Gospodine ministre, velika je razlika između upotrebe jedinica jedne zemlje u okviru mandata UN-a, dakle, govorim o ''plavim šlemovima'', to su snage za razdvajanje, i jedinica koje učestvuju u okviru NATO alijanse, koje su u borbenim dejstvima.
Dakle, jedinice JNA, to ste pominjali malopre kada ste govorili o Titu, prepotčinjavale su se komandi UN-a. Golanska, Sinajska, Iran, Irak i druge, i to su neoružana dejstva, a ta razlika je velika. Ne bih imao ništa protiv da me bilo ko angažuje da se pod komandom ''plavih šlemova'', pod vrhovnom komandom UN-a, nađem bilo gde.
Mi smo ovde polemisali o konceptu, oko toga se nećemo složiti, nije to ni važno, ali, to je pitanje dva koncepta. Naš koncept je ovaj o kojem vam sada govorim, vaš koncept je drugačiji. Dakle, ta razlika je velika. To što je danas napravljen disbalans i što je jedna velika svetska sila, SAD, praktično, preuzela sve ono što pripada UN-u, to je drugo pitanje, ali je naše pravo da se ne složimo s tim da pod neformalnom komandom SAD-a naše jedinice učestvuju u mirovnim operacijama. To je suština, a sve drugo je stvar o kojoj možemo raspravljati na nekom okruglom stolu. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se vratim na amandman kolege Cvetanovića, jer je on reagovao na jednu sasvim posebnu situaciju, u kojoj predsednik Republike ima izričita ovlašćenja po članu 112. Ustava da izda nalog Vojsci, odnosno da ovlasti Vojsku da reaguje u tim specifičnim uslovima.
Ovaj drugi stav se odnosi na pomoć civilima, građanima Srbije u specifičnim situacijama.
Jedna od takvih specifičnih situacija se u više navrata, nažalost, dešava na području gde živi dr Goran Cvetanović, predsednik Okružnog odbora naše stranke u Jablaničkom okrugu, a naročito su takve situacije, u periodu od 15. marta pa do kraja aprila ove i ranijih godina, bile izražene na području AP Vojvodina, zbog velike količine leda posle zime i nabujalosti reka Dunav i Tisa.
Gospodin Šutanovac je pokušao da opravda zašto ne treba da se prihvati ovaj amandman dr Gorana Cvetanovića, pa je naveo primer da je Tomislav Nikolić, budući predsednik Srbije, u avionu za Tokio, recimo, u avionu za Peking, gospodine Šutanovac, ili za Moskvu, i vi ne možete s njim da stupite u kontakt, a ljudi iz Uprave za borbu protiv ovakvih vrsta elementarnih i drugih, ne daj bože, nepogoda, ne mogu njega da čekaju.
Prvo, niste u pravu i nemojte da obmanjujete javnost i narodne poslanike.
Dakle, ne ide to baš tako. Mogli ste u prethodnom zakonu, gde ta materija nije trebalo da bude regulisana, ali ste to stavili u zakon, da prihvatite amandman kolege Miletića Mihajlovića iz SPS-a, kojim je on želeo da se striktno reguliše, na obostranu korist, odnos jedinica lokalne samouprave, autonomnih pokrajina, javnih preduzeća sa Vojskom, najpre zbog toga da bi Vojska imala od toga koristi, jer prava i obaveze bi bili regulisani posebnim ugovorima.
Vi, gospodine ministre, vrlo dobro znate da ste u okviru Ministarstva odbrane dali poseban zadatak vašim saradnicima, ne znam, konkretno, njihova imena i prezimena, da se angažuju na izradi zakonskih akata koja će da definišu ovu materiju, tako da, u pravom smislu reči, ovde nije trebalo da stoji da predsednik prenosi na vas ta ovlašćenja, zato što je striktno regulisano kako predsednik komanduje Vojskom, po Zakonu o predsedniku i po članu 112. Ustava, a ovde se polazi od druge situacije.
Najpre, to ne bi bilo dobro za Srbiju, ni za Vojsku, pored toliko ljudstva koje postoji, od vodoprivrede, komunalnih preduzeća itd. Mi ovde imamo poslanike koji su na čelu uspešnih preduzeća, kao naš mladi kolega Saša Valjarević, pa je jedno od najuspešnijih komunalnih preduzeća u Srbiji, Komunalno preduzeće u Požarevcu, dobilo nagradu, i kada se desi nešto u Požarevcu, ili u obližnjem Gradištu, neće on da sedi skrštenih ruku, nego će da angažuje taj svoj sektor.
Drugo, šta je sa civilnom zaštitom?
Dakle, i sama intencija, vi to vrlo dobro znate, gospodine Šutanovac, na izradi ovog zakonskog predloga je da sve učine organi jedinica lokalne samouprave, civilna zaštita, pa tek onda Vojska, koja treba da se uključi na kraju.
Zaista želim da odam puno priznanje, a bilo je 9.645 pripadnika Vojske Srbije koji su dali nesebičan doprinos u odbrani građana i države od poplava u periodu koji sam pominjala, s opremom kojom su raspolagali, a to je 290 terenskih i 149 lovnih vozila.
Za svaku zemlju, i za Ministarstvo odbrane i za Vojsku, ovo je veoma važan segment.
Sada za vas imam neko pitanje. Ceo dan postavljam pitanja, na neka mi odgovorite, a na neka ne, možda ćete na kraju rasprave, videćemo, ali zaista sam se trudila da se, u saradnji s pripadnicima Vojske, svojim poznanicima, prijateljima, koje boli neregulisanje na celovit način ove materije, pripremim za ovu raspravu, a i zbog činjenice da dugo godina radim u sektoru odbrane i bezbednosti, kao član Odbora, da bismo razjasnili sve što možemo i da nam kažete dokle ste stigli u tom poslu.
Dakle, što se tiče ove rečne flote Vojske Jugoslavije, mi moramo da se suočimo sa činjenicom, evo, danas, 6. decembra, da je ona u katastrofalnom stanju.
Sada ćete vi lepo da mi kažete, gospodine Šutanovac, kada je izvršena prodaja tri broda Republici Srpskoj, za vreme ministrovanja da li Borisa Tadića, ili Davinića, ili onih prethodnika, i kako je to otišlo u Distrikt Brčko?
Čak je naš vojni analitičar, gospodin Miroslav Lazanski, celu jednu mini studiju o tome napravio, da Vojska Srbije u tom smislu ne tretira Dunav kao glavni plovni put. Jer, ako nemamo te brodove, ako smo iz otuđili, odnosno prodali u Republiku Srpsku, i ostali s nečim čime, u pravom smislu reči, ne možemo da se ponosimo, da kažemo da je za ponos Vojske Srbije, kako će onda, ako se, ne daj bože, desi da se neki eksploziv nađe u rečnom koritu Dunava, bilo ko da reaguje iz Vojske? To je pitanje ugroženosti i bezbednosti civila i ljudi koji okolo žive.
Dakle, mnogo je pitanja o kojima ozbiljno treba da počnete da razmišljate.
U ovom zakonu, ova odredba nije trebalo ni da stoji, kada je već napisan ovaj drugi stav u članu 2. Dr Cvetanović je reagovao i rekao da to može da uradi samo predsednik Republike, a vaša ovlašćenja su već regulisana onim prethodnim zakonom, Ministarstva obrane, i ovim zakonom za koji očekujem da ćete s njim uskoro da se pojavite.
Jer, ako je očigledno, a jeste, da je i globalna klimatska atmosfera takva i da ćemo, po proceni stručnjaka, morati, kao i stanovnici cele planete, da se borimo protiv ovakvih nepogoda, hajde da krenemo ozbiljno da radimo, ako ste to u stanju, a ja mislim da niste, da brzo delujemo i usvajamo te zakone, koji će svakog u državi da obavežu, a ne da razmišljamo da li ćete da nađete Tomislava Nikolića u avionu tu i tu, ako se desi poplava u Jablaničkom okrugu.
Uverena sam da će gospodin Nikolić svoja ovlašćenja iz Ustava da koristi na najbolji mogući način, da će u svakom trenutku da pruži građanima Srbije neophodnu pomoć, u saradnji sa Vojskom, ako to bude bilo potrebno, ali, ne daj bože da imamo situacije kakve smo imali. Međutim, s obzirom na to u kakvom svetu živimo i šta se dešava, kakve su sve nedaće zadesile čitavo čovečanstvo, pa i nas ovde, zbog tih atmosferskih promena i globalnog zagrevanja, očigledno je da ćemo imati tu vrstu problema.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman odnosi se na stav 3. drugog člana i moram da kažem ministru da je neophodno da još jednom pogleda ovaj treći stav, jer je on poprilično nejasan.
Ukoliko je istina da će poseban zakon da uređuje svaku posebnu situaciju, to ne piše u trećem članu. Pogledajte formulaciju - upotreba Vojske Srbije van granica Republike Srbije uređuje se zakonom. Ja verujem, ako pogledaju i moje kolege, da bi većina poslanika bila ubeđena da se radi o posebnom zakonu koji je univerzalan za sve situacije. Onda ova formulacija nije adekvatna i neophodno je da se dopuni ovim što ste rekli, ukoliko je to tako, ukoliko ne mislite da je potreban jedan univerzalan zakon koji će da definiše ovu oblast, upotrebu Vojske van teritorije Srbije.
Poslanici SRS-a su bili ubeđeni da se baš o tome radi i neophodno je makar da se pogleda amandman, imam utisak da ni to niste pokušali, koji sam predložio, koji na jasniji način definiše ono što piše i u Ustavu, u članu 140. Moj amandman je u skladu s Ustavom – upotreba Vojske Srbije van granica Republike Srbije uređuje se odlukom Narodne skupštine Republike Srbije.
Mislim da je ovo mnogo jasnije, da ni na koji način ne ignoriše Narodnu skupštinu, pa, rekao bih, na neki način je i ne omalovažava, i da je neophodno da reagujete kada je u pitanju ovaj stav 3.
Nadam se da ćete pronaći način da dođemo do prave formulacije, jer, ako pogledate i obrazloženje Vlade, stvar je isto tako dosta konfuzna. U obrazloženju piše – amandman se ne prihvata, s obzirom na to da se posebnim zakonom uređuju uslovi, način i postupak za učešće profesionalnih pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, na osnovu Ustava, posebnog zakona koji će biti predložen.
Iz ove formulacije se ne vidi da se radi o posebnom zakonu za svaku situaciju i neophodna je reakcija ili ministra ili Ministarstva, jer nisam siguran da li ste svoje viđenje usaglasili sa stavom Vlade, da li isto mislite kao i Vlada, ili ste samo pokušali da izbegnete činjenicu da pred predstojeće izbore i o ovoj temi treba da imate jasan stav, da ste, eventualno, procenili da bi definisanje uslova za slanje naše vojske van teritorije Srbije bio loš signal biračima.
Na ovaj način biste pokušali da to ostavite za vreme posle izbora, pretpostavljam, izbora predsednika Republike, jer pretpostavljate da bi to bilo loše za vašeg predsedničkog kandidata Borisa Tadića. Molio bih vas, u ime poslanika SRS-a, da na neki način to definišete, jer ovako je, ubeđen sam, neprihvatljivo.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, nije dobro što ovako bitne zakone radimo, čini mi se, površno.  Nije  dobro  što  je mali broj poslanika ovde kada se raspravlja o amandmanima koji su, čini mi se, dosta bitni i koje treba prihvatiti.
Očigledno da ministar odbrane ima nalog da ne prihvati ništa što dolazi od opozicije, bez obzira na to koliko je to kvalitetno. Očigledno je to, ako se ima u vidu koliko je ovih pitanja postavio, koliko NATO oficira sedi u našem ministarstvu odbrane. Imam informaciju da vas ima 14 tamo i, verovatno, oni vode politiku i kroje sve ovo.
Da to potkrepim, u junu ove godine otvorena je Kancelarija SAD-a za odbrambenu saradnju u Beogradu. To je izjava načelnika Generalštaba, generala Ponoša. Pitam vas da li postoji ruska kancelarija iste namene? Ako ne postoji, zašto ne postoji, ako već hoćemo da budemo prijatelji sa jednima i sa drugima?
Vratimo se malo na onaj prvi amandman koji smo podneli na član 2. Vi znate za bazu Bondstil na Kosovu i Metohiji, američku bazu, NATO bazu, znate koliko dole vojnika ima. Da li će njihova intervencija predstavljati za vas agresiju ili intervenciju spolja, ili ćete i u tom slučaju da sedite skrštenih ruku?
Da vas podsetim, pre dva dana, NATO general, komandant NATO snaga za Evropu je izjavio da oni šalju pojačanje na Kosovo i Metohiju, da je broj koji već imaju dole u sastavu KFOR-a nedovoljan da, navodno, održi red na Kosovu i Metohiji, ali je podvukao da te snage treba da uđu na Kosovo i Metohiju ne samo da bi sprečile nasilje šiptarskih terorista, već i da spreče eventualni odgovor Republike Srbije na to nasilje. To je njihova osnovna funkcija na Kosovu i Metohiji, zato dolaze.
Što se tiče ovog amandmana na član 2. stav 3, ja vas pitam zašto ovde niste prepisali Ustav dosledno, kao i u 1. stavu ovog člana?
Zašto ovde niste napisali da se upotreba Vojske Srbije van granica rešava odlukom Narodne skupštine? Tako piše u Ustavu, a vi u zakonu pišete – rešava se zakonom.
Drugo pitanje. Ja bih prihvatio to što ste rekli kada ste malopre odgovarali, prihvatio bih da to negde piše ovde, da će se o svakoj pojedinačnoj akciji van granica donositi poseban zakon, ali to ne piše ni u tekstu Predloga, niti u obrazloženju. Zašto?
Zato što ćete nas prevariti i tada, kao što uvek to činite, pa ćete ovde doći s jednim zakonom koji će biti generalni, opšti zakon za sve eventualne upotrebe naše vojske van granica zemlje, i onda ćete to izglasati, dati ovlašćenje ministru odbrane, ne znam već kome, i onda ćete naše vojnike slati kako hoćete, po vašem nahođenju, bilo gde gde oni mentori iz NATO-a budu zahtevali i tražili.

Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana?
Izvolite. Narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti.
Vi dobro znate stav DSS-a što se tiče priključenja bilo kom vojnom savezu, pa i NATO-u, tako da neke stvari koje smo čuli teško da mogu da prođu, barem u ovom sazivu Narodne skupštine. Ne treba imati taj strah.
Treba reći sledeće u vezi s ovim amandmanom. Tačno je definisana Ustavom upotreba Vojske Srbije van granica Republike Srbije. Svaka pojedinačna upotreba Vojske mora da prođe kroz Narodnu skupštinu. Piše u Ustavu, pročitajte.
Što se tiče zakona, radi se o zakonima opšteg karaktera, jer svaki potpisani sporazum, kada se koristi Vojska van, mora da prođe kroz Skupštinu, da se ratifikuje. To je procedura i zato mora da piše na ovaj način, a neće se donositi opšti zakon o upotrebi Vojske vani, jer je to definisano Ustavom. Samo Narodna skupština može doneti odluku o upotrebi naše vojske u Somaliji, ili nekoj drugoj afričkoj zemlji.
Neću da spominjem zemlje za koje sigurno nećemo doneti odluku da pošaljemo naše vojnike, tamo gde je interes neke svetske sile u pitanju ili što nema veze sa pravom upotrebom Vojske u mirovnim misijama.
Ne radi se o opštem zakonu, nego se uvek potpisuje sporazum. On mora da prođe ratifikaciju kroz Skupštinu i zbog toga, po našem mišljenju, mišljenju DSS-a, ovako treba da stoje formulacije u zakonu, a upotreba uopšte nije sporna. Svaka pojedinačna upotreba mora da prođe Skupštinu.

Narodni poslanik Milisav Petronijević.