Gospodine Mrkonjiću, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, ja sam na sednici Zakonodavnog odbora, juče, predlagao da se ovaj amandman ne uvrsti u razmatranje, zato što nije pravno moguć, zato što je na nivou sprdnje i zato što vređa dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije i ovu državu i sve časne ljude koji jesu ili će biti u Vojsci, ili koji su bili u Vojsci.
Imam razumevanje za humor, kojim je gospodin koji je pisao ovaj amandman pokušao da šarmira jedan broj političkih istomišljenika, samo ovde je vrag odneo šalu i ovde je, na jedan bezobrazan način, gospodin Čanak napisao amandman kojim pokušava da objasni svoj politički pogled na odbranu, Vojsku, bivšu, sadašnju, buduću itd.
Nemam ništa protiv, to je legitimno. U politici je dozvoljeno sve što nije zabranjeno. To nije sporno. Da vas podsetim, gospodine Čanak, u vojne škole su odlazili, uglavnom, dečaci iz najsiromašnijih porodica u Srbiji, zato što su tako, između ostalog, i rukovođeni patriotskim razlozima, najbrže postajali ozbiljni, odgovorni ljudi, zato što su na taj način, sa pozicije seljačeta, probali da promene svoju životnu perspektivu i da najviše što mogu daju za svoju zemlju i svoj narod.
Danas u Vojsku Srbije odlaze deca, uglavnom, iz takvih porodica. Za ove druge, vi predlažete da kupe pravo da se voze tenkom ili da jašu na ''maljutki'', eventualno, rade nekakve oglede u hemijskim laboratorijama, možda da zasole ručak nekim od agenasa koje su nekada upotrebljavale jedinice koje su se bavile hemijsko-biološkom zaštitom ove zemlje, i to nema smisla.
Ozbiljan Zakonodavni odbor, a ovaj nije juče pokazao da je ozbiljan, uz puno uvažavanje kolega koje sa mnom sede u njemu, ne bi dozvolio da ovaj amandman dođe ovde, jer on, svakako, nije pravno moguć. U ovoj zemlji je zaprećena kazna, ako nekoga uhapsite s pištoljem za koji nema dozvolu, do pet godina robije, a vi predlažete da se on poigra s tenkom ili ne znam šta još treba da uradi.
Hteli ste da budete simpatični. Moguće je da će u to neko poverovati, ali to nema nikakvog smisla.
Dobro je Vojska prošla kakvi ste. Dobro je zemlja prošla kakvi ste. Nadam se da će u budućnosti biti bolja nego što je sada, zato što vi nećete odlučivati ni o čemu.
Sramota je to što ste uradili. Koliko god da vam se čini da ste ostavljali utisak na poslanike, na javnost, na medije, to ozbiljnim ljudima ne priliči. Vaše igrarije, gospodine Čanak, idu od vešala na Terazijama do jahanja ''maljutki''. Veoma neobične manire zagovarate. Nema smisla to što radite.
Zaista, molim kolege, pre svega, iz Zakonodavnog odbora i druge koji mogu da utiču, na osnovu onoga što im je Poslovnik dao, da spreče da sprdnja postaje dnevni red u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a vaš amandman, gospodine Čanak je sprdnja. To što radite nema nikakvog smisla i nema uporišta ni u čemu, ni u zdravom razumu. To je vaša lična stvar.
Prema tome, naravno da neće biti prihvaćen amandman.
Naravno da ćete se vi javiti za repliku, naravno da ću ja vama odgovoriti, pa ćete vi onda meni, pa ću ja onda vama, pa ćemo onda potrošiti 100 sati ovde, ali vam odmah sada kažem da neću više na ovu temu da potrošim nijedan sekund, vi to ne zaslužujete, odnosno vaš amandman, ne vi lično. Ovo nema veze s vama lično, već s ovom gadošću koju ste napisali i za koju ste bili spremni da potpišete da jeste amandman.

Replika, narodni poslanik Nenad Čanak.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je, očigledno, neki nesporazum u pitanju. Prvo i pre svega, u ovoj zemlji nije zabranjen tenk, nego top. Vodite računa o tome. Pravite razliku kada govorite o tim stvarima.
Govorite o sprdnji, a ja vas pitam da li je sprdnja ovo što ja govorim ili je sprdnja ovo što vi radite? To što ste ostavili stotine hiljada ljudi bez krova nad glavom, što ste ostavili Vojsku ove zemlje u sramoti i poniženju ratova koje je vodila i izgubila, zbog toga što je radila u korist stranke čiji ste vi član?
Da li je sprdnja što dajem predlog da se zaradi neki dinar na vojnoj mašineriji koja je ostala kao spomenik režimu čiji ste vi bili eksponent ili je sprdnja truditi se i dalje da se živi u zabludi o toj i takvoj vojsci, koja je mogla samo da širi sramotu, zato što je ratovala za račun i u ime onih koji su je vodili u osramoćenje, kao što je stranka kojoj vi pripadate?
Da li hoćete da mi kažete da je sprdnja to kada se potrudim, u ime Lige socijaldemokrata Vojvodine i svoje lično, da pronađem način da se još neki dinar iscedi kako bi se tim ljudima rešila elementarna pitanja?
Hoćete li još ozbiljnije da govorim? Da li vam smeta moj stil, moj način ili ono što govorim? Najviše vam smeta ono što govorim. Udaram u temelje vašeg pseudo-ozbiljnog načina razmišljanja.
Vi kažete da je ovaj amandman gadost. Cela istorija onoga što ste uradili proteklih 20 godina nema drugu reč da se objasni nego gadošću, ali je vaša gadost koštala glave stotine hiljada ljudi, a doma i krova nad glavom - milione. Koštala je časti i obraza cele ove zemlje za koju su generacije ginule ne pitajući zašto, verujući da ginu za nešto dobro, plemenito, pametno i korisno, a vi ste od svega toga napravili dnevnu politiku.
Vi ste od svega toga napravili nešto gde pokušavate da praznim rečima ljude ubedite da je to što nemaju krov nad glavom patriotizam, da je to što nemaju gde da odu iz ove zemlje oznaka vernosti i lojalnosti, a to što je vojska ove zemlje, njen, nekada, ponos, postala njen najveći balast, da je to cena DOS-ovske vlasti, kao da niste bili na vlasti decenijama.
Neću nastaviti, da ne bih bio opomenut zbog vređanja poslanika.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nenadu Čanku.
Po Poslovniku, odnosno o amandmanu, ima reč narodni poslanik Milisav Petronijević.
Imate još sedam minuta za amandman. Više bih voleo da ministar čuje vaše mišljenje o amandmanu.

I ja bih više voleo, ali razlog za moje javljanje je član 104. Poslovnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da je ovde, nije prvi put, izrečena velika uvreda i laž.
Niko nije ratovao za račun SPS-a, pa ni Vojska. Vojska je časno branila ovu zemlju. Što je danas problem upotrebljavati reč "čast" i "časno", to je drugo pitanje. Ova vojska je 1999. godine, u situaciji kada je branila svoj zemlju, branila zemlju na poziv državnih organa, a ne na poziv SPS-a.
Prema tome, osnovni je red u jednoj državi da kada je zemlja ugrožena, a zemlja je bila ugrožena, da se brani. Vojska je to časno radila. Pitajte strane stručnjake kakva je ocena o Vojsci za vreme agresije NATO-a 1999. godine. Da, bila je časna vojska. Posle toga, jeste, uništiste je skroz, nestala je, tako reći, uništili ste njenu imovinu, tehniku, ljude itd.
Samo koliko da napomenem. Meni je čast što sam pripadao tada partiji, koja je i te kako bila nosilac vlasti, branila svoj narod, branila svoju državu i uvek ću se ponositi time. Naravno, kao i svaki građanin koji smatra da svoju državu treba braniti od napada, i dalje ću to činiti, i dalje će to činiti SPS, i ja se ponosim time. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Milisavu Petronijeviću.
Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Po Poslovniku se javila Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine.
Izvolite, Nataša.

Gospodine Mrkonjiću, javljam se po članu 198. Poslovnika - a imam poslaničko pitanje za gospodina ministra. Molim gospođu koja vodi beleške da prati, precizno zapiše, a gospodina Šutanovca – da mi odmah odgovori, ako ne, po Poslovniku ima mogućnost od osam dana.
Moje pitanje je vezano za Vojnomedicinsku akademiju. VMA, zdravstvena ustanova, jedna od najprestižnijih, ne samo kod nas, nego i u Evropi i u svetu, nalazi se u izuzetno teškoj situaciji.
Ne mogu sebi da dam za pravo da govorim u ime nekoliko hiljada zaposlenih na VMA, ali, s obzirom na to da dugi niz godina pratim probleme sa kojima se VMA susreće, za vas je konkretno pitanje gospodine Šutanovac – šta ste vi, dolaskom na čelo Ministarstva, uradili, u dogovoru s ministrom zdravlja Tomicom Milosavljevićem, i da li ste, uopšte, pokretali u Vladi Republike Srbije pitanje u vezi s aktuelnom situacijom i inkorporisanjem VMA, moram tako da kažem, jer je to jedini način i mogućnost da se pomogne VMA, u zdravstveni sistem naše zemlje?
Po Zakonu o zdravstvu koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije kada ste vi bili poslanik, pre tri godine, VMA je izopštena.
Naučnoistraživačka delatnost, poduhvati njihovog tima, naročito onog koji vrši transplantaciju organa, spasavanje života ugroženih ljudi, saradnja s ustanovama, institucijama u oblasti medicinske nauke najvišeg ranga, na tako je zavidnom nivou da s pravom možemo da kažemo da, iako živimo u Srbiji, u kojoj je sve izuzetno teško, u kojoj je sve gore i gore od dolaska DOS-a na vlast, ti ljudi, pre svega svojim znanjem i posvećenošću poslu, čine sve da VMA, za koju Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zdravlja ne haju uopšte, zato što to nije zdravstvena ustanova koja dobija bilo kakve donacije iz budžeta, na ovome ostane, kao kvalitetna, i da ljudi tamo imaju najkvalitetniju moguću negu.
Što se tiče smeštajnih kapaciteta, što se tiče kapaciteta, kao što sam malopre rekla, za najteže moguće poduhvate, kao i za one, uslovno rečeno, lakše hirurške zahvate koji su neophodni našim građanima, za zbrinjavanje kako mlađih, tako i starijih ljudi, VMA prednjači nad svim kliničkim centrima u našoj zemlji.
Konkretno pitanje – kada ćete, gospodine Šutanovac, da pokrenete pitanje statusa, pre svega, VMA, ako imate neki autoritet, i da li ćete, uopšte, da uložite napor kao ministar odbrane u Vladi Republike Srbije da Republički zavod za zdravstvo potpiše kvalitetan ugovor sa VMA?
Sada to izgleda ovako. VMA, zbog toga što je izopštena iz našeg zdravstvenog sistema, ima ugovor sa Republičkim zavodom za zdravstvo koji svaka podružnica zdravstvene organizacije, odnosno osiguravajućeg zdravstvenog zavoda, može drugačije da tumači. Recimo, ako se vi obratite u Kragujevcu, u kojem živim, i nadležna zdravstvena ustanova vam da uput da izvršite neku intervenciju na VMA, to automatski ne znači da će Zavod za zdravstveno osiguranje to da vam refundira, zbog toga što niko do sada, i do kraja, nije uspeo da rastumači - šta je to što država, odnosno Vlada Republike Srbije priznaje kao uslugu koju može da pruži VMA, a šta je to za šta građani moraju da se snađu na nekom drugom mestu. Pitanje je izuzetno ozbiljno.
Ti ljudi očekuju da se država, naročito posle raspada državne zajednice, pobrine za njih, za njihov status. Bila bi zaista velika šteta, a, pre svega, bruka i nešto što bi išlo vama na dušu i aktuelnom premijeru i ministru zdravstva – da ovakvo neodrživo stanje i dalje opstane. Jer je to, kao što sam rekla na početku, i time ću završiti, zdravstvena ustanova ne samo najvišeg ranga ovde, nego bi mogli na tome da nam pozavide i Amerikanci i svi oni koji imaju i pružaju takve usluge, za najteže moguće operacije, ali su višestruko skuplji nego VMA. Hvala.

Zahvaljujem koleginici Nataši Jovanović.
Reč ima ministar Dragan Šutanovac.
Lično, znam problem i pridružujem se predlogu da VMA postane naučna institucija. Ne znam koliko je ministar u toku, u toj materiji. Izvolite, gospodine ministre.

Poštovani predsedavajući, žao mi je što nemate poverenja u ministra, ali ja sam veoma u toj materiji. Pitanje koje se postavlja ovde je pitanje koje sam postavio svom menadžmentu i sebi 16. maja, kada sam postao ministar odbrane. Verujte mi, od tog dana radimo na inkorporaciji VMA u civilni sistem zdravstva.
VMA, kao jedna od najozbiljnijih ustanova u državi i, verovatno, najozbiljnija vojna akademija, odnosno medicinska akademija u celom regionu, pretrpela je niz problema u proteklom periodu. Jako loše bi bilo da se kaže da je bilo ko od ministara doprineo tome. Naprosto, budžeti koji su bili za Vojsku Srbije, odnosno Ministarstvo, nisu omogućavali da se zameni oprema koja je neophodna za jednu takvu instituciju.
Reći ću vam da sam ja dao nalog da se napravi popis svega onoga što treba da bude u takvoj akademiji, da bi ta akademija bila i ostala na glasu na kome je bila. Nedavno smo povećali dodatak za dopunski rad lekarima. Nepravedno je bilo da lekari koji rade na VMA imaju dva ili tri puta manje dnevnice nego što ih imaju u civilstvu. Planiramo povećanje plata svim zaposlenima od uvođenja, praktično, ovog zakona, tj. njegovog izglasavanja. U sledećoj godini planiramo da zanovimo novu opremu, od magnetne rezonance itd.
Ono što je najbitnije u ovom trenutku, to je da VMA koristi oko 60 do 65% svojih kapaciteta, praktično, 35% kapaciteta je slobodno za uključivanje u civilno zdravstvo. Interes kako građana Srbije, tako i VMA, Ministarstva odbrane i Republike Srbije, jeste da se ti smeštajni kapaciteti stave na raspolaganje civilnom zdravstvu, a da se, naravno, refundiraju troškovi od strane Fonda za zdravstvo.
Moram da kažem, takođe, da veliki broj građana Srbije, sticajem okolnosti, imam lično iskustvo u tome, ne zna da je moguće uraditi operacije na VMA i platiti te operacije. Veliki broj građana Srbije se operiše po privatnim klinikama, kod lekara koji imaju mnogo manje iskustva, ili mnogo manje dobre opreme u odnosu na VMA. Pozivam sve one koji imaju ozbiljne zdravstvene probleme da se, pre svega, jave na VMA i da se uvere da, zaista, imamo jednu jako dobru i respektabilnu bolnicu u Srbiji. Kažem, moja intencija je da na kraju mog mandata ta bolnica bude u višestruko boljoj situaciji nego na početku mog mandata. Hvala.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Žarko Korać.