Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti.
Vi dobro znate stav DSS-a što se tiče priključenja bilo kom vojnom savezu, pa i NATO-u, tako da neke stvari koje smo čuli teško da mogu da prođu, barem u ovom sazivu Narodne skupštine. Ne treba imati taj strah.
Treba reći sledeće u vezi s ovim amandmanom. Tačno je definisana Ustavom upotreba Vojske Srbije van granica Republike Srbije. Svaka pojedinačna upotreba Vojske mora da prođe kroz Narodnu skupštinu. Piše u Ustavu, pročitajte.
Što se tiče zakona, radi se o zakonima opšteg karaktera, jer svaki potpisani sporazum, kada se koristi Vojska van, mora da prođe kroz Skupštinu, da se ratifikuje. To je procedura i zato mora da piše na ovaj način, a neće se donositi opšti zakon o upotrebi Vojske vani, jer je to definisano Ustavom. Samo Narodna skupština može doneti odluku o upotrebi naše vojske u Somaliji, ili nekoj drugoj afričkoj zemlji.
Neću da spominjem zemlje za koje sigurno nećemo doneti odluku da pošaljemo naše vojnike, tamo gde je interes neke svetske sile u pitanju ili što nema veze sa pravom upotrebom Vojske u mirovnim misijama.
Ne radi se o opštem zakonu, nego se uvek potpisuje sporazum. On mora da prođe ratifikaciju kroz Skupštinu i zbog toga, po našem mišljenju, mišljenju DSS-a, ovako treba da stoje formulacije u zakonu, a upotreba uopšte nije sporna. Svaka pojedinačna upotreba mora da prođe Skupštinu.

Narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sada tražim, po članu 226. Poslovnika, obaveštenje, jer iz ovoga dobijamo potpuno novo obrazloženje.
Gospodine ministre, šta je tačno? Ono što vi pričate, ili što priča gospodin Šormaz? Ako je u pitanju ratifikacija sporazuma, već je regulisano Ustavom da Skupština donosi zakon kojim se potvrđuje međunarodni sporazum itd., ali je Ustav vrlo jasno rekao da Vojska može da se upotrebi van granica Republike Srbije samo odlukom Skupštine Srbije.
Ja vas pitam, da li mi pričamo o istom? Mi iznosimo jedan koncept, a vi ste malopre govorili o posebnim zakonima za svaku od tih akcija. Sada čujemo da je u pitanju klasična ratifikacija sporazuma. E, ne bi moglo da bude baš tako.

Izvolite, ima reč narodni poslanik Zdravko Topalović. Ostalo je SRS-u još šest minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, evo, zbog javnosti, moram još jednom da pročitam član 140. Ustava, koji kaže: "Vojska Srbije se može upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije".
Gospodine ministre, sada od vas očekujem vrlo iskren odgovor. Naime, o tome što ne prihvatate ovaj amandmanom i što ne uvažavate ovaj treći stav zakona, reći ću konkretno na šta mislim.
Srbija je garant mira, po Dejtonskom sporazumu, u Bosni i Hercegovini.
Da li time što ne prihvatate amandman, hoćete, eventualno, da sprečite mogućnost da se donese odluka u Parlamentu da naša vojska, ako bude potrebno, reaguje u Republici Srpskoj, ako su ugrožena prava srpskog naroda, mislim na biološki opstanak? Isto važi i za Republiku Srpsku Krajinu, koja je trenutno okupirana, ako bi se opet, ne daj bože, desio pogrom Srba.
Mislim da vi to svesno hoćete da uradite – da nadležnost iz Parlamenta prebacite isključivo u svoju nadležnost. Možda je to vama smešno i neozbiljno. Ceo dan ste se branili ćutanjem, ili ste vidno neraspoloženi što vam nije tu koalicioni partner u hulahopkama.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, kao repliku, pa onda narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Skupštine. Izvolite.

Gospodine Šormaz, stvar je sasvim jednostavna. Član 140. Ustava kaže: "Vojska Srbije se može upotrebiti van
granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije".
Stav 3. iz člana 2. zakona kaže: "Upotreba vojske van granica Republike Srbije uređuje se zakonom".
Ja vas pitam, zašto niste prepisali odredbu Ustava i ništa drugo? Znači, prosto je pitanje. Druga stvar, nađite mi pravnika u Srbiji koji će protumačiti ovaj stav 3. vašeg predloga na način kako ga vi tumačite ili kako nama ovde predstavljate i obrazlažete – da će ovo biti pojedinačni zakoni u svakom pojedinačnom slučaju. To nigde ne stoji.
Znači, na osnovu ovoga, sledi jednostavno, logično, da se radi o opštem zakonu, a Ustav govori o pojedinačnim odlukama za svaku pojedinačnu upotrebu Vojske van naših granica.

Izvolite, ima reč narodni poslanik Nataša Jovanović.

Nije sada prajm-tajm, gospodine ministre. Uvek je, i u deset, kada vi ne gledate Skupštinu, nego švrćkate negde, i u dva sata, kada je uoči pauze, i u pet, i u dvanaest, i do pet ujutru, kada hoćete da radimo. Ovde se radi o činjenici da ste vi pogrešno protumačili Ustav, da kolegu Šormaza Koštunica to nije naučio. Sigurna sam da je Koštunica bar savladao, ako ga ne poštuje, ovaj tekst Ustava. Jel on beše ekspert za ustavno pravo?
Vi ste jasno rekli u ovom stavu 3. i nemojte opet da nas zamajavate. Dođite sledeći put spremni, gospodine ministre, na sednicu. Lepo ste napisali i tu se radi o opštem zakonu – upotreba Vojske Srbije van granica Republike Srbije uređuje se zakonom.
Ovde su vas ubeđivali poslanici SRS-a i kolega Petronijević da to nije baš tako i da će Narodna skupština Republike Srbije imati zadatak da niz takvih sporazuma ratifikuje, to je njena uloga. Dakle, ne radi se o jednom opštem zakonu, kako stoji ovde. Ja ne znam šta ste vi mislili? Vi ste napisali – uređuje se zakonom i to je tako.
Gospodine Šutanovac, jutros sam vas već pitala, i ne znam već kada, da ćete vi morati pred Narodnu skupštinu. Ako ne dođete s tim, kršićete Ustav, imaćete novog predsednika Republike, a dotle i ne možete da uradite sve to. Vi morate da dođete sa sledećim zakonima, ili sporazumima, kako će već da se zovu, koji proističu iz onog prezentacionog dokumenta, ali mi moramo da ih razmatramo kao Narodna skupština.
Dakle, to su sporazumi o procesu planiranja i revizije. Šta predstavlja taj proces planiranja i revizije? Neću da vam čitam ovde, jer izbegavam tu englesku verziju, kako to izgleda. Podrazumeva upotrebu Vojske. Ne govori se o upotrebi Vojske, gospodine Šutanovac, samo da mi idemo i nećemo da ratujemo ni za koga, niti da idemo u te i takve mirovne misije, dok nama otimaju Kosovo i Metohiju, ali je očigledno da ste vi na sebe preuzeli obavezu, vi i Boris Tadić i Vlada Republike Srbije, da donesete ova dokumenta. Kako će da se zove taj dokument nego zakon ili sporazum o procesu planiranja i revizije, je li tako?
Vi znate kako izgleda taj dokument, zato što su vam ga dostavili iz NATO pakta, vi ga sada razrađujete, a on kaže da utvrđuje osnovu za normativno uređenje. Dakle, to je jedan zakon, a ko zna koliko će ih takvih da bude u nizu? Znači, nije u pitanju samo jedan, ovaj, kako ste vi napisali.
''Formiranje i procena snaga i osposobljenost za multinacionalnu obuku''. Prvo to da vidimo, da dođe pred Skupštinu, da li mi to kao država hoćemo, iako smo pristali, odnosno vi ste pristali na priključenje ''Partnerstvu za mir''. Ali, kada se otvore sve karte, da vidimo o čemu se tu radi. Onda, obaveze i zadatke koji proizlaze iz ovog mehanizma ''Partnerstva za mir'' Republika Srbija će dosledno ispunjavati i u tome sagledava doprinos reformi sopstvenog sistema odbrane.
Ako je to reforma sistema odbrane i ako je to poseban sporazum, on mora ovde da bude u vidu zakona. Oni su nama to jasno rekli. Njih uopšte ne zanima da li to ide na ratifikaciju u Narodnu skupštinu. Oni očekuju da Skupština Srbije, da Vlada Republike Srbije, odnosno nadležna ministarstva, sve to urade u saradnji s njima.
Tačno je da zbog toga i borave ovi predstavnici NATO-a u našoj zemlji, ali to mora da dođe pred Narodnu skupštinu, kao što je došao onaj sporazum, potpisao ga je Vuk Drašković, beše u julu 2005. godine. Onda je to bilo nekako zabašureno, a tek se kasnije podigla prašina. Ali, posle dva ili tri meseca, taj jedan, pojedinačni zakon o prolasku NATO trupa, tako se zove, došao je pred Veće građana Savezne skupštine, odnosno državne zajednice Srbija i Crna Gora, i on je ratifikovan. Dakle, to je samo jedan.
Šta ćemo sa Akcionim planom partnerstva za izgradnju institucija odbrane? To je, takođe, upotreba Vojske. Da li je to tim ljudi koji će da rade? Jeste li me čuli, gospodine Šutanovac? Ili vi objasnite, ako ja nisam u pravu. Onda ćete vi da kršite Ustav, ako sve ovo moramo da donesemo, sve ove sporazume, ovaj prethodni akcioni plan partnerstva za izgradnju institucija odbrane i ovaj koji se tiče Poverilačkog fonda ''Partnerstva za mir''.
Izvinite, da li vi hoćete da krijete koliko para dobijamo iz NATO pakta?
Nama nisu dali tu informaciju. Rekli su – da ste ovde još jedan dan više, mi bismo vam rekli koliko je NATO opredelio ove godine za Srbiju. Došao je tamo neki Slovenac, neki Janšin propali teritorijalac, hvali se kolika je slovenačka vojska i taksativno nam je nabrojao za mnoge zemlje ''Partnerstva za mir''. Ali, kaže – pošto ste vi uključeni u Poverilački fond NATO-a tek ove godine, ne mogu sada da vam dam informacije.
Pokušaću do kraja radnog vremena, je li tako, kolega Cvetanoviću, i nije ni došao s tom informacijom.
Dakle, svi ovi sporazumi koji proističu iz ovog dokumenta moraju da dođu na ratifikaciju u Narodnu skupštinu. Samo jedan, da je potreban oficir za vezu, trojica ljudi koji rade, to je upotreba Vojske, to nije civil, da li se slažete s tim, kao i sve kolege narodni poslanici?
Mi ćemo morati, dakle, niz takvih zakona da ratifikujemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tadić je potpisao SOFA sporazum samo s Amerikancima, ali mora da se potpiše onaj generalni SOFA sporazum koji od nas očekuju, pa bezbednosni – u sve to je uključena Vojska, ne upotreba Vojske van granice, u smislu da idu naoružani vojnici i da se priključuju tamo snagama koje vode, odnosno šaljemo vojnike u Darfur.
Kažemo, sada smo ih poslali da se reši situacija, a pitanje je da li će da se reši. Čuli smo da i NATO-ovci beže otuda krajem marta sledeće godine. NATO ide i ostaće ovi tzv. plavi šlemovi, a znate, gde oni čuvaju bezbednost, kako tamo ljudi prolaze. Dolazi do građanskih ratova, do pokolja i do genocida, kao što se tamo to već i dešava.
Kada su bili u Republici Srpskoj Krajini, onog trenutka kada su se povukli, ustaše se krenule akcijom "Bljesak" i "Oluja" na nezaštićeni srpski narod.
Dakle, radi se o više zakona o upotrebi Vojske, a samo sam neke od njih navela. Budite sigurni da ću da insistiram na tome.
Ućutite, gospodine Šormaz, dok pričam, nemojte da me zbunjujete. Vas sam pažljivo slušala, pa posle izađite i komentarišite.
Dakle, svaki taj sporazum, odnosno zakon mora da se ratifikuje. Onda nam recite, hoćete li to da radite ili nećete, ili ćete jednim opštim zakonom, koji će, možda, da dođe pred Skupštinu, da regulišete upotrebu Vojske? Kakva, onda, ovlašćenja ima predsednik? Nikakva. Hvala.

Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.