Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, danas je na dnevnom redu izuzetno važan dokument koji se tiče plana prihoda i rashoda državne kase za 2008. godinu.
Ono što je jako bitno za poslaničku grupu G17 plus je da je predloženi iznos budžeta koji je namenjen Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu nauke, Ministarstvu omladine i sporta, dovoljan za sprovođenje osnovnih ciljeva za koje se stranka G17 plus i zalagala u predizbornoj kampanji, a to je sprovođenje podsticajnih mera zapošljavanja i smanjenje nezaposlenosti, povećanje rasta izvoza, razvoj turizma i regionalnog razvoja, poboljšanje zdravstvenog sistema, obezbeđivanje posla za naučni kadar i povratak naših stručnjaka iz inostranstva i kreiranje i sprovođenje nacionalne strategije za mlade.
Osvrnuo bih se na jedan aspekt budžeta koji je namenjen Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, jer smatramo da su ovim predlogom budžeta obezbeđena dovoljna sredstva za sprovođenje nekoliko najvažnijih mera, a to su, prva, koja mislim da je možda i najvažnija, nastavak odobravanja kredita za početnike bez hipoteke.
To su krediti na pet godina, sa počekom od godinu dana i godišnjom kamatnom stopom od 1%, a garancija je ručna zaloga, odnosno hipoteka na opremu koja se kupuje ovim kreditom. Ovi krediti su namenjeni početnicima u biznisu i onima koji ne mogu da obezbede garancije za zajam i oni su u 2007. godini obezbedili otvaranje novih 5.300 radnih mesta. Odobreno je ukupno 1.507 zahteva za kredit i za ove svrhe iz ovogodišnjeg budžeta je odvojeno milijardi i 96 miliona dinara.
Što se tiče same strukture start-ap kredita, oni su uglavnom odobravani za uslužne i servisne delatnosti, za drvnu i metaloprerađivačku industriju, ali bilo je i kredita koji su odobreni za otvaranje staračkih domova i igraonica za decu.
U budžetu za 2008. godinu planirana su sredstva u iznosu od dve milijarde i 200 miliona dinara za start-ap kredite za početnike preko Fonda za razvoj, što predstavlja povećanje od 10% u odnosu na ovu godinu.
Jedno od osnovnih obećanja stranke G17 plus u kampanji je bilo da ćemo dati više šanse mladima i obećali smo kredite bez hipoteke, i po prvi put u Srbiji je počela realizacija tih kredita, i veoma je bitno što se u budžetu za iduću godinu planiraju sredstva i nastavlja se sa realizacijom ovih kredita.
Naravno, to nije dovoljno, za mlade moraju da se obezbede daleko povoljniji uslovi i na drugim poljima.
Druga, isto tako važna mera, jeste podsticanje direktnih grinfild investicija, odnosno to je ono što već postoji zadnje dve godine. Za svakog ko izgradi fabriku i zaposli 50 ili više radnika nastavlja se sa programom subvencionisanja od 2 hiljade do 10 hiljada evra po svakom novozaposlenom radniku.
U toku ove godine sprovedena su četiri ciklusa u okviru programa podsticaja investitora, koje Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja sprovodi sa Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), bespovratan novac su dobile 21 inostrana i 17 domaćih kompanija, i dato je ukupno 22,8 miliona evra. Ono što je najbitnije da su te kompanije investirale preko 290 miliona evra i otvorile 10.753 novih radnih mesta, a svi znamo da je u Srbiji trenutno najveći problem nezaposlenost. Trenutno je u toku peti ciklus podsticaja investitora. U budžetu za 2008. godinu su planirana sredstva za ove namene.
Treće je nastavak aktivnih mera zapošljavanja preko Nacionalne službe za zapošljavanje, koje uključuju programe samozapošljavanja, otpremninom do posla i mnogo drugih programa. Ono što je bitno da su u budžetu za 2008. godinu planirane i subvencije za nezaposlena lica koja započinju sopstveni posao. Preliminarni dodaci za 2007. godinu, odnosno za ovu godinu, pokazuju da je stopa nezaposlenosti smanjenja.
Sve ovo vodi ka konačnom cilju, a to je da se nezaposlenost prepolovi kako bi na kraju tranzicije stanje na tom polju bilo potpuno drugačije nego što je sada. Znači, pored zapošljavanja i potreba za novim radnim mestima u sektoru finansija, nekretnina, konsaltinga, građevine i saobraćaja, dok je slab rast u obrazovanju, zdravstvu, poljoprivredi, rudarstvu i energetici.
Iz republičkog budžeta za 2008. godinu biće izdvojeno tri milijarde dinara za aktivne mere zapošljavanja, od čega je 1,9 milijardi dinara planirano za podsticanje, odnosno razvoj preduzetništva. Na taj način je planirano da se otvori 17.000 novih radnih mesta, što je izuzetno značajna cifra, od kojih 5.000 preko samozapošljavanja, a 12.000 preko subvencija koje koriste poslodavci.
Ono što je takođe izuzetno važno je da se predloženim budžetom nastavlja sa programom za podsticanje zapošljavanja i oživljavanje proizvodnje, a koji je još 2005. godine odobrene za grad Kragujevac i opštine Bor i Vranje. Preduzeća na području grada Kragujevca su u toku prethodnih godina povukla značajna sredstva iz Fonda za razvoj, čime su stvoreni uslovi da se zaposli veći broj novih radnika.
Stranka G17 plus smatra da je trenutno najveći problem u Srbiji, koji je možda više ispoljen u Kragujevcu nego u drugim mestima, nezaposlenost.
I sigurni smo da kroz sve ovo možemo da realizujemo naše prvo predizborno obećanje, a to je da se nezaposlenost prepolovi u narednih pet godina.
Činjenica je da samo mala i srednja preduzeća mogu da smanje nezaposlenost, koja predstavlja jedan od najvećih problema naše ekonomije. Trenutno je u Srbiji registrovano oko 95.000 preduzeća, od čega čak 99% čine mala i srednja preduzeća, dok je istovremeno registrovano i oko 200.000 preduzetničkih radnji.
Zbog čega su značajni ovi podaci? Zbog toga što sektor malih i srednjih preduzeća ostvaruje 65% ukupnog prometa, zapošljava oko 60% radno aktivnog stanovništva i generiše više od 50% bruto društvenog proizvoda. Prosek broja zaposlenih u sektoru malih i srednjih preduzeća u Srbiji je 3, u EU 5, a u SAD 12. Ono što je važno je da je u toku 2007. godine registrovano 12.000 novih malih i srednjih preduzeća i preko 60.000 preduzetničkih radnji, i da je u budžetu za narednu godinu i dalje planirana realizacija kredita preko Fonda za razvoj za osnivanje malih i srednjih preduzeća i njihovo podsticanje.
Poslednja stavka koja je ne manje važna je da moramo i dalje da vodimo računa o ravnomernom regionalnom razvoju, jer je trenutno odnos između opštine koja je najrazvijenija i one koja je najmanje razvijena 1:15, a prosek u EU je 1:5. Mi smo u kampanji predložili da se u Vladi Republike Srbije osnuje sektor za regionalni razvoj i to je realizovano. Od 2000. godine do danas nije postojao takav sektor. Sada, ne samo da je formiran sektor, već se završava zakon o regionalnom razvoju.
Takođe, značajna sredstva u ovogodišnjem budžetu i u budžetu za narednu godinu su planirana upravo za taj ravnomerni regionalni razvoj, odnosno za projekte ulaganja u infrastrukturu u manje razvijenim ili nerazvijenim područjima. U budžetu za 2008. godinu je planirano dve milijarde dinara za podsticaj i razvoj preduzeća i preduzetništva u nerazvijenim opštinama, odobravanjem kredita preko Fonda za razvoj, što predstavlja povećanje od oko 30% u odnosu na ovogodišnji budžet.
Takođe, u budžetu za narednu godinu su planirana sredstva za angažovanje stručnjaka koji bi lokalnim samoupravama u tim nerazvijenim područjima pomagali u izradi planova i pratili realizaciju projekata. Glavni cilj stranke G17 plus je, kao što sam rekao, da se nezaposlenost prepolovi u narednih pet godina.
Tu se preduzima trenutno čitav niz aktivnosti, rade se grinfild projekti, otvaraju se nove fabrike, završavaju se industrijske zone i povećavaju se sredstva za razvoj malih i srednjih preduzeća. Takođe se ulaže mnogo više u nerazvijena područja, jer ako povećamo zaposlenost u Srbiji i ako su građani Srbije zadovoljni svojim poslom, naš cilj je ostvaren.
Bez ostvarenja tog cilja nećemo moći da rešimo jedan krupan društveno-ekonomski problem, a to je da svaki pojedinac bude zadovoljan svojim životom.
Na kraju, stranka G17 plus smatra da je predloženi budžet dobar i da ga treba usvojiti. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nebojši Zdravkoviću. Reč ima narodni poslanik gospođica Elvira Kovač, a neka se pripremi narodni poslanik Dejan Rajčić.

Volela bih da kažem - poštovani gospodine ministre, ali pošto ministar nije u sali, ne mogu.
Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je teško da za ovo kratko vreme koliko je ostalo mojoj poslaničkoj grupi, govorim o Predlogu budžeta za narednu godinu i da kažem sve što sam htela, pa bih zato odmah na početku naglasila da poslanici SVM neće podržati ovaj predlog u ovoj formi.
Budžet Republike Srbije za 2008. godinu se zasniva na ostvarenim makroekonomskim i fiskalnim rezultatima i procenjenim ostvarenjima tekuće godine, kao i na makroekonomskim projekcijama i ciljevima ekonomske politike za narednu godinu.
Što je veoma interesantno, u obrazloženju koje nam je dostavila Vlada stoji da su u prvoj polovini 2007. godine u Srbiji ostvarena povoljna makroekonomska kretanja, visok rast privredne aktivnosti, izvoza, uvoza i zarada. Pitam se - da li svi mi živimo u istoj zemlji, pošto ovo nije potpuno tačno i naravno da se ovo ne odnosi na sve zarade.
Činjenično stanje u našoj zemlji je od planirane viša, ubrzana inflacija i veoma visok spoljnotrgovinski deficit, izazvan rastom domaće tražnje iznad nivoa privredne aktivnosti, usled rasta domaćih i stranih kredita.
Dakle, predlog budžeta pred nama je najpre inflatoran, nije razvojan, ni socijalan i svakako je veoma relativan. Prikazana je ostvarena stopa inflacije od 8,5% naspram projektovanih 6. Mislim da su poštovani građani oni koji su zapravo iskusili, oni koji najbolje znaju koliko su se zapravo promenile cene proizvoda, životnih namirnica. Što je najžalosnije je da će na dalje povećanje stope inflacije da utiče veoma visoka javna potrošnja, nagle promene kursa i nedostatak konkurencije u proizvodnji, odnosno uticaj monopola na rast cena.
Makroekonomska politika u 2008. godini bi trebalo da bude usmerena na održavanje makroekonomske ravnoteže, stabilnosti, na stvaranje povoljnog ambijenta za investicione aktivnosti, što bi konačno doprinelo ostvarenju dugoročno održivih visokih stopa privrednog rasta. Na tim osnovama konačno bi se smanjila veoma visoka nezaposlenost i poboljšao bi se životni standard stanovništva.
Dakle, rast privredne aktivnosti treba zasnivati na kreiranju stimulativnog poslovnog ambijenta, na visokom rastu investicija, na povećanju efikasnosti privrede.
Očito je, međutim, da će sa završetkom privatizacije investicije opasti, neće dalje rasti, a s druge strane se, kao što sam pomenula, i dalje planira veoma visoka javna potrošnja, koja će rezultirati deficitom tekućeg računa platnog bilansa. Kao što znamo, deficit predstavlja ključnu makroekonomsku ravnotežu, a rezultat je bržeg rasta uvoza od izvoza.
Predlog budžeta koji je pred nama i cifre koje smo videli su zapravo veoma relativne. Jedan od najvećih nedostataka je da se ne vide donacije, krediti, zaduživanja, kao ni projekti iz Nacionalnog investicionog plana. Samim tim, nemamo tačan uvid sa koliko sredstava raspolažu pojedini budžetski korisnici.
Najosetljivije i najsloženije pitanje tranzicije Republike Srbije je izgradnja moderne strukture tržišta i tržišnih institucija. Da bi podigli stopu privrednog rasta i standarda stanovništva, u Srbiji mora da se stvore povoljni uslovi za kontinuiran, stalan i ubrzan rast izvoza.
Znači, povećanje prihoda iz izvoza je prvi uslov servisiranja veoma visokog javnog duga i obezbeđenje sredstava za finansiranje uvoza i same opreme, kao jednog od osnovnih uslova za ekonomski razvoj.
Sve u svemu, situacija je poražavajuća. Republika Srbija je u prethodnoj godini ostvarila veoma visok spoljnotrgovinski deficit, nezaposlenost je i dalje ostala na veoma visokom nivou i porasla je čak javna potrošnja, a ovim planiranim budžetom se u suštini ništa značajno ne menja po ovim pitanjima. SVM zato neće podržati predlog budžeta u ovoj formi iz više razloga.
Naglasila bih samo nekoliko njih, a to su da Vlada Republike Srbije nije ispunila predizborna obećanja, da su evropske integracije postale tercijarnog značaja, da se nigde ne planira podrška životnom standardu ljudi koji žive od poljoprivrede, ne planira se poboljšanje uslova života u ruralnim oblastima, da je položaj Vojvodine veoma loš. Juče smo više puta čuli da, nažalost, ne stižu sredstva iz republičkog budžeta u budžet AP Vojvodine, bez obzira na 7% koji stoje u Ustavu.
Ovde bih još naglasila, što se tiče samog Fonda za razvoj poljoprivrede Vojvodine, očekivan je ove godine još 41 milion dinara. Uglavnom bi se ulagali za sistem navodnjavanja zbog sanacije i mnogih problema koji su nastali usred ekstremne suše. Ni jedan dinar od ovih 41 milion nije stigao u Fond.
Kao najveći problem smatramo da je, jednostavno, Vlada zaboravila da je za privredni razvoj potrebna i stabilna politička situacija u zemlji.
Juče je gospodin Đelić, veoma mi je žao što trenutno nije u sali, pričao o situaciji Vojvodine i rekao nešto, kao "Bravo Vojvodino". Mislim da Vojvođanima nije potrebno "bravo", već njihove pare. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Dejan Rajčić.

Gospodine državni sekretare, dame i gospodo narodni poslanici, reći ću par rečenica u ime poslaničke grupe DSS-NS-dr Vojislav Koštunica. Odmah na početku da kažem da će naša poslanička grupa podržati i glasati za dati predlog budžeta, ali to istovremeno ne znači da nemamo neke primedbe i zamerke na njegov koncept, njegov sastav i njegovu strukturu.
Ovaj budžet, kao što znamo, nastao je na osnovu projekcija makroekonomske politike koju Vlada Srbije vodi u ovoj državi. To su oni konstantni parametri i to je okvir koji je pretočen u ovaj dokument koji držim trenutno u ruci.
Ono što se zove raspored sredstava i preraspodela sredstava koja je data ovim predlogom, predstavlja neku varijabilu koja je sigurno mogla i drugačije da se prekomponuje. Nije neispravno i ovako, sa aspekta struke, što je urađeno, ali ovakva kompozicija je zasigurno proizvod političkih viđenja svih činilaca koji čine Vladu Srbije i predstavlja realizaciju politike koju ministri žele da, u resorima koji su im pripali koalicionim dogovorima, ostvare i realizuju.
Kao prilog ovome što sam rekao, da je ovo do jedne dobre mere produkt i političkog dogovora i usaglašenosti među koalicionim partnerima, naveo bih nekoliko stvari koje bih, može se slobodno reći i kritikovao. To je, po mom mišljenju, u pojedinim ministarstvima prisutna velika javna potrošnja i veliki trend zapošljavanja novih radnika u narednoj godini u resorima pojedinih ministarstava.
Naime, ako se zalažemo u 21. veku za implementaciju elektronskog načina poslovanja i uvođenja E-Government-a u sve strukture državne uprave, kako državne tako i lokalne samouprave, ne mogu a da se onda složim sa intencijom da se u ovoj godini predviđa veliki broj zaposlenih, i to uglavnom u onom režijskom, pasivnom radnom osoblju, koje bi trebalo, kako se to nekada ranije zvalo, da vrši i obavlja neke poslove koje su nekada, narodskim rečnikom rečeno, radile ćate.
Vrlo mali broj je stručnog osoblja, visokoškolskog osoblja, koje bi u narednoj godini, godini u kojoj bi se realizovao ovaj budžet, našli svoje zaposlenje, a istovremeno se povećava taj birokratski aparat, što sigurno nije intencija i namera koju od nas zahteva i traži i međunarodna zajednica, u cilju uspostavljanja efikasnije i nadasve jeftinije države i državne uprave.
Osvrnuo bih se na raspodelu ili, bolje rečeno, preraspodelu sredstava koja su vezana za ministarstva, pa bih napravio komparaciju između nekih u odnosu na Ministarstvo saobraćaja, gde je, recimo predviđeno u razdelu 17 da Ministarstvo za infrastrukturu ima subvenciju javnim nefinansijskim preduzećima, u ovom slučaju, konkretno 10,6 milijardi Železnicama Srbije, gde je, kao aproprijacija na klasifikaciji 463 predviđeno 400 miliona za transferna sredstva ostalim nivoima vlasti u Republici.
Naime, šta to znači? Potrebe koje ova država ima u pogledu infrastrukture svih vrsta, tu ne mislimo samo na putnu infrastrukturu, to je samo jedan segment, ako krenete malo niže od Bubanj Potoka, videćete da je stanje u Srbiji kudikamo složenije, i kompleksnije i zahtevnije u pogledu rešavanja svih vrsta problema, pa i infrastrukturnih, kao bazičnih pitanja, no što je to sama situacija u gradu Beogradu, mada i na periferiji grada Beograda, po mom saznanju i po mom viđenju, isto je potrebna intervencija u tom smislu i pogledu.
Spomenuo sam da je za taj transfer predviđeno 400 miliona dinara, a istovremeno, uvažavajući svu potrebu pospešivanja razvoja i rasta privrede, odnosno malih i srednjih preduzeća, kroz različite programe i projekte koji su definisani i klasifikovani u nekoliko grupacija, da li kao pomoć u razvoju malih i srednjih preduzeća u nerazvijenim krajevima, u devastiranim područjima ili kao granska strukovna simbioza preduzeća u određenim privrednim delatnostima, vidim da se ministar Dinkić izborio da se ugostiteljima odvoji, ne znam koliko tamo stoji, čini mi se 1,2 milijarde kao subvenciona sredstva za pospešivanje razvoja ove grane privrede.
Ne umanjujem značaj ove grane, naročito ako znamo da su strateška opredeljenja razvoja privrede u ovoj državi saobraćaj, poljoprivreda i turizam. To su naše komparativne prednosti koje imamo i koje možemo u samom startu da stavimo na pijedestal onoga što želimo i što bi trebalo da pospešujemo i razvijamo.
Ali, istovremeno, moramo imati u vidu da je ugostiteljstvo jedna privredna grana koja stiče dohodak i profit i može sticati i te kako dobar profit. Sada da mi tu intervenišemo poreskim parama, sa ne malim sredstvima od 1,2 milijarde, da pospešujemo ugostiteljstvo, uz istovremeno prisustvo, čini mi se, oko četrdesetak poslovnih banaka na tržištu države Srbije, mislim da je promašaj i mislim da predstavlja jedan politički koncept koji gospodin Dinkić i njegova stranka žele da ostvare i izvrše odgovarajući uticaj u tom pogledu.
Ne bih imao ništa protiv, ali smatram da je potpuno nerealno da odnos između ove dve vrste ulaganja bude 1:3 u korist ugostiteljstva, umesto u korist infrastrukture svih vidova, da li je u pitanju energetska infrastruktura, da li je u pitanju gasna mreža, da li su u pitanju putevi, saobraćajnice, plovni putevi, vazdušni saobraćaj itd. Svejedno, mislim da je promašaj u sagledavanju ili odnos snaga ili navalentnosti u borbi onih koji su se borili da se njihove aproprijacije u što većem obimu nađu u ovom dokumentu koji je pred nas stigao kao predlog.
Mislim da bi trebalo da sagledamo i da Vlada u toku iduće godine što hitnije reši i pitanje, čini mi se da je gospodin Belić već spomenuo pre podne, nije zgoreg podsetiti ponovo, pitanje preregistracije vozila koja nose crnogorske tablice, odnosno gradova koji se danas nalaze u zasebnoj, posebnoj, nezavisnoj državi Crnoj Gori, a koja su naši građani kupili nekada kada smo bili jedna država.
Taksa na preregistraciju tih vozila i dobijanje srpskih tablica u prihvatljivom iznosu za građane od par stotina evra sigurno predstavlja značajnu cifru i dajem predlog da se upotrebi za rešavanje pitanja neobezbeđenih pružnih prelaza, mesta gde se ukrštaju drumski i železnički pravci u istoj ravni, kako bi se sprečile, nećemo govoriti o materijalnim štetama u vidu havarija i havarisanih vozila, ali cena gubitka ljudskih života je sigurno nemerljiva. Uz investiranje u pružne prelaze, gde moramo znati da cena jednog pružnog prelaza je oko 100 do 120 hiljada evra i to je preko potrebno i neophodno, a mislim da bi mogla ta sredstva da se tu što pre i što hitnije upotrebe.
Rečeno je da će se strategija i donošenje odgovarajućih akcionih planova razvoja saobraćaja uraditi u narednoj godini. Akcioni planovi, odnosno strategija do danas nije formalno-pravno doneta, ali već svi znamo šta su strateški koncepti i pravci razvoja saobraćaja u ovoj državi.
Svakako da tu predstavlja drumski i železnički Koridor E10, kao i plovni Koridor 7 i mislim da bi jedno intenzivnije ulaganje u oblast saobraćaja i u par centara, koji bi služili kao robnotransportni i pretovarni centri, gde bi se vršilo kombinovanje železničkog, drumskog i rečnog saobraćaja, sigurno moglo da se i te kako isplati celokupnoj privredi ove države, a ne samo onima koji se bave tim poslom.
Ne bih oduzimao više vremena, poslanici DSS i NS glasaće za ovaj predlog budžeta, ali uz istovremenu molbu ministru finansija da, a imam i uvažavanje i razumevanje, preuzeo je dužnost i funkciju polovinom ove godine, i prethodni zahtevi budžetskih direktnih i indirektnih korisnika za učešćem u budžetu, sigurno nisu u istoj meri bila sagledana prilikom koncipiranja ovog predloga budžeta.
Ali, tokom naredne kalendarske, budžetske godine, svi zahtevi koji budu realni i u skladu sa zakonom o budžetu, koji budu stizali, ministre, kod vas, na vreme ih sagledajte, na vreme ih izanalizirajte i na vreme ih ugradite u koncept za narednu 2009. godinu.
Još jedna molba koju sam izneo i na sednici Odbora, odnosno poslaničkog kluba. Transferna sredstva za lokalne samouprave, koje je vaša direktorka za Trezor, gospođa Ružica, a prezime sam zaboravio, obećala da će prihvatiti za grad Niš, zato što uvodimo jednu novu upravu za saobraćaj, koja do sada u gradu nije postojala za svih ovih 50 godina unazad, po prvi put se formira, i u samim gradskim strukturama ne postoje stručnjaci tog profila, pa moramo zaposliti nove saobraćajne inženjere. Molim vas da odobrite nekih sedam miliona dinara, kako bismo mogli da tu upravu formiramo i da na trajan način rešimo pitanje javnog gradskog prevoza u Gradu Nišu. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica gospođa Vesna Pešić, a neka se pripremi narodni poslanik Dragan Vujadinović.

Gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nisam izašla da vas grdim, samo da znate, nego da vas malo podsetim, jer mi se čini kao da smo veoma sličnu raspravu vodili i ono pre šest meseci, da su neke slične teme o kojima smo onda razgovarali, da se one ponovo javljaju, i da se ta tendencija koju ste vi nasledili iz 2006. godine, obrazlagali 2007, da ste to kao neka stečena prava morali da nastavite u 2007, a sada to što je bilo u 2007. mora da se nastavlja u 2008. godini.
Krenula bih od dve neke paralele i postavila pitanje, šta je bilo dobro u 2007, šta možemo da smatramo da u nekim ekonomskim kretanjima je bilo pozitivno, a šta je bilo ono što je zabrinjavajuće? Ajde da krenem prvo od ovih dobrih stvari. Sigurno da je u toku 2007. bilo dobro to što je rast bio relativno dobar, sedam posto, i koliko mogu da vidim, ispravite me ako nisam u pravu, za 2008. godinu čak i nema tog predviđanja da će rast biti sedam posto nego će biti šest posto, da će biti smanjen u odnosu na ovu godinu.
To bi bile neke dobre vesti, plus da dodam još i to da smo čitali vrlo često u novinama da je bio dobar pokazatelj veliki porast izvoza, negde između 28 i 29 posto. To su te neke dobre tendencije koje su se dešavale u 2007. godini.
Međutim, ako sada postavimo pitanje šta je bilo loše i koje su to tendencije zabrinjavajuće koje su bile u 2007. godini, a kažem to smo malo i razgovarali o tome pre šest meseci. To je jedna predimenzionirana i već više puta pomenuta, velika ekspanzija državne potrošnje, naročito naglašavamo državne, na to ću se posebno osvrnuti, i enormno povećanje plata, koje je u državnom sektoru iznosilo za ovu godinu 32 posto.
Nešto bih mogla da postavim kao pitanje, vi ste obećali da će u toku ove godine biti zamrzavanja. Mislim da ste dali jedan rok, da li je bio juni ili juli, ne znam kada ste rekli da će biti zamrzavanje, a zatim ste rekli da će biti zamrzavanje negde u novembru.
Međutim, do tog zamrzavanja u ekspanziji plata nije došlo, tako da kada se na ovu osnovu od 32 posto rasta plata u javnom sektoru, da se ta tendencija nastavlja, pa onda, koliko sam videla, prema vašim izjavama i drugih naših eksperata, da se to sada odražava na sledeću godinu, da će rast plata iznositi 16 posto.
Smatram da ovakav rast plata bi trebalo da se odrazi na inflaciju. Vrlo bi teško bilo zamisliti da neki procenat inflacije neće porasti i da će možda doći do toga da će ona magična jednocifrena preći, a već smo blizu 10 posto, da će se verovatno odraziti na inflaciju.
Zatim je jasno da fiskalna i monetarna politika nisu u saglasnosti, da je, s jedne strane, fiskalna politika rasipnička, a drugim rečima raste državna potrošnja, a, s druge strane, oslonili smo se u potpunosti da se makroekonomska stabilnost održava isključivo preko monetarne politike. Volela bih od vas da čujem, pošto nisam ekonomista, koje su to negativne posledice.
Prošli put smo govorili o tome da, ako se oslonimo da se makroekonomska stabilnost, inflacija i sprečavanje rasta inflacije osloni samo na monetarnu politiku, da će tu doći do rasta kamata i da će biti u nas veoma nepovoljni krediti, što me navodi na jedan zaključak, koji su ovde svi istakli, da ovakva predimenzionirana državna potrošnja mora da vodi do toga da neće biti dovoljno investicija, verovatno smo svesni toga da će taj priliv investicija biti znatno manji.
Kada nema investicija, bukvalno rečeno, teško možemo očekivati neki veći porast zaposlenosti i ne možemo govoriti o rastu i razvoju privrede. Iz svega ovoga, samo bih zaključila da ovo, kako se meni čini, nismo napravili jedan ekonomski model, izvinite za izraz, koji će da "šljaka". Znači, da napravimo jedan model koji će da funkcioniše, nego da je to jedan budžet koji treba da pokriva neke druge stvari.
Sada bih postavila pitanje, zašto je do ovoga došlo. Mislim da je do ovoga došlo, i po onome o čemu ste vi govorili i kada smo usvajali budžet za 2007. godinu, a donekle ste govorili i sada, mislim da ste bili dosta kritični i govorili o tome, da je to došlo zbog toga što su se tu pojavila neka stečena prava, drugim rečima, vaš prethodnik ministar finansija je zbog izborne godine jako mnogo povećao plate, i to je jedan čisti populizam, i zato mnogi ekonomisti u koje verujem to nazivaju izbornim i predizbornim budžetom, jer nikakvog drugog razloga nije bilo da vi sada nasleđujete taj nivo, pa na taj nivo nadgrađujete još ovaj drugi, a opet smo sada u ovoj izbornoj godini.
Vi kažete, nije se moglo drugačije. Zato što je i ova vlada i DS prihvatila da i njoj odgovara, pošto se nastavlja izborni ciklus, sada je predsednik u pitanju, da vama odgovara da taj rast i dalje postoji, da se ne ide na kresanje, a moglo je da se ide.
U tom kontekstu, volela bih da postavim jedno pitanje, kada se često kod nas kaže da su neke stvari, kao što je budžet, uslovljene društvenim okolnostima. Čula sam tu izjavu da su neke stvari uslovljene društvenim okolnostima i to je kao nekakva mistična formula koju niko ne obrazlaže baš tačno šta su te društvene okolnosti.
Prvi put sam čula za taj izraz društvene okolnosti kada je Rade Bulatović izjavio da ne može da se hapsi Ratko Mladić zbog društvenih okolnosti. Sada kada se donosi ovakav budžet, koji nije razvojni, ne povećava investicije, to sam sve već nagovestila i rekla, meni se čini da bi trebalo napraviti razliku između društvene potrošnje i državne potrošnje. Ono što ste vi govorili i što je gospodin Vlahović govorio juče, tačno je da neke društvene okolnosti, naglašavam reč društvene okolnosti, zaista postoje. Sigurno je da postoje neke stavke koje ne mogu da se menjaju.
Kada pomenete da iz budžeta morate da uplatite u PIO, tu nema šta da se razgovara, onda postoje oni transferi, znači postoje nekakve stavke kako ste rekli, bar dve trećine, oko kojih ne može uopšte da se razgovara, da to ide po nekom automatizmu i da tu nije bilo nekih značajnijih intervencija, sem nekih prenaglašenih solidarnosti sa penzionerima da će dobiti 2.000 dinara, oni koji imaju 8.600 dinara, a to je izgledalo dosta tužno.
U svakom slučaju, hoću da kažem da se pod društvenim okolnostima veoma često krije jednostavno politička volja ili populizam. Ne možemo nazivati političku volju, da ovako izgleda budžet iz populističkih razloga, društvenim okolnostima.
Znači, dajte da razbijamo, zato što kada se kaže društvene okolnosti, mi onda referiramo na nešto objektivno, nešto što je van nekakve volje i mi tu nemamo šta, kao što je gravitacija, kada bacite kamen, onda taj kamen mora da padne po zakonu gravitacije, tako i ova sintagma društvenih okolnosti prikriva jasnu političku volju da se ide na ovakve populističke budžete koji nama nanose jednu ogromnu štetu.
Sada bih htela da kažem, šta se u stvari desilo, da li postoji ikakva računica i hoću da vam skrenem pažnju da je taj budžet rastao veoma mnogo upravo kada se govori o rasipničkoj i skupoj državi, da je rastao u onom delu najvišeg državnog činovništva. Vi ste videli, ove godine mi smo formirali 25 ministarstava, a da vam samo pomenem da u Francuskoj ima 15 ministarstava.
Znači, država u jednom užem smislu reči, ne društvena potrošnja, gde imamo i penzije i socijalna osiguranja itd, nego baš država kao takva, i da li je iko napravio neku računicu da pokaže koliko koštaju silne agencije, komisije, kancelarije, savetnici. Nema nikoga od ministara, jer svaki od ministara je uzeo po 10 savetnika, a u jednom momentu sam čula da Slobodanu Samardžiću za Kosovo treba 50 savetnika.
Da li je iko izračunao, da ne kažem ovi medijski centri, da ne kažem oni putni troškovi, i moj je utisak da smo napravili jednu lažnu srednju klasu sada ovde, koja je ušla preko nove koalicije i da je tu došlo do jednog masovnog zapošljavanja upravo u samoj državi, a da to nije rast srednje klase koja je iznikla iz tržišnih okolnosti, nego jednostavno na grbači ovog naroda.
Mislim da o tome treba raspravljati. Kako ćemo mi sada kada smo napravili jedan takav sloj, da ne kažem u najgorem smislu reči, birokratski sloj, kako ćemo ta stečena prava i to zapošljavanje u 25 ministarstava, sa tim enormnim agencijama, fondovima itd, i šta ćemo sa tim da radimo.
U tom smislu ističem da je to skupa država. Znači, ne uzimam u obzir ono što se mora, penzioneri i ono drugo, ali ovo se apsolutno ne mora, ali se ne vidi nikakvo kresanje na ovom planu, nego je za ovo vreme to enormno poraslo.
Kažu sada da je administracija u Srbiji veća nego kada smo bili zajedno sa Crnom Gorom, da tu ima preko 250.000 ljudi i da taj budžet treba da pokriva praktično jedan društveni sloj koji je lažno iznikao na osnovu države. Umesto da ide ekonomskim razvojem srednji sloj, mi smo ga uvukli u državu, platili ga i dali veoma visoke prihode.
Na kraju, rekla bih i to da ako nastavimo ovako, da raste ova birokratska, državna, partijska klasa, moram tako da kažem, partijska klasa, onda ne mogu da vidim kako je juče mogao potpredsednik Vlade da tempira ona tri problema za koje je rekao da su važna, i sa tim se slažem, nezaposlenost, rekao je da je druga stvar siromaštvo i treća stvar tekući deficit. Kako ovaj budžet referira na ova tri problema? On to nije uopšte objasnio, on je rekao - bravo, bravo, bravo, to je sve divno, čestitam ovome, čestitam onome, pa mi nismo došli jedan drugome da čestitamo.
Znate šta, najviše bih volela da čestitamo, ali kada pogledamo sveukupno našu situaciju nema nikakvog mesta da mi jedni drugim za nešto čestitamo, niti smo se zato ovde okupili, tako da ako pogledate ovaj rast ovog sloja partijsko-državnog, kako to rešava siromaštvo, pa to naravno ide na grbaču siromašnih ljudi, znači, siromaštvo ne može da reši. Ako imamo skupu državu, ne mogu da dolaze investicije, nema onda razvoja. Ko će da dođe s tako skupom državom?
Konačno, tekući deficit, neću se mešati u te vaše usko ekonomske stvari, o tome ne mogu ni da govorim, zato što se taj deficit prosto povećao, taj budžet taj problem nije rešio. Prema tome, od onolikog čestitanja za ta tri problema ne vidim kako su rešena.
Još da vam skrenem pažnju, kada je reč o tome, a to je gospodin Vlahović juče pomenuo, da je budžet razvojni i socijalni. Mislim da mi moramo da imamo malo tempa, malo ovamo, malo onamo, moramo da imamo jedan fokusiraniji razvojni budžet nego što je ovo ovde.
Ono što su oni naveli u budžetu kao razvojno, jer to volim da čujem vaše stručno mišljenje, a ja ću vam to reći sa stanovišta svoje struke. Ako se navodi da je to NIP, koji će da ulaže u određene projekte, investiraće se, ne zna se u šta, možda se zna, ali ja ne znam, da se uzima državni organ koji će da investira, pa se onda isto tako za zapošljavanje uzima Nacionalna služba za zapošljavanje.
Znate šta, mi planiramo jedan izolacioni razvoj, da mi hoćemo autarhično sami sebe, svojim sopstvenim sredstvima da razvijamo, to je praktično državni razvoj. Kada se govori o razvoju i investicijama, to se misli na priliv onih grinfild investicija koje treba ovde da stignu, a ne mi da cedimo, da prodajemo sa jedne strane i prebacujemo u državne fondove, i kažemo, s jedne strane imamo ultraliberalizam, a sa druge strane živimo u SSSR-u, pa sve država tu komanduje i šta će ona kome da udeli.
Ova kontradikcija da država deli sve, sa jedne strane privatizuje pa onda deli, mislim da takav koncept kontradiktoran nije održiv i taj autarhični koncept izolacionog razvoja mislim da ne može da opstane.
Ako budete imali vremena, molim vas da odgovorite na moja pitanja. Hvala.

Reč je tražio ministar za finansije Mirko Cvetković

Zahvaljujem na pitanjima i želeo bih odmah da odgovorim na njih, a ne da čekam par sati, mada ima još neka, ali ta neka ću ostaviti za kasnije. Koncentrisao bih se na ova koja su sada postavljena, imajući u vidu da ona esencijalna otvaraju nekoliko ključnih pitanja.
Prvo pitanje jeste - zamrzavanje plata. Drugo pitanje jeste - inflacija i veza monetarne i fiskalne politike, a u vezi sa tim i nivoa javne potrošnje. Sledeće je izborni budžet, i ovo na kraju, razvojni i socijalni budžet.
Što se tiče zamrzavanja plata situacija je sledeća, i to treba razumeti zašto, u uslovima zamrzavanja plata, one rastu u masi preko nivoa inflacije. Radi se zapravo o tome da kada vi imate u toku jedne godine, a to je recimo 2007. godina, koju konkretno posmatramo, rast plata, to možete zamisliti kao neku vrstu mesečnih izdataka za sve plate. Vi sada imate mesečne izdatke za januar, pa za februar, pa za mart itd.
U momentu kada dođe do porasta plata, onda taj mesec, ako je došlo do porasta u martu, onda aprilski račun za plate je veći od martovskog, pa se onda nastavljaju ti visoki računi, pa dođe do novog rasta, pa je septembarski veći od onog prethodnog. Na kraju imate decembarski račun kao najveći račun u toku te godine, ukoliko je dolazilo do rasta plata, a što jeste dolazilo.
Ako biste pošli od pretpostavke zamrzavanja plata na nominalnom nivou, to znači na nivou iz decembra, onda bi vama naredna godina bila 12 puta decembar.
A 12 puta decembar je mnogo više nego zbir ovih meseci, od kojih je januar bio znatno manji od decembra, maj bio nešto manji, septembar nešto manji - to je taj, prosto, matematički preneseni rast plata, koji u našem konkretnom slučaju, kada se radi o budžetu za 2008. godinu, predstavlja najveći deo rasta.
Evo, sada ću vam reći i cifre približno. Dakle, našu ukupni fond plata u budžetu je planiran negde blizu 177 milijardi, znači 176 i nešto. U ovoj godini je recimo 153. Prema tome, tu je razlika od 20 i nešto. Ukoliko ne bismo išli apsolutno na jedan jedini dinar rasta u 2008. godini, dakle, ukoliko bismo multiplicirali decembar 12 puta, naš bi ukupni račun iznosio između 172 i 173 milijarde.
Dakle, ova razlika koja u suštini znači održavanje realnog nivoa plata, zamrzavanje plata na realnom nivou, mnogo manje košta nego ovaj preneti efekat o kome smo govorili. Ovo košta svega pet miliona, a preneti efekat je 20 miliona. Prema tome, da zaključim.
Stvar sa zamrzavanjem plata je i dalje ostala onako kao što je rečeno svojevremeno, s tim što su one zamrznute na realnom nivou, polazeći od toga da će na kraju 2008. godine one iznositi šest posto više nego što su na početku ove godine.
Kada se radi o inflaciji i odgovornosti monetarne i fiskalne politike, ovde je izneta jedna teza otprilike koja glasi - da je fiskalna politika tako koncipirana da jedino monetarnoj politici ostaje da se bori za održanje stabilnosti. Ta teza je poznata i već je lansirana u toku ove godine, još od donošenja ovog budžeta, pa evo do pre, recimo, jedno mesec dana, kada je utihnula teza.
Suština priče jeste da je, navodno, fiskalna politika previše labava i ona stvara veliki prostor za inflaciju, a onda monetarna politika tu uskoči sa svojim restriktivnim merama, obezbedi stabilnost. Međutim, kada vi gledate u stvarnom životu šta se desilo, a to je prezentirano u konkretnim ciframa koje su bile dostupne u poslednjih mesec dana, i tad je utihnula ta kritika, vi ćete videti da u 2007. godini praktično je budžet bio ne samo izbalansiran, već i sa značajnim suficitom u tekućem poslovanju.
Prema tome, nije moguće da suficitan budžet generiše potrebu za nekom posebno aktivnom monetarnom politikom, odnosno mora da postoje neki drugi makroekonomski razlozi.
Postavlja se pitanje - šta se događa u 2008. godini i da li deficit od 14,8 milijardi u odnosu na 650 milijardi ili, ajde tako da kažem, kao 0,5 procenata od bruto društvenog proizvoda, može da izazove značajne destabilizacije? Odgovor je sigurno - ne.
Naravno, biće potrebna koordinacija monetarne i fiskalne politike, ali je vrlo važno da ostanemo u ovom okviru i da ne probijamo dalje nivoe koje smo zacrtali u ovom budžetu, posebno vezano za nivo plata.
Pitanje da li je ovaj budžet izborni ili ne? Naravno da nije izborni, jer da je izborni ne bismo imali štrajkove. Zamislite kakav je to izborni budžet gde vi nemate ni jednog jedinog korisnika budžetskih sredstava koji nije nezadovoljan onim što mu je dato - valjda su izborni budžeti takvi da postoji zadovoljstvo i da su svi srećni.
Mi prolazimo kroz veoma teške i na sreću za sada uspešne pregovore sa čitavim nizom raznih sindikata, od sitnih pa do krupnih korisnika, sa kojima rešavamo probleme i održavamo ovaj nivo potrošnje koji je dat ovde. Izborni budžet, budite ubeđeni, izgledao bi sasvim drugačije.
Na kraju da se osvrnem i na pitanje razvojne komponente budžeta i koji je smisao da se iz budžeta kroz NIP ulaže, a onda se to što se izgradi prodaje. Naravno da se potpuno slažem sa time - da bi bilo neprihvatljivo da se iz NIP-a pravi fabrika cipela, a onda da se ona u procesu privatizacije prodaje. Međutim, ovde razvojna komponenta i nije vezana za proizvodne aktivnosti, već za infrastrukturu.
Znači, mi smo dužni, upravo da bismo privukli one koji bi došli ovde da rade, bilo kroz regularnu privatizaciju ili kroz grinfild, mi upravo kroz razvojnu komponentu budžeta ulažemo u puteve, u železnicu itd, što je nužni infrastrukturni osnov da bismo dalje radili. Inače se potpuno slažem sa opaskom da bi ulaganje u proizvodne kapacitete bilo potpuno deplasirano. Zahvaljujem.

Zahvaljujem ministru Mirku Cvetkoviću. Po Poslovniku za reč se javila narodna poslanica Aleksandra Jerkov, pa potom, nadam se, narodni poslanik Dragan Vujadinović. Izvolite, gospođice Jerkov.