Samo malo da pojasnimo amandman Aleksandra Martinovića. On nije u duhu celog zakona i ne samo ovim, nego još jednim amandmanom, kao da se izražava nepoverenje da policajci  neće nešto da urade ili će da sakriju.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Zašto da ne, i to je moguće.)
Dobro, ako vi imate takvo mišljenje o našoj policiji, da će ona to da uradi, onda to je druga stvar, ali dozvolite da objasnim.
''Ovlašćeni politički službenik MUP-a dužan je da primi pisani zahtev stranca koji traži azil, izvršiće njegovo evidentiranje, a zahtev za azil odmah službenim putem dostaviti nadležnom organu za azil na odlučivanje.''
Kada se tumači ovaj amandman, ne može a da se ne zaključi da ovde vi predviđate dva organa, jedan je policajac, a drugi je neki organ koji je van MUP-a, pa propisujete kako će policija, ovlašćeno službeno lice, to što bude evidentirala, da da drugom organu. Međutim, ovde se radi o jednoj strani u članu 23, a to je da je to odnos unutar organizacionih jedinica MUP-a.
Kad neko nešto evidentira, sigurno da je to učvršćeno i da to mora putem samog posla da ode npr. u ovom slučaju u Upravu za granične poslove, gde komisija, odnosno kancelarija donosi odluku za azil. To je isto kao kada bi rekli da događaj koji se desi, i gospodin Jojić zna, evidentira se u dnevnik ili knjigu događaja, pa se po tome ništa ne postupi. Znači, neko napravi saobraćajnu nesreću, nanese tešku telesnu povredu i vi kažete - to je evidentirano. To niko neće preuzeti u dalju nadležnost.
Međutim, funkcionisanje MUP-a ima svoju logiku. Isto ovo, kada ovlašćeno službeno lice nešto evidentira i kada se način evidentiranja i način postupka unutar organa uprave reguliše, a regulisaće niko drugi nego ministar, onda je to put da dođe do dobijanja azila.
Suština, kada se dobro rastumači vaš amandman, a prihvatio bih ga zato što prihvatam sve amandmane od svih, koji su suvisli, koji funkcionišu u duhu zakona, prihvatio bih ga da ovde nema podvojene logike, da možete da izdvojite zaključak da je ovlašćeno službeno lice koje evidentira - jedna stvar, a neki drugi organ koji je van ministarstva pa to treba da se uradi - druga stvar. Sigurno ne treba toliko ići precizno i izražavati sumnju da neko u MUP-u neće nešto da evidentira i da prosledi nekom drugom.

Zahvaljujem. Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

 Gospodine Jočiću, ne znam zašto ste počeli da vičete. Vi ste, inače, tih čovek. Nešto vas je očigledno iznerviralo. Ne govorim 19 minuta i 30 sekundi. Molila bih vas da vratite vreme, gospodine predsedavajući. Hvala lepo.
Gospodine Jočiću, da ponovim, ne znam zašto ste počeli da vičete, zašto ste, ne znam da li ste primetili, uvredili poslaničku grupu SRS. Rekli ste da prihvatate svaki amandman ako ocenite da se radi o suvislom amandmanu, bilo čiji da je. Ovde govorim o amandmanu SRS. Naši amandmani jesu suvisli, ali pošto to očigledno nije ružan izraz, moram da kažem da je vaše objašnjenje bilo nesuvislo, jer ono što ste rekli nema nikakve veze ni s amandmanom, ni s našim obrazloženjem, najmanje s našim poverenjem u policiju.
Očigledno je da ste želeli da iskoristite, da pitate, da vam sa mesta kažem da li imamo poverenja u policiju. Mi srpski radikali imamo poverenja u policiju, znamo da su većina policajaca časni i pošteni ljudi, ali nemamo poverenja u Ministarstvo.
Vas pitam, ministre: da li možete da tvrdite da vi imate poverenja u svakog policajca? Da li vi, kao ministar, stojite i iza onih pojedinačnih slučajeva koje čitamo u novinama, policajac narko-diler, policajac ubica, policajac samoubica, policajac uradio ovo, uradio ono?
(Dragan Jočić, sa mesta: To je neka loša policija.)
Nije policija loša. Zašto me ne slušate? Kažem vam, to su pojedinačni slučajevi i pitam - da li vi, kao ministar, stojite i iza takvih pojedinačnih slučajeva ili ste svesni da i u policiji, kao i u svakom drugom organu i na svakom drugom mestu, rade živi ljudi i da u pravnički uređenoj državi svaki organ, svaka organizacija mora da bude zakonom uređena, da u zakonu tačno stoji na koji način treba određeno lice da se ponaša? Vi, kao pravnik, trebalo bi to da znate, čak sam ubeđena da znate, ali ne znam zašto to ne priznate.
Što konciznija pravna norma znači lakšu, jednostavniju primenu i manje mogućnosti za zloupotrebu. Dakle, želimo da i oni koji nisu dovoljno savesni, da ih usmeri zakon da moraju tako da se ponašaju.
Još jednom, gospodine Jočiću, da ponovim, SRS je ubeđenja da je većina zaposlenih u policiji časna i poštena, ali da im treba bolji ministar i bolje ministarstvo.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jočiću, niste u toku cele ove radnje i duha zakona, kako vi kažete, koji menja SRS. Jer da su prihvaćeni amandmani koje smo obrazlagali u vašem odsustvu i u toku jučerašnjeg dana, videli biste da je ovaj amandman logičan sled intencije SRS. Pokušali ste to, doduše u malo nervoznom tonu, da izvrgnete ruglu i optužite SRS kako u jedan deo organa i odeljenja MUP-a nema poverenje. Ne radi se o tome.
Vidite šta je želeo kolega Martinović. Pre dva sata smo razgovarali o tome, i očekujemo od vas objašnjenje i kolega Buha insistira na tome kao predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, da nam kažete da li su isto stranac i izbeglica. To vas pitamo zbog činjenice da se na tri amandmana daje obrazloženje, to je amandman kolege Srete Perića, gde on u članu reaguje gde se pominje - stranac, a Vlada nam daje obrazloženje gde pominje reč - izbeglica. Jednostavno smo zbunjeni.
S druge strane, vrlo dobro znate da status izbeglih lica iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske – postojao je rok, je l' tako kolega Buha? – do kada su morali da se prijave, sada svojim diskrecionim pravom na poseban zahtev komesar za izbeglice odobrava. Dakle, morala bi da postoji preporuka.
Skoro je bio jedan takav slučaj i gospođa Željka Radeta, koja evidentira izbeglice na području opštine Zemun, jednu takvu preporuku je dala za jednu staru gospođu koja nije imala zdravstveno osiguranje, nije mogla da se leči, iz prostog razloga što je propustila, uslovno rečeno, taj rok da se evidentira, ali naknadno se utvrdilo da je ona stvarno ta gospođa, da je morala da izbegne iz okoline Knina, da napusti svoje ognjište, da je dosta stara i da bi to trebalo po pravu da joj pripada.
Vidite o čemu se ovde radi. Samo je primenjen princip efikasnosti SRS. Kada vam kažemo - disciplina, efikasnost, borba protiv kriminala, protiv korupcije, to nisu sve šuplje i prazne reči. Kada vam kažemo da ćemo svako ministarstvo uspešnije da vodimo kada preuzmemo vlast, to su činjenice.
Ovde se samo radi o tome, to je objašnjavao gospodin Jojić, naš ovlašćeni predstavnik, kao stari policajac – mislim, gospodine Jojiću, da biste sada imali čin generala policije da ste aktivni policajac – kao čovek koji zna da je postojalo to vreme efikasnosti i ažurnosti policije, a pošao je od te činjenice i kolega Martinović.
Da ste vi prihvatili, što je bilo realno, amandman SRS, bili bismo u situaciji da svaka jedinica MUP-a u Dimitrovgradu, Preševu, Subotici, evidentira zahtev za azil.
Onda se ovde kaže da odmah, to je amandman kolege Martinovića, prosledi nadležnom organu. Nadležni organ, gospodine Jočiću, sami ste malopre rekli, još nije formiran, to će biti kancelarija za azil. Vrlo lako, formiraće se kada se usvoji zakon. Do Soluna sto somuna. Čekajte, mi sada govorimo ne hipotetički, nego šta bi bilo kada bi bilo.
Naša namera je bila, u slučaju da ste usvojili taj amandman, da ovaj iz MUP-a Dimitrovgrad, Preševo, Subotica odmah prosledi zahtev kancelariji za azil, a onda ona odlučuje.
A ovaj drugi stav kolege Martinovića uopšte nije sporan što se tiče ne tehničke stvari, nego izrazio nameru da traži, zamenjuje se rečima - podnosio zahtev kojim traži.
Završiću time što ste pokušali opet da zamenite teze. Gospodine Jočiću, verovala sam u ovaj drugi vaš mandat na čelu MUP, da ćete imati bar toliko sluha kada preuzmete vlast od onih protiv kojih ste počeli navodno da se borite šest meseci posle 5. oktobra.
Sada ste tu lepo i zajedno ste, da ćete da poštujete obaveze koje nije poštovao Dušan Mihajlović i da ćete, pre svega, da isplatite nagradu prof. dr Vojislavu Šešelju, javno obećanu, za otkrivanje tri ubistva u iznosu od 900 hiljada tadašnjih nemačkih maraka, i da ćete da nam vratite džip, koji je imovina SRS.
Ovako sada vi nas optužujete da mi ne verujemo MUP, a pre bismo mogli to da prevedemo na teren da ne verujemo nekome od vas, jer ta javna obećanja i ono što je trebalo da uradite, kada ste preuzeli MUP, niste uradili, a policiji u najvećem delu svakako verujemo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih samo da pojasnimo neke stvari, da ne ostane nejasno.
Naime, što se tiče člana 23. iz Predloga proizilazi sledeće, da ovlašćeni policijski službenik MUP, pred kojim je stranac izrazio nameru, a ne može se ta njegova namera izraziti konkludentnim radnjama; ne može policajac koji je dežurni u subotu da njemu veruje, a da nadležni organ koji treba da vodi postupak nije u funkciji, jer nije radno vreme. Ta namera mora biti samo dokazana jedino pisanim putem, tj. da podnese pismeni zahtev. To je osnovno.
Drugo, evidentiranje obuhvata izdavanje propisane potvrde u stavu 2, koja sadrži lične podatke koje je stranac dao o sebi ili se mogu utvrditi na osnovu raspoloživih isprava i dokumenata koje ima sa sobom.
Dame i gospodo, gospodine ministre, kada smo govorili jutros u odnosu na način kako treba da se dokaže da stranac ima nameru, da li je dovoljno bilo njegovo obrazloženje ili se moraju ponuditi i određeni dokazi nadležnom državnom organu, tj. policiji. S druge strane, mora da mu se izda potvrda kako je predloženo u ovom stavu 3.
Hoće li policajac, odnosno dežurni u policijskoj stanici u Subotici biti u prilici da odmah utvrdi da je on na osnovu njegove usmene izjave stekao utisak ili ubeđenje da ovaj traži azil. Hoće li taj dežurni ovlašćeni službenik tog trenutka da mu izda potvrdu ili neće? To je stvar u nadležnosti nadležnog organa, a to znači nadležnog organa opet unutrašnjih poslova. Ali, imate prvostepeni i imate drugostepeni organ. Tu se mi razlikujemo u tumačenju ovog člana.
Dame i gospodo, što se tiče četvrtog stava, ovde ima nešto što ne bi smelo da ostane ovako, jer to bi bila najveća bruka u našem pravnom sistemu i pravnoj praksi. Predviđa se da ovlašćeni policijski službenik ima pravo pretresanja stranca i njegovih stvari radi pronalaženja ličnih isprava i dokumenata potrebnih za izdavanje potvrde iz stava 2. ovog člana. Vidite da smo bili u pravu. Sada mu tražite da mora da ima dokaze.
Gospodine ministre, u članu 79. ZKP stav 3. kaže, šta ćemo da radimo sada kada dođemo u situaciju, došlo je lice ženskog pola, hoće li policajac da ga pretresa? Ne može. Tu mora da bude propisano. Da sam policajac ili neko drugi, bukvalno shvatajući, neko može da kaže došla je strankinja, traži azil, skidaj se, da pretresemo.
Dame i gospodo, to bi bila povreda ličnosti i integriteta. Međutim, gospodine ministre, kako propisuje ZKP, trebalo je naglasiti ovde i precizirati da ovlašćeno službeno lice organa unutrašnjih poslova može izvršiti pretres stranca. Ali, ako se radi o licima ženskog pola, pretres će izvršiti policajci ženskog pola.
Drugo, pretresu moraju da prisustvuju dva svedoka ženskog pola. Šta mislite, on uzme dva muškarca, a uzme jednu policajku i kaže pretresaj. Zavlači ruku u džepove, pa ako pita što, ovaj odgovara, mani ti, ja sam iz unutrašnjeg. Molim vas, to ne bi bilo u redu.
Zato, gospodine ministre, trebalo je u ovom članu dograditi, završavam, moralo je da stoji ovde - pretresanje treba izvršiti u skladu procesnih zakona na koje se vi u predlogu pozivate, a to znači Zakonika o krivičnom postupku. Hvala. Nastaviću kasnije.

Reč ima ministar Jočić. Izvolite.

Imamo član 14, gospodine Jojiću, i slažem se da se traži analogija u drugim propisima, ali u članu 14. kaže da će se licu koje traži azil obezbediti da bude saslušano od strane osobe istog pola. Analogno možemo da zaključimo, ako se traži za nešto što je manje, onda može i za više.

Zahvaljujem. Replika, narodni poslanik Petar Jojić.