Dame i gospodo narodni poslanici, amandman gospodina Nenada Prokića je u suštini dobar i trebalo bi ga prihvatiti.
Ostaje ona primedba koju sam izneo vezano za obrazloženje koje je dala Vlada vezano za amandman narodnog poslanika Nataše Jovanović. Naime, smatram da bi bilo više u duhu pravne terminologije da se kaže ne ''razrađivanje Ustava'', nego ''detaljnije regulisanje onoga što piše u Ustavu''.
No, ako zanemarimo ovu terminološku primedbu, ono što je sadržano u Predlogu zakona u članu 3. stav 2, na koji se odnosi amandman gospodina Nenada Prokića, u stvari je protivno Ustavu Republike Srbije zato što član 121. Ustava Republike Srbije kaže: ''O predsedniku Republike donosi se zakon''.
Dakle, samo se zakonom može detaljnije regulisati pitanje nadležnosti predsednika Republike koje su na jedan opšti način uređene Ustavom. Ustav isključuje mogućnost da se podzakonskim propisima to pitanje reguliše.
Gospodin ministar je rekao da i u Poslovniku Narodne skupštine postoje izvesne odredbe koje regulišu nadležnosti predsednika Republike. Ali, i Poslovnik Narodne skupštine je, opet, akt Narodne skupštine, kao što je i zakon.
Za nas u SRS je zaista besmisleno i politički izuzetno opasno da se, recimo, nadležnosti predsednika Republike, koje su uređene Ustavom, detaljnije regulišu, recimo, uredbom Vlade Srbije ili da se detaljnije uređuju pravilnikom ili nekim drugim opštim aktom koji donosi određeno ministarstvo.
Čini mi se da predlagač zakona nije imao dovoljno u vidu šta se sve podrazumeva pod podzakonskim propisima. To nije samo Poslovnik Narodne skupštine, to je još i najmanja stvar, nego su podzakonski propisi i uredbe Vlade, i opšti pravni akti koje donose ministarstva, i statuti javnih preduzeća, i Statut Narodne banke Srbije, i opšti akti organa jedinica lokalne samouprave − sve su to podzakonski akti.
Ako bukvalno i doslovno tumačimo ono što piše u Predlogu zakona, ispadalo bi da nadležnosti predsednika Republike mogu da budu detaljnije uređene ili, kako kaže predlagač – razrađene, i podzakonskim propisima ministarstava, organa lokalne samouprave, javnih preduzeća, ustanova itd. Naravno da je to potpuno besmisleno rešenje.
Predlagač zakona je morao da ostane pri ustavnoj formulaciji, dakle, da nadležnosti predsednika Republike mogu detaljnije da se urede isključivo zakonom, odnosno Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije, i da tu bude kraj. Nikakav podzakonski propis, jednostavno, ne može da dođe u obzir.
Hteo bih da podsetim gospodu iz vladajuće koalicije da su se pre desetak i više godina smejali vladi Mirka Marjanovića kako sve i svašta u Srbiji uređuje uredbama. To je bilo opšte mesto u političkoj propagandi Demokratske stranke. Smejali su se, a sad otvaraju vrata takvoj istoj pojavi − da Vlada svojom uredbom detaljnije uređuje ili razrađuje odredbe Ustava koje se odnose na nadležnosti predsednika Republike.
Gospodine ministre, to je izuzetno opasna pojava. Je l' treba da vas podsećam da je takvu praksu imala Musolinijeva Italija: nema skupštine, nema parlamenta, nema zakona, Musolini sve stavio pod svoju kontrolu, na čelu je vlade i on vladom uređuje sve oblasti društvenog života. Takvu istu praksu ste imali i u vreme Adolfa Hitlera u Nemačkoj.
I vi sada, praktično, tu praksu uvodite u Srbiju. Nije bitno šta piše u Ustavu, nije bitno ni šta piše u zakonu, možemo mi podzakonskim propisom da detaljnije uredimo nadležnosti predsednika Republike, i to ne samo ako nam Ustav dopušta, nego ''ako to nalaže njihova priroda''. A ko će da tumači da li to nalaže priroda nadležnosti predsednika Republike?
To će u praksi da znači: ako interesi vladajuće koalicije budu dovedeni u pitanje, ako bude doveden u pitanje interes predsednika Republike koji je iz našeg tabora, onda ćemo mi da pozovemo u pomoć Vladu, ministarstva, Narodnu banku Srbije, javna preduzeća, opštine u kojima smo na vlasti... Pišite, ljudi, podzakonske propise kako da razradimo odredbe Ustava i to će u praksi na to da se izvrgne. Takva pojava je izuzetno opasna.
Dakle, ja vam skrećem pažnju da ćete, ukoliko odbijete ovaj amandman i ukoliko odbijete amandman narodnog poslanika Nataše Jovanović, prekršiti odredbu Ustava.
A ovu gospodu iz DS-a, koja sebe smatra jako pametnom, pozivam da izađu za govornicu Narodne skupštine i da svim narodnim poslanicima i građanima Srbije objasne pravničke bisere koji su sadržani u Predlogu zakona o predsedniku Republike.
Lako je dobacivati sa mesta. Izađite ovde, podelite muku koju ima vaš ministar. Čovek ne zna kako da objasni nesuvislosti sadržane u ovom predlogu zakona. Nekako se batrga, trudi se, iz malog mozga izvlači nekakva rešenja − a vi sa mesta dobacujete. Nije lako braniti predlog zakona koji niste pisali i koji niste baš detaljno čitali.
I sam gospodin ministar, pre izvesnog vremena, umalo da napravi lapsus. Kaže – u obrazloženju zakona koji je dao S, i umesto da kaže – Sekretarijat za zakonodavstvo, kaže – Vlada. Kao mi ne znamo da je Predlog zakona o predsedniku Republike pisao Zoran Balinovac.
Naravno da znamo, kao što znamo da je pisao i Predlog zakona o državnoj upravi i Predlog zakona o Vladi i Predlog zakona o državnim službenicima i da je ministru Milanu Markoviću jednostavno dopala ta nezahvalna dužnost da obrazlaže predloge zakona u čijoj izradi nije učestvovao.
Razumem da je ta pozicija prilično delikatna, da je teška, da čovek zaista treba da bude vispren pravnik pa da brani ovakva rešenja, ali onda, gospodo iz DS-a, pomozite svome ministru, izađite za govornicu, pa kažite – jeste, gospodine ministre, u pravu ste, ovo što pričaju narodni poslanici iz SRS-a nije tačno.
Ovako, dobacujete sa mesta. Lako je tako. Izađite ovde da vas vidi cela Srbija, pa objasnite kako to da Ustav kaže da se nadležnosti predsednika Republike određuju samo zakonom, a vi ovde u Predlogu zakona kažete: može i nekim podzakonskim aktom.
Dakle, izađite, kao što kaže vaš predsednik – na crtu, i objasnite kako su ovakva rešenja mogla uopšte da budu sadržana u Predlogu zakona o predsedniku Republike.