Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu ove ''naknadne pameti Vlade Republike Srbije'', dakle, sedam godina posle prvog Zakona o privatizaciji, koji je dijametralno suprotan onome što je pre odlaska sa funkcije ministra za privredu pripremila gospođa Jorgovanka Tabaković, međutim, taj zakon nije mogao da se izglasa u Skupštini Srbije, jer smo mi morali da branimo državu i narod od NATO agresije i da se borimo za Kosovo i Metohiju.
Dakle, kada je izglasan prvi Zakon o privatizaciji 2001. godine, bilo je jasno da će, kao i u svim zemljama u tranziciji, doći do privilegovanog položaja onih koji su bliski aktuelnim vlastodršcima, da će ljudi iz sprege vlasti sa onima koji su zaglibili u privredni kriminal ili tako rešili da se obogate, da završe na brzinu posao u toj prvoj fazi rasprodaje srpskih preduzeća, a da će radnici, kako godine prolaze, bez socijalnog programa, bez zdravstvenog zbrinjavanja, bez pomoći za zaista teško obolele ljude, doći u situaciju da uzale u vakuum, što zbog nepovezivanja radnog staža, godinama su to trpeli, što zbog činjenice da mnogi od njih ne znaju, kada budu odlazili u penziju, kakva će im penzija biti i da li će moći ta preduzeća u kojima su oni bili zaposleni, a još uvek rade, a čekaju na proces privatizacije, da izmire svoje obaveze.
Da li je ovo, ministre Dinkiću, dobar način i šta nam on govori. Ako je vaša koleginica i šef vaše poslaničke grupe, očigledno u dogovoru s vama, gospođa Suzana Grubješić izmenila predloženi član 6. zakona, a vi ne prihvatate amandman kolege Arsića, koji zaista na pravi i jedini način traži da se zaštite oni u procesu privatizacije, kako je on rekao - da je u postupku restrukturiranja subjekata privatizacije, koju predviđa ovaj zakon, otpust dugova od strane državnih poverilaca, koji su taksativno nabrojani u članu koji je sada usvojen od strane koleginice Grubješić, mogao da stvori prostor za neregularnost pošto kupac u postupku privatizacije kupuje privredni subjekt sa svim dugovanjima i potraživanjima.
To je zaista tačno. To je jedina istina koju je kolega napisao, jer ako se vratite na slučaj "Sartida", prodaje naših šećerana, cementara, videćete da su budzašto ti ljudi bliski aktuelnoj tadašnjoj vlasti, Zoranu Đinđiću, DS, režimu DOS-a, za džabe, za po tri evra, tri marke, kupili srpska preduzeća, uz to nasledili dugove koji su 10-20 miliona evra. Do dana današnjeg oni nisu izvršili svoje obaveze. To je cela istina.
Gospodine Dinkiću, vi morate da nam kažete, jer i sami znate da veliki sistemi nisu želeli, kao što su NIS, Elektroprivreda, da izvrše otpust dugova kada je prodavan "Sartid". Šta je sa time? Da li će to jednoga dana da ima svoj epilog na sudu? Mislim da hoće i da će morati. Šta ćemo sa šećeranama i cementarama, i šta ćemo sa dugovima?
Sinoć je o tome govorio gospodin Nikolić, kada je prodavan Poslovni centar "Ušće", vi niste bili tu, jer ste proslavljali rođendan, ali time se završila rasprava po ovom zakonu, postavio je to jedino logično pitanje - ko je i da li je od tih kupaca, u stvari tajkuna koji su bliski vlasti, dao sve ono što duguje državi?
Znači, dolazimo u jednu situaciju da će i dalje, u preostalom procesu privatizacije, oni koji su privilegovani moći da koriste praktično ovu vrstu beneficije. Postavlja se pitanje: dokle tako? Dok se sve ne rasproda i dok se ne obogate ili multiplikuju svoje bogatstvo svi oni koji su krenuli to da rade uz pomoć režima od 2001. godine. Ne mislite valjda da su ljudi ili prosečni ekonomisti, sa svojim znanjem, tako glupi, pa ne znaju da prave biznis tako što će da kupe šećerane i cementare za po dva-tri evra.
Preksinoć sam gledala prilog, rekla sam juče Oliveru Duliću, na državnoj televiziji, toliko tendenciozno se ide na urušavanje najvišeg zakonodavnog tela, pa sada anketiraju neke građane i onda kažu kako samo 18% ljudi ima poverenja u Narodnu skupštinu, kako su poslanici ovakvi ili onakvi, onda kažu - tu sede i doktori nauka, prostaci, tu sede ljudi koji ne znam da li imaju četiri razreda osnovne škole. Ne, ovde sede izabrani predstavnici naroda, neko sa ovakvom, neko sa onakvom kvalifikacijom.
Ali, naše je da kažemo lopovima, kriminalcima, tajkunima - dosta više i ne može. Da kažemo Vladi - nemojte to više da radite, nemojte da ih stavljate u privilegovan položaj da bi narod trpeo sa druge strane.
Potpuno sam uverena da će sve morati da se raščisti, da će svi koji su zloupotrebili i Zakon o privatizaciji, dakle važeći zakon, koji su ga izvrgli ruglu, i onaj prvi, izmenjeni drugi, morati da odgovaraju pred nadležnim sudovima, i direktno ljudi iz pravosuđa koji su umešani u privredni kriminal, a mora da se počne od vrha državne vlasti.
Vi to, kolega Grujiću, znate kao mlad i uspešan čovek, sa pretpostavljam legalno stečenim kapitalom, ali znate da, iako je SRS za to da se bori za bogato društvo i pojedince u njima, da sve to mora da se stekne na legitiman način. Onaj ko to nije radio, onaj ko nije isplatio dugove državi, koji su ogromni, a radnici trpe štetu ili su ostali bez posla, ili nemaju zdravstvenu knjižicu, ne mogu da se leče, nemaju osnovne uslove za život, izvinite, jednoga dana to mora da se završi.
Sada mogu da sumnjam i da kažem - vi se plašite i pošto imate posla sa opasnim ljudima, da će da vam se desi ovo ili ono. Vi ste upravo ušli sa tim opasnim ljudima i kriminalcima u kombinacije. Onaj koji se ne boji, onaj koji će moći da stane na put svakome ko se bavi kriminalom i korupcijom je Tomislav Nikolić, i zato je ubedljivi favorit na izborima, i zato će građani da ga izaberu za predsednika države.
Svakome morate da kažete dokle može da ide, a naša država propada, ekonomija se urušava, ljudi su ostali bez posla, situacija je sve gora i gora. Morate, gospodine Dinkiću, da znate da oni koji vas tapšu po ramenu i koji vam daju neke tamo nagrade – koje inače, uzgred budi rečeno nisu nekog prestižnog karaktera, kako vi imate običaj da na domaćim medijima ili kroz plaćene medije predstavite – nemaju dobre namere prema našoj državi i prema narodu. Vidite po pitanju Kosova i Metohije da Evropska unija hoće pošto-poto da nam otme našu južnu pokrajinu, a naročito kada je u pitanju srpska privreda.
Zašto je važno da na čelo države dođe neko ko će da izvrši potpuni zaokret u odnosu na sve ovo što vam se do sada dešavalo. Ovo iz prostog razloga, iskoristiću ovu priliku, nećete mi zameriti, time završavam gospodine Mrkonjiću, verujem da ćete se složiti sa mnom, jer ste i vi veliki rusofil i čovek koji neguje te tradicionalne odnose sa Ruskom Federacijom, pogledajte u današnjoj "Pravdi", jednoj od najtiražnijih dnevnih novina, preneli su deo intervjua američkom "Tajmu" predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina.
Vidite šta on kaže - NATO je prevaziđen. Dakle, ono što zna čitav pravdoljubivi svet, ono što zna čovek jedne od najmoćnijih država i što im u lice kaže i obrazloži, znači, on kaže - bez jake Rusije, bez jakih drugih zemalja koji su naši tradicionalni prijatelji, a koji nisu u NATO savezu, nema ni jake Amerike. Vi morate da tražite saveznike na drugoj strani. Ne možete, s jedne strane, ministre, da nam kažete - nastojaćemo da gotov proizvod, srpski automobil, taj neki koji se bude proizvodio u kragujevačkoj "Zastavi", pa ste rekli, napraviće se i druga fabrika, da se izvozi na veliko rusko tržište, a sa druge strane da gurate Rusima prst u oko i da kažete - ne, mi ćemo sa ovima koji hoće da nam otimaju Kosovo i Metohiju, a mi ćemo evroatlantske integracije.
A čovek lepo sve obrazložio rekao - ta zapadna vojna alijansa, osim politike gole sile, osim politike sprečavanja normalnog razvoja i postojanja drugih zemalja, osim toga što nije zaštitila ni 11. septembra svoje građane, što je Putin lepo obrazložio, nema nikakvu, niti mirovnu ulogu, niti ulogu prosperiteta nijednog naroda u svetu.
Prema tome, pošto vidim i znam, to je i vaša ideologija, i DS, da vi to ne može da promenite i da vam ni pretnja otimanjem teritorije nisu dovoljan putokaz kuda Srbija treba da ide, verujem u građane Srbije i njihovu spremnost i odlučnost da 20. januara glasaju za srpskog Putina, ako tako mogu da kažem, Tomislava Nikolića, da postane predsednik Srbije.

Zahvaljujem koleginici Nataši Jovanović, potpredsedniku Narodne skupštine.
Reč ima Rajko Đurić, pa potom narodni poslanik Dragan Vujadinović. Izvolite, gospodine Đuriću.

Poštovani gospodine Mrkonjiću, uvažene dame i gospodo narodni poslanici,  poštovani gospodine ministre, gospodine Mrkonjiću, dozvolite mi da izrazim divljenje prema vama, jer ste vi odista uzor dostojanstva u ovom zdanju.
Dužan sam da podsetim na sledeće, naime, domaćin ovog zdanja, kao civilizovan i učtiv čovek, izdao je uputstvo koje se može pročitati u WC-ima u ovoj zgradi. Posle uputstva taj civilizovan čovek je napisao: "Jer i nakon vas ima ljudi kojima će biti potreban toalet".
Ne zamerite mi, drage kolege i koleginice, mislim da bi ovde, za ovom govornicom trebalo da bude, takođe, uputstvo: "Jer i nakon vas, drage kolege i koleginice poslanici, ima ljudi kojima će biti potrebna ova govornica". Narodna skupština pretvorila se, nažalost i na sramotu, u EPP program, reklamnu radionicu pojedinih stranaka koje preporučuju svog kandidata za predsednika države. Moram reći da je to najstrašnija zloupotreba ove govornice, najgori vid ribarenja ljudskih duša, kako je to rekao filozof Đuro Šušnjić, i najveće poniženje građana Srbije.
Kažem, Srbija je zakon i doći će vreme kada ćemo mi svi odgovarati pred tim zakonom. Molim vas, mi smo narodni poslanici, a ne poslanici svojih stranaka i nemojmo dozvoliti više ponižavanje ove zemlje i srozavanje njenog ugleda. Molim predsednika i predsedavajućeg da svakog ko reklamira svog kandidata onemogući, oduzme mu reč, i shodno Poslovniku, jednostavno ga kazni zbog vređanja ugleda, dostojanstva Narodne skupštine.
Neminovno se takvima mora izreći kazna, jer mi dobijamo plate od poreskih obveznika, a poreski obveznici nas ne plaćaju da reklamiramo kandidate ove ili ne stranke, već da donosimo umne zakone, da donosimo odgovarajuće predloge i rešenja, jer u ovoj zemlji, kao što znamo, ima sijaset gorućih problema.
Najzad, povodom jučerašnjeg govornika, moram, time ću završiti svoje izlaganje, gospodine Mrkonjiću, a u želji da bih sažeo svoju misao, poruka Đure Jakšića "Padajte braćo, plinte u krvi", ima samo, na našu sreću, literalno-istorijski značaj, ali nipošto i nikako više moralnu političku poruku.
Za naše vreme poruka mora neminovno da glasi: "Mislite braćo, plinite u radu, u poštenju i znanju". Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dragan Vujadinović, po amandmanu na član 6.

Poštovana gospodo, nadam se da neću doprineti produžavanju ove rasprave, ali sam imao potrebu da kažem nekoliko numeričkih podataka koji bi trebalo da i nas, a i građane koji posmatraju, ipak dovedu na neki prag stvarnog saznanja o ovom procesu.
Dakle, privatizacija se vrši uvek onog momenta kada država hoće, i u drugim zemljama, da deficitno finansiranje skloni sa sebe, da ne troši svoje pare da deficitno finansira javna preduzeća. Tada se vrši privatizacija i kod ovih zemalja koje imaju potpunu privatnu svojinu.
Kod nas se vršila privatizacija plebiscitarnom voljom svih stranaka zbog toga što je društvena svojina bilansno propadala. Molim vas, oni koji ne razumeju bilanse, zaista treba da budu vrlo uzdržani kada govore. Ko se ne razume u bilanse dovoljno, mora vrlo da bude uzdržan kada govori.
Bilansi naših firmi su bili propali, oni su bili nečitljivi za ekonomske analitičare, ko se zaista bavi tim poslom. Nečitljivi. Evo kako se radila privatizacija.
Knjigovodstvena, odnosno procenjena vrednost se odredi, početna cena je 20%. Zašto samo 20%, zašto tako niska početna cena? Da bi oni loši imali kupca, a oni dobri, pošto se ide na metod javne aukcije i javnog tendera, uvek će imati kupca.
Evo podatak. Prosečna prodajna cena od onih oko 2.100 prodatih je preko knjigovodstvene, preko procenjene oko 20%. To je dokaz da oni koji su vredeli su našli kupca kroz metod - ko da više. Pri tom, ne branim zloupotrebe. Tu su organi gonjenja. Svi koji su zloupotrebili taj postupak javnog tendera, javne aukcije, zaista moraju i treba da odgovaraju, ali ponavljam, prodajna cena je veća od knjigovodstvene, iako je početna 20%, ponavljam, zato da bi loša preduzeća dobila kupca. I opet nisu dobila.
Na primer, fabrike cementa, evo podaci, tačni podaci. "Lafarž" je kupio "Beočin" za 86.000.000 evra, najveća privatizacija tog vremena. "Holcim" kupio "Popovac" za 60,5 miliona evra. "Titan" kupio Fabriku cementa "Kosjerić" za oko 35.000.000 evra. To su sve lideri u cementnoj industriji, velike strane kompanije.
Gospodo, shvatite, uz sva nezadovoljstva koliko i kako je kupoprodajni ugovor ispunjen, posebno u delu ekologije, morate shvatiti da su sada bilansi tih firmi, van ovih skoro 200.000.00 evra koji su došli u državni budžet, bilansi su daleko bolji nego što su bili. Vi znate, ko je blizu "Popovca", to je bila fabrika u rasulu, ljudi su imali svoje pakirnice, zaposleni su pakovali, to je jedan sistem korupcije. Sada je to lider građevinske industrije. Ne možemo polemisati o onome što je činjenica. Isto je sa "Kosjerićem", isto je sa "Beočinom".
Šećerane - tri evra. Gospodo, to je prosto. Tri evra, tu se nije prodavalo iz stečaja, niti iz restrukturiranja, pa je kupovana samo imovina. Gospodo, tu se prodavao bilans, a bilans je crn. Taj bilans šećerana je katastrofalan. U pasivi nema uopšte kapitala, samo obaveze. Znači, one su plaćene tri evra, plus 20 miliona evra obaveza i plus zaposleni radnici. To su činjenice. Da li je mnogo, da li je malo, ko god da je ponudio četiri evra, on bi dobio, jer je bio metod tendera.
(Željko Vasiljević, sa mesta: Ali mu država ne bi otpisala dug.)
Kad je otpisala? Nije tačno. Šećeranama nije otpisan dug. Konačno, otpust duga. Gospodo, 70 firmi u restrukturiranju, ponavljao sam ovo i svi ponavljaju to, to je poznata činjenica, 70 preduzeća je u restrukturiranju. Do sada je prodato 35 preduzeća. Prihodi su 300-400 miliona evra najviše, a u njih je preko otpusta duga utrošeno oko 7 milijardi evra i kroz direktne subvencije za plate i za ostale tekuće troškove milijarda.
Prema tome, ove izmene koje se donose, one bi morale jednom da to strahovito kašnjenje u prodaji preduzeća, u restrukturiranju, odnosno njihovom definisanju, da se jednom to završi, jer u protivnom se uopšte neće prodati.
Dajte, gospodo, neka kupi neko "Jagodinu". Gde su ti kupci? Zaista dobronamerno kažem, jer mislim da to poznajem, da radim te bliske poslove. Gde su ti kupci za "Jagodinu", gde su kupci za ostale firme: IMT, IMR i ostale? Dajte Ruse, neka dođu. Ali, gde su? Teško će neko doći, jer su to firme sa nečitljivim bilansima. Zapamtite, nečitljivim. To je naša istina ovog momenta.
Koliko god mi možemo politizovati i govoriti, lamentirati nad radnicima, nad ostalima, ali u suštini mi samo njih odvlačimo od rešenja, od stvarno realnog egzistencijalnog rešenja usporavanjem procesa restrukturiranja, otpusta dugova, prodaje i svih ostalih radnji koje bi trebalo jednom da dovedu da nema više susreta, ponavljam, već sam rekao, da nema više bliskog susreta između ničije svojine, tj. društvene i nečije, odnosno privatne, jer taj bliski susret neminovno i zakonito rađa korupciju.
Još samo jedna reč za "Raketu". Slučajno znam za "Raketu". Tačno je, to je jedan primer, od velikog broja primera nesrećnih privatizacija. "Raketa" je taj primer. Gospodo, ono što je kolega govorio, kao da je "Raketa" pred privatizacijom. To znam, zato što je moj prijatelj bio direktor i pomagao sam mu da nađe neko rešenje. I tada je ona bila u potpunim problemima.
Pre privatizacije "Raketa" nije imala nijedan autobus, već je trebalo baš taj kolega, direktor "Rakete" je tražio da na lizing kupi nekoliko autobusa da bi popravio tu strukturu, a inače su bilansi bili vrlo, vrlo loši. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Draganu Vujadinoviću. Replika, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Kolega Vujadinoviću, ne možete da branite ono što je neodbranjivo. Vi kao ekonomista i kao čovek koji ste lepo procenili šta je realno stanje bilansa ili ne može da se utvrdi u pomenutim preduzećima, znate kakav je bilans bio za ove šećerane i cementare o kojima pričate.
Ne znam koji je vaš interes da vi branite srpske tajkune. Sinoć sam sa vama pričala o tome i lepo vas pitam, a pita vas i Tomislav Nikolić - dugovi koji su ostali, a koje su preuzeli ti ljudi, vi kažete - niko nije izvršio otpis dugova. Pitam ministra Dinkića, pitam i vas, da li su ih platili? Nemojte da sležete ramenima. Znači, vi ih branite, a ne znate da li su dali ono što treba. Ako nisu, ići će u zatvor, gospodine Vujadinoviću, ali kada dođe predsednik države i vlast koja će kriminalce da kažnjava za njihove zloupotrebe.
Gospodine Mrkonjiću, od vas tražim da me zaštite od bilo kog pojedinca, neznalice, političkog diletanta ili nekog ko ne zna za šta služi ova govornica, jer se njome služim unazad 12 godina, da promovišem stavove SRS. Koliko sam uspešna u tome, pitanje je, ali ipak građani na to daju odgovor i ja i ostali srpski radikali. Zasad nas ima najviše u Srbiji, zasad nam građani najviše veruju i ima nas sve više i više.
Dok traje izborna kampanja i dok bude sednica Skupštine naravno da ću da govorim o onome ko je najbolji, o Tomislavu Nikoliću i o činjenici, pošto dolazim iz grada gde zaista ima dosta pripadnika romske manjine, ubeđena sam da će 99,9 posto onih u mom Kragujevcu, a pripadnici su romske nacionalne manjine, glasati za svog sugrađanina, za onoga s kojim su zajedno odrastali, išli zajedno u obližnju školu "Stanislav Sremčević" i koga znaju od svog rođenja, za našeg Tomu Nikolića. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nataši Jovanović. Prvo Slobodan Maraš, po Poslovniku, pa Rajko Baralić, po Poslovniku, pa dr Rajko Đurić, po Poslovniku, pa onda Goran Cvetanović replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se u vezi čl. 225. i 226. Malopre smo u skupštinskom materijalu dobili dopis, odnosno pismo koje nam je uputio Zaštitnik građana, gospodin Saša Janković, koga smo izabrali ovde još 23. jula i koji je uputio jedno pismo i opomenuo Skupštinu,  a pre svega njenog predsednika, da po ko zna koji put nije ispoštovan zakon. Nije ispoštovan zakonski rok od dva meseca da se nakon njegovog upućivanja predloga za njegove zamenike u Skupštini glasa o njima i da Zaštitnik građana, kao institucija, počne da funkcioniše u svom punom kapacitetu.
Međutim, to je samo još jedan dokaz kako ova vlada, odnosno vladajuća većina u Skupštini, na koji način doživljava institucije koje bi trebalo da kontrolišu rad državnih organa, da kontrolišu trošenje budžetskih sredstava i da pomažu građanima ukoliko su im neka od ljudskih ili manjinskih prava ugrožena.
Podsetiću vas na Antimonopolsku komisiju. Imali smo prilike da s njima razgovaramo na Odboru za trgovinu. Oni su izjavili, gospodine ministre, između ostalog i vaše ime su pomenuli, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije je rekla da ste vi i gospodin Bubalo vršili pritisak na one koji rade u Antimonopolskoj komisiji. Takođe, predsednik Skupštine, gospodin Dulić, nije ispunio svoju zakonsku obavezu i svoje javno dato obećanje, da predloži kandidate, odnosno članove za Komisiju za lustraciju.
Savet za borbu protiv korupcije je ove godine dobio manje para u budžetu za 2008. godinu, nego za 2007. godinu. Državna revizorska institucija dobila je manje para nego što je tražila. Pitanje je da li će moći sve svoje kontrolne funkcije da obavi, a pre svega ono što je najvažnije, ono o čemu smo pričali prethodnih dana, da kontroliše kako se troši budžet Republike Srbije.
Savet Državne revizorske institucije je podstanar na petom spratu u Skupštini. Pre neki dan smo imali priliku da čujemo poverenika za informacije od javnog značaja, takođe na više mesta ponovio da ima veliku nesaradnju sa državnim organima, pre svega sa nekim ministrima, a naročito sa ministrom za infrastrukturu.
Ono što hoću da kažem, ukoliko se Vlada ponaša na način takav da sve ono što bi moglo da kontroliše njen rad sputava, očekujem bar od Skupštine, odnosno od njenog predsednika, da učini onako kako je gospodin Janković zamolio, da do kraja ove sednice uvrstimo na neki način u dnevni red i izaberemo njegove zamenike, iz prostog razloga što Zaštitnik građana je funkcionisao određeno vreme, nekoliko meseci, bez ikakvih sredstava. Nisu imali odakle plate da daju.
Pozivam vas, gospodine predsedavajući, da podsetite gospodina Dulića na pismo koje nam je Saša Janković prosledio.
Na njega je naslovljeno i na nas narodne poslanike, da ovo što pre uradimo i da omogućimo da građani imaju zaštitu od onog koga je Skupština ovde izabrala. Hvala.