Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 9. stav 1. Predloga zakona kaže se: ''Predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost''. Amandman koji sam podneo u ime poslaničkog kluba SPS dodaje: ''i stranačku", što znači da bi on glasio: Predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu i stranačku funkciju ili profesionalnu delatnost.
Ovde se govorilo dosta o tome šta je definicija javne funkcije. Gospodin ministar je, mislim, citirao iz Zakona o sprečavanju sukoba interesa, ali mislim da takva definicija nije merodavna da definiše ovaj pojam. Ako govorimo o onome što je Ustav, što treba da proizađe iz Ustava ili da se na osnovu odredaba Ustava detaljno uređuje – ne razrađuje, dakle uređuje – onda ne može na osnovu nekog pojedinačnog zakona da se objašnjava ovde šta je javna funkcija.
Dakle, do sada postignuti civilizacijski nivo i iskustvo daju odgovor na pitanje šta je javna funkcija. U enciklopediji je data jedna takva definicija i kaže se: termin javna funkcija u širem smislu označava obavljanje poslova koji su potrebni radi ostvarivanja zadataka ma koje javne organizacije, i to po bilo kom osnovu, bilo na osnovu javnih, opštih ili drugih izbora, bilo na osnovu imenovanja.
Nadalje, u tekstu se kaže: sa svakom javnom funkcijom vezane su posebne dužnosti i potrebna prava koja treba da omogućuju obavljanje određenih javnih zadataka. Pomenuta prava i dužnosti izraz su posebne društvene uloge koju treba da odigra odnosna javna organizacija.
Ta odnosna javna organizacija je Demokratska stranka, koju predstavlja njen predsednik koji vrši tu funkciju i on, po ovoj definiciji, vrši javnu funkciju. Posebna društvena uloga odnosne organizacije, po ovoj definiciji, u ovom slučaju DS-a, svakako je ono što je politički angažman na osnovu koga DS javno deluje u javnosti Srbije i u međunarodnoj zajednici.
Prema tome, predsednik DS-a je i te kako javna ličnost, odnosno obavlja javnu funkciju. To što većina poslanika brani stav da je ovo moguće i da tu nema sukoba interesa, znači da imamo vraćanje političkog sistema unazad.
Iako se predstavljate kao elitna politička stranka koja gleda napred, koja je proevropska, vi imate uzore u prošlosti. Zapravo, to je vraćanje u Titovo vreme, jer je Josip Broz Tito bio predsednik Republike i predsednik Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, i to je partijska država. I mi ovde imamo težnju ka tom jednom sistemu, s obzirom na to da vi pretendujete da vaša stranka bude ne samo dominantna, nego se, neko je ovde već rekao, ide u pravcu jednopartijskog sistema.
Mislim da je, i vi se dobro sećate, Slobodan Milošević učinio iskorak u pogledu razdvajanja ovih funkcija. Podsetiću vas, 1992. godine u oktobru je održan Drugi kongres SPS-a, na kom je za predsednika partije bio izabran Borisav Jović, a predsednik Milošević je bio predsednik Republike Srbije. Na sledećem kongresu, 1996. godine, Slobodan Milošević je ponovo izabran za predsednika SPS-a. On je svoju funkciju zamrznuo i nije se pojavljivao u javnosti kao predsednik partije.
Naravno, oko ovoga možemo da se sporimo i da dokazujemo ko je u pravu i ko nije. Međutim, svakako da je učinjen iskorak u pravcu demokratizacije i u pravcu oslobađanja jedne državne funkcije od uticaja političke stranke. A pre svega je potrebno da se funkcija predsednika Republike oslobodi uticaja političke stranke. Uostalom, vi ste obarali Slobodana Miloševića između ostalog i zbog te činjenice. A onda, kada više nije na vlasti, činite ne samo isto što je on činio, ako je grešio, već činite mnogo više, hoću reći mnogo gore.
Ovde se ne govori o ustavnom pravu da svaki građanin može da bude član neke političke stranke i niko ne zabranjuje predsedniku Republike da bude član stranke, ali se amandmanom predlaže da on ne vrši i stranačku funkciju jer smatramo da je to javna funkcija. Dakle, po toj logici, ako on može da obavlja funkciju predsednika jedne stranke, onda bi mogao da bude i čelnik neke nevladine organizacije ili predsednik nekog sportskog kluba, "Partizana", "Crvene zvezde", pa ne znam kako bi se na tu sportsku javnost reflektovao ovakav njegov angažman.
Na kraju krajeva, nije bitno o kome je reč. Mi personalizujemo ovu situaciju zbog činjenice da je aktuelni predsednik Srbije gospodin Boris Tadić, koji je ujedno i predsednik stranke. Ali, to sutra može da bude Tomislav Nikolić, prekosutra ili nakosutra može da bude Ivica Dačić. Pa, biće, nije stalo vreme, gospodine ministre, vašim dolaskom ovde na vlast. Svi su prolazni. Srećom, i vi ste prolazni. Složićete se sa mnom, sve teče, sve se menja, to je prirodni zakon i ne treba oko toga da se ubeđujemo.
Govoriću o još jednom aspektu. Molim vas, suverenost potiče od građana koji je vrše. To je rečeno u Ustavu. Ta suverenost građana ide i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Ta preneta suverenost ne sme da se zloupotrebi, a najmanje da se izneveri. A kako se ona izneverava?
Ne može predsednik države u toku izborne kampanje, za parlamentarne ili lokalne izbore, da kaže: ma, ima da ih pobedimo, bre. Sad ja pitam: koga će to predsednik da pobedi? On je stavljen u situaciju da pobedi svoje građane, one građane koji su svoju ličnu suverenost preneli na njega, da vrši vlast. Da li je to u redu? To je u najmanju ruku neozbiljno. Ovde je reč o jednoj državnoj funkciji koja izražava državno jedinstvo države i građana. I on mora da bude iznad svake politike. Kada je reč o politici, ovde je rečeno, i vi ste, gospodine ministre, rekli: pa kakav bi on bio, pa ne znam, on je došao na to mesto sa određenim političkim uverenjima itd.
Naravno da on ima svoja politička uverenja, ali kada stupi na vlast, odnosno preuzme funkciju predsednika Republike, po Ustavu i po zakonu, politiku ove zemlje određuje i vodi Vlada, a predsednik Republike predstavlja državu i tu politiku u tim okvirima. Ne može više da se drži svoje politike. Može da se dogodi da ta utvrđena politika bude sasvim drugačija od politike Demokratske stranke u konkretnom slučaju.
Niste u pravu ovoga puta ni najmanje. Postoji toliko argumenata koji proizlaze iz Ustava i iz logike i iz demokratske prakse, da bi trebalo da usvojite ovaj amandman. Ako niste mogli, hteli ili je bilo nekog drugog-trećeg razloga da ne usvojite amandman LDP-a, Čedomira Jovanovića, eto vam prilike, posle ovakvog objašnjenja, da usvojite amandman SPS-a, koji sam ja podneo. Zahvaljujem.