Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad.
Četvrta tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O AZILU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Jadranko Vuković, Milovan Radovanović, Momir Marković, Zoran Krasić, Nemanja Šarović, Jorgovanka Tabaković, Božidar Koprivica, Slavko Jerković, Dejan Mirović, Petar Jojić, Nataša Jovanović, Vitomir Plužarević, Vjerica Radeta, Veroljub Arsić, Lidija Vukićević, Sreto Perić, Aleksandar Martinović, Jovan Daja, Srboljub Živanović, Nikola Vukelić, Dragoljub Anastasovski, Božidar Delić, Ivana Zečević, Mileta Poskurica, Milorad Buha, Dragan Čolić, Paja Momčilov, Milan Škrbić, Goran Cvetanović, Zdravko Topalović, Slaviša Topalović, Nebojša Stefanović, Vlado Sekulić, Željko Vasiljević i Miletić Mihajlović, kao i amandman koji je na Predlog zakona podneo Odbor za odbranu i bezbednost.
Primili ste mišljenje Vlade i izveštaje Odbora za odbranu i bezbednost i Zakonodavnog odbora o podnetim amandmanima.
` Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Jadranko Vuković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, ja sam ispred SRS-a podneo amandman na član 1. Predlagač u Predlogu zakona o azilu, u članu 1, kaže: ''Ovim zakonom propisuju se načela, uslovi i postupak za dobijanje i prestanak azila, kao i položaj, prava i obaveze lica koja traže azil i lica kojima je priznato pravo azila u Republici Srbiji.''
Mi predlažemo da se član 1. menja i da glasi: „Ovim zakonom propisuju se načela, uslovi i postupak za priznavanje azila i odobrenje privremene zaštite, status, prava i obaveze lica koja traže azil, azilanata i stranaca kojima je odobrena privremena zaštita, kao i uslovi i postupak za ukidanje statusa azilanata i za prestanak privremene zaštite stranaca u Republici Srbiji“.
Obrazloženje ovog našeg amandmana glasi – SRS smatra da je potrebno da se predloženi član menja iz razloga što u članu 1. Predloga zakona nije obuhvaćeno jedno od osnovnih načela - privremena zaštita, kao ni uslovi i postupak za ukidanje statusa azilanata i za prestanak privremene zaštite stranaca u Republici Srbiji.
Amandman na celovit način obuhvata sva načela koja se odnose na postupak za priznavanje azila i odobravanje privremene zaštite, status, prava i obaveza lica koja traže azil, azilanata i stranaca kojima je odobrena privremena zaštita, kao i uslovi i postupak za ukidanje statusa azilanata i za prestanak privremene zabrane zaštite stranaca u Republici Srbiji.
Međunarodno uporedno pravo, dame i gospodo narodni poslanici, u svojim načelima upravo propisuje načela koja su sadržana u predloženom amandmanu poslanika SRS-a, jer SRS poklanja izuzetnu pažnju načelima međunarodnog prava koja se odnose na prava lica koja traže da steknu pravo azilanta.

Reč ima narodni poslanik gospođa Vjerica Radeta, po Poslovniku.

Dame i gospodo poslanici, član 87. Poslovnika kaže da na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Nemamo informaciju da je predsednik Narodne skupštine pozvao bilo koja druga lica, ali u Predlogu zakona o azilu videli smo da je ovlašćeni predstavnik Vlade Republike Srbije ministar, gospodin Dragan Jočić.
Da vas podsetim da smo mi danas, neuobičajeno, imali pauzu u radu od jednog i po časa, umesto jednog časa, kao što predviđa Poslovnik, zato što se očekivalo da će gospodin Jočić da se pojavi ovde u 15 časova.
S obzirom na to da se gospodin Jočić nije pojavio,a da smo ga čekali sat i po vremena, gospodine Mrkonjiću, ja vam predlažem da prekinete ovu sednicu, da od službi zatražite da proveri gde je gospodin Jočić, da li ima nameru da dolazi, kada će da dođe i da s njim razgovaramo o amandmanima. Videli ste i danas, u prepodnevnom delu, da je prisustvo gospodina Petrovića proizvelo to da je prihvatio neke amandmane poslanika SRS-a, bez obzira na to što smo imali mišljenje Vlade, kao što i sada imamo mišljenje Vlade o našim amandmanima, što nije sporno.
Gospoda koja sede u prvom redu su sasvim sigurno vrlo aktivno učestvovali i u izradi Predloga zakona i u oceni amandmana i ne sumnjam da bi i oni bili spremni da sve do detalja prenesu gospodinu Jočiću, ali mi ne prihvatamo da pričamo o amandmanima u odsustvu ministra koji je jedini nadležan da u ime Vlade komunicira s narodnim poslanicima o našim amandmanima.
Dakle, predlog ste čuli i nemojte, gospodine Mrkonjiću, da kršite Poslovnik. Dovoljno je prekršen što smo, ponavljam, imali pauzu od pola časa duže nego što je to uobičajeno, zato što smo očekivali gospodina Jočića.
Evo, i posle toliko produžene pauze, njega nema. Žao mi je, moraće da se pojavi, ukoliko želite da nastavimo da radimo po amandmanima.

Slažem se sa narodnom poslanicom, gospođom Vjericom Radetom. Upravo ćemo sada dobiti informaciju šta je sa ministrom, ali predlažem da nastavimo da radimo. Neće to dugo trajati. Nadam se da će brzo biti ovde.
Da li još neko želi reč povodom amandmana narodnog poslanika Jadranka Vukovića?
Izvolite. Narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, vezano za član 1, moram reći da bi, u osnovi, ovaj član trebalo proširiti određenim elementima koji se odnose na vrste azila. To je praksa u evropskim zemljama, posebno u visokorazvijenim evropskim zemljama, gde imamo prisustvo kako političkih emigranata, tako i ekonomskih i socijalnih emigranata. Oni ih razdvajaju, pa bi, po tom konceptu, i mi trebalo da radimo.
Mi, konkretno, nismo imali takav amandman, ali predlažem da, u okviru ovog prvog člana Predloga zakona, ugradimo određene elemente koji se odnose na to i sam tekst dogradimo vrstama azila i načinom sticanja i ostvarivanja prava po osnovu svake vrste azila.
U savremenoj evropskoj praksi imamo više vrsta azilanata, jedni se odnose na političke, drugi – na ekonomske, zatim imamo socijalne i humanitarne. Dobro bi bilo da predlagač zakona razmotri ovu moju inicijativu da se to razdvoji i da, u konkretnom slučaju, za svaku vrstu azila koju sam ovde naveo imamo različite uslove dobijanja prava na azil. I sam postupak je različit u slučaju političkog, u odnosu na ovaj drugi, socijalno-ekonomski vid sticanja azila.
Pored toga, morali bismo u samom Predlogu zakona, u ostalim članovima, razraditi sve elemente koji su bitni za uslove sticanja političkog azila, kao i ekonomsko-socijalne i humanitarne uslove za dobijanje azila, uz vremensko trajanje azila, prava koja proističu iz svake vrste azila i sve ono što je bitno u upravnom postupku kod svake vrste azila.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, da je ministar ovde, mi bismo zaista pokušali, spremni smo da argumentovano učestvujemo u raspravi o amandmanima koje je podnela Poslanička grupa SRS-a. Ubedili bismo ga da, na očigled javnosti, ili odbije našu argumentaciju da povuče ovaj zakon iz procedure, ili da prihvati sve amandmane, ili da, kao što reče gospodin Buha, ozbiljno krene od prvog člana, od definisanja toga šta je to zapravo azil.
Amandman kolege Vukovića, o kom raspravljamo, suština je od koje krećemo i ako budete pažljivo pratili, kako rasprava bude odmicala, imaćemo prilike da govorimo o nekim čisto tehničkim stvarima. Molim vas da obratite pažnju na to.
Ne znam koliko ste uopšte pratili uporednu praksu drugih zemalja, da li ste gledali kako je u našem okruženju, u zemljama EU, koja je uslovila, zbog potpisivanja Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju, da se usvoji ovakav zakon o azilu, ali je to štancovani zakon u pravom smislu reči. Nije, suštinski, primenljiv na Srbiju i na ono o čemu je govorio gospodin Buha, jer mi imamo sasvim drugačije slučajeve azilanata.
Ne možete da govorite o ekonomskim ili političkim azilantima u Srbiji, kao što oni postoje u nekim drugim zemljama Zapadne Evrope, tog sveta koji ne zanima ništa osim da nam otima Kosovo i Metohiju i da nas uništava, da nam kroji sudbinu na način na koji su to oni zacrtali, što možete da vidite i na osnovu poslednjih informacija koje stižu iz Brisela i, uopšte, iz centara moći, koji se upinju da nama Srbima govore šta i kako treba da radimo.
Molim vas da ozbiljno uzmete u razmatranje ovaj suštinski amandman, to je početak cele priče kolege Vukovića.
Ako mi, u odnosu na međunarodno uporedno pravo i na osnovu konvencija koje već postoje, tj. na osnovu ove jasne rečenice u prvom stavu člana koju kolega Vuković predlaže, ne definišemo šta je to azil za nas ovde, u Srbiji, onda je besmisleno da dalje pričamo. Onda možemo da se zadržimo, zaista, na onom zakonu iz SRJ koji je regulisao status azilanata, odnosno na uredbama Vlade i druge zakone koji regulišu status naših nesrećnih sunarodnika, izbeglih i prognanih lica, koji su morali da napuste svoje teritorije. Spremni smo da diskutujemo o tome na veoma jasan i argumentovan način.
Koliko je važno za svaku državu da ima ozbiljan zakon o azilu, govori vam primer Švajcarske. O tome ću kasnije da govorim, kada bude moj amandman došao na dnevni red, u još nekoliko rečenica.
U toj državi je status azilanata i, uopšte, pojam azila i dobijanje azila –problem za njihovo društvo, pošto su oni zemlja koja prednjači u broju stranih lica koja na takav način traže stalni boravak u toj razvijenoj zapadnoevropskoj zemlji. Oni su, čak, išli dotle, jer to njihov ustav dozvoljava, naravno, takvo izjašnjavanje je moguće i po Ustavu Republike Srbije, iako mi to ne zagovaramo, da je, referendumom, svaki građanin Švajcarske prošle godine, u septembru, dao svoj glas za ili protiv.
Njihov zakon je prilično restriktivan, ali ako pogledate odredbe švajcarskog zakona o azilu, ako pogledate zakone zemalja u okruženju, bivših socijalističkih republika, videćete da se i te kako razlikuje položaj azilanata tamo i situacija koju imamo ovde.
Ne možemo pod azilante u Srbiji da podvedemo izbeglice koje moraju da imaju drugačiji tretman nego što to predlagač traži.
Zato je neophodno, ako ste tu još uvek, kolega Mrkonjiću, da, jeste, da odmah insistiramo na tome da dođe ministar Jočić i da ga ubedimo da prihvati neki od ovih amandmana, mada mislim da je veoma brzopleto rađen ovaj zakon u nadležnim službama i da biste morali da ga povučete iz procedure.
Svaki od ovih članova zahteva mnogo veću pažnju, mnogo bolje obrazloženje, ako hoćete da donosite zakon koji će da traje. Očigledno će morati da se desi da SRS, posle sledećih izbora, odmah i ovaj zakon menja, kao što će i mnoge druge morati da stavi van snage.
Onda recite građanima Srbije da radite Sizifov posao i da će zakon biti primenljiv i obavezujući, ali da nije primeren situaciji, pre svega, položaju izbeglih lica koja žive na teritoriji naše zemlje, prognanih sa svojih vekovnih ognjišta, bežeći pod ustaškim nožem, nažalost, u otadžbinskom ratu devedesetih godina.

Preduzeli smo mere da stupimo u kontakt s ministrom. Obećao je da će doći i ja ću vas obaveštavati redovno.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, o amandmanu koji je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 1, kako je predložen, ne sadrži potpuno materiju koja treba da reguliše privremenu zaštitu, posebno azilanata, i odobrenje privremene zaštite. Privremena zaštita treba da bude regulisana i definisana u članu 1, a ona je izostavljena, jer je ta privremena zaštita jedno od načela.
Zato je narodni poslanik, gospodin Vuković, ovaj član obrazložio i smatramo da je on sada, kako je našim amandmanom predloženo, apsolutno prihvatljiv, jer dorađuje, na celovit način definiše materiju koja treba da bude regulisana. Nema nijednog načela koje bi bilo izostavljeno a da bi, na taj način, išlo na uštrb celokupne primene zakona, pogotovo kada je u pitanju priznavanje i odobrenje privremene zaštite, jer ovaj zakon, u svojim odredbama, kasnije reguliše privremenu zaštitu.
Ta privremena zaštita mora biti definisana i u članu 1, da bude u sklopu svih ostalih načela. Zbog toga smatramo da je ovaj član nužno izmeniti. On je dograđen amandmanom SRS-a, jer reguliše ovu materiju na pravi način i obuhvata sve slučajeve u kojima će se naći određen broj građana ili pojedinci da bi ostvarili svoje pravo.
Zbog toga pozivamo da ministar unutrašnjih poslova dođe u Narodnu skupštinu i da na taj način možemo da raspravljamo. Ovako nemamo s kim da vodimo dijalog.
Mi nemamo kome da se obratimo, nama nema ko da se obrati kao narodnim poslanicima, da nam kaže šta misli Vlada, šta misli ministar, u odnosu na određene odredbe i predloge koje daje SRS, a ti predlozi su usmereni u tom pravcu da se ovaj zakon dogradi i da, na taj način, bude sutra u praksi i primenjen, da niko ne pretrpi štetu i da bude pružena ukupna zaštita svima onima koji se nađu u situaciji u kakvoj se našlo milion građana, Srba, koji su proterani iz Republike Srpske Krajine, iz Republike Srpske, iz Bosne i Hercegovine, iz Hrvatske i sa Kosova i Metohije.
Dakle, svi građani koji su se našli u toj situaciji, mogu se naći i u statusu privremene zaštite. Ta privremena zaštita je, možda, omaškom izostala, ali se ona može u ovom momentu ispraviti i dopuniti, da zakon bude u celosti u ovom delu primenljiv.