Reč ima ministar Šutanovac. Izvolite.

Samo da gospodinu Petronijeviću kratko repliciram.
Znate kako, kada se osporava da li je nešto ustavno ili nije ustavno, moram da kažem da je zakon prošao više odbora koji se bave zakonodavstvom, kako Sekretarijat u Vladi, tako i Odbor za zakonodavstvo Skupštine Srbije.
Znači, nisam ja vrhovni sudija ovde, niti sam sudija Ustavnog suda da kao vi procenjujem da li je nešto po Ustavu ili nije. Ukoliko ne bude po Ustavu, žalite se Ustavnom sudu i to će da bude rešeno.
Druga stvar, kad kažete da nema prava prenošenja komandovanja, apsolutno se slažem s tim. Ovo nije komandovanje, ovo je jedna suštinska stvar, o kojoj je vaš kolega malopre pričao, u saradnji Vojske Srbije sa lokalnom samoupravom.
Znači, hajde da hipotetički zamislimo situaciju u kojoj tu upotrebu Vojske može da odobri samo predsednik Republike. Predsednik Republike se nalazi u avionu za Tokio, koji leti devet sati, a vi imate poplave u Prokuplju.
Što se mene tiče, meni ta vrsta obaveze, kao ministru, nije neophodna, ali svi vi iz lokalne samouprave pišete meni i svi očekujete pomoć od ministra odbrane, odnosno od Ministarstva odbrane, a ne pišete predsedniku Republike.
Shodno tome, ja bih ovu odluku spustio do komandanta brigade, do najnižeg vojnika, oficira, podoficira, koji može da u datom momentu pomogne lokalnoj samoupravi, da ne čeka da mu predsednik, putem svih kanala, to javi i, na kraju, da kaže – sad je momenat.
U pogledu upotrebe Vojske Srbije van granice Republike Srbije, svaka ta upotreba će iziskivati da se donese jedan zakon, za svaku pojedinačno. Znači, neće za svaku upotrebu ovde biti predložen zakon, da li će biti, to je pitanje, ali neće biti predložen zakon da šaljemo Vojsku van zemlje, ili vi kažete – važi, šaljemo Vojsku van zemlje, usvojili smo zakon i po tome neko šalje Vojsku van zemlje.
Svaka mirovna misija je zakon za sebe, od broja ljudi, koliko traje, ko odlazi, koje su smene, koliko se sredstava odvaja, svaka mirovna misija je zakon za sebe. Zbog toga se to posebno uređuje zakonom.
Opet, stvar koja otežava rad, ako kažete da sam neko ko zastupa da treba da učestvujemo u mirovnim operacijama, kao što je to radio Josip Broz, onda ja sebi vežem ruke time što kažem, ljudi, Parlament treba da da rešenje po kome ćemo moći da šaljemo Vojsku u mirovne operacije, u multinacionalne operacije, pre svega, UN.
Znači, nije pitanje ko obavezuje vas, nego obavezuje nas da sačekamo zakon po kome ćemo da radimo. Bez toga, verujte mi, ne može se ići u mirovne operacije. Ako Parlament to neće da donese, neće se ni ići. Samo na taj način se može adekvatno učestvovati u operacijama.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Gospodine ministre, vi ste poznati po tome što odgovarate na pitanja koja vam nisu postavljena, a ne odgovarate na ona koja su vam postavljena. Nisam vas uopšte pitao to što ste odgovarali. Ono što sam vas pitao, niste odgovorili.
Da budemo jasni, nisam rekao da nije ustavan stav 1. ovog člana, ja sam rekao da je prepisan.
Znači, jeste prepisana odredba Ustava, ali niste mi odgovorili da li je smetnja da stoji ovo što smo mi tražili, opet napominjem, govorim o suverenosti, nezavisnosti, teritorijalnoj celovitosti, ako je ugrožena oružano spolja. Odgovorite mi na to. Je li smetnja da to stoji?
Drugo, naravno da treba da pomažete svim opštinama itd. Ni to nije bilo pitanje. Napomenuo sam na početku, nije suština sporna, sporno je da li vi onog momenta, kako kažete, kad vam se obrate, imate obavezu da izađete pred predsednika s predlogom odluke koju će predsednik doneti.
Treće pitanje. Kažete da Ustav kaže da će Skupština doneti odluku o upotrebi jedinica, odnosno Vojske van Srbije. Vi kažete –zakonom. Pitam, može li ovim zakonom? Ako je već trebalo, zašto nije ovim zakonom, zakonom o Vojsci? Kažete u ovom zakonu da će se doneti zakon. Prema tome, samo toliko, da bismo bili jasni, a niste odgovorili, gospodine ministre, na pitanje.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite.

Gospodine ministre, velika je razlika između upotrebe jedinica jedne zemlje u okviru mandata UN-a, dakle, govorim o ''plavim šlemovima'', to su snage za razdvajanje, i jedinica koje učestvuju u okviru NATO alijanse, koje su u borbenim dejstvima.
Dakle, jedinice JNA, to ste pominjali malopre kada ste govorili o Titu, prepotčinjavale su se komandi UN-a. Golanska, Sinajska, Iran, Irak i druge, i to su neoružana dejstva, a ta razlika je velika. Ne bih imao ništa protiv da me bilo ko angažuje da se pod komandom ''plavih šlemova'', pod vrhovnom komandom UN-a, nađem bilo gde.
Mi smo ovde polemisali o konceptu, oko toga se nećemo složiti, nije to ni važno, ali, to je pitanje dva koncepta. Naš koncept je ovaj o kojem vam sada govorim, vaš koncept je drugačiji. Dakle, ta razlika je velika. To što je danas napravljen disbalans i što je jedna velika svetska sila, SAD, praktično, preuzela sve ono što pripada UN-u, to je drugo pitanje, ali je naše pravo da se ne složimo s tim da pod neformalnom komandom SAD-a naše jedinice učestvuju u mirovnim operacijama. To je suština, a sve drugo je stvar o kojoj možemo raspravljati na nekom okruglom stolu. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se vratim na amandman kolege Cvetanovića, jer je on reagovao na jednu sasvim posebnu situaciju, u kojoj predsednik Republike ima izričita ovlašćenja po članu 112. Ustava da izda nalog Vojsci, odnosno da ovlasti Vojsku da reaguje u tim specifičnim uslovima.
Ovaj drugi stav se odnosi na pomoć civilima, građanima Srbije u specifičnim situacijama.
Jedna od takvih specifičnih situacija se u više navrata, nažalost, dešava na području gde živi dr Goran Cvetanović, predsednik Okružnog odbora naše stranke u Jablaničkom okrugu, a naročito su takve situacije, u periodu od 15. marta pa do kraja aprila ove i ranijih godina, bile izražene na području AP Vojvodina, zbog velike količine leda posle zime i nabujalosti reka Dunav i Tisa.
Gospodin Šutanovac je pokušao da opravda zašto ne treba da se prihvati ovaj amandman dr Gorana Cvetanovića, pa je naveo primer da je Tomislav Nikolić, budući predsednik Srbije, u avionu za Tokio, recimo, u avionu za Peking, gospodine Šutanovac, ili za Moskvu, i vi ne možete s njim da stupite u kontakt, a ljudi iz Uprave za borbu protiv ovakvih vrsta elementarnih i drugih, ne daj bože, nepogoda, ne mogu njega da čekaju.
Prvo, niste u pravu i nemojte da obmanjujete javnost i narodne poslanike.
Dakle, ne ide to baš tako. Mogli ste u prethodnom zakonu, gde ta materija nije trebalo da bude regulisana, ali ste to stavili u zakon, da prihvatite amandman kolege Miletića Mihajlovića iz SPS-a, kojim je on želeo da se striktno reguliše, na obostranu korist, odnos jedinica lokalne samouprave, autonomnih pokrajina, javnih preduzeća sa Vojskom, najpre zbog toga da bi Vojska imala od toga koristi, jer prava i obaveze bi bili regulisani posebnim ugovorima.
Vi, gospodine ministre, vrlo dobro znate da ste u okviru Ministarstva odbrane dali poseban zadatak vašim saradnicima, ne znam, konkretno, njihova imena i prezimena, da se angažuju na izradi zakonskih akata koja će da definišu ovu materiju, tako da, u pravom smislu reči, ovde nije trebalo da stoji da predsednik prenosi na vas ta ovlašćenja, zato što je striktno regulisano kako predsednik komanduje Vojskom, po Zakonu o predsedniku i po članu 112. Ustava, a ovde se polazi od druge situacije.
Najpre, to ne bi bilo dobro za Srbiju, ni za Vojsku, pored toliko ljudstva koje postoji, od vodoprivrede, komunalnih preduzeća itd. Mi ovde imamo poslanike koji su na čelu uspešnih preduzeća, kao naš mladi kolega Saša Valjarević, pa je jedno od najuspešnijih komunalnih preduzeća u Srbiji, Komunalno preduzeće u Požarevcu, dobilo nagradu, i kada se desi nešto u Požarevcu, ili u obližnjem Gradištu, neće on da sedi skrštenih ruku, nego će da angažuje taj svoj sektor.
Drugo, šta je sa civilnom zaštitom?
Dakle, i sama intencija, vi to vrlo dobro znate, gospodine Šutanovac, na izradi ovog zakonskog predloga je da sve učine organi jedinica lokalne samouprave, civilna zaštita, pa tek onda Vojska, koja treba da se uključi na kraju.
Zaista želim da odam puno priznanje, a bilo je 9.645 pripadnika Vojske Srbije koji su dali nesebičan doprinos u odbrani građana i države od poplava u periodu koji sam pominjala, s opremom kojom su raspolagali, a to je 290 terenskih i 149 lovnih vozila.
Za svaku zemlju, i za Ministarstvo odbrane i za Vojsku, ovo je veoma važan segment.
Sada za vas imam neko pitanje. Ceo dan postavljam pitanja, na neka mi odgovorite, a na neka ne, možda ćete na kraju rasprave, videćemo, ali zaista sam se trudila da se, u saradnji s pripadnicima Vojske, svojim poznanicima, prijateljima, koje boli neregulisanje na celovit način ove materije, pripremim za ovu raspravu, a i zbog činjenice da dugo godina radim u sektoru odbrane i bezbednosti, kao član Odbora, da bismo razjasnili sve što možemo i da nam kažete dokle ste stigli u tom poslu.
Dakle, što se tiče ove rečne flote Vojske Jugoslavije, mi moramo da se suočimo sa činjenicom, evo, danas, 6. decembra, da je ona u katastrofalnom stanju.
Sada ćete vi lepo da mi kažete, gospodine Šutanovac, kada je izvršena prodaja tri broda Republici Srpskoj, za vreme ministrovanja da li Borisa Tadića, ili Davinića, ili onih prethodnika, i kako je to otišlo u Distrikt Brčko?
Čak je naš vojni analitičar, gospodin Miroslav Lazanski, celu jednu mini studiju o tome napravio, da Vojska Srbije u tom smislu ne tretira Dunav kao glavni plovni put. Jer, ako nemamo te brodove, ako smo iz otuđili, odnosno prodali u Republiku Srpsku, i ostali s nečim čime, u pravom smislu reči, ne možemo da se ponosimo, da kažemo da je za ponos Vojske Srbije, kako će onda, ako se, ne daj bože, desi da se neki eksploziv nađe u rečnom koritu Dunava, bilo ko da reaguje iz Vojske? To je pitanje ugroženosti i bezbednosti civila i ljudi koji okolo žive.
Dakle, mnogo je pitanja o kojima ozbiljno treba da počnete da razmišljate.
U ovom zakonu, ova odredba nije trebalo ni da stoji, kada je već napisan ovaj drugi stav u članu 2. Dr Cvetanović je reagovao i rekao da to može da uradi samo predsednik Republike, a vaša ovlašćenja su već regulisana onim prethodnim zakonom, Ministarstva obrane, i ovim zakonom za koji očekujem da ćete s njim uskoro da se pojavite.
Jer, ako je očigledno, a jeste, da je i globalna klimatska atmosfera takva i da ćemo, po proceni stručnjaka, morati, kao i stanovnici cele planete, da se borimo protiv ovakvih nepogoda, hajde da krenemo ozbiljno da radimo, ako ste to u stanju, a ja mislim da niste, da brzo delujemo i usvajamo te zakone, koji će svakog u državi da obavežu, a ne da razmišljamo da li ćete da nađete Tomislava Nikolića u avionu tu i tu, ako se desi poplava u Jablaničkom okrugu.
Uverena sam da će gospodin Nikolić svoja ovlašćenja iz Ustava da koristi na najbolji mogući način, da će u svakom trenutku da pruži građanima Srbije neophodnu pomoć, u saradnji sa Vojskom, ako to bude bilo potrebno, ali, ne daj bože da imamo situacije kakve smo imali. Međutim, s obzirom na to u kakvom svetu živimo i šta se dešava, kakve su sve nedaće zadesile čitavo čovečanstvo, pa i nas ovde, zbog tih atmosferskih promena i globalnog zagrevanja, očigledno je da ćemo imati tu vrstu problema.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman odnosi se na stav 3. drugog člana i moram da kažem ministru da je neophodno da još jednom pogleda ovaj treći stav, jer je on poprilično nejasan.
Ukoliko je istina da će poseban zakon da uređuje svaku posebnu situaciju, to ne piše u trećem članu. Pogledajte formulaciju - upotreba Vojske Srbije van granica Republike Srbije uređuje se zakonom. Ja verujem, ako pogledaju i moje kolege, da bi većina poslanika bila ubeđena da se radi o posebnom zakonu koji je univerzalan za sve situacije. Onda ova formulacija nije adekvatna i neophodno je da se dopuni ovim što ste rekli, ukoliko je to tako, ukoliko ne mislite da je potreban jedan univerzalan zakon koji će da definiše ovu oblast, upotrebu Vojske van teritorije Srbije.
Poslanici SRS-a su bili ubeđeni da se baš o tome radi i neophodno je makar da se pogleda amandman, imam utisak da ni to niste pokušali, koji sam predložio, koji na jasniji način definiše ono što piše i u Ustavu, u članu 140. Moj amandman je u skladu s Ustavom – upotreba Vojske Srbije van granica Republike Srbije uređuje se odlukom Narodne skupštine Republike Srbije.
Mislim da je ovo mnogo jasnije, da ni na koji način ne ignoriše Narodnu skupštinu, pa, rekao bih, na neki način je i ne omalovažava, i da je neophodno da reagujete kada je u pitanju ovaj stav 3.
Nadam se da ćete pronaći način da dođemo do prave formulacije, jer, ako pogledate i obrazloženje Vlade, stvar je isto tako dosta konfuzna. U obrazloženju piše – amandman se ne prihvata, s obzirom na to da se posebnim zakonom uređuju uslovi, način i postupak za učešće profesionalnih pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, na osnovu Ustava, posebnog zakona koji će biti predložen.
Iz ove formulacije se ne vidi da se radi o posebnom zakonu za svaku situaciju i neophodna je reakcija ili ministra ili Ministarstva, jer nisam siguran da li ste svoje viđenje usaglasili sa stavom Vlade, da li isto mislite kao i Vlada, ili ste samo pokušali da izbegnete činjenicu da pred predstojeće izbore i o ovoj temi treba da imate jasan stav, da ste, eventualno, procenili da bi definisanje uslova za slanje naše vojske van teritorije Srbije bio loš signal biračima.
Na ovaj način biste pokušali da to ostavite za vreme posle izbora, pretpostavljam, izbora predsednika Republike, jer pretpostavljate da bi to bilo loše za vašeg predsedničkog kandidata Borisa Tadića. Molio bih vas, u ime poslanika SRS-a, da na neki način to definišete, jer ovako je, ubeđen sam, neprihvatljivo.