Zahvaljujem narodnom poslaniku Vesni Nikolić-Vukajlović.
Poslovnik reklamira narodni poslanik Zoran Despotović, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Gajić.
Izvolite, gospodine Despotoviću.

Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre desetak dana sam razgovarao sa radnicima Tekstilnog kombinata "Ljubiša Miodragović" iz Prijepolja, gde je nekada zapošljavano 3.500 radnika, koji je bio jedan od glavnih zamajaca prijepoljske privrede Zlatiborskog okruga 70-ih, 80-ih i 90-ih godina, a danas, kada su nam usta i uši puni demokratije, posle petooktobarskog puča, isti taj kombinat zapošljava 500 radnika, nažalost, a institucija koja se zove Zavod za tržište rada ili Zavod za zapošljavanje je samo uvećao taj broj. Danas ima 8000 nezaposlenih.
Ovaj kombinat je tokom 2007. godine privatizovan, a uslovi i cena privatizacije radnicima ni danas nisu poznati. Uslovi rada u tom preduzeću su katastrofalni, a egzistencija tih 500 radnika je jako ugrožena. Plate su 7.000 dinara. Međutim, od momenta privatizacije do današnjeg dana, znači negde na početku 2007. godine, oni su primili samo tri plate. Poslodavac je maltene nepoznat, a ljudi koji trenutno rukovode u tom kombinatu, prema rečima radnika sa kojima sam pre desetak dana razgovarao, samo su maska onih koji se najverovatnije nalaze negde u Beogradu.
Invalidi koji rade u zaštitnoj radionici "Inteks" u sklopu kombinata dobijaju 50% ličnog dohotka, ali poslodavac taj novac koristi i u druge svrhe, dok radnike invalide potkrada za novac koji im pripada. Iako rade puno radno vreme, topli obrok i regres im je uskraćen. Troškovi prevoza padaju na teret, naravno, radnika. Kao što sam pomenuo, uslovi rada su katastrofalni, nemaju grejanje, nemaju vodu, higijena je nikakva.
Sa ovim i ovakvim uslovima rada upoznate su inspekcijske službe i Prijepolja i Užica, ali na vapaj ovih radnika niko, ama baš niko nije reagovao, pa tražim od resornog ministarstva i Agencije za privatizaciju da kažu šta su uradili i šta će uraditi da sačuvaju prava radnika kombinata "Ljubiša Miodragović". Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Gajić, a neka se pripremi narodni poslanik Munir Poturak. Izvol'te.

Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedavajući, želim da kažem da će stranka G17 plus predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i o podeli besplatnih akcija, o kojima vodimo objedinjenu raspravu ovih nekoliko dana, podržati u završnom obliku, koji bude bio formiran posle predloženih amandmana.
Jako je dobra stvar što je ovde prisutan veliki broj amandmana, i opozicionih i pozicionih stranaka, što govori o ozbiljnosti posla kojem smo svi prišli i prihvatili ga se. Smatram da je vrlo bitno što je Vlada dala tri ministra koji će predstavljati ove zakone. To govori o jedinstvu Vlade, bar vezano za ova dva zakona. Takođe smatram da je dobro i to da amandmani opozicije uđu u definitivan oblik ovog zakona, čime ćemo pokazati da je ovo jedna vrsta nacionalnog posla.
Izbora će biti, republičkih i drugih, i za to vreme život mora da teče. Ovo su primeri životnih zakona, koji će se primeniti u praksi i od kojih će, ukoliko zakoni budu dobri, građani imati koristi. Ukoliko bude bilo problema, osetiće to na svojoj koži svi građani Republike Srbije. Za to smo podjednako odgovorni.
Jako je važno, kažem, da u ovoj situaciji imamo zainteresovanost opozicionih stranaka. Smatramo da su amandmani urađeni sa željom da se postojeći predlog zakona poboljša i da će to doneti dobre rezultate.
Nekoliko puta je ovde i u toku današnjeg dana bilo sugerisano da postoji sumnja da li će ovaj zakon biti neprimenjiv. Ne verujem u to. Znači, smatram da ćemo, možda prvi put u svojoj istoriji, imati sve građane Srbije koji će u jednom dužem vremenskom periodu razmišljati šta će raditi u budućnosti. Nažalost, kako je naša istorija pokazivala, narod je bio zainteresovan i pričao je uvek o temama koje su bile loše, a to su ratni uslovi, nepogode itd. Sada imamo šansu da sednemo i razmislimo nekoliko meseci šta ćemo činiti sa sredstvima koja smo dobili od države.
Znači, ovo su sredstva koja smo zajedno svi mi i naši preci sticali, tako da smatram da je oponirano malopre, a vezano za to kolika je vrednost akcija koju treba da dobije po osnovu radnog staža, a ne po godinama života, mislim da to ne stoji, jer je ovo imovina koja je sticana i od pre Drugog svetskog rata, gde su generacije učestvovale.
Samo bih podsetio da su sve stvari koje su predložene u ova dva zakona, pre svega u Zakonu o privatizaciji, na neki način prepravka onih akata iz dva zakona, iz 1997. i 2001. godine, koja nisu dala životna rešenja, tj. pokazalo se u praksi da imaju određene nedostatke.
Ne bih da vas podsećam na to kako je izgledala privatizacija naše telekomunikacione kompanije 1997. godine, koji su građani imali koristi od toga, kako je išla isplata zaostalih penzija, vezano za sredstva koja su dobijena privatizacijom, pa preko računa za struju, znate kako je išlo. Da li se neko seća te privatizacije? Znači, bilo je problema, ali očigledno, mislim, nije bilo zle namere u tome, i pokazalo se da neke stvari nisu u redu. Takođe je 2001. godine, i to je zakon koji se ovim delom i menja, bilo nepravilnosti.
Znači, neće moći ovog puta da učestvuju lica koja su povezana sa kriminalom, što je vrlo bitna stvar. Takođe, neće moći da učestvuju lica koja nemaju osnovni kapital. Znači, mora se videti odakle ide kapital kojim se kupuju preduzeća, tako da ćemo na taj način dobiti stabilnije tržište, a sami radnici koji rade u tim firmama će biti zaštićeni.
Takođe, ono što je vezano za procenat privatizacije, da li je procenat od 25 dobar ili procenat od 51, smatram da će Vlada i nadležne državne službe, ali i ekspertski timovi ekonomista, utvrditi najbolji model. Lično smatram da je procenat većinskog kapitala od 51% koji bi trebalo da se proda mnogo sigurniji, jer u tom kontekstu imamo mogućnost da ćemo za takvu podelu akcija od 51% dobiti potencijalne kupce koji će biti visokog ranga i dobićemo jaču cenu.
Jeste da će država zadržati manji procenat akcija, ali to je vezano i za taj poseban deo koji se zove ''zlatna akcija'', kojim država može da ima kontrolišući paket, vezano za sistemske promene statusa firme, što je jako bitno.
Ali, kažem, to je ipak na ekspertskim timovima ekonomista različitih stranaka, koji će doneti zajedničko rešenje i takvo rešenje usaglasiti sa reprezentativnim sindikatima.
Takođe je već pomenuto da je učešće sindikata jako dobro. To je dobrodošla stvar, da imamo nacionalni konsenzus oko ovih bitnih pitanja. Smatram da ćemo iz svega ovoga izaći na jedan dobar i kvalitetan način i da će ceo proces privatizacije biti okončan u roku, kako je zakonom i predviđeno.
Postavilo se pitanje vezano za nemogućnost raspolaganja akcijama šest meseci od početka rada berze. To je jako korektno, jer naši ljudi nemaju iskustva u upravljanju berzanskim poslovima, nemaju mogućnost upliva u rad i poznavanje rada same berze, tako da je taj period od šest meseci dobar da građani na neki način nauče kako funkcioniše berza, jer je to princip koji će nam u idućim godinama, u toku približavanja Evropskoj uniji, a pogotovo po ulasku u EU, biti jako potreban.
Takođe smatramo, bar ja lično smatram, da će u ovom trenutku izglasavanje ovog zakona dati jedan novi stimulans razvoju Srbije, jer će i berzanski sistem na specifičan način da oživi i da se ojača.
Zbog čega građani od 18 godina dobijaju pravo i posle toga bi bilo potrebno da imaju uvid u birački spisak, tj. da se registruju? Budimo realni i pragmatični, svima nama je potrebno da se birački spiskovi na neki način srede. To će predstavljati dodatni sistem uređenja biračkih spiskova u zemlji, što je interes svih nas zajedno.
Takođe mislim da će 3.850.000 ljudi, koliko je navedeno da, otprilike, učestvuje u podeli besplatnih akcija, dobiti to svoje pravo, a oko 150.000 građana koji rade ili su radili u firmama koje se privatizuju. Dobio sam podatak da u registru postoji oko 1.070.000 ljudi koji poseduju akcije, koji su dobili to pravo, tako da će veći deo Srbije, gotovo svi punoletni građani, biti uključeni u ovaj proces.
Moram da pomenem, ovde je već pet-šest puta danas navedeno koliko će da košta transakcija. Građane neće koštati ništa.
Znači, oslobođeni su poreza na prenos apsolutnih prava, poreza na kapitalnu dobit, naknade u centralnom registru, naknade berze, troškova provizije brokera itd. Sva plaćanja koja će biti izvršena uradiće država u ime građana koji dobiju te akcije i to će biti potpuno besplatno.
Imam jedan disonantan ton vezan za predlog potpredsednika Vlade, a to je mesto gde će građani ostvarivati svoja prava.
Gledajući po unutrašnjosti Srbije kako stvari stoje, gužve koje su u Pošti Srbije, plašimo se da će taj posao biti dodatno otežan i da će stvarati probleme prilikom upisa građana za besplatne akcije. Mislimo da je bolja varijanta nešto drugo, ali opet kažem, to je stvar Vlade i onaj ko to predloži biće zadužen da to sprovede kako treba, da ne bi bilo većih problema u samoj realizaciji projekta. Sigurno se neće ići na to da građani plaćaju bilo šta od svojih besplatnih akcija koje dobiju.
Još jednu stvar da kažem, nadam se da će se od sredstava koja budu dobijena prodajom manjinskog ili većinskog paketa dobiti za unapređenje procesa proizvodnje u javnim preduzećima i za dodatni razvoj, ali deo sredstava će sigurno biti uložen i u ekološke projekte, a pogotovo kod NIS, jer znamo i sami da dugo godina nismo imali mogućnosti da ulažemo u ekologiju koja je preko potrebna da bi te firme radile kvalitetno.
Postavilo se pitanje, ovim ću završiti, da li će ovaj projekat uspeti. Nadam se da, ako nađemo konsenzus među svim građanima Srbije, među nama u ovoj prostoriji, možemo to da uradimo. Ima jedan momenat koji je dodatno bitan. Znajući ko učestvuje od ministara iz Vlade Republike Srbije, mislim da će rezultati biti dobri, a pogotovo što znam da je i Mlađan Dinkić uključen u sve ovo. Njega možete voleti ili ne, ali budite sigurni, ono što započne, on će završiti. Hvala.

Zahvaljujem. Poslovnik reklamira narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik Munir Poturak.

Gospodine Mrkonjiću, hvala što ste mi dali reč pre roka. Pošto su ovi izbori raspisani pre roka, vi ćete biti izabrani za predsednika Republike Srbije pre roka.

Nemojte koristiti govornicu u reklamne svrhe, molim vas.

Javno kažem, prvi sam vam čestitao. Dobro. Idemo dalje.

Borim se da ne budem kandidat.

Ne, ta stvar je rešena. Hoću samo da polemišem sa jednim stavom uvaženog kolege.
Privatizacija Telekoma, kao i svaka druga privatizacija, može biti predmet kritike i to nije sporno. Želim da kažem da je, na osnovu Zakona o privatizaciji donetog 2001. godine, najveći deo sredstava dobijenih iz procesa privatizacije iz supstance otišao u potrošnju. Svaki budžet od 2001, odnosno 2002. godine, kao budžetski izvor ima privatizacioni prihod. Tako da kritika te vrste ne stoji.
Osim toga, postignuta cena za Telekom, podsećam vas, poštovane kolege i uvažene koleginice, bila je takva da je jako teško s tim polemisati na taj način.
Znate, kada se jedan od manjinskih vlasnika kasnije povukao iz celog sistema kao naknadu za ustupanje svoje pozicije dobio je mnogo manje para nego što je uložio, pa ne može biti reči ni na koji način o pogrešno sprovedenoj privatizaciji.
Ako neko misli da je deo tih para završio, kako se to kaže, da se kupi socijalni mir, to je tačno. Deo tih para jeste završio da se pomogne građanima da bolje žive, ali ogroman deo tih sredstava, 60%, plasiran je u formi kredita koji su morali biti vraćeni, pre svega u privredne subjekte.
Osim toga, taj ugovor je podrazumevao veoma dobru poziciju za holding JP PTT Srbija, koji je na osnovu tog ugovora imao izvanrednu poziciju. Podsećam vas da je gotovo svako tehničko sredstvo kojim je Pošta raspolagala bilo praktično unajmljeno za potrebe Telekoma i da je visina te najamnine, po tom ugovoru, bila tolika da se za dve godine najamnine jednog automobila mogao kupiti automobil.
Veoma se vodilo računa o svim tim pitanjima. Znam da je ova tema bila politički isplativa, ali prošlo je dosta vremena od tada. Ako je ta privatizacija bila pogrešna i ako je ona bila kao što vi kažete, kako je onda moguće da je potpredsednik Vlade juče u uvodnom izlaganju rekao da je Telekom danas stao na noge, da se može sada regionalno širiti i da ima takve ambicije ubuduće? Dakle, nije moguće da nešto upropašteno preko noći postane tako veliko i moćno.
Nećemo se mi, naravno, složiti oko ovih pitanja, to i ne očekujem, samo hoću da kažem da je privatizacija Telekoma, pošto je prošlo mnogo godina od tada, bio odličan državni potez, da je država Srbija zadržala većinski paket u ovom sistemu, da je obezbedila sve što je neophodno da ova strateška firma danas veoma doprinosi ekonomiji Srbije i ja očekujem to i ubuduće.
Podsećam vas još jednom da je iz privatizacije svih subjekata koji su privatizovani 2001. godine najveći deo sredstava, preko 70%, direktno završio u budžetu i otišao direktno u potrošnju. Ta vrsta kritike ne stoji i mislim da je prošlo dovoljno vremena da ne uzimamo više privatizaciju Telekoma kao loš primer. Naprotiv, mogli bismo govoriti o nekim drugim primerima, ali nisam imao nameru da izazovem nikakvu posebnu tenziju.
Prosto, suprotstavljam svoje mišljenje vašem mišljenju i to ću činiti i ubuduće, zato što privatizacija Telekoma jeste sprovedena na način koji je obezbedio da se ta firma pozicionira na način koji je obezbedio da danas bude ono što jeste i da mi pokažemo da jesmo spremni da privatizaciju velikih sistema sprovedemo tako da država ima kontrolni paket.
Želim da i ova vlast, kada bude privatizovala strateška preduzeća, to učini na isti način i da u svakom od ovih sistema, EPS-u, NIS-u i ostalima, država ima kontrolni paket. Inače, u protivnom, po našem mišljenju, naći ćemo se svi u velikom problemu. Hvala lepo.