Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, SPS je rešila da komentariše ovaj amandman na član 5. zakona jer smatra da za ovaj amandman ne treba glasati, jer ovaj amandman, na neki način, želi da ukine ono što predstavlja identitet srpskog naroda.
Želimo da podsetimo da je u članu 10. Ustava Republike Srbije jasno zapisano, u stavu 1, da je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo.
Identitet jednog naroda predstavlja upravo jezik i pismo, i sve ono što narod o sebi može da zapiše, ima pravo da zapiše na svom jeziku i svojim pismom, i svoju književnost, i svoje običaje, svoju istoriju i sve druge znamenitosti. Onaj ko izgubi svoj jezik, a posebno svoje pismo, izgubiće sav svoj identitet, a pogotovo pismo povlači gubitak jezika.
Svedoci smo nedavnih događaja, da je u jednoj državi, brdovitoj, na Balkanu, postojao jedan srpsko-hrvatski jezik, koji danas više ne postoji kao službeni jezik. Na njegov teren došli su novi jezici, to su slovenački, hrvatski, valjda, bosanski, tako se zove, crnogorski, makedonski, srpski, nažalost, kao službeni jezici na teritoriji gde je bio jednom jedan jedinstveni jezik, a to upravo svedoči o raspadu jedne države.
S ovom intencijom, da li treba i srpski jezik da nestane, da li će se na teritoriji, na jedinstvenoj teritoriji gde se govori srpski jezik sada uvoditi i novi jezici kao službeni jezici, a to su albanski, preševski, možda vojvođanski, možda vlaški i ko zna šta.
SPS želi da ukaže na ovu mogućnost i na one ljudi koji predviđaju ovu mogućnost. Nažalost, od 5. oktobra počinje takvo jedno sistemsko uništavanje svega onoga što je srpsko, svega onoga što predstavlja naš identitet. Nažalost, imamo novi svetski poredak i novi poredak koji upravo sakuplja refleksije novog svetskog poretka.
Nažalost, imamo jednu negativnu tendenciju, a to je da se u naš službeni srpski jezik namerno uvlače, puno puta i nepotrebno, neke strane reči, reči nekih stranih jezika, naročito je agresivan engleski jezik u tom pogledu.
Šta je s esperantom? Da li je neko pomenuo danas esperanto, a to je jedna fikcija, to je samo jedno zavaravanje da postoji nešto što je međunarodno, kao što je fikcija, kao što fiktivno postoje Ujedinjene nacije, kao što fiktivno postoje međunarodne konvencije koje, normalno, poštuju samo slabiji, oni jaki ih ne poštuju.
Zato SPS želi da ukaže na potrebu da se srpski jezik i ćiriličko pismo mora zadržati, da je imperativ da se to zadrži kao jedino na teritoriji Republike Srbije. Hvala lepo.