Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine Duliću, javila sam se za reč zato što smo, evo, dočekali kraj našeg radnog dana, a da od ministra Đelića nismo dobili odgovore na pitanja koje je on bio obavezan, po Poslovniku, da nam da.
Po članu 198. poslanici imaju pravo da ministru postave pitanje, a po članu 200. on je obavezan da na to pitanje odgovori odmah ukoliko se radi o nekim pitanjima na koja on može da da odgovor (ovo su bila pitanja koja se tiču njegovog života, njegovog posla kojim se on bavi pored ovog kojim se bavi u Vladi, tako da pretpostavljamo da je to nešto u šta on ima uvid i na šta je mogao odmah da da odgovor) ili u roku od osam dana ukoliko se radi o nečemu o čemu ne može odmah da da odgovor.
Gospodin Đelić nije odgovorio na pitanje čitavog dana. Kraj dana je dočekao tako što je održao drugi vatreni politički govor danas. Ono što je mene posebno revoltiralo i nateralo da siđem iz kluba (tamo sam nešto radila) i reagujem je to što je on odavde otvoreno promovisao svog kandidata, pozivao da se za njega glasa. Mislim, i tu se moram složiti sa potpredsednicom Jovanović, da je to zloupotreba ove govornice. To nije nešto što on može i treba da radi na ovom mestu.
Gospodinu Đeliću je bio potreban čitav dan da smisli odgovor na pitanje gospodina Batića i da ga uputi na nadležne institucije. To je mogao da kaže jutros, kada je gospodin Batić o tome govorio. Nažalost, on je sedeo ovde, mi smo ga opominjali da bi trebalo da odgovori, on je gledao nešto, pisao je poruke, gledao u zemlju i time ostavio utisak čoveka koji je vrlo nesiguran u sebe.
Uputio nas je na institucije i mi smo se, naravno, institucijama obratili. Nažalost, sve ono čemu smo svedoci, zbog čega smo počeli da se bavimo politikom i osnovali svoju političku stranku, jeste taj naš utisak da mi zaista ne možemo da imamo poverenja u institucije u ovoj državi, jer mislimo da iza tih institucija stoje isti ljudi koji stoje i iza gospodina Đelića.
Mislim da je sramno to što je gospodin Đelić izašao, što nije sačekao da čuje nas, još je sramnije što nije dao odgovor na pitanje, najsramnije od svega je što je na tako smešan način promovisao svog kandidata, a mislim da je gospodin Dulić, kao neko ko vodi sednicu, trebalo na to da reaguje.
Gospodin Đelić, kada je u parlamentu, ima obavezu da poštuje Poslovnik koji poštujemo i svi mi poslanici ovde i, kada ga nešto pitamo, da nam na to pitanje odgovori, pa makar da je to bilo lično pitanje, da izađe i kaže - to je lično pitanje, a ne da ćuti i čeka kraj dana i onda, kada niko nije tu, da daje neke nemušte odgovore. Hvala najlepše.

Zahvaljujem narodnoj poslanici Mileni Stanković. Reč ima narodni poslanik Vladan Batić.
Izvolite, gospodine Batiću.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, da nije bilo onakve reakcije potpredsednika Vlade gospodina Đelića, ja se ne bih ni javljao.
Kao narodni poslanik DHSS, postavio sam pitanje potpredsedniku Vlade upravo vezano za temu dnevnog reda, a to su izmene i dopune Zakona o privatizaciji, o načinima kako se u Srbiji sprovode privatizacije, o neophodnosti uvida, o poštenim i pravičnim privatizacijama, o transparentnosti, jer je gospodin Đelić neprestano pominjao evropske standarde itd.
Postavio sam gospodinu Đeliću pitanje nemajući ništa lično protiv njega i neću se obraćati pravosudnim organima. Nisam rekao da je gospodin Đelić učinio bilo kakvo krivično delo. Ali, on je obavezan po članu 200. da odgovori na pitanja koja mu postave narodni poslanici.
Evo šta sam ga pitao i koja je to veza. Meni čak ni ne smeta što je zloupotrebio funkciju potpredsednika Vlade i danas se čitavog dana bavio politikom i pričao po pola sata. Kad nemate argumente, onda uporno pričate, ponavljate, nastavljate itd.
Njegov poslovni partner, čovek koji se zove Siniša Stojičić, brat pokojnog generala Badže Stojičića, danas je optužnicom Specijalnog tužioca za organizovani kriminal optužen kao jedan od vođa jedne grupe duvanske mafije. Ja s tim nemam ništa, čoveka i ne poznajem, i to mi takođe nije važno – da li je kriv ili nije, dokazaće se. Ali, preduzeće "Trebič" iz Sokobanje privatizovano je, bilo je u stečaju i prodato za 83 miliona, dokumenti su u Trgovinskom sudu u Zaječaru.
U onom delu koji je pripao gospodinu Stojičiću, kao suvlasnik sa 48%, ja sam to pitao, bila je firma gospodina Božidara Đelića koja se zove "House of Europe Invest b.v." iz Vasenara u Holandiji.
Prema tome, ako se već gospodin Đelić bavi politikom i ako on treba da bude promoter kampanje Borisa Tadića, gospodine Duliću, molim vas da apelujete, iz dobronamernih mojih pobuda, da on u toj kampanji ne učestvuje jer će to biti veliki minus za gospodina Tadića.
Da nastavim dalje, sledom ovih prethodnih misli. Kada je gospodin Đelić gromoglasno najavljivao da će on biti kandidat za premijera Srbije i, verujući u njegovo poštenje i dobre namere, poslanička grupa LDP i ja, kao poslanik DHSS, prihvatili smo da podržimo njihovu kandidaturu, on, da bi otklonio ovo iz svoje biografije, vlasništvo na tom firmom prenosi na firmu "The Galileo limited" sa Devičanskih ostrva.
Ako je put ka evropskim standardima preko Devičanskih ostrva, onda nemam ništa protiv da gospodin Đelić učestvuje u političkim kampanjama, ali će to biti loše.
Ja ću ga ovo pitati uvek kad bude bio u ovoj sali. Svako od nas u životu greši. Mogao je da izađe i kaže: jeste, bio sam ortak sa tim čovekom, to je bila greška. Ili: nisam, lažete poslaniče Batiću, govorite neistinu, ovo su prevare, obmane i laži. Ja bih se izvinio. Ali, o ovome postoje dokumenti u Agenciji za privredne registre. Hvala.

Zahvaljujem se svima. Vidimo se ponovo u ponedeljak,  u 10.00 sati. Želim vam prijatan vikend.