslaničke grupe SRS-a, da se ispred ovog stava, koji sam pročitala, dodaju dva nova stava i da glase: ''Učesnicima u postupku i drugim licima koja budu pozvana na javnu raspravu, pismeni poziv se dostavlja najkasnije osam dana pre održavanja javne rasprave. Ustavni sud može, zavisno od predmeta spora, odrediti i kraći rok za dostavljanje pismenih poziva''.
Ovo je nešto što mora da bude regulisano zakonom. Ne znam da li da shvatim da je ovo bila omaška onoga ko je pisao ovaj zakon. A da je bila namera, to ne mogu da verujem, jer je nemoguće da bez ovog roka uopšte postoji zakon u ovom tekstu.
Istina je da je Vlada rekla, i to je ono što sam malopre počela da govorim, da se ovaj amandman ne prihvata, i to - Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je članom 41. Predloga zakona predviđeno da se Poslovnikom urede druga pitanja koja se odnose na javnu raspravu, a to uključuje i rok za pozivanje na javnu raspravu, iz razloga što je takvo rešenje celishodnije, budući da postoji veliki broj različitih postupaka koji se mogu voditi pred Ustavnim sudom.
Najpre, nije mi jasno zašto ste dodali ovo - da postoji veliki broj različitih postupaka koji se mogu voditi pred Ustavnim sudom. To je sadržano i u Ustavu i u zakonu i to nema nikakve veze s ovim amandmanom. Šta ste vi regulisali članom 41, na koji se pozivate u ovom obrazloženju? Kažete, druga pitanja koja se odnose na javnu raspravu bliže se uređuju Poslovnikom.
Ovo nije dobro. Ovo nije dobro, zato što ovaj rok, zaista, gospodine Petroviću, mora biti regulisan zakonom. Govorim vam to, pre svega, iz iskustva koje imamo kao SRS, govorila sam to u načelnoj raspravi.
Naša stranka je, verovatno, imala najviše inicijativa za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti određenih akata, imali smo ustavne žalbe po pitanju izbora i izbornih rezultata, izbornih krađa itd. i odlično znamo kakav je odnos Ustavnog suda prema podnosiocima inicijative, kada biraju koga će da pozovu, koga će da obaveste, koga neće.
Već sam vam to govorila, dešavalo se, kolega Zoran Krasić i ja smo, uglavnom, bili zaduženi u ime SRS-a da učestvujemo u tim javnim raspravama pred Ustavnim sudom, da nas ljudi zaposleni u Ustavnom sudu obaveste, a da niko ne zna – nemojte da kažete da sam vas zvao, ili zvala, ali ovi su zakazali javnu raspravu o vašoj inicijativi, a vi niste o tome obavešteni.
Dešavalo se da pročitamo u novinama, dan ili dva nakon što se obavi ta javna rasprava i donese odluka, da je javna rasprava održana, a mi kao inicijatori, podnosioci inicijative, nemamo pojma ni da je javna rasprava održana; niti nas je ko zvao, niti nas ko obavestio.
Dakle, samo zato što imamo takva iskustva, želimo da neko drugi, u budućnosti, ne bude imao ista iskustva. Nije suvišno, dakle, mi vama ovim amandmanom ne remetimo suštinu Predloga zakona.
Ima Poslovnik šta da reguliše, ali nije suvišno da se u zakonu predvidi koji je to rok za dostavljanje poziva, koji je najkraći rok. Ovo što ste vi predvideli, da može negde biti i kraći rok, to mora da bude jasno i precizno napisano, mora da bude primeren rok.
Kada idete na javnu raspravu pred Ustavni sud, pred sudije Ustavnog suda, onda, koliko god da ste dobar pravnik, morate dobro da se pripremite, morate da znate šta ćete tamo da kažete, da ubedite te sudije Ustavnog suda, koji su izuzetni, bar po definiciji, pravnici, a kakvi će biti u praksi, videćemo, i ne mogu da nas danas obaveste telefonom da dođemo sutra. Mora da postoji jedan primeren rok.
Sud, valjda, ima neki plan rada, bar za mesec dana ima plan i raspored rada, da na osnovu toga pozove učesnike u postupku, podnosioce inicijative, da bi mogli da pariraju i zaista aktivno učestvuju u takvim javnim raspravama.
Stvarno ne vidim zašto vam smeta da prihvatite ovaj amandman. Biće lakše svim budućim učesnicima u postupku pred Ustavnim sudom, a biće lakše, naravno, i sudijama Ustavnog suda. Ubeđena sam, ko god bude izabran za sudiju Ustavnog suda, da će biti srećan da dobije što više iz delokruga Suda, što više detalja propisanih zakonom, a da što manje bude onoga što mora da se propisuje poslovnikom.
Mislim da nema razloga da ovaj amandman ne prihvatite, da ne bi bilo problema sutra. Zamislite sada, kada se uvodi ustavna žalba, ustavnu žalbu će podnositi ljudi koji nisu pravnici. Sami znate u kakvim sve situacijama može da se podnosi ustavna žalba, od ljudi koji ne mogu da dođu tek tako do Ustavnog suda, koji ne poznaju nekoga ko će da ih obavesti telefonom da je zakazana javna rasprava itd. Znači, mnogo će biti situacija kada ovako neprecizna pravna norma može da bude na štetu onoga zbog koga se ovaj zakon donosi, a valjda se donosi zbog građana Srbije i zbog pravne sigurnosti, pre svega.
Ne znam da li ste razmišljali da prihvatite ovaj amandman. Ako vi to ne budete uradili, ubeđena sam da će kolege narodni poslanici u danu za glasanje glasati za ovaj amandman, zato što je zaista smislen, konkretan i, jednostavno, olakšava rad. Jer, ako budemo sve što ste predvideli ostavili da se reguliše poslovnikom, onda ćemo imati ono što sam jutros rekla kada sam o nekom amandmanu govorila, onda ćemo imati tribunalizaciju Ustavnog suda Srbije, imaćemo poslovnik koji će regulisati sve pravne praznine i šupljine iz ovog zakona, sve što niste prihvatili.
Onda će u poslovniku sudije Ustavnog suda, pošto niko čak ne rukovodi Ustavnim sudom, po vašem predlogu, moći da kažu, kao onaj vaš Željko Ožegović, da može Ustavni sud putem medija da obavesti da će biti neka javna rasprava i ako neko čita tamo neke novine moći će da vidi da je zakazana javna rasprava na njegovu inicijativu.
Ko ne čita novine, neće ni znati da je bila javna rasprava, pa će onda sudije posle da kažu - šta smo mi krivi, piše u našem poslovniku da to možete da pročitate u novinama, bilo je, zašto niste pročitali.
Zato ne razumem zašto nećete da prihvatite jedan zaista ozbiljan amandman, koji će skinuti svaku sumnju, bar u ovom delu. Mnogo sumnji je ostalo, i ostaće, i kada bude usvojen ovaj zakon, da ne govorim o ličnostima, o tome smo govorili, o ljudima koji će biti sudije Ustavnog suda, ali ne vidim zašto ne želite da vam se pomogne da skinete bar jedan deo sumnje, tako što ćete zakonom regulisati sve ono što treba da bude regulisano zakonom. Ne možete na podzakonske akte da spuštate baš sve, jer rokovi su nešto što nije neka formalnost koja može da bude stvar dogovora ove dve trećine Suda.
Ne znam samo šta je, kolega Stanimiroviću, vama smešno. Da li ste vi nekada čuli za Ustavni sud, osim za sudiju Čiplića, koji je bio funkcioner Demokratske stranke i sudija Ustavnog suda? Možda vam je to smešno. Nama je to žalosno, kao što će nam biti žalosno i za mnoga druga imena koja ćete sada izabrati, koji su, takođe, funkcioneri vaših stranaka.
Zaista, ako se narodni poslanik smeje kada se govori o ovako važnom problemu u državi Srbiji, onda stvarno ne znam šta može da se kaže za takvog poslanika i za stranku koju on predstavlja u ovom parlamentu.
Juče ste optuživali SRS da joj nije stalo da se donese ovaj zakon, da nama nije stalo da se formira Ustavni sud i da iz tog razloga pričamo po Poslovniku, da bismo trošili tek tako vreme, a od juče do danas ste saznali da je vaš ministar, ministar iz vaše stranke, u pisanom obliku, priznao da su poslanici SRS-a bili u pravu, pa je morao da donese preporuku Skupštini Beograda da ukine odluke koje su donete 8. oktobra.
Juče vam je to bilo smešno, isto kao što vam je danas smešno ovo. Zato nije dobro, ako ne možete da slušate, onda lepo, kao sve vaše kolege, pošto vas je svega četvoro ostalo, izađite i vi, biće dovoljno ovih troje koji su tu, koji očigledno hoće da slušaju, bar se prave da slušaju ovo što mi govorimo.
Ministre, za vas sam ubeđena da pratite ono što govore narodni poslanici, znam da ste i kao poslanik pratili, zato smo vrlo često jedno drugom replicirali. Sada vam, kao poslanik ministru, predlažem, shvatite ovo kao ozbiljan argument, kao ozbiljnu raspravu, prihvatite ovaj amandman, biće vam zahvalni vaši partijski drugovi koje ćete izabrati u Ustavni sud.