Gospodine predsedavajući, vi se već uhodavate u novu ulogu predsednika parlamenta, na radost vaših prirodnih koalicionih partnera SRS i DSS. Uvek sam za to da se uspostavi red, jer u ovoj zemlji mora da se uspostavi konačno red, a oni  koji ne žele red neka to kažu - nećemo red, hoćemo ringišpil, svakog dana da se vrti, uđi, izađi sa tog ringišpila, ali onda to nije država.
Najgore je kad se oni koji ruše državu ovde pojavljuju kao zaštitnici države. Država se brani glasanjem za one stvari koje su realne i koje su moguće, izlaganjem svojih rezervi, svojih kritika, ali i nuđenjem alternative. Ako ne bude izglasano ovo, šta će onda biti izglasano - ništa.
''Još godinu dana ćete sanjati, pa još 10 godina, pa još 100 godina, kao Trnova Ružica, koja čeka svog princa da je probudi. Prošle su bajke, ovo je realan život i preuzmite na sebe odgovornost kao realni političari u realnoj zemlji ili, brate, sklonite se sa političke scene, pa idite i spavajte u nekoj bajci.''
Dame i gospodo narodni poslanici, drage kolege iz DS, ove reči sa ove govornice 2002. godine izrekao je pokojni premijer Zoran Đinđić. Problem je samo u tome što ste se vi, stvaranjem ove koalicije i formiranjem ove vlade, uhvatili u kozaračko kolo sa tom Trnovom Ružicom. Dozvolili ste da trut bude komandant parade i onda vam se naravno sve to vraća kao bumerang.
Čuli ste saopštenje Demokratske stranke Srbije da je odluka Olivera Dulića jednostrani akt. Njima je ušlo već u naviku to "jednostrani akt" To je asocijacija na predstojeću odluku albanskog parlamenta, odnosno parlamenta Kosova sa Albancima na čelu, onda kažu da ste prekršili koalicioni sporazum, jer po tom vašem vrednom i važnom koalicionom sporazumu odluka o svim važnim pitanjima mora se donositi konsenzusom.
Treća stvar koju su rekli je da će svoju odluku DSS saopštiti javnosti nakon sednice Saveta bezbednosti 19. decembra. Ta odluka, dame i gospodo je - rekonstrukcija Vlade. Sve ste prihvatili, uhvatili se u kolo sa trutom i Trnovom Ružicom, prihvatili Velju Ilića, i Jočića i Mihajlova, i Šarančića i ne znam sve, Tijanića i Jocića. Juče vidimo gospodina Đilasa kako uz čašicu rakije polaže temeljac sa Veljom Ilićem, bajka, baš "Trnova Ružica". E, onda cena mora da se plati. Meni je žao što će gospodin Cvetković biti ministar još samo nedelju dana, pristojan je čovek i donekle verziran u ono čime se bavi.

Nemojte, gospodine Batiću, vi ste gospodin.

Pohvalno govorim o gospodinu Cvetkoviću, za razliku od većine nekompetentnih, a i nepristojnih ministara, gospodin Cvetković je pristojan čovek.
Dakle, rekao sam malopre, ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju. Nije problem to što će se to vama dogoditi. Problem je šta će se dogoditi Srbiji i njenim građanima kada bude rekonstruisana Vlada i kada se formalno vratimo u neka vremena od pre 5. oktobra 2000. godine.
Onda ćete, dame i gospodo, vi morati da preuzmete svoj deo odgovornosti zato što ste pravili račun bez krčmara. To nije politika onog čoveka čije sam reči pročitao na početku ovog govora. Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku dr Vladanu Batiću. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Slobodan Maraš. Izvolite. Neka se pripremi Nebojša Stefanović.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Poštovano predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pa malopre smo bili u prilici da čujemo preko medija, odnosno da pročitamo na agencijskim sajtovima saopštenje DSS-a. Moram da kažem da sam do malopre bio u jednom ubeđenju, a sad sam siguran u jednu stvar - to saopštenje je potpuna farsa i to saopštenje je, slobodno mogu da kažem, sramota i ruganje građanima u ovoj zemlji.
Ipak je ovo raspisivanje izbora za 20. januar sve plod dogovora premijera Koštunice i predsednika Tadića, odnosno njihovih partija. Pod plaštom brige za to šta će biti 19. decembra na Savetu bezbednosti dobili smo jedno saopštenje iz DS koje preti, uslovno rečeno, DSS-u da će na neki način reagovati posle toga.
Nažalost, vlast u ovoj zemlji je skup pojedinaca koji su napravili međusobne kompromise samo zarad sopstvenih i ličnih interesa. Mi smo došli u situaciju da po ko zna koji put, znači već drugi put, faktički biramo između dva ili više Koštuničinih kandidata. Na svu sreću, postoji još jedna politika koja se razlikuje od toga i koja se zalaže za drugačiju Srbiju. To je politika koju personifikuje predsednik LDP i koji se kandidovao na ovim izborima za predsednika.
Ovi izbori su, nažalost, raspisani da se u Srbiji ništa ne bi promenilo. Isto sve ono što se događalo pred prošle republičke izbore događa se i sada - želja da se u Srbiji ništa ne promeni i da ostanemo u ovom živom blatu.
Nije dovoljno reći, kao neki što govore - nemojte glasati za Nikolića, glasajte za mene. To nije dovoljno. Morate ponuditi drugačiju politiku, neku kvalitetnu politiku. Nije dovoljno obećavati nešto građanima, a onda 15 minuta nakon republičkih izbora pogaziti sve ono šta se obećavalo.
Znači, mi smo tokom cele prošle kampanje slušali - Đelić za premijera, a 15 minuta posle izbora to obećanje građanima je pogaženo i predato je to premijersko mesto stranci koja je bila treća na izborima. Po tome je Srbija jedinstvena.
Nemojte građani dozvoliti da opet budete prevareni. Glasajte glavom, ali i srcem. Nemojte verovati u lažna obećanja onih koji su nas pre samo godinu dana izneverili i onih koji su svoju politiku prodali zarad samo ovih izbora koje ćemo imati 20. januara, odnosno predsedničkih izbora. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Slobodanu Marašu, reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović. Hoćete odmah, gospodine Vučiću? (Da.)
Gospodin Stefanović je ustupio reč gospodinu Vučiću, izvolite, po Poslovniku reč ima Aleksandar Vučić.

        Dame i gospodo narodni poslanici... nisam vas razumeo, gospodine Omeroviću. Snaći ću se sam, gospodine Mrkonjiću, meni ničija pomoć nije potrebna. Dame i gospodo narodni poslanici, mi u SRS još nismo dobili odgovor na ključno pitanje koje smo postavili vezano za državu Srbiju. Očigledno je da se situacija u Srbiji komplikuje, da se vlast cepa, deli i jasno je da je došlo vreme za promene.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije raspisao je predsedničke izbore za 20. januar. To je bila autohtona i autonomna odluka predsednika Narodne skupštine i predsednika Srbije, njegovog stranačkog šefa. U tu odluku se niko nije mešao. Nijednog trenutka neću da komentarišem da li će oni iskoristiti neke manje političke stranke da kandiduju pojedine ljude ne bi li oduzeli poneki patriotski glas, eventualno, Tomislavu Nikoliću, a jasno je da danas samo Tomislav Nikolić može da pobedi kandidata režima, Borisa Tadića.
Ali, ono što mene brine, i nisam izašao zbog toga, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, izašao sam zbog toga što me strahovito zanima koji je odgovor na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju - da li se pridružuje cela Srbija ili deo Srbije? Da li ćemo slaviti taj sporazum i ulazak u Evropsku uniju bez Kosova i Metohije ili je to conditio sine qua non za bilo kakav napredak Srbije, kako nam to neki rekoše. Prosto smatram ... izvinite ako sam vam prekinuo razgovor, nemojte da se ljutite, svejedno, izvinite, još jedanput. Dakle, mi imamo danas situaciju u Srbiji, rekao bih, osudnu i sudbonosnu po srpski narod, a to je pitanje, hoćemo li nastaviti da živimo ovako i ovoliko loše, hoćemo li nastaviti da gubimo teritorije, sve pokušavajući da objasnimo narodu kako nam je iz dana u dan bolje, ili ćemo krenuti da menjamo stvari po Srbiji, ili ćemo doneti promene građanima Srbije.
Želim narodu Srbije da kažem sledeću stvar večeras, mi iz SRS spremićemo se za ovu kampanju kao što se nismo spremili ni za jednu. Mi iz SRS narednih dana donećemo odluku ko će biti naš kandidat na predstojećim predsedničkim izborima. Nadam se lično i izražavam uverenje da će to biti Tomislav Nikolić, ali moram građanima Srbije da kažem da ćemo sve uraditi i sve dati od sebe, razume se dozvoljenim i demokratskim sredstvima, da na tim izborima pobedimo, da građanima Srbije donesemo slobodu, donesemo blagostanje i da im istovremeno kažem da se ne sekiraju zbog činjenice što će različite i raznorazne prljavštine da se pojavljuju u brojnim medijima koji su protiv srpskih radikala.
Mi ćemo malo sačekati, nećemo žuriti u izbornu kampanju, nećemo da gnjavimo i davimo narod dugim, dosadnim, besmislenim kampanjama, ali ćemo obići svaki grad, obići ćemo svako selo, obići ćemo svaki zaselak, razgovaraćemo sa svakim građaninom u Srbiji, rukovaćemo se sa svakim čovekom da bismo mu pokazali koliko je siguran, bezbedan i koliko mu predstoji drugačija i bolja budućnost u zemlji Srbiji, ukoliko pobedi predsednički kandidat SRS, a kažem, nadam se da će to biti Tomislav Nikolić.
Da, razgovaraćemo i sa predstavnicima nacionalnih manjina. Oni su videli da do sada ništa nisu dobili od predstavnika režima. Njima je potpuno jasno da su iznevereni, da su prevareni, da su samo služili kao biračka mašinerija, kao glasačko telo režima i režimskih kandidata i ama baš ništa više. Uveren sam da i oni žele promene da svojoj deci žele mnogo bolje, a mi ćemo uvek morati da živimo kao dobre komšije, kao dobri prijatelji u našoj državi Srbiji, jer za svakoga u ovoj zemlji ima dovoljno mesta, ko voli i poštuje našu otadžbinu.
Na kraju krajeva, građanima Srbije obećavam najveće skupove u izbornoj kampanji, jer ovo su izbori biti ili ne biti, ovo nisu stranački izbori. Ovo nisu izbori u kojima će se odlučivati da li će kandidat jedne ili druge stranke pobediti. Ovo su izbori u kojima se odlučuje: ili režimski kandidat ili Tomislav Nikolić, odnosno opozicioni kandidat.
I na građanima je da kažu svoje, ili za jedne, ili za druge. Ili za status kvo ili za nemenjanje stvari, ili su zadovoljni onim što imaju danas, ili žele i mogu mnogo bolje, ili žele da budu neuporedivo zadovoljniji, ili žele da imaju poštenu vlast, u kojoj oni koji su otimali cementare, oni koji su otimali naše fabrike, oni koji su uništavali našu privredu, više ne vladaju ovom zemljom, već se nađu na pravom mestu, a to svakako nije na najvišim funkcijama vlasti i u najvažnijim foteljama u ovoj državi.
U svakom slučaju, završavam i zahvaljujem se što sam ovoliko vremena dobio, i dalje insistiram na odgovoru, a kakva će to biti državna politika, kakva će biti politika Srbije prema onima koji nam otimaju KiM, hoćemo li i dalje da lažemo narod da je to sve u redu i da nikakvih muka i problema nemamo, da je samo važno da mi kažemo, idemo u Evropsku uniju, pa nije važno što nam otimaju KiM.
Mi smatramo da treba da sarađujemo sa svima, ali sada se videlo ko su nam najveći prijatelji. Veoma smo zahvalni Ruskoj federaciji što su nam saopštili da će južni krak ruskog gasovoda ići kroz Republiku Srbiju. Pokušaćemo da vidimo da se slično završi i sa Republikom srpskom. Takva vrsta energetske budućnosti i ekonomske stabilnosti je nešto što je Srbiji potrebno.
Uveren sam i želim ovim putem građanima Srbije da kažem da ćemo dati sve od sebe da molimo za njihovu pomoć, da ih molimo ne zbog sebe, ne zbog naše stranke, već ih molimo zbog budućnosti Srbije i budućnosti naše dece.
Uveren sam u pobedu, mi ćemo se svim srcem boriti za nju, borićemo se tako za Srbiju. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović.

Dame i gospodo, budžet koji je pred nama očigledno je zakon koji treba da obezbedi normalno funkcionisanje čitave Republike Srbije, sredstva za čitavu Republiku, i očigledno da je ovo donošenje budžeta potpuno pomračeno političkim igrama koje se pre svega dešavaju u vladajućoj koaliciji.
Podsetiću vas da je ovaj budžet bio u redovnoj skupštinskoj proceduri već jednom pre ovog puta pre samo nekoliko nedelja, a onda je povučen. Povučen je da bi se prvo usvojili zakoni koji obezbeđuju raspisivanje predsedničkih izbora i to je očigledno urađeno uz saglasnost čitave vladajuće koalicije.
Zakoni su tada usvojeni, budžet je ponovo vraćen pred narodne poslanike, potpuno neizmenjen, što vlast nije iskoristila čak ni da možda pogleda neke od amandmana narodnih poslanika i na takav način popravi ovaj zakon, za koji nećemo glasati, jer mislimo da je loš, i na taj način je u stvari učinjeno da u zakonskom roku do 15. decembra mi svakako nećemo moći da usvojimo ovaj budžet, čime je prekršen zakon.
To je pokazalo da vladajućoj koaliciji nije stalo do onoga o čemu priča, to je do boljeg života građana da se ostvare sredstva za škole, za bolnice, za bolji život, već im je bilo stalo da mogu da obezbede raspisivanje izbora. Kada je to urađeno, budžet je ponovo pred nama i biće usvojen za desetak dana.
Ovde je dosta već rečeno o budžetskom deficitu od preko 14,8 milijardi dinara, čime je faktički problem realnog finansiranja doveden u pitanje, jer Srbija i dalje ne ide u realno finansiranje, već faktički ulazimo u ovakve dugove.
Mi mislimo da ovo nije ni socijalni ni razvojni budžet. Priča o privatizaciji, o privatizacionim prihodima, nadoknadama, za godinu staža Vlada, građani Srbije, radnicima nudi 200 evra.
Dakle, 200 evra vam nudi u privatizacionim postupcima, u postupcima restrukturiranja, u otpuštanju radnika, u viškovima.
Šta to praktično znači? To praktično znači da su obezbeđena sredstva za tu minimalnu isplatu.
A članovi upravnih odbora, direktori, predsednici upravnih odbora imaju primanja u proseku od 100 do 600 i preko 600 hiljada dinara, tako da vi imate nekoga ko je radio 20 godina, dakle, teškog i napornog rada, otpušten je, izgubio je posao, ušla mu firma u neko restrukturiranje, dobija 4.000 evra za 20 godina rada, a neko ko je predsednik upravnog odbora dobije 4.000 evra za mesec dana.
Direktor NIS-a i predsednik Upravnog odbora, ako pitate ko ima 4.000 evra, 562 hiljada dinara primaju. Proverite sa vašim kolegama, ako ne verujete i nije jedini, a malo li je da ima tri hiljade, malo li je da ima dve hiljade, a radnik dobija 200 evra po godini radnog staža.
To je sramota i u tim postupcima kako su uništavani bankarski sistemi Srbije, kako su uništavana preduzeća, prodavana jevtino i nizašta, a vi danas radnicima u budžetu obezbeđujete 200 evra po godini staža, a direktorima i članovima upravnih odbora milijarde dinara za to da oni uživaju u luksuzu kakav Srbija ne može ni da vidi. To je nešto što građani ne mogu da tolerišu, niti mogu da vide.
Meni su danas rudari Bora uputili jedno pismo, a neću vam ga zbog vremena čitati celog, ali oni kažu da su čak i invalidskim penzionerima koji su radili u RTB Boru i Majdanpeku u proizvodnim uslovima po 30 godina, u međuvremenu obolelim zbog teških uslova rada, danas razne državne komisije uskraćuju invalidske penzije, vrše reviziju na osnovu nekog vizuelnog pregleda i kažu, više nemate pravo na to. A te invalidske penzije su ti ljudi stekli, jedva i sa njima preživljavaju. Stekli su ih radeći u rudniku.
U isto vreme članovi upravnih odbora, koji vode teške borbe u luksuznim kožnim foteljama, uživaju u više novca nego što su ovi ljudi stekli za ceo život. To je sramota, što ovaj budžet i to finansira.
Kad se radi o službenim putovanjima, o troškovima, to su moje kolege rekle, ali treba podsetiti da kabinet, recimo, predsednika Republike ima predviđeno za putovanja 43 miliona dinara. Za usluge po ugovoru preko 17 miliona, za koje smo više puta govorili da su uvek problematične u budžetima, jer nedovoljno jasno pokazuju na šta se one troše, i često je to bilo predmet mnogih problema, i često su tu bile velike nesuglasice, i često su se tu pojavljivali korupcija i kriminal.
Mi, nažalost, danas smo imali na Odboru za finansije Državnu revizorsku instituciju, čiji je predsednik izabran iz redova vladajuće većine jer su ga članovi vladajuće koalicije predložili, on danas kaže - mi nemamo uslove za rad, nemamo nikakvu prostoriju, radimo ovde u sali na petom spratu, kad dođu poslanici mi napustimo, pa sačekamo pa se vratimo nazad. To kaže čovek koga ste izabrali u najviše telo koje kontroliše budžetsku potrošnju. Jasno je da tu nema nikakve želje da se bilo šta kontroliše.
Imali smo slučaj od pre nekoliko meseci, policija uhapsi direktora Gradske čistoće u Beogradu, on proneverio za dve godine 350 miliona dinara. Pitam direktora Revizorske institucije - da li ste bili tamo, da li ste ušli u postupak? Kaže - ne znam, čitao sam u novinama.
To pokazuje da ovaj budžet ima, da ne bih čitao sve putne troškove, da ne uzimam kolegama vreme, milijardu i 747 miliona su samo putni troškovi za ovih nekoliko ministarstava i usluge po ugovoru. Da li to ovoj Srbiji treba?
Gde putuju? Ubiše se od putovanja u zemlje koje su pre neki dan jednoglasno rekle - da, želimo nezavisno Kosovo. Je li to bio cilj naše spoljne politike? Ako su nesposobni, ako su neuspešni, treba da podnesu političku odgovornost i da kažu - mi više ne možemo da obavljamo ovaj posao.
Danas je jedna od ključnih vesti u ekonomskim kretanjima bio značajan pad indeksa akcija na Beogradskoj berzi. Kada je Tomislav Nikolić kratko vreme ovde bio predsednik Narodne skupštine, čim je postao predsednik, odmah su rekli - akcije berze su pale zbog Tome Nikolića. A danas su te akcije za skoro 20% manje nego u vreme kada je Tomislav Nikolić bio predsednik Skupštine.
Da li je Boris Tadić ili Vlada Srbije, ko je danas kriv što su akcije na berzi pale? Ko je kriv za ovo, da li je Boris Tadić ili predsednik Vlade Vojislav Koštunica, da li su oni krivi što su akcije berze pale danas, pošto kada je Tomislav Nikolić bio predsednik Skupštine on je bio kriv, znači mora biti neko i danas kriv za ovo.
Znači, sve ovo što nam se dešava očigledno je. Ne bih zbog vremena ulazio u dalju raspravu, ovde je gospođa Tabaković veoma precizno dala sve vezano za nepovoljne kredite koje uzimamo, i za zaduživanje i nepredstavljanje u budžetu svega onog što uzimamo, jer ministar kaže da to i ne predstavlja faktički potrošnju jer stvaramo novu vrednost, mada mi ne vidimo kakvu novu vrednost.
Ne bih ulazio u to, rekao bih samo da zbog svega ovog građani Srbije hoće promene, hoće drugačiji život i hoće bolju zemlju. Imaju pravo na to, jer oni izdvajaju pare za ovaj budžet. Nije ovaj budžet ni Vladin, ni predsednikov, ovo je budžet građana Srbije. Naše je da ovim novcem pokušamo da oni žive bolje, a ne da kroz ove razne upravne odbore, apanaže i ogromna sredstva žive bolje samo neki iz redova vladajućih stranaka.
Zbog toga sam ubeđen da će prepoznati Tomislava Nikolića kao čoveka koji će umeti da povede Srbiju i koji će omogućiti bolji život. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nebojši Stefanoviću. Reč ima gospođica Nataša Jovanović, potpredsednik Skupštine Republike Srbije, narodni poslanik SRS-a.