Izmene i dopune Zakona o privatizaciji, četiri puta je menjan, upravo zbog toga što su definisani mnogi nedostaci tih zakona. Najveći nedostaci su aukcijske privatizacije, prezaduženost, neusaglašenost sa aktuelnim Zakonom o preduzećima, deobni bilansi, nacionalizovana imovina, uknjiženje objekata, upotrebne dozvole, neiskazane obaveze i slično.
Agencija za privatizaciju za subjekte sa visokom knjigovodstvenom vrednošću, predmete je uglavnom ustupala konsultantima, koji su vrlo često i dugo zadržavali dokumentaciju, što je značilo da se ti termini prolongiraju. Nelikvidnost preduzeća, blokirani računi, često su uslovljavani nemogućim uplatama taksi, kao i naknada za troškove, a naročito kada su u pitanju geodetski uslovi koji su morali da budu ispunjeni da bi se ta preduzeća uknjižila.
Primeri neuspešne privatizacije svakako ne ohrabruju aktere u tranziciji društvenog kapitala. Definisaću još neke probleme: reducirano tržište, zastarela oprema i tehnologija u preduzećima, niski nivo obrtnih sredstava, velika dugovanja. Upravo iz tih razloga, nažalost, tržište je izgubljeno, perspektive nisu obećavajuće.
Tužbe za raskid ugovora su se prenosile sa suda na sud, oprema i instalacije su raznesene i uglavnom uništene. Zajedničke karakteristike neuspešnih privatizovanih preduzeća su i zapostavljanje struke, zapostavljanje međusobnog koncepta u privređivanju i nedovoljno, vrlo malo ili nikakvo unošenje svežeg kapitala.
Konačno, možda je pitanje za ministre iz Vlade koji nisu prisutni, da li su većinski vlasnici zaista želeli da omoguće najmanje dvogodišnji period kontinuirane proizvodnje postojećih programa i isplate zarada predviđene kolektivnim ugovorom. Ako posmatramo bilo koji okrug, videćemo da tih negativnih primera ima mnogo, a pozitivnih vrlo malo. U Jablaničkom okrugu ima samo tri pozitivna primera: motel "Predejane", mlekara Leskovac i Lemind, fabrika plastificiranih limova, a koja je još u bivšoj Jugoslaviji bila perspektivna firma.
Skoro je gospodin Đelić pričao o "Zdravlju aktavis", kao biseru leskovačke privrede, da je pozitivan primer privatizacije. Firma koja je prodata za tri i po miliona evra, a vrednost firme je 45 miliona evra. Samo gotovi proizvodi, medikamenti su bili u magacinskim prostorima u vrednosti od 12 miliona evra i to je odmah prodato na tržištu. Ako znate da je tada bilo 2.200 radnika, a da sada ima oko 800 radnika, nisam siguran da je to kvalitetna, dobra i poštena privatizacija.
Pre nekih šest meseci, načelnik Jablaničkog okruga i predsednik opštine Leskovac, obojica su članovi DS, obećali su uspešnu privatizaciju fabrike "Leteks". "Leteks" proizvodi tkaninu vunenog tipa i uvek je Jablanički okrug bio poznat po proizvodnji tekstila. Žena posle 30 godina rada u Australiji je došla i kupila fabriku, ti radnici šest meseci nisu primili platu, samo imamo prodaju mašina, uništenje onoga što je nasleđeno i nijedan radnik nije zaposlen, a načelnik okruga i predsednik su obećali 2.000 novih radnih mesta. Ako je to uspešna privatizacija, onda svaka čast.