Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, amandman koji je u ime SPS, odnosno poslaničke grupe SPS podneo naš kolega Željko Vasiljević je u stvari 4. amandman poslaničke grupe na član 16. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. To je paket amandmana koje smo podneli smatrajući da je veoma važno pitanje.
Mi smo na početku ove rasprave navodili suštinu i značaj samog procesa privatizacije, koji kod građana izgleda sasvim drugačije u odnosu na ono kako vladajuća većina predstavlja, smatrajući da su ključna pitanja tu i predmet privatizacije, i predmet prodaje, a i ovo sada što je na dnevnom redu, a to je sadržaj ugovora, kao i sledeći član, na koji takođe imamo amandmane, a to su uslovi pod kojima se mogu raskinuti ili treba da se raskinu ugovori o prodaji.
Da podsetim samo, ta četiri amandmana koji se odnose na član 16. čine jednu celinu i odnose se na to, što je gospodin Željko Vasiljević ovde obrazlagao, da smatramo da treba preciznije pod pojmom održavanja kontinuiteta proizvodnje navesti tačno veličine, angažovanje zaposlenih, kapacitete, fizički obim proizvodnje, obavezu da se nastavi proizvodnja. Šta je za nas suština privatizacije? Suština privatizacije je da preduzeće koje se privatizuje nastavi da radi, da dobije investicije, da pokrene proizvodnju, da sačuva zaposlene, a ne da ih otpušta.
Drugi amandman koji se odnosio na taj član odnosi se na to da je naš zahtev, a to je i zahtev sindikata, da se ugovor o prodaji kapitala dostavlja i reprezentativnom sindikatu i subjektu privatizacije, a i u okviru grane. Zašto? Sindikati ne znaju sadržinu, ne mogu da ga prate. Preko 50%, prema istraživanjima sindikata, ne znaju šta treba da prate.
Treći naš amandman koji se odnosi na sadržaj ugovora, smatramo da mora da nađe mesta u ugovoru o prodaji rečenica – da se kupac obavezuje na poštovanje prava zaposlenih utvrđenih kolektivnim ugovorom, zakonom o radu i ugovorom o radu, o roku za održavanje kontinuiteta proizvodnje itd. O tome ću detaljnije nešto kasnije.
Četvrti amandman, za koji takođe smatramo da je važan, sadržaj socijalnog programa u rešavanju pitanja zaposlenih utvrđuje se sporazumom između sindikata grana na nivou republike i Agencije za privatizaciju. To je paket amandmana za koje smatramo da treba da nađu mesto u Predlogu zakona, iz prostog razloga što oni štite prava zaposlenih. Ceo ovaj zakon smo posmatrali pre svega iz ugla poštovanja prava zaposlenih, odnosno zaštite prava zaposlenih.
Naravno, u dogovoru sa sindikatom, amandmane koje su oni predložili mi smo prihvatili i u ime njih ovde podneli. Zašto to smatramo? Smatramo kada je u pitanju socijalni program, socijalni program je sam po sebi socijalni, znači, treba da ga utvrđuju socijalni partneri, a ne isključivo Agencija za privatizaciju. Šta je tu ružno u tome? To je čak potrebno, nužno.
Šta se događa? Agencija za privatizaciju uglavnom u ugovoru navede jednu opštu načelnu klauzulu da će se poštovati zakon, prava itd, i ništa više. Ili da se neće otpuštati radnici godinu dana, što znači da iza toga može itd. Zašto je ovo veoma važno? Veoma je važno da ovo što je ostalo da se privatizuje, da ne bude teret samo na onima koji su zaposleni, jer oni su najmanje krivi što su preduzeća u takvom stanju. Ko god da je drugi kriv, zaposleni nisu.
Iz tih razloga smatramo da mora da nađe mesta u sadržaju ugovora i deo koji govori o poštovanju zakona, kolektivnih ugovora, prava radnika itd. zato što je kršenje prava radnika, prema istraživanjima sindikata, u preko 55% privatizovanih preduzeća. To je enormna cifra. Jedno je kršenje prava radnika, a drugo je otpuštanje radnika, drugi veliki problem. I za jedno i za drugo mora da se nađe mesta u ugovoru, da poslodavac mora da poštuje ta prava, a i kasnije, videćete kada bude bio član 17, tražimo da to bude i raskidni uslov, dakle, s jedne strane obaveza da poštuje, a sa druge strane, ako ne poštuje da to bude uslov za raskid ugovora. Šta se događa? Događa se da se ne poštuju ugovori, da se ne poštuju kolektivni ugovori, zarade se ne isplaćuju ili njihova isplata kasni po više meseci, ne plaća se noćni, prekovremeni rad, ne poštuju se ugovorene cene rada itd.
Zatim, drastično se krše prava zaposlenih i sindikata. Negde sindikate zabranjuju u privatizovanim preduzećima, ne omogućavaju im da rade. Mesecima se ne isplaćuje zarada, ne plaćaju se doprinosi za socijalno osiguranje, ne obavlja se proizvodnja, zaposleni se upućuju na neplaćeno odsustvo ili na plaćeno odsustvo sa umanjenom zaradom, ne isplaćuje se prekovremeni rad, uvećanje zarade po osnovu noćnog rada ili rada u smenama, isplaćuju se neosnovano umanjene zarade ili se ne isplaćuju čak ni minimalne zarade, ne plaća se regres za godišnji odmor, naknada za ishranu, ne nadoknađuju se troškovi prevoza i da ne nabrajam dalje.
Sve ovo potvrđuje da su u stvari zaposleni najveći gubitnici u ovom procesu privatizacije. Ako je to tako, privatizacija ne može biti uspešna. Ona nema cilj samo da jednostavno preduzeće promeni vlasnika, već da promeni vlasnika na način da omogući dalju proizvodnju, da omogući nove investicije, da omogući novo zapošljavanje, a ne da otpušta postojeće. Navodili smo ovde brojne primere, kao što su „1. maj“ Raška, Industrija kože, krzna i konfekcije VIK Valjevo, Zorka zaštita bilja, Mlekara Pirot, Drina Loznica, Jermenovci fabrika za preradu voća, Hidrotehnika Beograd, to su sve preduzeća sa više stotina zaposlenih.
Zato smatramo da prvo u ugovoru moraju da nađu mesta konkretna pitanja, precizna pitanja, prava zaposlenih o kojima sam govorio, a kasnije videćemo kada bude bila rasprava o amandmanu po članu 17, tražimo da to budu i raskidni uslovi ako se ne poštuju. Iz tog razloga pozivamo poslanike da u danu za glasanje glasaju za sva četiri amandmana.