Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u srećnija vremena prilikom usvajanja budžeta ovde je sedela čitava Vlada i na taj način davala na značaju tom pitanju, a i preuzimala odgovornost. Eto, danas to više nije slučaj.
Za nas iz LDP zakon o budžetu je i dalje najvažnije pitanje u ovoj zemlji, iako sam sigurna da se sve poslaničke grupe ne bi složile s tim, a da ne govorim o tome što je nedovoljno razvijena svest u zemlji o tome, ali prosto Vojislavu Koštunici odgovara svaka vrsta obesmišljavanja, pa i ova.
Naime, zakon o budžetu jeste najvažnije pitanje zato što se utvrđuju prioriteti ove zemlje, odnosno vitalni interesi s jedne strane, a sa druge strane pokazuje se koliko država brine o budućnosti i koliko brine o svojim građanima. Prema tim prioritetima, utvrđenim u Predlogu ovog zakona, vidi se da je jedan od prioriteta države očuvanje visoke javne potrošnje. Postoji smanjenje, ali ono je zaista simbolično.
Dakle, to očuvanje visoke javne potrošnje je u direktnoj suprotnosti sa rastom investicija, a jedini prostor za rast investicija jeste upravo smanjenje javne potrošnje.
Znam da gospodin ministar to daleko bolje zna nego ja i da rast investicija jeste jedini način za nova radna mesta i za novo zapošljavanje. To je bila preporuka i MMF-a, da se bitno smanji javna potrošnja.
Druga preporuka odnosila se na suficit, međutim, u predlogu ovog budžeta imamo deficit od preko 14 milijardi, a baš u tom iznosu su predviđena sredstva za gubitaše, za 12 društvenih preduzeća i železnicu, što pokazuje da su u ovoj državi prioritet gubitaši, ne privatni preduzetnici, srednja i mala preduzeća, za koja se izdvaja samo oko 200 miliona dinara.
Sada bih se više pozabavila nečim o čemu niko drugi nije pričao, a zapravo tiče se svih nas, a to je budžet Narodne skupštine. Predviđena su sredstva od 2,1 milijardi, ne mislim da je to malo ili mnogo, ali htela bih da kažem par reči iz razlog što se protiv Narodne skupštine vodi jedna brutalna kampanja u pogledu trošenja i rasipanja.
Nisam protiv transparentnosti. Jesam za to da se svi troškovi ispitaju i da svako stane iza njih, ali se postavlja pitanje pariteta u odnosu na neke druge stavke. Recimo, budžet Narodne skupštine od 2,1 milijardi je 10 puta manji nego što je budžet kabineta predsednika, potpredsednika Vlade, Generalnog sekretarijata, četiri službe, četiri kancelarije, jednog saveta i jedne avio-službe od 250 miliona.
Ako se pitamo zašto se vodi kampanja samo i isključivo protiv Narodne skupštine u tom pogledu, mislim da odgovor leži u budžetu koji je predviđen za Kancelariju za saradnju sa medijima. On iznosi 76 miliona, što predstavlja trećinu budžeta Narodne skupštine, tako da je Vlada na ovaj način pokazala da je propaganda i zaštita same Vlade mnogo važnija nego parlamentarizam, odnosno nego Narodna skupština.
Da ne govorim o tome da je za čitavu milijardu budžet Bije veći od ukupnog budžeta Narodne skupštine, u koji su uračunati ne samo troškovi 250 poslanika, nego preko 300 zaposlenih u ovoj skupštini. Recimo, ta Kancelarija s medijima, koja ima budžet od 76 miliona, ima samo 38 zaposlenih.
Što se tiče prioriteta, ono što bih volela da nije tako, nažalost jeste i svaki put jeste, jer smo u stvari policijska država, to je činjenica da Ministarstvo zdravlja ima četiri puta manje predviđena sredstva nego Ministarstvo policije. Mislim da se radi o nekim ciframa od 11 milijardi za Ministarstvo zdravlja, a 46 milijardi za MUP.
Takođe, mislim da nije dobro i mislim da je veoma konzervativno to što je u budžetu predviđena približna cifra za Ministarstvo vera i Ministarstvo za lokalnu i državnu samoupravu. Naime, radi se od oko 700 i nešto miliona, s tim što, verovali ili ne, Ministarstvo vera ima gotovo 50 miliona veći budžet.
Kada sam razrađivala te stavke, rashode Ministarstva vera, naišla sam na neverovatnu stvar. Naime, 105 miliona se izdvaja sa srednje bogoslovske škole i za unapređivanje veronauke u školama, a 60 miliona za unapređenje Teološkog fakulteta, a cilj programa glasi ovako - cilj je da u 2008. godini imamo diplomiranih teologa za 50% više nego u prethodnoj godini. Kad na to dodate da Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo ima tri puta manji budžet od Ministarstva vera i nema izražene potrebe koliko je ovom društvo potrebno informatičara, onda vidimo koliko se radi o jednom retrogradnom, nazadnom budžetu.
Neke institucije su takođe dobile, možda nisam u pravu, može ministar objasniti, možda nisam u pravu, možda grešim, npr. Srpska akademija nauka i umetnosti preko 200 miliona, gotovo isto kao Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo.
Kada biste sabrali, kada sam rekla da se budžetom vodi i briga o ljudima i budućnosti ljudi, onda sam sabrala neke stavke, recimo, za poboljšanje položaja invalida se izdvaja 51 milion, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu samo 13 miliona, a znate koliko nesreća na radu se dešava u ovoj zemlji; usavršavanje nastavnog kadra u osnovnim školama, predviđena je cifra od 19 miliona, a za srednje škole 13 miliona, a nedavno je bio podatak da se na 51. mestu nalazimo na osnovu međunarodnog ispitivanja po kvalitetu srednjoškolskog obrazovanja.
Sve ovo što sam navela, troškove za poboljšanje položaja invalida, troškove za bezbednost i zdravlje na radu, za usavršavanje nastavnog kadra nije ni pola budžeta od Srpske akademije nauka i umetnosti. Verovali ili ne, oni imaju 147 zaposlenih, to je čitava fabrika ljudi.
Mislim da su postojala mesta i načini gde se ta javna potrošnja mogla rezati i to je jedan od razloga zašto ovaj budžet nije mogao da bude ekonomski optimalan, jer on prosto postaje i jedino što jeste, on je politički optimalan, jer čuva postojeće stanje i čuva partijsku državu koja je uzela korena do kraja.
Lepo je što ste sa nama, ministre, što ste došli ovde da istrpite ovu raspravu, ali u suštini, gospodine ministre, žao mi je što je tako, vi ste za mene samo jedna figura koja sprovodi Koštuničinu nazadnu i pogrešnu politiku. Hvala.