TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 21.11.2007.

11. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

11. dan rada

21.11.2007

Sednicu je otvorio: Radojko Obradović

Sednica je trajala od 10:05 do 18:00

OBRAĆANJA

Radojko Obradović

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč po amandmanu? (Ne.)
Pre nego što pređemo na sledeći amandman, molim samo da ponovo ubacite kartice, čini mi se da broj ne odgovara broju koji pokazuje elektronski sistem.
Na član 10. istovetne amandmane podneli su narodni poslanik Slavko Jerković i narodni poslanik Željko Vasiljević.
Vlada i Odbor za obranu i bezbednost predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Dame i gospodo, dobro je da se jedan od predsedavajućih, gospodin Obradović, nakon više naših intervencija seti s vremena na vreme da podseti narodne poslanike da moraju da koriste identifikacione kartice samo kada su u sali, odnosno da ih vade kada izađu iz sale. Nakon ove kontrole u sali su samo 22 narodna poslanika iz vladajuće koalicije. Izvinjavam se, evo dobacuju mi da je pola socijalista od 22, osam socijalista, znači samo 15 poslanika iz vladajuće koalicije je zainteresovano za rad ovog parlamenta.
Samo nemojte neko sad, pošto vidim da od ovih petnaestak poslanika neki reaguju i da nam objasne kako rade u nekom odboru itd. Ne, nijedan odbor trenutno ne radi. Rade kafane i bife da, znam i znamo mi da po Poslovniku koji je aktuelan nema potrebe da u sali postoji određen broj poslanika, što je potpuno van pameti i o tome smo govorili kada se usvajao ovaj poslovnik, i po ovom poslovniku je moguće da samo jedan predsedavajući i jedan narodni poslanik mogu da borave u parlamentu i da je to sednica parlamenta. Dakle, ovo je samo jedna digresija i hvala, gospodine Obradoviću, što ste uradili ovo u skladu sa Poslovnikom.
Kada je u pitanju amandman na član 10, koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo gospodin Slavko Jerković, bitno je reći da se taj amandman odnosi na načelo informisanja i pravne pomoći.
U stavu 2. Predloga zakona o azilu, Vladinog predloga, stoji da ''lice koje traži azil može da koristi besplatnu pravnu pomoć i zastupanje od strane UNHCR-a i nevladinih organizacija čiji su ciljevi i delovanje usmereni na pružanje pravne pomoći izbeglicama.''
Amandman gospodina Jerkovića odnosi se na to da predlažemo da se briše mogućnost da licima koja traže azil besplatnu pravnu pomoć pružaju nevladine organizacije čiji su, kako stoji u Predlogu zakona, ciljevi i delovanje usmereni na pružanje pravne pomoći izbeglicama.
Ovo, poštovane kolege, nije amandman pravno-tehničke prirode, ovo je amandman suštinski i predstavlja odnos SRS prema nevladinim organizacijama, koje u poslednjih sedam godina haraju na najgori mogući način Srbijom.
Svi dobro znate da kada bi se te nevladine organizacije, koje su aktuelne u Srbiji, nešto značajnije pitale, a nažalost pitaju se dosta, onda bismo bili u situaciji da Srbi u Srbiji traže azil. Takva je uloga tih nevladinih organizacija.
Nažalost, opet zahvaljujući skupštinskoj većini, mi imamo i zamenika sekretara iz nevladine organizacije, imamo pre dva dana pune novine kako nevladina organizacija predlaže Vladi oblik izbora na lokalnom nivou, nešto, kaže, što nikad do sada nije viđeno, ne znaju još ni kako bi se zvalo, ali nevladina organizacija razmišlja u ime Vlade i oni daju predloge koje ministar ne samo da komentariše, nego kaže, kad bi se on pitao, to bi i prihvatio.
To je neprihvatljivo za SRS, kao i obrazloženje Vlade zašto ne prihvata ovaj amandman, jer Vlada kaže da ''ne prihvata amandman jer se ovim članom uvodi mogućnost da tražioci azila koriste besplatnu pravnu pomoć i zastupanje, pored UNHCR, i od strane nevladinih organizacija, koje su upisom u registar udruženja stekle pravo da u skladu sa svojim ciljevima pružaju pravnu pomoć izbeglicama. Rešenje predviđeno u ovoj odredbi Predloga zakona kaže nije obavezujuće, već predstavlja samo još jednu povoljnost, čije korišćenje zavisi od volje lica koje traže azil...''
Pogotovo što niste predvideli da je to obavezujuće, onda su ministar i Vlada trebalo da prihvate amandman SRS, da konačno, gospodo iz vladajuće koalicije i gospodo iz Vlade Republike Srbije, počnete da učite nešto pametno od Ruske Federacije i gospodina Putina. Znate svi kakav je odnos Ruska Federacija zauzela prema nevladinim organizacijama koje deluju u Rusiji.
Tamo ne mogu da deluju nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva, jer one onda nisu nevladine već su špijunske organizacije nekih vlada koje ih finansiraju. Nije dobro da, kada je u pitanju Ruska Federacija, smo očekujemo da nam Rusija pomogne da sačuvamo Kosovo i Metohiju.
Naravno, ne daj bože da Rusiji dosadi ovakav odnos Srbije i srpske vlasti prema Rusiji, pa da Rusija digne ruke od Kosova i Metohije, ništa ne bi bilo ni od naše diplomatije, ni od naše Vlade, niti bismo uspeli da sačuvamo Kosovo i Metohiju u granicama Republike Srbije.
Zato je neophodno, dame i gospodo, da i vi iz vladajuće koalicije, makar vas bilo i desetak ovde, svakodnevno podsećate Vladu Republike Srbije da mora i privredno, i tržišno, i politički i kako god hoćete da se otvori prema Ruskoj Federaciji, da pokaže da mi želimo da budemo partneri sa tom najmoćnijom zemljom u svetu, zemljom koja je u stanju i koja je pokazala volju da nam pomogne da sačuvamo Republiku Srbiju, ali izgleda da se vlast u Srbiji baš nešto mnogo ne trudi oko toga.
Svakodnevno smo slušali doskora pa se sad malo ućutali predstavnici Tadićeve Demokratske stranke, koji su se otvoreno zalagali za ulazak Srbije u NATO. Onda sam sinoć u jednoj emisiji čula, doduše ovaj Koštuničin deo Vlade je izneo stav da Srbija ne treba da uđe u NATO, što je naravno pozitivno, ali sam sinoć onda u jednoj emisiji bila poprilično šokirana kada sam čula predstavnika DSS-a, gospodina Šamija, koji kaže da ne treba povezivati priču o ulasku u Evropsku uniju sa pričom o opstanku Kosova i Metohije u sastavu Srbije, i kaže ne može zbog rešavanja pitanja Kosova i Metohije da stane život u Srbiji.
Dakle, gospodin Šami se ne obazire na otvorene pretnje skoro 20 država članica Evropske unije, koje otvoreno kažu da će podržati otcepljenje Kosova, nego kaže da mi i dalje treba da idemo tim evropskim putem, a kakav će biti odnos Evropske unije prema Kosovu i Metohiji uopšte nije bitno.
Ako je to stav Vlade Vojislava Koštunice, onda je to, dame i gospodo, poražavajuće, onda mi zaista ne možemo da očekujemo nikakvo dobro rešenje, a tim pre što od pregovaračkog tima informacije dobijamo preko medija. Svakodnevno maltene se pojavljuju sa nekim novim idejama o konačnom rešavanju pitanja Kosova i Metohije, statusa Kosova i Metohije, a pred Narodnom skupštinom se ne pojavljuju.
Bojimo se da nije u pitanju nešto što narodni poslanici i što građani Srbije ne treba da znaju. Zato ovo shvatite kao još jedan poziv Vojislavu Koštunici i pregovaračkom timu da pod hitno dođu u Narodnu skupštinu, i naravno Oliveru Duliću, da zakaže sednicu sa tim dnevnim redom, da vidimo dokle smo došli, šta smo postigli, šta možemo da očekujemo.
Malo sam se možda udaljila od teme, ali nisam zato što zapravo nevladine organizacije koje su, kao što sam rekla, špijunske organizacije u Srbiji, i te kako utiču na Vladu Republike Srbije. Vidimo to i kroz predlog ovog zakona, i sad pitam predlagača – koji nije trenutno u sali, verovatno se neće ni vraćati, mada mu je tu torba, možda se i vrati, ali ga pitam – da li misli da recimo nevladina organizacija kojoj pripada Sonja Biserko, koja je ovih dana proturila priču u javnosti o zlostavljanju dece ometene u razvoju, da li je takva nevladina organizacija prijatelj Srbiji i građanima Srbije i da li od nje možemo očekivati nešto ozbiljno i odgovorno?
Da li nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo Nataše Kandić, čije je delovanje opisano u jednom delu u knjizi doktora Vojislava Šešelja "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić", da li možete da očekujete, gospodo iz Vlade Republike Srbije i vladajuće koalicije, da takav ''Fond za humanitarno pravo'', naravno pod navodnicima, i Nataša Kandić mogu biti od neke koristi državi Srbiji? Naravno da ne mogu.
Evo, podsetiću vas na ono, pošto ste uglavnom dobili na poklon od poslanika SRS ovu knjigu Vojislava Šešelja i pretpostavljam da ste je već pročitali, reći ću vam nešto što nije napisano u toj knjizi i odnosi se na delovanje Nataše Kandić iz 1999. godine, kada je vođen i pravosnažno okončan krivični postupak protiv nekih, oko 150 mislim Šiptara, koje je, podsećam takođe javnost, pre svega Vojislav Koštunica oslobodio, i koji su se odmah nakon izlaska iz srpskih zatvora vratili, na čelu sa Fjorom Brovinom, na teritoriju Kosova i Metohije i koji su se u dobrom delu uključili verovatno i u ovu organizaciju ANA, koja danas preti Srbima na Kosovu i Metohiji.
Tada je Nataša Kandić preuzela odbranu te grupe od 150-160 Šiptara, i u SAD, na ime te odbrane, prikupila milion dolara. Angažovala je jednu grupu advokata iz Srbije, jednu grupu advokata Šiptara. Od advokata iz Beograda imam informacije da su svi oni, na ime tog posla, dobili 50.000 dolara. Pretpostavimo da je 50.000 dolara Nataša Kandić dala i ovim šiptarskim advokatima.
Dakle, njoj, Nataši Kandić, od tog posla ostalo je jadnici samo 900.000 dolara. Je li takve nevladine organizacije treba da budu predmet naših zakona. Ili, ovo izdajničko đubre iz hrvatske Milorad Pupovac, koji preko neke nevladine organizacije iz Hrvatske i organizacije koja deluje u Srbiji, deo te nevladine organizacije, koja uznemirava službenike po opštinama Srbije, zaposlene na poslovima poverenika za izbeglice, gde ih ta nevladina organizacija poziva u ime Milorada Pupovca da obezbede, dakle ti poverenici po opštinama, što veći broj Srba koji bi glasali za Milorada Pupovca u Hrvatskoj.
A kaže, koliko god u odnosu na broj ljudi koji će obezbediti poverenici za izbeglice, u odnosu na taj broj Milorad Pupovac će novčano da ih nagradi? Da li takve stvari mogu da se tolerišu, dame i gospodo, u državi Srbiji, i još da imamo u Predlogu zakona o azilu da se nevladine organizacije uključe da oni uče te azilante kako da se ophode prema Republici Srbiji i šta treba da rade kad dođu azilanti u Republiku Srbiju?
Za SRS, dame i gospodo, to je neprihvatljivo. Nećemo nikada glasati za ovakvu glupost, ne glupost, ovo je izdajnički akt, ovo što je predviđeno, ma kako sad vi reagovali, što je predviđeno u ovom zakonu, jer je mnogo primera šta nevladine organizacije rade, kako nevladine organizacije vršljaju po Vladi Republike Srbije. Uostalom, još uvek je ostalo neraščišćeno u kojoj meri je ovaj američki ministar srpskih inostranih poslova, špijun Britanske vlade u državi Srbiji.

Radojko Obradović

| Predsedava
Zahvaljujem podnosiocu amandmana, gospođi narodnom poslaniku Vjerici Radeti.
Reč ima po istom amandmanu, takođe predlagač, narodni poslanik Željko Vasiljević.

Željko Vasiljević

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici MUP-a, otprilike ću ponoviti ono što smo već pričali na Odboru za bezbednost. Čini mi se da i dalje ostaju svi oni navodi koje smo mi izneli, kada kažem mi mislim na sebe i gospodina iz SRS, koji smo podneli u istovetnom tekstu ovaj amandman.
Gospođa Vjerica Radeta je to dosta emotivno i dosta istinito iznela ovde, koji su razlozi koji nas motivišu da podnesemo ovakav amandman. Pre svega bih hteo da vas pitam, ako ste već hteli to da uradite, odnosno da ovako formulišete ovaj član zakona – a biću slobodan, nadam se da to nećete smatrati zloupotrebom, da iznesem svim narodnim poslanicima ono što smo govorili na Odboru za bezbednost da je za ovo bio razlog da bi se zakon prilagodio zahtevima EU, odnosno da bi bio prihvatljiviji za EU – onda mi nije jasno zašto ovaj isti stav niste uneli, recimo, u član 12. ili u član 25?
Takođe ste imali mogućnost da to uradite i u jednom i u drugom članu, pa da onda nevladinim organizacijama potpuno poverimo da mogu da učestvuju u gotovo celokupnom postupku ostvarivanja prava na azil. Vidite, u članu 12. piše: ''Lice koje traži azil ima pravo na kontakt sa ovlašćenim službenicima UNHCR-a u svim fazama postupka azila.'' Tu smo mogli isto da napišemo da ima pravo u svim postupcima azila i na kontakt sa nevladinim organizacijama.
Takođe u članu 25. ste, opet da ne pominjem sve stavove, recimo u stavu 2. naveli: ''Pre podnošenja zahteva za azil stranac će se poučiti o njegovim pravima i obavezama, a posebno o pravu na boravak, besplatnog prevodioca, pravnu pomoć i pravo na pristup UNHCR-u.'' Tu smo mogli da stavimo onda u istom tom kontekstu i pravo na pristup nevladinim organizacijama.
Mislim da ako ne prihvatite ovaj naš amandman na ovaj član zakona, onda biste morali, a da bi zakon bio konzistentan u svim svojim tačkama, da to isto pravo date i u čl. 12. i 25. Međutim, nije moja želja, čak nasuprot tome, da se borim da i u drugim članovima budu nevladine organizacije, nego mi je želja da se iz ovog člana 10. izbaci pravo nevladinim organizacijama da na ovaj način uđu u zakon.
Hteo bih sada samo da vam kažem koji su motivi naši da insistiramo na donošenju ovakvog amandmana. Zaista je gospođa Vjerica Radeta već objašnjavala kakvo je zlo ovoj državi naneo veliki broj nevladinih organizacija, koje su nevladine samo u svom imenu. Uglavnom su one vladine organizacije, ali ne vlade naše države, nego vlada onih zemalja koje naročito ne misle dobro o Srbiji.
Samo bih, kao primer, da vas podsetim na jednu organizaciju. Verovatno vam je poznata nevladina organizacija koja se zove Lekari bez granica.
Verovatno znate, većina vas, to je samo posebno pitanje, kakve je sve izveštaje ova nevladina organizacija podnosila o zločinima, pre svega kao Srba, navodno počinjenih od strane Srba i šta je od svega toga bila istina, a šta je sve bilo izmišljeno.
Da li vam je sumnjivo što je gospodin Bernar Kušner bio na čelu te organizacije? Danas je, verovatno svi znate, on ministar inostranih poslova Francuske. Da li mislite da je on bio na čelu te organizacije zato što baš želi da bude dosledan u svojim izveštajima i da upozna ceo svet, celu javnost svetsku sa stvarnim događanjima na ovim prostorima ili je tamo bi po zadatku? Zar zaista mislite da bi on danas bio ministar inostranih poslova jedne zemlje kao što je Francuska, a da mu to nije bio zadatak?
Ovo je očigledan primer kako se nevladine organizacije, koje su nevladine samo po imenu, inače, u suštini, vrlo značajno i verovatno finansirane od strane vlada stranih zemalja. Znači, svi su oni imali preporuku i imali verovatno završene određene škole i kurseve od strane svojih obaveštajnih službi da rade za njih kroz sakrivanje iza nevladinih organizacija.
Takođe bih hteo da navedem jedan primer koji je Srbiju debelo koštao nekog dostojanstva i nekog ugleda u svetu. To je izveštaj koji je pre par dana podnela organizacija MRDI o stradanju i torturi nad decom u bolnicama koje zbrinjavaju decu ometenu u razvoju.
Na početku svog govora želim da kažem da zaista ne želim da ulazim u suštinu toga šta su oni napisali i da to negiram kao istinu ili da potvrđujem kao tačno. Želim samo da kažem da poenta i motiv ove organizacije nije ono za šta se ona zalaže, jer da jeste, ovaj izveštaj bi bio objavljen u junu, kada je ova organizacija i obišla sve ustanove. Međutim, moram da vam kažem da je u junu izveštaj ove organizacije bio vrlo pozitivan, štaviše pohvalan o trudu lekara i osoblja koje radi u bolnicama, pre svega sa ovom decom.
Šta se desilo od juna do kraja novembra, pa je ovaj izveštaj interpretiran u potpuno drugačijem svetlu? Nije bila tema i nije bio motiv ovog izveštaja da se pomogne Srbiji i da se reši problem bolničkog lečenja ove dece, već da se u trenucima najvažnijeg političkog trenutka za ovaj narod i ovu zemlju još jedan pritisak izvrši na nju.
Molim vas, žao mi je što gospodin ministar nije tu, da još jednom razmislite o ova dva amandmana, to je jedan amandman poslanika SRS i nas poslanika SPS, da vam pomognemo i da vam ukažemo na nelogičnosti, i na to da ste ovu Srbiju još jednom, ovakvim predlogom zakona i ovakvim članom 10, bez obzira ko to od vas tražio, stavili i ostavili na vetrometini želja nevladinih organizacija i stranih špijunskih službi, koje uglavnom stoje iza nevladinih organizacija.
Takođe moram da vam kažem da je odmah posle javnog objavljivanja ovog izveštaja ove nevladine organizacije MRDI 61 nevladina organizacija stala iza njihovog izveštaja, a nijedna druga nije rekla, sem Vlade Srbije i ministra Rasima Ljajića koji je pokušao da demantuje navode ove organizacije, nije stala u odbranu onoga što je u interesu cele države i što je ministar, predstavnik ove vlade...
(Dragan Todorović, sa mesta: Jesu i narodni poslanici Skupštine Srbije.)
Dobro, što se tiče poslanika ne govorim, govorim o nevladinim organizacija, jer nijedna nevladina organizacija nije uzela u zaštitu državu Srbiju i nije uzela u zaštitu te ljude koji vanljudskim naporima, velikom žrtvom vode brigu o ovoj deci i ovim ljudima.
Još jednom vas molim, ako vam je interes Srbije na prvom mestu, da prihvatite amandman koji smo mi podneli, jer ćete time zaista učiniti da narod u Srbiji ne misli više da i Vlada radi protiv njegovog interesa. Hvala vam.

Radojko Obradović

| Predsedava
Hvala. Po amandmanu reč ima narodni poslanik dr Ninoslav Dimitrijević. Izvolite.

Ninoslav Dimitrijević

Hvala. Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, predstavnici ministarstava, pre svega SPS će koristiti sve svoje raspoloživo vreme da kritikuje, odnosno da ukazuje na sve negativnosti koje su odigrale te nevladine organizacije, bilo da su strane, koje su delovale na prostoru bivše Jugoslavije, bilo domaće, koje su delovale u sadejstvu upravo sa ovim nevladinim organizacijama, a stav SPS je već istakao naš kolega narodni poslanik koji je govorio pre mene.
Želimo samo da podsetimo javnost i građane Republike Srbije da danas u svetu vlada jedan novi svetski poredak koji formalizuje sve ono što je međunarodno, pa i sve postojeće međunarodne konvencije, i sve postojeće međunarodne organizacije na čelu sa UN, čija je uloga danas formalizovana u svetu, uprav na aktivnostima vladajućih u novom svetskom poretku.
Danas u svetu imate postojanje svih onih starih međunarodnih konvencija koje samo formalno stoje na papiru, a koje se danas ne poštuju. Nažalost, one su se u vreme kada su formirane poštovale ili je postojala neka svetska ravnoteža, ravnoteža u sili, pre svega. Danas kada te svetske ravnoteže više nema, danas se i one ne poštuju.
Imate nove međunarodne konvencije, međunarodne dogovore koji se čak i ne potpisuju danas od strane tih svetskih moćnika, koji sebi dozvoljavaju da pišu konvencije, ali da se njih ne pridržavaju i time brane svoje interese na račun interesa onih koji su slabi i koji su poslušnici.
Na primer, sam Kjoto protokol, koji je u javnosti bio prezentiran pre izvesnog vremena, šta je suština? Suština je da su najmoćnije sile u svetu, pre svega Amerika, hladnokrvno rekle - mi nećemo da poštujemo ovaj protokol jer to nama ne odgovara, to nije naš interes. Ukoliko bi ga mi poštovali više ne bi bili najjači, naša industrija bi morala da stane. To je svojevrsna demonstracija sile, upravo tih najmoćnijih.
A šta je sa nevladinim organizacijama? Pored ostalog, SPS je primetila da otkad su te nevladine organizacije u aktivnosti, strane koje deluju na prostorima bivše Jugoslavije ili domaće koje deluju u sadejstvu sa njima, da se ogromna količina novca vrti oko tih nevladinih organizacija, a pitanje toka tog novca je takođe veliki znak pitanja.
I ne samo da se određeni novac i vraća upravo finansijerima, jer to su nevladine organizacije koje nisu nezavisne, znamo odlično od koga one zavise, a onda odnos prema radu je najveća neodgovornost. Naime, one sve imaju određene zadatke i nisu tu da bi pomogle bilo kojim građanima, već su tu upravo da proturaju interese onih najmoćnijih u novom svetskom poretku.
Pre svega, njihov glavni zadatak do 2000. godine bio je da uteruju neku fikciju neke Evrope građanima sa teritorije Srbije, sa teritorije bivše Republike Jugoslavije, da im stvaraju fikciju neke Evrope koja ne postoji, ali u ime koje one nastupaju, pa da čak i nagovaraju mnoge građane da napuštaju Srbiju, da odu u Evropu, da tamo potraže svoje interese, jer se tamo navodno ne krše ljudska prava. Evo im prilike, nakon deset godina, da oni odaberu određene ljude, a da sve one koji im ne trebaju sada ponovo vrate u vidu readmisije upravo ovoj Srbiji.
Nažalost, kako su se odnosili zaista prema svetskim problemima, prema ljudskim pravima upravo ti najmoćniji? Juče smo označili Svetski dan deteta. To je dan kada je proglašena Konvencija o pravima deteta. Da li se ta prava deteta zaista poštuju u svetu? Pre svega je činjenica da je 30 godina trebalo da prođe od momenta kada je prihvaćena Deklaracija do Konvencije o pravu deteta.
Pa i 19 godina kasnije, danas imamo u svetu oko 153 miliona dece ispod pet godina, a koja su na ivici egzistencije, koja gladuju. Mi danas imamo 6 miliona dece u svetu koji ne dočekaju svoj peti rođendan upravo od smrti zbog gladovanja i zbog svih komplikacija koje nastupaju od pothranjenosti i bolesti koje su smrtne upravo u takvim stanjima.
Danas imamo 150 miliona devojčica i 80 miliona dečaka koji su žrtve seksualnog zlostavljanja. Samo toliko o svedočenju, kako se oni najmoćniji odnose zaista prema pravima deteta, pa i prema svim drugim pravima svih drugih ljudi.
Šta se dešava sa tim nevladinim organizacijama nakon 2000. godine?
One su postigle svoj cilj, a sada imaju drugi cilj: da opravdaju pred građanima sveta sve ono što se dešavalo građanima Republike Srbije. Pa pre svega da opravdaju sankcije koje su nametnute nepravedno našoj državi, pa da opravdaju bombardovanje koje se desilo, potenciram, mimo odluke UN.
Čovečanstvo je zažmurilo pred ovakvim jednim činom i desilo se upravo bombardovanje sa radioaktivnim materijama, a nažalost uranijumska prašina i dan-danas kola Srbijom, izaziva oboljenja mnogih ljudi koji nisu ni svesni da od toga boluju. Pa onda druga nedozvoljena sredstva koja su se upotrebila upravo u ovom bombardovanju.
Šta je stvarnost? Kako danas rade te međunarodne organizacije. Pa pre svega činjenica je da ne znaju koliko je, na primer, interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije otišlo u Srbiju, ne znaju tačne cifre koliko je otišlo u BiH, koliko je otišlo na teritoriju Makedonije. A onda kako rešavaju pitanja i probleme tih ljudi kada ne znaju, pre svega, o kojoj cifri se radi.
Ne znaju koliko ljudi treba da dođe procesom readmisije u Srbiju, da li 50 ili 150 hiljada. Da li je 100 hiljada ljudi neka nebitna cifra za jednu državu u ovakvoj socijalnoj situaciji koja je danas aktuelna u Srbiji.
Šta je sa nasilnim readmisijama koje ta demokratska Evropa čini? Niko iz vlasti nije rekao da je bilo nasilnih readmisija upravo od te demokratske Evrope, od pojedinih država demokratske Evrope.
Sada koristim priliku da postavim poslaničko pitanje ljudima iz Ministarstva: da li je bilo nasilnih readmisija i koje države su činile ove nasilne readmisije? SPS je svesna činjenice i iskaza pojedinih ljudi da su u kancelarije za readmisije dolazili ljudi sa ožiljcima po telu, od lisica na rukama. Dolazila su u kancelariju za readmisiju bolesna deca, koja su jedva mogla da podnesu putovanje.
Bilo je jedno dete u ranom postoperativnom toku, nakon operacije lobanje, kada je svako putovanje, a pogotovo bez stručnih ljudi u pratnji, izuzetno opasno po život tog deteta. Imamo svedočenja ljudi koji su priznali da su im do trećine kazne smanjivali da bi potpisivali zakon za readmisiju. To je taj današnji svet, to je ta slika današnja demokratskog sveta, pa i delovanja pojedinih međunarodnih i domaćih organizacija u njegovom funkcionisanju. Hvala lepo.

Radojko Obradović

| Predsedava
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Milorad Buha. Pošto su ovde dva amandmana ukupno vreme je dvostruko, znači, 30 minuta, a vi ste iskoristili 15 minuta. Izvolite.

Milorad Buha

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o amandmanu na član 10. o informisanju i pravnoj pomoći azilanata, moram reći da i meni treba pravna pomoć.
I meni treba informisanje, kao predsedniku Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, a i svim članovima vlade, a i u ukupnosti svim izbeglicama, jer su sada u određenom procepu i ne znaju šta će im doneti ovaj zakon.
Mi u vladi imamo mnogo pitanja od strane izbeglica, od strane prognanih, od strane Srba iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske, koji i dan-danas dolaze ovde i traže status izbeglica. Pitam sada predstavnike Ministarstva - koji će biti pravni status Srba koji danas dolaze iz Republike Hrvatske i koji zatraže određeni status? Da li će biti azilanti, izbeglice, proterana lica iz Republike Hrvatske? Dan-danas imamo teror nad Srbima u Republici Hrvatskoj.
Nadalje, isto pitanje se postavlja za prognana lica sa Kosova i Metohije. Na temelju kog propisa će se regulisati status prognanih lica ubuduće? Da li će oni biti azilanti u vlastitoj državi? Da li će biti izbeglice u vlastitoj državi? Da li će biti, mi kažemo prognana lica, prognana lica u vlastitoj državi? Recite mi jednu državu u svetu koja ima taj termin i koja ima prognane. Mi ih imamo. Apsurd nad apsurdima.
To je pitanje, kako pravno objasniti čoveku koji postavlja najobičnije pitanje - u kom statusu sam ovde, kome da se obratim, ko je taj državni organ, koji je taj postupak koji moram i koja je dokumentacija koju moram dostaviti kom državnom organu i kada mogu očekivati rešenje? Na to ne znam da odgovorim. Tražim odgovor.
Još jedna stvar, mi ovde često upotrebljavamo reči - status Kosova i Metohije. To je protuustavno. Kosovo i Metohija je geografski pojam. On nije u međunarodnopravnom smislu nikakav pojam, bez obzira što nam natura međunarodna zajednica da mi upravo ovim terminima razgovaramo. Moramo, onako kako nam nalaže Ustav, razgovarati samo o pravima šiptarske nacionalne manjine i regulisanju njihovih prava. Samo ta terminologija.
Za ovom govornicom svaki govornik koji kaže - rešavamo status Kosova i Metohije, čini povredu Ustava i čini povredu brojnih zakonskih propisa koji se odnose baš na tu terminologiju.
Međunarodna zajednica i velike sile nam poturaju takvu terminologiju. Oni već imaju iskreirana rešenja. Zato vas pozivam, svi koji dolazite za ovu govornicu, da upotrebljavate termine - prava šiptarske nacionalne manjine, samo tako, o statusu ne možemo razgovarati, ne da nam Ustav. Hvala.

Radojko Obradović

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč povodom amandmana? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
U toku pretresa Predloga zakona u pojedinostima, predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman.
Pošto nije prihvatio nadležni odbor, moraćemo da se izjasnimo o njemu u danu za glasanje.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, po amandmanu. Amandman na član 11. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da je amandman prihvaćen i govoriću u prilog da je bilo neophodno da se ovaj amandman prihvati.
U članu 11. se kaže: ''Licu koje traži azil, a ne razume službeni jezik postupka, obezbediće se besplatne usluge prevođenja na jezik države porekla, odnosno na jezik kojim može da se sporazumeva.'' Mi smo tražili da se ovo briše i da se kaže - odnosno na jezik koji razume. Razumeti i sporazumevati se su dve različite stvari.
Sporazumevati je čitav dijapazon mogućnosti koje neko ima kada je u pitanju neki strani jezik, od one pošalice kada se siti izrazgovaraju i dobiju upalu mišića, do toga da može da ostane i gladan i žedan, a navodno može da se sporazumeva. Tu farsu ste mogli najbolje da primetite u Haškom tribunalu. Zbog ovoga je prof. dr Vojislav Šešelj bio da štrajkuje do smrti, zato što je tražio isključivo da mu se materijal dostavlja na srpskom i u pisanom obliku, a ne na nekom tzv. BHS, kako su oni krstili neki novi jezik ili novi govor. Da može biti izuzetno velikih problema i kod nas vezano za lica koja bi se na osnovu ovog člana ovako tretirala, da se uzme ovo da je jezik države porekla taj jezik koji oni razumeju, to bi moglo da izazove izuzetno velike probleme.
Mogu da vam navedem neke primere kako bi došli u apsurdnu situaciju. Vi znate, recimo, da je u Crnoj Gori sada zvaničan jezik crnogorski. Pre nekoliko dana, nedelja imali smo u novinama informaciju da je jedan čak doktorirao na crnogorskom jeziku i to u Osijeku. Verovatno mu je Branimir Glavaš bio mentor kad je uspeo da doktorira na crnogorskom jeziku.
Uzmite Srbina iz Crne Gore, koji je politički progonjen zato što je Srbin, imate činjenicu vezanu i za poslanike parlamenta Skupštine Crne Gore koji zbog toga što su tražili državljanstvo, preti im se da će izgubiti crnogorsko državljanstvo i on zbog političkog progona dolazi u Srbiju, a vi mu kažete, mi ćemo da se sporazumevamo na jeziku države porekla, a on na crnogorskom. On je pobego zbog toga iz Crne Gore, a vi mu ovde to naturate.
Isto tako može da se desi, po analogiji, Srbinu iz Hrvatske, da jedan potpuno ukraden jezik, nakaradan, da ne govorim samo ono čuveno „okolotrbušni pantalodržač“, recimo, da vi tako Srbinu iz Hrvatske, koji je pobegao od ustaškog pogroma, naturate hrvatski jezik. Zbog toga smo mi bili na stanovištu da moramo ovo da preciziramo.
Da ne mislite da sam samo lokalpatriota, da ću da se zadržim na ovim primerima, uzmite probleme koji će vrlo brzo nastati i u zapadnoj Evropi. Tamo imate ogroman broj državljana tih država koji vrlo malo razumeju i govore jezik države u kojoj žive. Imate slučaj u Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj.
Ti ljudi koji su dolazili iz ranijih kolonija imali su pravo na državljanstvo, odnosno pasoš, praktično su bili getoizirani, njihova deca skoro uopšte ne govore jezik domaćina, ne idu ni u škole. Između ostalog, njima se uskraćuju i određena ljudska prava. Imali ste prilike pre nekog vremena da u Francuskoj čitav pokret bude protiv toga da se devojčicama muslimanske veroispovesti zabrani da nose marame. Jedno od osnovnih ljudskih prava im se uskraćuje.
Doći ćete u situaciju, posebno u ovoj situaciji gde je ta borba protiv terorizma stavljena na prvo mesto i da se u ime te borbe protiv terorizma radi sve i svašta, osnivaju se zatvori po raznoraznim državama, oni koji su od strane CIA-e, dovode se ljudi, muče, zadržavaju u pritvoru, do postavljanja raketnog štita u Poljskoj i Češkoj, zbog mogućnosti da će neke države, navodno, upotrebiti nuklearne bojeve glave. Znači, krenuli su u borbu protiv terorizma, proglasiće neke za pripadnike, recimo, Al Kaide, i to, u najvećoj meri, ljude koji su muslimanske veroispovesti.
Dođe vam takav iz Francuske, a on je, recimo, iz neke države Magreba, a vi hoćete da se s njime, zato što ovde kaže ''države porekla'', sporazumevate na francuskom, a on ga uopšte ne razume. Ili, dođe iz Engleske, a tamo imate veliki broj ljudi iz Pakistana, Indije, iz drugih kolonija koje je Engleska kroz istoriju držala, i stavljate ljude u situaciju da na ovakav način ni jednog jedinog momenta vi suštinski ne možete da uradite ono što morate da uradite, a to je da se s njime sporazumete.
Zbog toga smo mi tražili, dobro je da je prihvaćeno, da se ovo precizira i da se kaže: ''odnosno na jezik koji razume'', jer ćemo jedino na takav način uspeti da se sporazumemo sa onim ko je u procesu i da dobijemo sve bitne podatke. Hvala.