Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče. Dakle, jeste ovo interesantno pitanje, jeste političko pitanje. Očigledno se u našim uslovima vrlo vešto koristi u političke svrhe.
Obrazloženje Vlade je išlo u jednom pravcu i reći ću zašto mislim da je to ispravno, ali slažem se s gospodinom Martinovićem, moglo je stajati drugo obrazloženje Vlade, gde će se jednostavno reći da u mnogim demokratskim državama sveta uopšte nije praksa da se podnosi ostavka.
Po mojim saznanjima, po onome što znam i što sam učio baš u Engleskoj, nisam znao za ovaj primer za spikera, ali znam za primer da lider opozicione partije postaje predsednik Vlade i da, pri tom, ne daje ostavku na mesto lidera svoje partije.
Imali smo prilike da gledamo i Tonija Blera, verovatno ćemo sada gledati i Gordona Brauna kako pred konvencijom svoje partije objašnjava svoju politiku. Mislim da bi bilo dobro da je u Vladinom obrazloženju sadržan i deo obrazloženja koje ste vi ovde naveli.
Gde se ne slažem s vama? Mada to zvuči malo rogobatno, pogotovo za laike, ali iskreno mislim da funkcija u političkoj stranci nije javna funkcija u užem smislu reči.
Kad kažem u užem smislu reči, navešću odredbe Zakona o sprečavanju sukoba interesa za koje mislim da jesu pogodile suštinu javne funkcije, koje kažu da se smatra javnom funkcijom ono lice koje je izabrano, postavljeno ili imenovano u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada Beograda, opštine i drugih gradova, ili u organe javnih preduzeća čiji su osnivači Republika Srbija itd. U tom smislu, u okviru našeg pravnog sistema, mislim da nema osnova za tvrdnju da je funkcija u političkoj stranci javna funkcija.
S druge strane, nesporno je da su političke stranke i u Srbiji i u drugim demokratskim državama stub političkog života. U tom smislu, mi možemo voditi političku debatu o pitanju da li u zakonu treba da bude ovako kako je predloženo ili onako kako je predloženo amandmanom.
Čini mi se da ovo što sam naveo vezano za Zakon o sprečavanju sukoba interesa, deo argumentacije koju ste vi sami naveli, a koja se tiče i drugih država – mislim da i Nikola Sarkozi nije podneo ostavku i da neće podneti ostavku na mesto lidera svoje partije UNP ili kako se već zove – dakle, ako bismo sada otvorili stvarno debatu o tome da li nešto jeste javna funkcija ili nije javna funkcija, smatram da se oblici udruživanja građana u nevladine organizacije, razne opcije udruživanja građana, pa i u političke organizacije, ne mogu smatrati javnom funkcijom. Zaista mislim da su to stvari u domenu privatnog prava. Tako se bar definišu po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Kažem vam kako se definišu.
Dakle, ovo je zaista političko pitanje par ekselans, ali pravno posmatrano, ne mogu se složiti u tome da je funkcija u političkoj stranci javna funkcija.
Želim da ukažem na još nešto. Kolega Martinović je dao primer spikera Donjeg doma engleskog parlamenta. Zahvaljujem se, primer je dobar, mnogi ga ovde nisu znali, ni ja ga zaista nisam znao.
Ali, ako prihvatimo politički stav da je funkcija u političkoj stranci javna funkcija, to bismo morali da ugradimo u srž našeg sistema, pa da kažemo: ne može gradonačelnik da bude funkcioner u političkoj partiji jer je on gradonačelnik, lider tih građana u tom gradu. Onda moramo da budemo dosledni i da to sprovedemo od vrha do dole, a ne da, kada se pojavi samo ime..., onda kažemo: ajde sada da uvodimo tu praksu.
U svakom slučaju, mislim da ne može Srbija da ide mnogo dalje od drugih demokratskih zemalja. Pomenuo sam Englesku, pomenuo sam Francusku. Mislim da sam dao ispravne primere. Pretpostavljam da ih ima još. Pretpostavljam da ovde ima poslanika koji znaju još primera, ali ne moraju sada da ih iznose. I mislim da ne moramo da idemo van toga.
Mislim da funkcija u političkoj partiji nije javna funkcija u kontekstu našeg propisa. Zbog toga mislim da amandman koji predlaže Čedomir Jovanović ne treba prihvatiti. Hvala vam.