Dame i gospodo narodni poslanici, ceo dan pokušavam da razumem koja vas je muka, ministre, naterala da nam predložite ovako loš i ovako pravnički neuređen Predlog ovog zakona. Zaista, evo primeri članova 47. i 57.
Naravno, obrazložiću i jedan i drugi amandman, iako je već govoreno o amandmanu 47, ali čisto da ih uporedim, ako iko može razložno posle toga da mi objasni zašto ovi amandmani nisu prihvaćeni i šta znači jedno, a šta drugo objašnjenje, onda ću da kažem u ime poslanika SRS da smo se šalili da naši amandmani ne valjaju.
Prosto je neverovatno da vi u članu 47, gospodine ministre, gde se govori o posebnim obavezama lica koja traže azil, pa kaže - lice koje traži azil obavezno je, između ostalog, da o svakoj promeni adrese pismenim putem obavesti Kancelariju za azil u roku od tri dana od promene adrese.
Mi ovde predlažemo da se ta tri dana menjaju sa rokom od osam dana, zato što, kako stoji u obrazloženju gospodina Dragana Čolića, licu koje traži azil treba dati primeren rok da obavesti Kancelariju za azil o promeni adrese.
SRS, to takođe piše u obrazloženju, smatra da je ovaj rok veoma kratak, ovaj vaš predloženi od tri dana, što može imati za posledicu gubitak određenih prava, pa čak i gubitak prava na azil, jer propuštanjem roka od tri dana taj čovek propušta faktički sve rokove i gubi sve.
Ne znam da li vi uopšte razumete da su lica koja traže azil uvek lica u nevolji, lica koja mogu da dođu sa raznoraznim problemima. Pored onih problema progona u sopstvenoj zemlji iz političkih razloga, verskih, nacionalnih, rasnih itd, ta lica mogu iz te svoje zemlje porekla da dođu i bez novca, i govorili smo u toku rasprave zakona o nepoznavanju jezika itd.
I vi sad takvom nekom licu, koje uopšte nema mogućnosti ni vremena da se snađe u situaciji u kojoj se našlo, određujete da u roku od tri dana vas obavesti o novoj adresi prilikom traženja azila. Možda to lice nema para pa je krenulo od Beograda do Niša stopom da stigne, te za ta tri dana ne može da stigne da bi obavestilo kancelariju o promeni adrese.
S druge strane, imamo član 57. i amandman kolege Paje Momčilova, gde se takođe radi o roku, ovde imamo udaljenje stranaca. Sad slušajte, molim vas, nelogičnost. ''Rok u kome je stranac dužan da napusti Republiku Srbiju ne može biti duži od 15 dana od dana prijema konačne odluke iz stava 1. ovog člana.'' Mi ovde predlažemo kraći rok od 15 dana. Jer, vi u stavu 1. koji kažete: ''Stranac čiji je zahtev za azil odbijen ili odbačen, ili odlučeno da se postupak obustavi, a koji ne boravi po drugom osnovu u zemlji, dužan je da napusti Republiku Srbiju u roku koji je određen tom odlukom.''
Ako, dakle, nadležni organ utvrdi da neko ne može da dobije azil u Srbiji, onda je jedini razlog zbog čega to ne može da se utvrdi jeste da je to lice nepoželjno u Srbiji, da je to lice možda neki agent u Srbiji, da je to lice došlo ko zna šta da uradi u Srbiji, a pokušalo da se sakrije iza statusa azilanta. Vi takvom nekom licu dozvoljavate da u Srbiji boravi 15 dana još, a ne prihvatate naš amandman da se taj rok skrati na tri dana.
Dakle, namerno sam izvršila komparaciju između članova 47. i 57, upravo zato što na ova dva člana vi pokazujete da nemate pojma šta vam piše u zakonu, da nemate pojma šta su vam prevodioci ovog teksta u zakonu napisali. Jer da to nije tako, onda biste sigurno bar ova dva amandmana i rokove iz članova 47. i 57. prihvatili onako kako vam predlaže SRS, jer ne postoji ni jedan jedini opravdan razlog da to tako ne prihvatite.
Ubeđena sam da i kolege poslanici, koji možda i nisu bili u prilici da pročitaju ovaj zakon, sada kada čuju ovo obrazloženje, ubeđena sam da moraju da prihvate i da razumeju da je neprimereno da ovi amandmani ne budu prihvaćeni.
A šta kažete vi zašto ne prihvatate te amandmane? Najpre, na član 47. amandman gospodina Dragana Čolića: ''Vlada ne prihvata amandman budući da je rok od tri dana iz Predloga zakona primeren, s obzirom da je smeštaj tražioca azila izvan Centra za azil, za vreme dok se vodi postupak azila, izuzetak od pravila da mu je za to vreme obezbeđen smeštaj u Centru za azil, dok je promena tako odobrene adrese novi izuzetak od izuzetka.''
Ovo zaista liči na ono Čedino - sistem vrednosti, vrednosni sistem, sistemske vrednosti itd. Ovo niko živ ne razume šta ste vi ovde napisali. Evo, ne razumete ni vi.
Zamislite, pa moram ovo da vam ponovim, ministre, jer me niste slušali. Vlada ne prihvata amandman budući da je rok od tri dana iz Predloga zakona primeren, s obzirom da je smeštaj tražioca azila izvan Centra za azil, za vreme dok se vodi postupak azila, izuzetak od pravila, da mu je za to vreme obezbeđen smeštaj u centru za azil, dok je promena tako odobrene adrese novi izuzetak od izuzetka.
Ko razume ovo, ako se javi neko i od poslanika vladajuće koalicije da obrazloži... ovo je zaista pitanje za kviz "Milioner". ''Prisustvo lica'', kaže dalje, ''koje traži azil za vreme dok traje postupak, apsolutno je neophodno da bi se ispitali uslovi za dobijanje zaštite i postupak okončao. U slučaju da za propuštanje roka postoji opravdan razlog, tražiocu azila je na raspolaganju zahtev za povraćaj u pređašnje stanje.''
Koliko se sećam, osporili ste naš amandman koji dozvoljava zahtev za povraćaj u pređašnje stanje. Tu mi sada nije jasno na koji zahtev ste mislili, ako ste tamo odbili naš amandman, gde smo mi predvideli da Vrhovni sud odlučuje po tom zahtevu. Sve ste pobrkali, gospodine Jočiću, apsolutno sve.
Zašto ne prihvatate amandman na član 57? ''Vlada ne prihvata ovaj amandman budući da je članom 57. stav 2. Predloga zakona propisano da ''rok ne može biti duži od 15 dana'' (mi to znamo, ali tražimo da ne bude tako), što znači da se u primeru koji je naveden u obrazloženju amandmana može odrediti i rok kraći od 15 dana.'' Vi niste čitali naš amandman i niste čitali obrazloženje. To uopšte tako ne piše.
Kažete: ''Nije celishodno, a ni realno da svi stranci mogu dobrovoljno da napuste zemlju u roku od tri dana.'' Ne svi stranci, nego oni koji ne dobiju pravo na azil. Takvi nam ne trebaju, pošto...