ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 12.12.2007.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

12.12.2007

Sednicu je otvorio: Miloljub Albijanić

Sednica je trajala od 10:10 do 20:35

OBRAĆANJA

Milan Đokić

Poštovani gospodine ministre, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o budžetu za 2008. godinu. Ovaj zakon se zasniva na makroekonomskim i finansijskim rezultatima, ostvarenim do avgusta 2007. godine, kao i na projekcijama makroekonomskim za 2008. godinu, takođe i na ciljevima ekonomske politike koji su definisani zakonom o budžetu za 2008. godinu.         To su makroekonomska stabilnost, dinamičan privredni rast, rast zaposlenosti i standarda stanovništva, ubrzanje procesa stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi i ravnomerniji regionalni razvoj.
Da bi neki od ovih ciljeva bili ostvareni, kao što su na primer ubrzani privredni razvoj i ravnomerni regionalni razvoj, neophodno da država sve svoje resurse stavi u funkciju privrednog razvoja. Jedna od privrednih grana kojom ovi resursi mogu da se koriste na racionalan, a ujedno i održiv način jeste upravo i turizam. Zbog toga je država pre dve ili tri godine uradila Strategiju razvoja turizma. Na osnovu ove strategije je urađeno 12 master planova koji tretiraju područja od Palića, preko gornjeg i donjeg Podunavlja, Stare Planine, Sokobanje, Romulijane u Zaječaru i još nekih.
Na osnovu ovih master planova je od 2005, pa intenzivno kroz 2006. i 2007, a tendencija je da će se nastaviti i u 2008. godini, država počela da intenzivno ulaže u sektor turizma. Kao rezultat ovih investicija u sektoru turizma evidentiran je i povećan prihod od turizma u 2007. godini u odnosu na 2006. godinu. Godine 2006. je bio 250 miliona dolara, 2007. procenjeno je na preko 600 miliona dolara. Tendencija je da se u naredne četiri godine taj rast popne na milijardu dolara, a da do 2017. godine prihodi od turizma budu čak milijardu i petsto miliona dolara.
Naravno da svih ovih prihoda od turizma ne bi bilo da država nije počela da odvaja sredstva za subvencije u turističku infrastrukturu. Međutim, pored neposrednih prihoda od turizma, takođe posledice i efekti investicija u turizam su i povećanje tržišne cene preduzeća koja se bave turizmom na teritoriji naše zemlje i ono što je najbitnije možda u celoj ovoj stvari je i privlačenje grinfild investicija u onim područjima koja jesu turistički atraktivna.
Možda i najbolji primer za mogućnost otvaranja grinfild investicija kroz investicije u turističku infrastrukturu jeste i primer Stare planine, koja je još pre mnogo godina proglašena za najperspektivniju regiju u istočnoj Evropi za investiranje u planinski turizam od strane evropskih i svetskih stručnjaka.
Međutim, ova planina nije bila tretirana investicijama privatnog kapitala, sve do trenutka dok država 2006. godine nije počela sa intenzivnijim ulaganjem, kako u putnu, komunalnu infrastrukturu, tako i u turističku infrastrukturu, konkretno u skijaške staze i u skijašku vučnu instalaciju.
Ove godine, nakon završetka master plana i nakon realizacije investicija, naravno i kroz budžet za 2008. godinu, Stara planina je u žiži interesovanja privatnih investitora i pretpostavke su da će u 2008, 2009. i 2010. godini Stara planina biti jedno od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope. Samo u prvoj fazi izgradnje Stare planine procena je da je potrebno investirati više od 200 miliona evra, od toga 155 miliona evra privatnog kapitala, u komercijalne objekte i u objekte smeštaja, 54 miliona u infrastrukturu samih naselja, a od 25 do 30 miliona u kapitalnu infrastrukturu, koja se ogleda u prilaznim putevima, u snabdevanju kvalitetnom pijaćom vodom, u pouzdanom sistemu za prečišćavanje otpadnih voda, kao i u izgradnji elektroenergetskih objekata.
Upravo zbog toga je jako dobro što je Ministarstvo finansija u budžetu za 2008. godinu bilansiralo 2.670.000.000 dinara za subvencije u oblasti turizma, od čega 1.220.000.000 dinara ide direktno u opremanje kvalitetnom komunalnom i turističkom infrastrukturom.
I to, ne samo Stare planine, već i svih drugih destinacija koje su obrađene i tretirane master planovima, a ukupno ih je 12.
Logično je procenjivati da će upravo, nakon realizacije ovih sredstava iz budžeta, i ostale destinacije u Srbiji koje su turistički atraktivne biti vrlo primamljive za mnoge one koji žele da investiraju, kako grinfild tako i braunfild investicije, na teritoriji naše zemlje.
Na kraju, zbog ovog opredeljenja Ministarstva finansija da deo sredstava opredeli za investicije u komunalnu infrastrukturu, smatram da je jako bitna aproprijacija od 300 miliona koja je opredeljena za mikrokredite za preduzeća i fizička lica za poboljšanje ugostiteljske ponude u oblasti turizma, jer naravno da treba voditi računa upravo o lokalnom stanovništvu koje je u razvoju turizma i u turističkoj industriji, treba da nađe neku svoju šansu za dalji život i za dalju zaradu. Zbog svega ovoga poslanička grupa G17 plus će sa zadovoljstvom podržati zakon o budžetu u danu za glasanje.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, po Poslovniku.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Po članu 225. i 226. Dame i gospodo narodni poslanici, evo da vam iznesem podatak za Privrednu banku Pančevo.
To je državna banka, pa u skladu sa zakonom njen Upravni odbor imenuje Vlada, a njega od 1. oktobra 2006. godine čine: Nenad Urošević iz Ministarstva finansija, 120 hiljada ili 1.500 evra; Nadica Mihajlović, savetnik za kontrolu kvaliteta i praćenja procesa kontrole u sektoru za centralnu harmonizaciju interne kontrole, 1.000 evra; Marija Pantić, asistent na Ekonomskom fakultetu, 1.000 evra; Marija Mitić, specijalni savetnik za finansijsko izveštavanje banaka, 100 hiljada dinara ili 1.200 evra; Vesna Đurić, koordinator u Beogradskoj banci, 1.000 evra, Munić Snežana, došla na predlog Agencije za osiguranje depozita, čiji su članovi DSS i SPS, predsednik Upravnog odbora 550 hiljada dinara mesečno, Svetlana Kavaja, 350 hiljada ili 4.300 evra, Nenad Pajčić, član Izvršnog odbora, vlasnik, kao član Konzorcijuma firmi kojima banka daje kredite i garancije, 250 hiljada ili 320 hiljada. Znači, banka mesečno izdvaja 20 hiljada evra neto za zarade i još 12 hiljada za poreze i doprinose.
Ovde, dame i gospodo, imam ček od penzije, neću da čitam ime i prezime, jer kada pročitam ovo, ovo je ponižavajuće. Iznos je 4.694,14 dinara mesečno. Vi uporedite kakva se neviđena pljačka vrši u našoj državi, i to od strane vladajućih stranaka, koje svoje kadrove šalju u ovakve upravne odbore samo da bi uzimali pare, a pogledajte do kojih granica su doveli građane Srbije.
Uporedite u budžetu koliko je izdvojeno za građane Kosova i Metohije, koliko su izdvojili za svakog našeg mučenika na Kosovu i Metohiji mesečno. Ne, nego su mu uzeli i ono što su ranije davali, jer navodno nemaju podatke, nisu sigurni da li izvršava svoje radne obaveze, da li živi, da li je prijavljen na Kosovu ili nije. Kakva je razlika između života na Kosovu ili ovde u nekom kolektivnom centru? Njima ste uzeli pare, ali zato nemilice vašim članovima, vašim simpatizerima dajete na ovakav način i to mora da prestane.
Ovakva pljačka Srbije više ne sme da se dozvoli. Upućujem poziv građanima Srbije na sledećim predsedničkim izborima, ako hoćete da se ovo zaustavi, glasajte za Tomislava Nikolića.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Narodni poslanik Radojko Obradović.

Radojko Obradović

Imam pitanje po članu Poslovnika 225. odnosno 226. Svake godine, saglasno Zakonu o budžetskom sistemu, po budžetskom kalendaru budžet se donosi zaključno sa 15. decembrom. Sastavni deo budžeta su sredstva koja se opredeljuju opštinama i gradovima za sve funkcije koje obavljaju opštine i gradovi, a koje im u stvari poverava Republika saglasno različitim zakonima.
U ovoj sali svi oni koji prate dešavanja u Skupštini znaju da taj zakon, nekada se zvao Zakon o učešću opština i gradova u porezu na promet i zarade, sada se taj zakon do ove godine zvao Zakon o transfernim sredstvima opštinama i gradovima. Taj zakon je u ovoj sali izazivao mnogo više pažnje nego neki drugi zakoni, iz prostog razloga što se tim zakonom finansiraju svi oni dnevni poslovi svim našim opštinama i gradovima.
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i zakonom o budžetskom sistemu otvorena je mogućnost da se u okviru memoranduma o ekonomskoj politici pojavi i raspodela tih sredstava opštinama i gradovima. Međutim, memorandum nije zakon, memorandum usvaja Vlada i poslanici u Skupštini ne mogu da utiču na sadržinu tog memoranduma i ne mogu da utiču na visinu tih sredstava.
Moje pitanje je kada će se Zakon o učešću opština i gradova u tim sredstvima koja se dodeljuju budžetom opštinama i gradovima naći u skupštinskoj sali, kada će poslanici o njemu moći da raspravljaju, jer je taj zakon osnov za donošenje svih budžeta našim opštinama i gradovima?
Dobio sam na Odboru za finansije od državnog sekretara informaciju da nema potrebe da se taj zakon donosi pošto se to nalazi u memorandumu.
Međutim, memorandum nema snagu zakona, ta sredstva ne mogu da se rasporede samo memorandumom i pitanje je da li ta sredstva mogu da se rasporede bez zakona. Moje pitanje je kada će taj zakon doći u skupštinsku proceduru?
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik prof. dr Zoran Mašić, a neka se pripremi narodni poslanik Petar Petrović.

Zoran Mašić

Gospodine potpredsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti samo o razdelu 14, znači projekciji budžeta za Ministarstvo poljoprivrede, jer kao predstavnik SRS, a po osnovu upravo opredeljenja stranke da poljoprivreda prestavlja jednu od najznačajnijih privrednih grana u našoj državi i da država, između ostalog, i kroz donošenje budžeta treba da i te kako vodi računa o sredstvima koja treba uložiti u poljoprivredu. Smatramo da i ova i sve prethodne vlade su trebale mnogo veća sredstva izdvojiti u budžetu za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
Znamo da u toku izborne kampanje prošle godine takođe neke stranke su zdušno se zalagale i svojim biračima obećavale da će značajno uvećati Agrarni budžet. Pre svega tu mislim na DS, koja je kroz kampanju najavljivala Agrarni budžet u visini od 400 miliona evra. Međutim, znamo da ni u budžetu za 2007. godinu, a nažalost ni u ovom budžetu za 2008. godinu nije ni blizu ta cifra koja je obećavana.
Moram sa žaljenjem da konstatujem da trenutno nema ministra finansija da čuje ovu raspravu, a da čujem i njegovo mišljenje, ali mogu ovde pred vama narodnim poslanicima i pred građanima reći da je ministar poljoprivrede na Odboru za poljoprivredu, kada smo raspravljali o Agrarnom budžetu, gde opet takođe nažalost nije bio ministar finansija, bio je samo državni sekretar, ministar poljoprivrede je javno i jasno, pred svim članovima Odbora, rekao da je sam lično nezadovoljan visinom budžeta za poljoprivredu i da žali da upravo nije imao razumevanja u Vladi i kod pre svega svojih stranačkih kolega, znajući da je ministar finansija upravo iz DS.
Ono što želim sada reći, svakako nemam nameru da posvađam koaliciju, ali moram reći da prethodna vlada i prethodni ministar, pre svega mislim na gospođu Ivanu Dulić, iako smo mi iz SRS imali velikih kritika na njen rad i odnos prema poljoprivredi, ali je svake godine znači na njen predlog ova skupština usvajala mnogo veći budžet, odnosno bio je veći rast budžeta, ne mogu reći u nominalnom iznosu veći, ali je bio iz godine u godinu veći rast budžeta.
Mi ove godine imamo ukupan porast budžeta u odnosu 2007-2008. za cirka jednu milijardu i 100 miliona.
Posebno je simptomatično da u prvoj verziji budžeta, koji se pojavio ovde u Skupštini, koji je podeljen predsednicima odbora, Agrarni budžet je bio veći za 80 miliona.
Verzija budžeta koja je zvanično ušla u skupštinsku proceduru, govorim za Agrarni budžet, tu je manji za 80 miliona.
U tim poslednjim stranačkim raspravama i preganjanjima unutar Vlade neko se ovajdio na budžetu za poljoprivrednike, umanjen je taj budžet za nekih 80 miliona. Prema mojim saznanjima, ta sredstva su prebačena za javna skijališta.
Šta je državno opredeljenje, gledajući kroz strategiju razvoja poljoprivrede koja je u toku izrade, gde je Ministarstvo poljoprivrede opredelilo da u 2008. godini Agrarni budžet bude 6% ukupnog budžeta, a u 2010. godini da taj budžet treba da iznosi 10% budžeta.
Kao što znamo, ministar poljoprivrede je iz DS, ministar finansija takođe, čemu onda strategija koja se pravi, pogotovo ako se preferira da se strategija usvoji u Skupštini, kada jedan ministar i jedno ministarstvo iz iste stranke zagovaraju jedan procenat izdvajanja za jednu značajnu društvenu oblast, a drugi ministar to ne uvaži i ostaje na svom.
Da ponovim, za ovu godinu, prema strategiji razvoja poljoprivrede, za poljoprivredu je planirano 6% budžeta, što bi značilo 36 milijardi dinara.
Šta je ova poljoprivreda, ovakva kakva je, u ovoj godini ostvarila za državu? Može se reći da je poljoprivreda među malim privrednim granama koja je ostvarila devizni suficit. Znači, spoljnotrgovinski suficit u poljoprivredi je, prema informacijama iz Ministarstva, između 600 i 700 miliona dolara. Znamo da je ogroman spoljnotrgovinski deficit, međutim, poljoprivreda je ostvarila suficit, što bi trebalo da znači za ovu vladu i za ovu državu da je to resurs u koji vredi ulagati, jer on u međunarodnoj razmeni donosi korist ovoj državi, tj. ostvaruje dobitak.
Učešće poljoprivrede u bruto nacionalnom dohotku je između 21 i 25%. Svakako u industrijski i poljoprivredno razvijenim državama, učešće poljoprivrede u bruto nacionalnom dohotku je manji, uglavnom se kreće do 5%. Međutim, ovoliko učešće u bruto nacionalnom dohotku u Republici Srbiji poljoprivrede upravo govori o njenoj razvijenosti i da je to resurs koji uvećava taj bruto nacionalni dohodak, i da je i to razlog da treba država da u većem obimu investira u oblast poljoprivrede.
Treći razlog, zbog čega je ove godine trebalo da bude veći Agrarni budžet, jesu štete u poljoprivredi koje su nastale kao posledica suše. Između ostalog, u obrazlaganju budžeta od strane ministra i potpredsednika Vlade rečeno je da je ovakav budžet i budžetska projekcija su uslovljene posledicama i štetama od suše u oblasti poljoprivrede.
Prema podacima koji su usvojeni na Vladi Republike Srbije, ukupne štete u poljoprivredi od suše je na nivou 45 milijardi 870 miliona.
Najveće su u proizvodnji kukuruza, gde su 42 milijarde 374 miliona, u proizvodnji soje 571 milion, u proizvodnji suncokreta 613 miliona, u proizvodnji duvana oko 200 miliona i u proizvodnji šećerne repe oko dve milijarde i 136 miliona.
Kod šećerne repe najverovatnije će biti još veća šteta jer i dan-danas imamo određene, i to značajne površine, procene su da se kreće do 10.000 hektara nepovađene repe. Veliki je znak pitanja da li će se uopšte, zbog ovakvih vremenskih i klimatskih prilika, moći ta repa povaditi.
Sve u svemu, izuzetno su velike štete u agraru Republike Srbije, a da se u isto vreme kroz budžet ne obezbeđuju sredstva da se izvrši određena naknada poljoprivrednim proizvođačima po osnovu elementarnih nepogoda izazvanih sušom, a sa druge strane i datih određenih obećanja poljoprivrednim proizvođačima, jer smo imali određene proteste poljoprivrednih proizvođača, upravo sa zahtevom naknade ili nadoknade štete od posledica suše.
Šta nam Vlada nudi kroz ovaj agrarni budžet tokom ove godine? Ukupan iznos budžeta za Ministarstvo poljoprivrede, popularno ga zovemo Agrarni budžet, jeste 27.163.978.000 dinara. Budžet za 2007. godinu Ministarstva poljoprivrede je bio 26.095.751.714 dinara.
Ovde moram reći da budžet Ministarstva poljoprivrede koji je predložila tzv. tehnička vlada, pre izbora koje smo imali ove godine u januaru, budžet koji je predložila tehnička vlada u oktobru Narodnoj skupštini, po tom predlogu taj agrarni budžet za 2007. godinu je bio 27 milijardi i 900 miliona. On je bio veći nego što se predlaže sada za 2008. godinu, što takođe govori o neodgovornom odnosu ove vlade prema agraru. S druge strane, ne može se nikako reći da je to razvojni budžet, bez obzira što je, kod spominjanja ukupnih subvencija koje se daju iz budžeta, poljoprivreda tu u najvećem iznosu.
Da vidimo kako stoje stvari oko subvencija u ovoj i prošloj godini. Ukupan iznos subvencija u 2007. godini bio je na nivou 18 milijardi i 485 miliona, ove godine je planiran na nivou od 19 milijardi i 356 miliona, znači povećanje je za svega 0,9 milijardi dinara. To svakako ni iz daleka nije dovoljno za finansiranje onoga što bi trebalo da se finansira tokom 2008. godine.
Šta se, u suštini, subvencionira? Zamisao je da se subvencionira 100 evra po hektaru, zatim subvencionira ili regresira korišćenje mineralnih đubriva, nafte, korišćenje deklarisanog semena, unapređenje stočarstva i mera u stočarstvu.
Nažalost, imamo katastrofalnu situaciju trenutno u stočarskoj proizvodnji u našoj državi i to može dovesti do nesagledivih posledica u nekom narednom periodu, jer imamo apsurd kakav se samo može javiti u ovakvoj državi, sa ovakvim ekonomskim sistemom.
Da u situaciji kada su inputi izuzetno visoki, pre svega cena kukuruza i cena stočne hrane, imamo pad žive stoke, da imamo na nekim područjima, pre svega u Mačvi i Sremu, trenutno blizu 50.000 tovljenika, utovljenih svinja, koje su hranjene kukuruzom koji košta 20 dinara, a da je cena trenutno tržišna, po kojoj se otkupljuju te svinje, između 60 i 80 dinara, što apsolutno vodi u gubitak svakog onog ko gaji ili hrani svinje.
Zato imamo masovno klanje i bukvalno pomor, kako tovljenih svinja, tako, nažalost, priplodnog materijala. To može dovesti u 2008. godini do ozbiljnih problema upravo u svinjogojskoj proizvodnji. Nije mnogo bolja situacija ni u govedarskoj proizvodnji, gde su takođe visoki inputi, a gde je cena žive mere utovljenih goveda takođe niska, u skladu sa cenom koštanja hrane.
Umesto da država interveniše i da kroz ili Direkciju za robne rezerve, gde je prošle godine odvojeno oko milijardu dinara za otkup poljoprivrednih proizvoda i gde ta sredstva još nisu realizovana, otkupi deo te tovne junadi, plati i izveze to juneće meso u Evropu, jer imamo odobrenje izvoza u EU goveđeg mesa, doći ćemo u situaciju da 2008. godine nećemo imati tovne junadi da ni ono što nam se daje kao mogućnost da izvezemo, da izvezemo, jer će doći do pokolja junadi.
To ovu državu ne brine previše i ne čine se napori. Ne mogu reći da određene moje kolege u Ministarstvu poljoprivrede nisu zabrinuti zbog toga, ali nema ukupne društvene podrške, pre svega podrške cele Vlade da se taj problem reši.
Ukupan budžet Ministarstva poljoprivrede je povećan za milijardu i sto miliona dinara, međutim, određene uprave unutar tog ministarstva su sa umanjenim budžetskim sredstvima, tako da, recimo, Uprava za veterinu ima u startu manji budžet za sto miliona nego što ga je imala 2007. godine. Subvencije u tom ministarstvu su manje za gotovo 500 miliona dinara, a od subvencija se plaća sprovođenje programa zdravstvene zaštite životinja, specijalističke veterinarske ustanove koje rade na suzbijanju stočnih zaraza i javna veterinarska služba, što može dovesti u tešku situaciju stočarsku proizvodnju.
Dalje, budžet Uprave za zaštitu bilja je manji za 18 miliona, budžet Direkcije za vodu je manji za 26 miliona. Evo, imamo jesen ovakvu kakva je, može biti i proleće, eto ponovo podzemnih voda, eto ponovo poplava. Mi u budžetu za 2008. godinu za rešavanje problema otvorenih i podzemnih voda nismo obezbedili dovoljno sredstava.
Zato je u ukupnom budžetu poljoprivrede Upravi za poljoprivredno zemljište uvećan budžet za 200 miliona.
Ta uprava je formirana prošle godine i ima funkciju da, pre svega, radi oko izdavanja u zakup poljoprivrednog zemljišta.
A znamo dobro kakvih je sve problema bilo u izdavanju poljoprivrednog zemljišta i kako je efikasno radila ta uprava, a ona je u toj nekoj ukupnoj raspodeli dobila neka veća sredstva unutar Ministarstva poljoprivrede.
Sve u svemu, gospodo, ovaj budžet koji je dat za poljoprivredu apsolutno neće unaprediti poljoprivredu. On može samo dovesti do velikih problema, do toga da će ova država možda sledeće godine morati da uvozi pšenicu. Nemojmo zaboraviti, zbog vremenskih uslova koji su bili jesenas, najmanja površina pod pšenicom je posejana od rata naovamo. Procene su da je negde oko 400 do 420 hiljada hektara.
Ako budu loši klimatski uslovi i podbaci rod, onda će ispasti da moramo uvoziti i hlebno žito. Odakle ćemo te pare obezbediti i kako ćemo, u krajnjem, unaprediti poljoprivrednu proizvodnju, jer ona, kakva je takva je, ali državi obezbeđuje spoljnotrgovinski suficit, znači obezbeđuje da više izvozimo nego uvozimo.
Zato apelujem na ministra, na Vladu, da amandmane koje smo predložili ispred SRS sa pažnjom razmotre i usvoje, a amandmani su sa ciljem da se uveća Agrarni budžet. Hvala vam na pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Po Poslovniku, za reč se javila narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, upravo sam dobila pismo od predsednika Narodne skupštine Olivera Dulića.
U pismu se kaže: "Beograd, 12. decembar 2007. godine. Potpredsednicima Narodne skupštine. Poštovani, ovim putem želim da vas obavestim da ću danas, 12. decembra 2007. godine, raspisati izbore za predsednika Republike za 20. januar 2008. godine. Molim vas da o ovome obavestite sve narodne poslanike. Želim da vam izrazim zahvalnost na korektnom i konstruktivnom radu oko donošenja svih zakona koji su, u skladu sa Ustavnim zakonom, bili neophodni za raspisivanje izbora. S poštovanjem, dr Oliver Dulić, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije".
Oliver Dulić se, dame i gospodo narodni poslanici, u ovom trenutku nalazi u Domu Narodne skupštine na Trgu Nikole Pašića. Ovim je pokazao da želi da ponizi sve narodne poslanike, i mene, kao jednog od potpredsednika, jer me ovim pismom, koje mi stiže u 20 minuta pre nego što će on, uz zakazani termin i kamere koje ga tamo čekaju, raspisati izbore za 20. januar 2008. godine, obavezuje da o tome obavestim sve narodne poslanike.
Da li je to normalno? Zašto drugi narodni poslanici, svi vi koji sedite u ovoj sali, nemate ispred sebe ovo pismo, nego nekakav ekskluzivitet imamo mi koji smo potpredsednici Narodne skupštine?
Kakav je to manir? Već sada i u startu predsednik Narodne skupštine pokazuje kakve su i njegove i namere DS.
Zbog toga što nas na ovakav način ponižava, zbog toga što se na ovakav način poigrava funkcijom i predsednika Narodne skupštine, pre svega onoga čija je uloga bila sve ovo vreme da navrat-nanos promoviše odlazećeg predsednika Borisa Tadića za kandidata u novoj izbornoj trci, želim da vam kažem - kako se dopisuje sa nama i kako radi, tako će mu proći Boris Tadić na predsedničkim izborima.
Kao predsednik šumadijskog okružnog odbora SRS, stranke koja će odlučiti na sednici Centralne otadžbinske uprave, koja će se održati već za dva dana, da li će izaći na predsedničke izbore, kada sam dobila ovo pismo, zakazala sam za sutra, za 17,00 sati, u Kragujevcu sednicu šumadijskog okružnog odbora i gradskog odbora SRS, uverena u to da će moji Kragujevčani, moji sugrađani, kao i cela Šumadija, podržati za predsedničkog kandidata gospodina Tomislava Nikolića, koji će biti predsednik Srbije, na radost svih građana, ne samo srpskih radikala, ne samo Srba, nego i pripadnika nacionalnih manjina i svih onih kojima su Srbija, i otadžbina Srbija, i budućnost Srbije i njihova deca u Srcu.
Oliveru Duliću neka ovo služi na čast, a već sada želim, danas, 12. decembra, da čestitam gospodinu Tomislavu Nikoliću na pobedi koju će dobiti u prvom izbornom krugu.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Po Poslovniku, za reč se javio narodni poslanik Munir Poturak, pa potom narodni poslanik Vladan Batić.