Dakle, povezaću ovo sa pričom iz člana 24. Vi ovde kažete da onih 2,5% koliko ste vi planirali umesto 15% da date radnicima, onim zaposlenim i bivšim zaposlenim, vi kažete da ukupni raspoloživi novčani iznos za isplatu bonusa za zakup preduzeća iznosi, pa spominjete 6 preduzeća, za NIS 100 miliona, „Telekom“ 160, EPS 220, JAT 11, aerodrom 4 miliona i „Galeniku“ 17 miliona.
Ako ove cifre predstavljaju 2,5% od onoga što vi mislite da vrede ova preduzeća, slušajte me dobro gospodo poslanici, vredeće vam ove cifre, ako je ovo 2,5%, dakle, ukoliko je 2,5% od NIS-a 100 miliona, to znači da NIS vredi 4 milijarde. Ko je to procenio? Smatram da vredi više. Mogu da dokažem da vredi više. Sa tržištem, sa pravima i daj bože sa ruskim Plavim potokom i sa ovim geografskim položajem Srbije NIS vredi mnogo više.
Nemojte se smejati, gospodine Dinkiću, da ste imali bolji odnos prema Kini i Rusiji, barem onakav kakav imate prema Nemačkoj i Americi, bolje bi bilo srpskoj ekonomiji. Nas interesuju interesi države Srbije i njenih građana, a ne ideološke, a naročito ideološke ekonomske predrasude.
Dakle, ovde kaže „Telekom“ 160 miliona, ako je to 2% „Telekom“ vredi 6 milijardi i 400. Po čijoj je to proceni? Ako je EPS 220 miliona, to znači da EPS vredi osam milijardi i 800 miliona. Ako je JAT 11 miliona i ako je to 2,5%, to znači da ste vi procenili da JAT vredi najmanje 440 miliona itd. Aerodrom četiri miliona, to znači da vredi 160 i za "Galeniku" iznos od 17 miliona evra, znači da "Galenika" vredi 680 miliona evra po vašim procenama.
Kada se to sabere, to je cirka 21 milijarda. S obzirom da vi ovde u članu 31. vrlo neprecizno navodite da će se i ostala javna preduzeća... odredbe ovog zakona u delu kojim se uređuje prenos akcija bez naknade građanima i prava zaposlenih i bivših zaposlenih, shodno se primenjuju i na druga javna preduzeća i privredna društva sa većinskim učešćem državnog kapitala... prema tome, ovo se ne odnosi na sve građane. Dakle, svi građani, po mom shvatanju i tumačenju, ako grešim ministar će me ispraviti, neće od ostalih javnih preduzeća dobiti ništa osim zaposleni i bivši zaposleni.
Mi ovde raspolažemo sa 21 milijardom, po vašoj proceni. Pretpostavljam da će razni tenderi i aukcije podići vrednost ovih preduzeća, to bi bilo realno. Po mojoj proceni EPS vredi najmanje 10 milijardi evra.
Dakle, nemojte da nas oštećujete za tu milijardu. Vi treba da dođete do nekih 30 milijardi evra da biste mogli da date svakome tu čuvenu hiljadu evra.
Ono o čemu želim još da polemišem sa vama, u članu 9. kaže se: "Lice čija je prijava odbačena ima pravo žalbe ministru nadležnom za poslove privatizacije, u daljem tekstu ministar". Znate šta, gospodine ministre? O nama poslanicima, zahvaljujući pisanju žute štampe koja je vrlo često pod kontrolom tajkuna i pojedinih centara moći kojima pripadaju pojedini ministri, ljudi imaju loše mišljenje, nametnuto loše mišljenje.
Želim da branim svakog kolegu poslanika, nema veze iz koje je partije, jer ovo sada zbrzavamo zato što Vlada celo leto ništa nije mogla da se dogovori i u stvari vladajuća elita ništa ne može da se dogovori između sebe, a mi kao opozicija gledamo da popravimo vaše brlje onoliko koliko je to moguće.
O ministrima ima još gore mišljenje, ali štampa manje piše. Nemojte da ministar arbitrira o mojim pravima. O mojim pravima mora da arbitrira neko drugi, to ne može biti neka agencija ili neki ministar, kao deo državne vlasti.
Vi ste to ovde tako predvideli, ovaj zakon inače ima veliku arbitrarnu ulogu Vlade, a da bih vam dokazao iz čega to zaključujem, kao i mnoge nedorečenosti, pozvaću se na Vladino obrazloženje, koje nije vezano za član 23. nego za član 31. Saslušajte, gospodo poslanici, šta kažu gospoda iz Vlade, a vi ste to, koliko sam razumeo, ceo dan prozivali.
Kaže - ovakvo rešenje je neophodno sa razloga što istovetni modeli privatizacije ne mogu biti primenjeni na sve slučajeve javnih preduzeća, što je logično, odnosno u ovom trenutku Vlada, kao predlagač zakona, nema izrađenu strategiju privatizacije za sva javna preduzeća, te se pokazuje kao potrebno da se ostavi mogućnost da se, u zavisnosti od takve strategije (samo ne znam kakve strategije) predvide (pa onda kaže ono što mi jako smeta) posebnim propisima (verovatno podzakonskim aktima koje donosi Vlada, što mi odmah ide na živce i proizvodi sumnju, izvinite što se tako izražavam; ne možete vi podzakonskim aktima da uređujete ona prava za koja ste prethodno rešili da ih uređujete zakonom, jer onda morate da nam kažete šta ćete sve tačno urediti podzakonskim aktima) drugačiji načini ostvarivanja prava građana.
Izvinite, molim vas, građani mogu da budu jadni, mogu da budu bedni, mogu da budu nezaposleni, mogu da budu apatični, ovaj vaš zakon može da prođe u javnosti samo iz razloga što narod kaže - svi nas varaju, svi su nas prevarili, bolje išta nego ništa, što znači da je narod pristao na neku vrstu tog stanja i pozivam ih da što pre izađu iz tog stanja.
Ali, kao narodni poslanik ne želim da pristanem da u okviru čak i vaše proklamovane demokratije, odnosno one verzije demokratije koju vi poznajete, da mi Vlada podzakonskim aktima, a da pre toga nije precizirano u kom domenu i na koji način, rešava ono pravo koje bi trebalo do kraja da bude precizirano zakonom.
Uostalom, u poslednje vreme smo ovde doneli mnogo zakonskih projekata koji su nejasni, neprecizni, vrlo često predviđaju neka sporedna donošenja odluka i slične stvari. O kojoj to demokratiji vi govorite? Demokratija podrazumeva vrlo jasne procedure. Demokratija je surova kada je u pitanju sprovođenje prava i pravila.
Prema tome, ono što je sigurno sporno u ovom zakonu jeste ta vrsta nepreciznosti, da se previše toga ostavlja, uz sumnju da će građani zaista dobiti hiljadu evra, jer se ovde hiljadu evra uopšte ne spominje, da će građani dobiti hiljadu evra nigde ne piše.
Uostalom, obrazloženje kako će ovaj čin unaprediti tržište hartija od vrednosti, osim odsustva edukacije prosečnog građanina, što Vlada ne radi na kvalitetan način, tvrdim da neće, jer je pitanje kada će ovo građani dobiti, a ovde je neko rekao da postoje članovi koji prosto vrše pritisak. Čak u jednom od članova se predviđa da Vlada pod posebnim uslovima može da uradi nešto sa mojim akcijama. Moje akcije su ili moje ili nisu moje. Ili raspolažem njima ili ne raspolažem njima.
To što kažu da će biti ravnomerna raspodela, da li to znači, gospodine ministre, da će "Telekom" imati četiri miliona novih akcionara, da će EPS imati četiri miliona novih akcionara, da će Aerodrom imati četiri miliona novih akcionara. Koja će to administracija da odbrani? Ova naša nesposobna koja ima samo nezaposlene stranačke prvoborce, po pravilu nepismene i nestručne za ono što rade, čast izuzecima.
Koleginici iz Kraljeva, pošto sam bio u "Magnohromu" i video tu tugu, apsolutno je tačno da je Vlada imala potpuno odsustvo reakcije. Mene ne interesuje koji je od braće Mital pozitivan lik, a koji nije. Vlada je to morala znati.
Druga stvar, zašto se toliko dugo čekalo na reakciju? Treća stvar, gospodo, ova vlada je veoma sklona razumevanju ljudskih prava, vrlo je senzitivna, čak hipersenzitivna, u skladu sa svojim demokratskim opredeljenjima, na ljudsku nepravdu.
Pozivam sve one koji su oštećeni u lopovskoj, burazerskoj i drugim privatizacijama i onim iz stečaja, da dođu u Beograd. Potpuno sam siguran da će Vlada Republike Srbije, uvažavajući demokratske norme, demokratska pravila i potrebu za borbom za građanska prava, humano društvo, koje podrazumeva verovatno i punu zaposlenost, jer je zaposlenost najbolji socijalni program, iznaći rešenja.
Nemojte da rešavamo probleme samo Beograda ili samo mog voljenog Novog Sada ili samo moje veoma cenjene i voljene Vojvodine, za koju kao lokalpatriota želim da se borim. Ajmo da rešavamo probleme i Kraljeva, Kragujevca i svakog drugog grada, Kruševca kod gospodina Milivojevića, da poraste ta prodaja pljeskavica i toga što ide.
Dakle, molim vas, možda je to dobar put, možda će onda Vlada razumeti da novouspostavljena postpetooktobarska politička, ekonomska i kulturna elita vlada već osam godina, sa pozivom na vrhunske vrednosti, proklamovane demokratske vrednosti, a da građani Srbije malo toga vide i osećaju. Osećaju na svojoj koži i u svojim šupljim džepovima, i u besperspektivnosti kako sebe tako i svoje dece.

Reč ima ministar Dinkić.

Samo kratak odgovor. Da, četiri miliona će biti akcionara u "Telekomu", EPS-u, NIS-u i oni će slobodno odlučivati da li će ostati akcionari ili će prodavati svoje akcije, to je njihova slobodna volja.
Takođe, samo da razjasnimo, ovi bonusi su izbačeni amandmanom iz finalnog teksta zakona. Naša je ideja bila da zaposlenima i bivšim zaposlenima ponudimo dve opcije ili novčani jednokratni bonus ili akcije. Sindikati su na kraju rekli - bolje da nemamo mogućnost izbora, dajte samo akcije da prosto ne bi imali problema među nama da se ljudi opredeljuju da li su za bonus. Oni koji su imali više godina staža možda će više hteti bonus itd. Uglavnom, to je izbačeno.
Inače, vrednost bonusa ne odražava zapravo procenu vrednosti preduzeća po ovom kriterijumu od 2,5%, već smo računali četiri hiljade evra puta broj zaposlenih i bivših zaposlenih u tom javnom preduzeću. Zato dobijate ovako velike razlike kada primenite ovaj kriterijum.
Dakle, nije bio kriterijum da je bonus jednako procena vrednosti tog konkretnog preduzeća, već je bonus izračunat tako što smo 4.000 evra po jednom čoveku pomnožili sa brojem zaposlenih i bivših zaposlenih u konkretnom preduzeću. Pošto je to izbačeno, to sada nije relevantno.
Moram da kažem da se s vama slažem da NIS vredi više od 4 milijarde evra. Moj predlog Vladi će biti da početna cena, ako se donese odluka o privatizaciji 51% kapitala NIS-a, bude dve milijarde evra za 51%, što znači da početna cena bude toliko, da to bude kvalifikacija, a da se onda, u postupku javne aukcije, svi oni koji prođu kvalifikaciju i ponude ovu minimalnu cenu, mogu javljati da se ta cena diže, kao u slučaju "Mobtela 063" i onda će tržište odrediti i videćemo kolika je stvarna tržišna cena NIS.
Želeo bih da iskoristim priliku, kao predstavnik Vlade, da vas informišem da je Vlada Republike Srbije, saglasno odredbama člana 143. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, donela odluku da povuče iz procedure u Narodnoj skupštini sledeće predloge zakona: Predlog zakona o budžetskom sistemu, dostavljen Narodnoj skupštini, aktom 05 broj 011-7158/2007-3, od 21. novembra 2007. godine.
Zatim, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, dostavljen Narodnoj skupštini 30. novembra 2007. godine; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, dostavljen Narodnoj skupštini 30. novembra 2007. godine i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama.
Procena je Vlade da ne bi moglo da se u preostalom vremenu kvalitetno diskutuje o amandmanima koji su podneti na ove zakonske predloge.
Iz tog razloga je Vlada na današnjoj sednici odlučila da povuče ove zakone iz skupštinske procedure. Ovo obaveštenje će i zvanično biti distribuirano svim narodnim poslanicima.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je veliki broj narodnih poslanika uključen u ovu raspravu, ali nije dobro što se ministar Dinkić ovde pojavljuje sporadično i zadržava vrlo kratko u ovoj sali.
Naime, mislim da je vrlo bitno da ovaj predlog zakona razjasnimo do kraja, da bi i nama poslanicima bio jasniji, odnosno potpuno jasan, ali da bi i građanima koji su za ovo zainteresovani stvarno bio do kraja jasan.
Stiče se utisak da predloženi zakon nije jasan velikom broju poslanika koji su prisutni u sali, a mislim da i predlagaču nije dovoljno jasan i da ga predlagač nije dovoljno dobro obrazložio i napisao, tako da će verovatno biti velikih problema u primeni ovog zakona.
Želim da kažem ono što sam već jednom rekao pre nekoliko dana ovde, da ovo što se sada nudi građanima Srbije u vidu besplatnih akcija od prodaje nekih javnih preduzeća, u stvari samo su mrvice za sirotinju.
Posle jedne bogate trpeze, za kojom su sedeli samo probrani i privilegovani, i kada su oni završili svoj posao i napunili svoje stomake, sada su ove mrvice ostale sirotinji, da se sirotinji oči zamažu.
Ovo je samo bacanje prašine u oči narodu i neko obećanje da će nešto od ove privatizacije u Srbiji, koja je, uzgred budi rečeno, i najveći zločin prema građanima Srbije koji je izvršen u ovih nekoliko godina, da će i oni nešto dobiti po osnovu privatizacije u Srbiji.
Naime, sama privatizacija je jedna velika nepravda prema građanima Srbije.
Ovim zakonom se ta nepravda još produbljuje, još uvećava. Ovaj zakon, koji je pred nama i o kome raspravljamo i danas i prethodnih dana, u koliziji je i sa samim Zakonom o privatizaciji.
Voleo bih da me ministar sasluša i da mi pokuša odgovoriti, možda nisam u pravu, ali Zakon o privatizaciji, koji je usvojen 2001. godine i po kome privatizacija u Srbiji traje punih 6 godina, predviđa da se od onih preduzeća koja se prodaju tenderom, jedan deo kapitala - 15%, ako se dobro sećam, izdvoji i deponuje u tzv. privatizacioni registar i da se taj kapital, kroz akcije, po isteku procesa privatizacije podeli građanima Srbije koji nisu od privatizacije dobili ništa. Čak je Zakonom o privatizaciji definisano da se to uradi u roku od dve godine po završetku procesa privatizacije.
Ministar ode ponovo, tako da ćemo ostati bez odgovora. Nije mi jasno zašto se u sve ovo ulazi ako se upravo juče završenom raspravom o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji rok za privatizaciju produžava za još godinu dana, a već krećemo sa besplatnom odelom akcija.
Očigledna je ovde namera, to moramo da podvučemo, iako je rečeno više puta, namera predlagača da u ovom momentu izađe pred građane Srbije sa ovim predlogom, da bi dobio neki glas na ovim predstojećim izborima, znači da bi kandidat vladajuće koalicije dobio neki glas i po osnovu jednog ovakvog zakona.
Naime, nije se moglo ući u ovo dok se proces privatizacije ne završi i dok ne budemo znali čime raspolažemo u privatizacionom registru.
Voleo bih da nam ministar Dinkić, mada on izađe, kaže koliko je preduzeća privatizovano putem tendera i koliko je to kapitala do sada deponovano, odnosno registrovano u ovom registru, čime to sada raspolažemo i koliko će svaki građanin Srbije dobiti iz ovog registra?
Ono što je meni jasno i što želim da prenesem građanima Srbije, to je da je ovim zakonom predloženo da se građanima Srbije udeli, ovo namerno kažem - udeli jedan deo sredstava u novčanom obliku, znači u novcu, od prodaje akcija koje su već deponovane u ovom registru, a da se od onih javnih, državnih preduzeća, koja tek treba da prodamo, da će se od njih deliti akcije.
Znači, građani će dobijati na dva načina. Prvi oblik je novčani, gde će se deliti novac od prodaje akcija koje su u privatizacionom registru, a drugi deo je onaj u papirima, u akcijama od preduzeća koja još uvek nisu prodata.
Mene interesuje i voleo bih da čujem to ovde, čime to raspolažemo u ovom registru, koja je to nominalna vrednost, ako preračunamo po vrednosti po kojoj su plaćene akcije prilikom prodaje ovih preduzeća, i koliko bi to, pod uslovom da imamo četiri miliona građana u Srbiji koji nisu ostvarili ovo pravo, u ovom trenutku svaki građanin Srbije dobio u novčanom delu?
Ako je verovati gospodinu Branku Pavloviću, koji je u vreme prethodne Vlade, kada je ministar Dinkić bio ministar finansija, bio direktor Agencije za privatizaciju. Šta se među njima desilo u međuvremenu, ne znam. Zašto su odnosi poremećeni, to me ne interesuje, ali verujući njegovom izveštaju i njegovim izjavama, u ovom momentu, od onih akcija koje su deponovane u privatizacionom registru, svaki građanin Srbije bi dobio po 40 evra. Molim vas, to je ponižavajuće za svakog građanina Srbije - 40 evra, a naspram toga su tajkuni iz ove vlasti i iz svih vlada od 2000. godine, koji su uzeli milione i milijarde evra od kapitala kojim je Srbija raspolagala.
Sledeće pitanje, koje je ovde takođe bitno i na koje želim da ukažem, kaže u članu 12. ovog predloga: "Akcijski fond, koji ima obavezu da prodaje ove akcije iz registra, može da ovu prodaju poveri domaćim i stranim specijalizovanim finansijskim organizacijama ili brokerskim društvima".
Onda kaže u članu 16. da će se sredstva ostvarena prodajom deliti građanima po odbitku troškova prodaje, a troškove prodaje će propisati nadležni ministar. Uz svo ovo poniženje prema građanima Srbije, sada će dobar deo sredstava od ovoga da se utroši, odnosno da neko dobije po osnovu prodaje ovih akcija. Znači, ne može država sama da to proda, nego će taj posao ustupiti nekom drugom, nekom ko je blizak vlasti, nekom vašem tajkunu koji će i po tom osnovu da se dodatno obogati.
Takođe, pitanje koje ostaje ovde otvoreno jeste - po kojoj ceni će se prodati akcije iz ovog registra.
Naime, u članu 12. kaže - cena po akciji po kojoj akcijski fond prodaje akcije ne može biti manja od cene po akciji koju je platio kupac kapitala po osnovu privatizacija. Ko to može garantovati tu cenu? Nije mi jasno kako može zakon to propisati. Ako se već ide na tržište, onda se ne može unapred propisati cena po kojoj će se prodavati. To će tržište regulisati.
Šta ćemo ako ne dobijemo tu cenu? To je opet zakon u članu 17. propisao, ako se ta cena ne ostvari na tržištu, takvo društvo, preduzeće o kome se radi, ima obavezu da u roku od 180 dana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti, obezbedi da deo kapitala tog društva koji je registrovan u registru bude podeljen na broj akcija sa pravom glasa itd.
Znači, onda ćemo ove akcije prepraviti i podeliti svim građanima koji imaju pravo. Zašto to ne uradimo odmah? Zašto pravimo dupli posao ako ne moramo i ako već delimo jedne akcije od javnih preduzeća, zašto i ovo što je registrovano u registru ne podelimo u formi akcija, već ponižavamo građane, da im delimo neke novčane iznose od po 40-ak evra, koliko će to da vredi u momentu prodaje.
Takođe, ono što ostaje kao otvoreno pitanje - šta je sa preduzećima koja su već bila na aukciji prodata, zaposleni su već tamo upisani i evidentirani kao vlasnici nekih akcija, nikada nisu ostvarili dividendu po osnovu tih akcija, u međuvremenu su ugovori raskinuti zbog raznoraznih problema. Oni su formalno vlasnici tih akcija. Te akcije faktički ne postoje, niti oni imaju ikakvu korist od toga. Šta će biti sa njima? Zašto i da li oni imaju prava?
Iz ovog predloga sam zaključio da oni nemaju pravo da se pojave kao nosioci ovog prava na besplatne akcije i šta će i na koji način oni neko pravo u procesu privatizacije u Srbiji ostvariti, gde je pravda za njih? Gde je prava za zaposlene u preduzećima koja se restrukturiraju, koja odu u stečaj, koja se likvidiraju?
U Zakonu o privatizaciji stoji da će oni dobiti deo naknade u novcu po prodaji preduzeća posle likvidacije i stečaja. Molim vas, oni dobijaju nekakav novac, ako uopšte dobije, tek po namirenju svih drugih troškova procesa likvidacije, odnosno stečaja, što hoće da kaže da neće dobiti ništa, jer posle svih tih troškova, odnosno namirenja tih troškova, neće ostati ništa. To je još jedna nova nepravda.
Pre nekoliko dana sam govorio o Raketi iz Užica. Imate primer Rakete i štamparije Rujno i drugih preduzeća, gde je privatizacija izvršena u jednom momentu, ugovor raskinut, preduzeća propala i sada zaposleni imaju papire, imaju neko nominalno pravo, nikada nikakvu dividendu nisu ostvarili po tom osnovu i sada ne mogu da budu nosioci ovog prava, ovaj zakon im to uskraćuje. Šta će biti sa njima? Da li će ikada išta dobiti od privatizacije u Srbiji?
Dame i gospodo, mnogo je pitanja koja je ovaj predlog otvorio, na koja nema odgovora. Očigledno je, sve se radi u izborne svrhe, da se neki glas dobije za svog kandidata, ali definitivno ostaje velika nepravda prema građanima Srbije koji su decenijama sticali imovinu kojom se sada ovako olako raspolaže.
Na kraju, poručio bih građanima Srbije da se previše ne raduju ovome što im se navodno nudi ovim zakonom, jer su od 2000. godine sve ovo višestruko platili kroz cene energenata i struje, ali i komunalne troškove i druge troškove života. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Zlatanu Jovanoviću. Imate tri minuta, gospodine Buha. Izvolite.

Hvala, predsedavajući. S obzirom da je ministar tu, replika na izlaganje ministra, replika na stav Vlade. Radi se o tome da je pre sedam-osam dana, prilikom rasprave o ovom Predlogu zakona u načelu, potpredsednik Vlade gospodin Đelić u dva navrata decidirano i jasno rekao da izbeglice imaju pravo i da će to pravo ostvariti.
Replicirao sam, kao i nekoliko poslanika SRS, i ponovo je rečeno, taj formalni nedostatak, s obzirom da zvanično u ovom predlogu nema mogućnosti za ostvarenje tog prava, rečeno je da će to u formalnom smislu biti rešeno.
Moram ukazati, s obzirom da smo čuli od ministra Dinkića da izbeglice neće to pravo moći ostvariti, na međunarodno pravo. S obzirom da smo 90-ih godina ušli u postupak pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine i da je 1991. godine u Saveznoj skupštini donet Zakon o pretvaranju kojim se garantovalo pravo svim građanima SFRJ, pravo na određen vid novčane naknade ili na akcije ili vid novčane naknade.
Od svih bivših jugoslovenskih država je 2001. godine potpisan sporazum o sukcesiji, koji u odeljku G koji govori o privatnoj svojini i stečenim pravima, jasno je definisao kategoriju - stečena prava, kojim je obuhvaćeno i pravo na novčanu naknadu. To je međunarodnopravni akt.
S obzirom da se radi o međunarodnopravnom aktu, s obzirom da je taj sporazum ratifikovan u Saveznoj skupštini 2003. godine, on je sada sastavni deo pravnog sistema Republike Srbije. On garantuje izbeglicama pravo. Ovim zakonom se to pravo ne može uskratiti. On je međunarodni pravni akt i kao takav se ne može licitirati ovim zakonom.
Pozivam ministra da još jednom vidi u svom Ministarstvu i u Vladi, ne možete da uskratite ono što vam garantuje međunarodno pravo.
Izbeglice imaju pravo na novčanu naknadu, na besplatnu podelu akcija, ne možete nam to uskratiti.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Miloradu Buhi. Po Poslovniku, narodni poslanik Dušan Bajatović, pa narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, takođe po Poslovniku. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, nisam uspeo na vreme da se javim nakon odgovora, na čemu se zahvaljujem gospodinu Dinkiću, i delom odgovora sam zadovoljan, ali nisam dobio odgovor na jedno pitanje i ponovo molim gospodina Dinkića i Vladu.
Slažem se sa ovom pravnom opservacijom koju je izneo gospodin Buha. Dajte da ne uskraćujemo ljudima pravo, nije to tako mnogo novaca. Zašto to pričam? Država je ovde zainteresovana da što manje da, jer ono što ne podeli građanima koji na to imaju pravo direktno ide državi. Nemojte da ta arbitraža ugrađena u zakon bude na štetu građana.
Molim vas, dajte da razmislimo, ima vremena, hajde, ako ne može do kraja ovo što traži gospodin Buha, hajte bar onda da svi koji su podneli zahtev za državljanstvo zaključno sa danom stupanja zakona na snagu, a MUP im u međuvremenu dozvoli upis u registar građana Srbije, ostvaruju pravo po ovom zakonu.
Neće država ni propasti ni unaprediti se zbog tolikog novca. Nama da bi država išla napred moramo da radimo više, moramo da imamo bolju političku elitu.
Namerno neću da govorim o promeni vlasti, neću da govorim o pojedinim političkim projektima, neću da govorim o pojedinim ideološkim ekonomijama.
Molim vas, vrlo je jednostavno, dakle, ako ste vi dobronamerni postoji rešenje. Do dana stupanja na snagu, ko je podneo zahtev za upis u državljanstvo, ima odobreno državljanstvo od strane države Srbije, upisan je u knjigu građana, samim tim ima pravo i da bude u biračkom spisku. Dajte da ta prava ne uskraćujemo ljudima.
Još nešto da vam kažem, ne znam šta misle kolege iz opozicije, neka kažu svoj stav, pozivam ih. Besmisleno je da mi učestvujemo u ovom radu, čak i ako je ministar tu. Nema zainteresovanih za ovu priču. Ako Vlada ne može da razume ovakvo jedno nastojanje, da prosto ljudima ne uskratimo prava koja su im garantovana.
Zašto mi, ljudi, večeras sedimo ovde, da bi Vlada povukla pet zakona, jer celo leto nismo radili ništa, da bi sutra raspravljali o tome da li će Velja da uradi ovako ili onako, kako se dogovore oko vladajuće koalicije, tj. biće kandidat ili neće biti kandidat, ako usvojimo zakone i da se stvore uslovi da idemo na izbore?
Pa, mi smo neozbiljni. Niti je narod lud, niti su poslanici ludi, niti su novinari ludi. Što stalno tražite od poslanika opozicije da izlaze u susret onome što se dogovora u okviru vladajuće koalicije? Mi trebamo na svakom koraku da vam podmećemo nogu i da budemo kontrolni mehanizam, a ne da pokrivamo ono što vi između sebe ne možete da dogovorite, jer imate više centara, a izgleda i više vlada.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Dušanu Bajatoviću.
Reč po Poslovniku je tražila narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.