ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 25.12.2007.

11. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

11. dan rada

25.12.2007

Sednicu je otvorio: Miloljub Albijanić

Sednica je trajala od 10:05 do 18:35

OBRAĆANJA

...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni sednici da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Balint Pastor, Elvira Kovač, Laslo Varga i Aleksandar Marton.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PRAVU NA BESPLATNE AKCIJE I NOVČANU NAKNADU KOJU GRAĐANI OSTVARUJU U POSTUPKU PRIVATIZACIJE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Meho Omerović, Vladan Batić, Slobodan Maraš, zajedno Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton, Radovan Radovanović, Rajko Baralić, Bojan Milovanović, Milisav Petronijević, Ninoslav Dimitrijević, Miletić Mihajlović, Vidoje Jovanović, Dušan Bajatović, Željko Vasiljević, Suzana Grubješić, Srđan Šajin, Momir Marković, Nataša Jovanović, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Milorad Buha, Nebojša Stefanović, Zdravko Topalović, Dejan Mirović, Aleksandar Martinović i Nikola Novaković, Vlada Republike Srbije i Odbor za privatizaciju.
Primili ste izveštaje Odbora za privatizaciju i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Podsećam vas da su amandmane povukli narodni poslanici: Suzana Grubješić, pismom od 12. decembra 2007. godine na članove 26. i 28. i podnela novi amandman na član 26. pismom od 13. decembra 2007. godine na članove 1, 24, 29. i 30, a pismom od 20. decembra 2007. godine na član 26;
Bojan Milovanović, pismom od 13. decembra 2007. godine, amandman na član 2. stav 1. tačka 2. i amandman na član 2. stav 1. tačka 4. i podneo novi amandman na član 2;
Srđan Šajn, pismom od 18. decembra 2007. godine, amandman na član 6;
Nikola Novaković, na sednici Odbora za privatizaciju, amandmane na članove 23. i 26.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodni poslanik Vladan Batić podneo je amandman kojim je predložio promenu naslova Predloga zakona.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela Vlada.
Odbor za privatizaciju je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite, gospodine Petronijeviću.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milisav Petronijević

Dame i gospodo narodni poslanici, nema nam gospodina Đelića. Tako smo lepo počeli polemiku pre desetak dana, bio bi red da danas odgovori na ona pitanja koja su mu tada postavljena. Još jednom ću da postavim ta pitanja pre nego što obrazložim ovaj amandman.
Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije koji je predložen i koji se nalazi u proceduri je jedan važan zakon. Bez razloga ljudi optužuju gospodina Mlađana Dinkića i Đelića da poklanjaju besplatne akcije građanima Srbije. Ne treba da ih optužuju za to, iz prostog razloga što je to zakonska obaveza, utvrđena Zakonom o privatizaciji 2001. godine. Tada je utvrđena obaveza da se svim građanima Srbije, kada se okonča postupak privatizacije, a to znači posle četiri godine, podele besplatne akcije.
Želim još jednom da ukažem da način na koji se to čini nije pravedan. Mi smo reagovali i tada kada je donošen zakon, pa i sada. Naime, zakonska obaveza proistekla iz Zakona o privatizaciji 2001. godine je da se te akcije podele besplatno svim građanima Srbije jednako. Mi smatramo da to nije pravedno.
Smatramo da je pravednije da je učešće u podeli besplatnih akcija srazmerno radnom doprinosu, godinama staža. Mislim na one koji nisu ostvarili prava na akcije u svojim preduzećima. Zašto to mislimo? Zato što je to jedno nacionalno bogatstvo u vidu kapitala tih preduzeća, koje je stvarano generacijama, i ljudi koji imaju više radnog staža, dali su veći doprinos tome. Naravno, treba da imaju i oni koji tek počinju radni vek, to nije sporno. Sporno je to što nije napravljena neka skala da se to podeli svim građanima prema radnom stažu.
Drugo naše pitanje na koje očekujemo odgovor od gospodina Đelića, a nemamo ništa protiv da to uradi i gospodin Dinkić, jeste stav oko prodaje javnih preduzeća, imajući u vidu da Zakon o besplatnim akcijama kaže da će, paralelno sa ovim zakonom, ići koncept privatizacije javnih preduzeća.
Ponavljam stav SPS kada su u pitanju strateška javna preduzeća – protiv smo većinske prodaje tih preduzeća, odnosno tražimo da država ostane vlasnik bar 51%.
Treće pitanje koje sam postavio i na koje tražim odgovor danas jeste – ovim zakonom se ukida član 9a Zakona o javnim preduzećima. Želim da obavestim javnost da je član 9a Zakona o javnim preduzećima povoljniji od ovog Zakona o besplatnim akcijama.
Naime, gospodin Dinkić se seća, on je obrazlagao taj zakon 2005. godine, tačno je da je na zahtev SPS unet amandman, odnosno član 9a. To je bilo vreme kada je SPS podržavala Vladu i jeste tada uslovila usvajanje zakona usvajanjem člana 9a.
Šta kaže član 9a? Član 9a Zakona o javnim preduzećima kaže da se 15% akcija javnih preduzeća prenosi u Privatizacioni registar, odnosno da se besplatno deli građanima, da se do 15% deli zaposlenima u javnim preduzećima, a ostatak prenosi u Privatizacioni registar, koji će takođe služiti za podelu građanima. Želim javnost da upoznam da ovaj zakon predviđa samo 15%, ne i onaj ostatak koji ostane kada se podeli radnicima zaposlenim u javnim preduzećima.
To su ta tri veoma značajna pitanja na koja tražim odgovor.
Kada je u pitanju član 2, koji govori o nosiocu prava, mi smatramo da ima dosta razloga da se izvrši intervencija u ovom članu jer je predviđen čitav niz uslova koji treba da budu ispunjeni, negde su i dupli, a čini mi se da se negde krije i podvala uvođenjem tih novih uslova.
Kaže se da pravo ostvaruju lica koja su navršila 18 godina zaključno sa 31. decembrom, koji su na dan 30. juna 2007. godine bili državljani Srbije (koliko znam, Odbor za privatizaciju je to prepravio na 31. decembar 2007. godine), koja su na dan 30. juna 2007. godine imala prebivalište na teritoriji Republike Srbije, da pravo na akcije bez naknade nisu ostvarili delimično ili u celini u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji ili Zakonom o privatizaciji, da su upisani u evidenciju nosilaca prava itd.
Šta mi smatramo da je ovde suvišno? I tražim objašnjenje zbog čega je to tako. Ovde u članu 2, tačka 1) govori da u skladu sa ovim zakonom prava ostvaruju lica koja ispunjavaju sledeće uslove - da su navršila 18 godina života zaključno sa 31. decembrom 2007. godine i da su na dan sticanja statusa nosioca prava bila upisana u birački spisak nadležnih opštinskih organa.
Postavljam pitanje gospodinu ministru: Zašto je uneta ova odredba ''i da su na dan sticanja statusa nosioca prava bila upisana u birački spisak nadležnih opštinskih organa''?
Birački spisak je javna isprava koja služi da bi građanin ostvario izborno ili biračko pravo, da bi mogao da bude biran ili da bi mogao da bira. Ovde se uvodi kao uslov da može da dobije akcije – ako je u biračkom spisku.
Postavljam pitanje: Da li postoji neko pravo građana koje treba ili može da se ostvari gde je uslov da je građanin upisan u birački spisak, naravno, osim onog biračkog, odnosno izbornog prava? Da li se u još nekim situacijama traži kao uslov da bi građanin ostvario neko svoje pravo da bude u biračkom spisku? Da li je moguće da neko ne može da ostvari svoje pravo, opet osim izbornog i biračkog prava, ako nije u biračkom spisku?
S druge strane, ako je neko u biračkom spisku, onda je suvišno kao uslov navoditi 18 godina, onda je suvišno navoditi ovde kao uslov da ima prebivalište, onda je suvišno kao uslov da bude državljanin Srbije.
Ali, isto tako, time se pravi jedna velika nepravda i ja ovde želim da dobijem takođe, to je već peto pitanje, od gospodina ministra odgovor. U Srbiji živi bar na desetine hiljada, ako ne i više, ljudi koji su rođeni u Srbiji, školovali se u Srbiji, radili u Srbiji i bili državljani prvo SFRJ, pa SRJ, pa SCG. Potpuno je legalno tada bilo.
Od prošle godine, kada se Crna Gora odvojila, oni su u prilici da traže državljanstvo Srbije. Mnogi od njih su podneli zahtev prošle godine, a još nisu dobili odgovor. Oni će biti eliminisani iz ovog zakona, odnosno neće ostvariti pravo na besplatne akcije.
Mislimo da je to velika nepravda i da tu treba naći neko rešenje koje će omogućiti svim građanima Srbije koji su, eto, toliko dugo imali prebivalište u Srbiji, koji su ostvarivali biračko pravo u Srbiji, bili u biračkom spisku u Srbiji, koji su se školovali i radili u Srbiji, ali su tada, legalno, po zakonima, imali državljanstvo Jugoslavije, jedne, druge, odnosno Srbije i Crne Gore. Mislimo da je to druga velika nepravda koja se čini tim ljudima.
Zato pozivam da (mi smo, naravno, uložili i poseban amandman u vezi s tim), kao što se traži način i izlaz iz situacije gde i ljudi izbeglice koji steknu državljanstvo imaju pravo, kao i raseljena i prognana lica, tako treba i ovi ljudi da imaju pravo na besplatne akcije. Inače, može da nam se dogodi primer da se neko u Srbiju doselio početkom ove godine, uzeo državljanstvo, upisao se u birački spisak i on će ravnopravno konkurisati za besplatne akcije, dok ti ljudi iz drugih republika, pre svega iz Crne Gore, neće imati pravo na podelu besplatnih akcija.
Mi tražimo, prvo, da se objasni šta je u ovom članu zakona suština toga da se i birački spisak traži kao uslov. Drugo, ako je već birački spisak, zašto onda nije samo birački spisak, jer on sadrži sve ove uslove koji su nabrojani - 18 godina života, prebivalište, državljanstvo itd. – i tražimo da se ta odredba briše. Mislimo da nije moguće da se ostvarivanje jednog prava uslovi time da je neko upisan u birački spisak, koji služi za ostvarivanje biračkog, odnosno izbornog prava.
Tražimo odgovor i način kako da se razreši ovo pitanje velikog broja ljudi koji su imali državljanstvo republika van Srbije, pre svega Crne Gore, živeli godinama u Srbiji, da ne dođu u situaciju da ne mogu da ostvare pravo na besplatne akcije.
Pozivam poslanike da, kada bude bio Dan za glasanje, glasaju za te amandmane, a gospodina ministra da, kada bude našao za shodno u toku ove rasprave, da odgovore na ova pitanja. Hvala lepo.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja, gospodin Mlađan Dinkić. Izvolite, gospodine ministre.

Mlađan Dinkić

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, evo, da dam odgovore na ova pitanja.
Prvo – zašto svima jednako, zašto svi punoletni građani imaju pravo na jednak iznos akcija svih ovih javnih preduzeća?
Zato što ova javna preduzeća nije gradila jedna generacija. Gradilo ih je više generacija. Kako? Tako što su svi građani Srbije plaćali porez iz kog su građena ta javna preduzeća. Ponekad su javna preduzeća imala i dugove, pa su se oni pokrivali novcem poreskih obveznika. Neki od ljudi koji su gradili ta preduzeća nisu među živima danas i zato je sasvim pravedno da njihova deca steknu pravo na ove besplatne akcije.
Dakle, to je bio jedan kriterijum. Želeli smo ravnopravnost među generacijama, imajući u vidu da zasluga za ono što sada jeste vrednost ovih javnih preduzeća ne pripada samo jednoj generaciji, već i onim generacijama koje nisu danas među nama, pa onda njihovi naslednici, svakako, treba da imaju koristi od toga.
Druga stvar, kada bi kriterijum bio radni vek, onda bi takođe samo zaposleni imali pravo na ovu privilegiju. Mislim da to nije u redu jer kod nas, u Srbiji, nekada nije moguće lako naći posao, pa smo odlučili da i studenti i nezaposleni imaju pravo na besplatne akcije.
Kada bismo uveli kriterijum godina života, morali bismo opet da uvodimo neke koeficijente. Mnogo bi velika bila razlika u iznosu akcija koje bi dobio neko od 18 i neko od 118 godina. Svi bi se ljudi pitali da li je njegov komšija dobio možda više, da se nije možda u opštini dogovorio da mu se promeni godina rođenja ili neke stvari manipulisao. U svakom slučaju, tehnički je mnogo jednostavnije da svi dobiju jednako jer, kad svi dobijaju jednako, onda svi dobijaju isto.
Pošli smo i od toga da u jednoj porodici ima i mladih, i srednjih generacija, i starijih, i da suštinski ne bi trebalo da neko ko je otac ili majka bude ljubomoran na sina ili ćerku i da bi trebalo svi ravnopravno da podele ono što jesu generacije stvarale kroz izdvajanje doprinosa i poreza za izgradnju ovih preduzeća.
To je bio osnovni kriterijum zašto smo se odlučili da svi dobiju jednako, iako, naravno, ima osnova i da su oni koji su radili duže više i doprineli tome. To je potpuno jasno, ali ovo nam je bio kriterijum zašto smo se opredelili za, ipak, svima jednako.
S obzirom na to da smo se opredelili za kriterijum svih punoletnih građana, sledeće pitanje je bilo ko može da stekne pravo na te akcije. Da smo rekli samo rezidenti, državljani poreski obveznici, isključili bismo jedan deo naših građana jer nisu svi poreski obveznici. Studenti nisu poreski obveznici, nezaposleni takođe.
Zašto je birački spisak uveden kao osnova? I da naglasim – birački spisak na dan evidentiranja.
Svi oni koji steknu punoletstvo do kraja ove godine, a nisu upisani u birački spisak, moći će da se upišu u birački spisak tokom šest meseci koliko će, najmanje, po ovom zakonu trajati evidentiranje. Dakle, ne mora danas da bude upisan u birački spisak, mora da se upiše u momentu kada podnosi zahtev da se evidentira. Dakle, imaće rok od šest meseci od dana objavljivanja poziva.
Zašto taj kriterijum? Zato što oni građani koji žive u Srbiji, a ne žele da budu upisani u birački spisak, ne žele da iskoriste svoje biračko pravo, zapravo ne priznaju državu Srbiju.
Kosovski Albanci nisu u biračkim spiskovima. Očito jer ne žele da učestvuju u izborima organa upravljanja u Srbiji. To je bio razlog kriterijuma biračkog spiska – da samo oni koji, iako ne moraju da iskoriste biračko pravo, ali koji ga imaju time što su upisani u birački spisak, poštuju svoju državu, državu Srbiju koja daje besplatne akcije. To je razlog zašto smo uveli i kriterijum biračkog spiska u ovom zakonu.
Sličan je kriterijum, moram da kažem, i kod zakona o staroj deviznoj štednji. Dakle, pitali ste koji zakon ima sličnu odredbu vezanu za kriterijum oko ostvarivanja prava.
Konačno, postavili ste pitanje u vezi s onim građanima koji nisu još dobili državljanstvo. Mi smo predložili, Odbor za privatizaciju je suštinski to prihvatio i Odbor za privatizaciju je podneo amandman da će svi oni koji steknu državljanstvo danom stupanja zakona na snagu ostvariti ovo pravo.
Dakle, naš originalni predlog, vladin, bio je da svi oni koji su državljani Srbije na dan 30.06. ove godine imaju pravo na ove akcije, a sada će, amandmanom Odbora za privatizaciju koji je Vlada usvojila, to pravo imati svi oni koji su stekli državljanstvo danom stupanja zakona na snagu, što znači do kraja ove godine. Hvala.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Hvala, gospodine ministre.
Replika, narodni poslanik Milisav Petronijević.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milisav Petronijević

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nismo tražili da se besplatne akcije podele samo zaposlenima, naprotiv – svim građanima Srbije, ali smo tražili pravedniji princip u okviru toga. Dakle, treba da dobiju besplatne akcije i studenti, i nezaposleni, i poljoprivrednici, i registrovani, i neregistrovani itd., ali mislim da bi pravednije bilo da je napravljena neka skala. Uostalom, sami ste navodili iskustvo Slovenije u vezi s tim.
Drugo, vaše obrazloženje o biračkom spisku je i vaš predlog zakona. Mi mislimo da to nije ispravno.
Treće, gospodine ministre, u redu je da ste pomerili s kraja juna na kraj decembra ove godine rok da je neko dobio državljanstvo.
Ali, ja vas molim, gospodine ministre, ti državljani koji, kako vi kažete nisu rezidenti Srbije, su do prošle godine bili legalni stanovnici Srbije, i sad su, i plaćali su porez, i glasali, i imali prebivalište, sve su to imali. I da li znate da po dve-tri godine još ne dobijaju odgovor za državljanstvo?
Zašto se za njih ne predvidi neki malo duži rok, da ne budemo nepravedni prema tim ljudima? Radi se o desetinama hiljada ljudi. Porez su plaćali ovde, glasali su ovde, ovde su učili, ovde su se školovali, ovde su bili zaposleni itd. sve vreme do promene statusa, prošle godine. Podneli su zahtev za državljanstvo, međutim, veliki broj njih dosta dugo ne može da ga dobije, verovatno zbog aljkavosti administracije koja to treba da reši. Mislim da to nije dobro jednostavno samo to ošišati i reći – nema, prošao 31. decembar, nemate prava na to.
Ostali ste dužni, gospodine ministre, odgovor na pitanje o privatizaciji javnih preduzeća strateški i na tumačenje člana 9a Zakona o javnim preduzećima koji govori da se građanima deli 15% akcija besplatno i zaposlenima u javnim preduzećima do 15%, a ostatak prebacuje u Privatizacioni registar radi, takođe, podele. Hvala lepo.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Reč, po amandmanu, ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a zatim narodni poslanik Meho Omerović.
Gospodine Omeroviću, da niste vi pogrešili možda, pošto je ovo amandman Milisava Petronijevića?
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Gospodine Albijaniću, jeste li se vi naspavali? Kako možete da pitate poslanika da li je pogrešio ako se javlja za reč? Neverovatno!
Dame i gospodo poslanici, ovaj zakon, kako ga u narodu već zovu - ''o besplatnim akcijama'', najobičniji je predizborni trik. Član 2. je upravo dokaz da su u pravu svi koji tako misle, a objašnjenje gospodina Dinkića je bilo otprilike kao da su akcije neka socijalna davanja. Objašnjenje vam je, ministre, i nestručno, i neozbiljno, populističko i verujte da u ovo što ste rekli niko ne može da poveruje.
Ja ću sada da vam, na osnovu amandmana kolege Petronijevića, na osnovu odgovora Vlade zašto ovaj amandman ne prihvata, objasnim šta je suština ovog vašeg predloga zakona.
U članu 2. nabrojani su uslovi koje lice treba da ispunjava da bi ostvarilo pravo na besplatne akcije. Onda kažete, posebno ću govoriti o ovom prvom stavu i tački 1. na koji je amandman podnet, ali ću pre toga da vas podsetim na tačku 2. gde ste rekli: lica da su na dan 30. juna 2007. godine bila državljani Republike Srbije.
Čuli ste ovde kolegu Petronijevića koji je govorio o Srbima iz Crne Gore, a ja ću da govorim i o tome i o problemu Srba iz Republike Srpske Krajine.
Da li znate, gospodine ministre, koliko Srba iz Republike Srpske Krajine već 15 godina živi u Srbiji? Ovde su zaposleni, ovde imaju kuće, ovde definitivno i trajno ostaju da žive, a ne dobijaju državljanstvo. Ne zato što ne žele da ga dobiju, već zato što vi državljanstva delite u zavisnosti od vaše procene ko će na izborima glasati za DOS a ko će glasati za nekog drugog.
Iz istog razloga i Srbi iz Crne Gore ne dobijaju državljanstvo.
Ne znam da li vi u Vladi Republike Srbije imate takva saznanja i te informacije, gospodine ministre, donet je ovde zakon koji navodno omogućava Srbima iz Crne Gore da dobiju državljanstvo. Još uvek ministar, vaš kolega, Jočić nije izdao odgovarajuća podzakonska akta i obrasce na osnovu kojih bi se uopšte podneo zahtev i još uvek Srbi iz Crne Gore ne dobijaju državljanstvo.
Oni su, dakle, živeli ovde, žive ovde, Srbi su, priznaju Srbiju kao svoju državu, ali ih u ovom vašem predlogu zakona nema. Ovde su možda proveli ceo radni vek, ali ih u vašem zakonu nema jer vi, samo kada treba da se deklarativno izjasnite, onda priznajete prava mnogima, a kada treba to da se provede u praksi, onda ste vi ono što zapravo DOS i jeste.
Vas interesuju samo vaše fotelje, interesuje vas samo kako da dođete do neke ciljne grupe koja će vam omogućiti i dalje sedenje u svojim foteljama, a to što na taj način varate većinu građana Srbije, obmanjujete većinu građana Srbije – vas to, naravno, uopšte ne interesuje.
Kada su u pitanju Srbi iz Srpske Krajine, gospodine ministre, takođe ne znam da li imate saznanja vi u Vladi Republike Srbije na koji način odugovlačite i odbijate izdavanje državljanstva Srbima iz Republike Srpske Krajine.
Tražite od ljudi koji se nalaze na kojekakvim tajnim ili javnim spiskovima Hrvatske da moraju da idu da uzimaju original dokumenta ne starija od šest meseci da biste im izdali državljanstvo Srbije iako ovde žive već 15 godina.
Sećate se koliko je desetina hiljada zahteva bukvalno nestalo, zapravo vi ste ih posle dosmanlijske buldožer revolucije proglasili nestalim, rekli ste da su izgoreli, ne znam da li ste ih vi zapalili. Pošto ste palili Saveznu skupštinu, zgradu Radio-televizije, moguće je da ste doneli i zahteve tih ljudi jer ste znali da oni nikada u životu svom neće glasati za bilo koga iz DOS-a.
Dalje, u tački 3. kažete da pravo na akcije imaju sva lica koja su na dan 30. juna 2007. godine imala prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije. Ne čini li vam se suvišno ovo iza zapete, gospodine ministre?
Ako kažete da neko ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije, valjda podrazumevamo da se to odnosi i na privremeno raseljena lica sa Kosova i Metohije. Zar vi Kosovo i Metohiju, gospodine ministre, ne smatrate teritorijom Republike Srbije?
Ovo je vrlo simptomatično. Malo-malo pa se pojavljuju ili neki međunarodni sporazumi ili, evo, sada i tekst zakona, gde vi polako poturate da Kosovo i Metohija možda, prema vašem stavu, i nije u sastavu Republike Srbije.
Da li zbog toga, evo već je skoro 11 sati, a sutra u ovo doba treba da raspravljamo o Rezoluciji o Kosovu i Metohiji, mi, narodni poslanici, još uvek nemamo tekst te rezolucije?
Gospodine ministre, opasno je ovo što ste napisali, što ste predložili u ovom zakonu. Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije, gospodine Dinkiću, i to nigde ni u jednom propisu ne smete ni da naznačite kao sporno. I nije dobro što vam ovo stoji u ovom zakonu.
Sada o ovome što je kolega Milisav Petronijević u svom amandmanu tražio da se briše, da pravo na akcije imaju lica koja su na dan sticanja statusa nosilaca prava bila upisana u birački spisak nadležnih opštinskih organa. Ovo je ono što sam prethodno govorila. Vi sada pokušavate da jednu ciljnu grupu mladih ljudi obmanete tako što ćete da im kažete da se upišu u birački spisak, da glasaju za vašeg kandidata i da će na ime toga dobiti 1.000 evra.
Naravno, neće dobiti taj novac. Uostalom, vaš kolega Đelić je rekao da će to biti samo upis akcija – a kada će da se realizuju? – jednog dana, a možda i nikada. I nije problem što vi insistirate, na ovaj ili onaj način, da se svi građani Srbije upišu u birački spisak. Mi, srpski radikali, od samog početka se zalažemo da svi građani budu upisani u birački spisak i zalažemo se za jedinstven birački spisak.
Kada budemo imali jedinstven birački spisak, onda može da stoji ovo što je napisano u ovom predlogu zakona i onda može da stoji vaše obrazloženje, gospodine ministre, gde ste napisali da se amandman ne prihvata iz razloga što birački spisak nadležnih opštinskih organa predstavlja pouzdan spisak lica potencijalnih nosilaca prava koja će se uzimati kao polazna baza podataka prilikom upisivanja u evidenciju nosilaca prava.
Ovo, jednostavno, nije tačno. Birački spisak je potpuno nepouzdan spisak, gospodine Dinkiću, i to najbolje znamo, pretpostavljam i ljudi iz ostalih stranaka.
Na dan svakih izbora ja u SRS dežuram od šest sati ujutru do završetka izbora i, verujte, na stotine poziva dobijam, i sve moje kolege širom Srbije, od građana koji kažu - prošli put sam glasao, sada su me brisali, nema me u biračkom spisku. Prijavljuju, donose desetine poziva za glasanje licima koja su odavno umrla.
Lica koja su napunila 18 godina, ako sama ne odu da se upišu u birački spisak, najčešće i ne budu upisana u birački spisak.
Imate pregled biračkih spiskova tamo gde držite vlast u lokalnim samoupravama vi iz DOS-a, menjate izborne jedinice, usklađujete prema onome što vama odgovara na osnovu izbornih rezultata koje dobijate i koje imate, pravite veštačke izborne jedinice, brišete iz spiska ljude za koje znate da glasaju za SRS.
Podsetiću vas da na poslednjim izborima nije bio upisan u birački spisak stariji sin Tomislava Nikolića. O tome smo vam govorili posle tih izbora. Ne možete, valjda, da zamislite da sin Tomislava Nikolića nije na svakim izborima glasao? Naravno da jeste, ali na poslednjim izborima je bio brisan iz biračkog spiska.
Dakle, birački spiskovi ne da nisu pouzdani, nego vam služe za manipulaciju, a pogotovo sada želite u tu svrhu da ih upotrebite kada je u pitanju upis tzv. besplatnih akcija. Uradite nešto sa vašim kolegama iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva unutrašnjih poslova.
Podsećam vas, vi tada niste imali stranku, 2000. godine, pred izbore, u izbornoj kampanji, članovi RIK iz SRS su se zalagali za jedinstveni birački spisak i tada su imali podršku članova RIK iz ondašnjeg DOS-a, zajedno sa nama su se borili za to. Kada ste osvojili vlast, više vam jedinstveni birački spisak nije bio potreban.
Tada ste i, evo, već sedam godina nam pričate da je zbir spiskova po lokalnim jedinicama – jedinstveni birački spisak. Naravno da nije.
Ponavljam, ne brišu se po automatizmu umrli, ne upisuju se po automatizmu oni koji postaju punoletni, ne menjaju se po automatizmu adrese. Isto lice može da bude upisano u birački spisak i u Starom gradu i u Lazarevcu, na primer, a to znači da, s obzirom na udaljenost, može da glasa i u Starom gradu i u Lazarevcu, bez obzira na onaj vaš sprej koji, kažu, dobro sapunom može da se opere.
Dakle, nemojte da obmanjujete građane Srbije, gospodine Dinkiću. Niko vam više ne veruje, ni vama lično, ni Vladi Republike Srbije, ni Borisu Tadiću. Uzalud vam je i ovaj pokušaj...
(Predsedavajući: Molim vas, gospođo Radeta, nemojte da preterujete.)
Možda vi, gospodine Albijaniću, verujete, ali govorim u ime većine građana Srbije, za koje pouzdano znam kome veruju i kome će svim srcem ukazati poverenje na narednim izborima.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
To ćemo, svakako, videti.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović, a zatim narodni poslanik Vladan Batić.
Molim vas, gospodine Markoviću, da mi ne dobacujete.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Meho Omerović

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. predloženog zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Mislim da je predloženi zakon i prilika, u stvari, najbolji je način da država i Vlada pokažu kako ravnopravno tretiraju i kako se ravnopravno odnose prema svim građanima, posebno onim građanima koji su socijalno ugroženi ili onima koji na ovaj ili onaj način teško žive i kojima će i ovo što će se posle usvajanja ovog zakona desiti, dobro doći kao neka vrsta, rekao bih, i novčane pomoći.
Predložio sam da se u članu 2. iza stava 1. doda novi stav, koji glasi: "Prava u skladu sa ovim zakonom ostvaruju i lica kojima je nadležni republički organ utvrdio status izbeglog lica iz bivših republika SFRJ, ako su do 30. juna 2007. godine podneli zahtev za prijem ili su stekli državljanstvo Republike Srbije, da su navršila 18 godina života zaključno sa 31. decembrom 2007. godine, da su na dan 30. juna 2007. godine imala boravište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike i ako ispunjavaju uslove iz tačke 4. i tačke 5. stava 1. ovog člana".
Podsetio bih vas da u Republici Srbiji boravi oko 990.000 lica sa priznatim statusom izbeglog lica iz bivših republika SFRJ. Preko 200.000 izbeglih lica je u poslednjih 15 godina primljeno u državljanstvo Republike Srbije i najveći deo njih ima ličnu kartu, dakle, ispunjavaju uslove iz člana 2. predloženog zakona.
Međutim, ovim amandmanom želim da obuhvatim i one izbeglice koje su na dan 30. juna 2007. godine stekle državljanstvo Republike Srbije, a još nisu pribavile ličnu kartu Republike Srbije ili su do 30. juna podnele zahtev za prijem u državljanstvo Republike Srbije radi integracije u naše društvo.
Podsetio bih kolege poslanike i ministra Mlađana Dinkića, Republika Srbija se Nacionalnom strategijom za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica obavezala, podvlačim obavezala, da će pomoći izbeglicama, kako onima koji se žele vratiti u zemlju porekla, tako i onima koji se nameravaju integrisati u državu Srbiju.
Vlada Republike Srbije u prošlom sazivu je bila dostavila predlog nama, poslanicima Skupštine Srbije, o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, kojim su, u skladu sa ovom strategijom, utvrdili obaveze države o načinu pomoći onim izbeglicama i članovima njihovih porodičnih domaćinstava koji su podneli zahtev ili su stekli državljanstvo Republike Srbije radi njihove integracije.
Nažalost, zbog dobro poznatih razloga, Vlada Republike Srbije u sadašnjem sazivu je povukla sve zakone, pa i ovaj zakon o izbeglim i raseljenim licima.
Potreba preduzimanja aktivnosti i mera prema ovoj socijalno ugroženoj grupi proizlazi iz procene, podsetio bih sve kolege poslanike da 25% izbeglica u državi Srbiji spada u kategoriju najsiromašnijih, što je i dva puta više nego što je taj procenat kod domicilnog, domaćeg stanovništva Srbije. Stopa nezaposlenosti izbeglica i drugih ugroženih grupa je viša nego dvostruko u odnosu na prosek nezaposlenosti stanovnika države Srbije. U izbegličkoj populaciji je zastupljena tzv. dugoročna nezaposlenost, a značajno je i učešće nezaposlenih koji traže prvi put zaposlenje.
Socijalno-ekonomski položaj izbeglica je još teži, oni su još ranjiviji jer ih 45% živi u iznajmljenim stanovima, a stopa nezaposlenosti, uz tendenciju rasta, među preostalim izbeglicama je u aktivnoj populaciji 58% registrovanih za 2004-2005. godinu. Zbog toga je u Strategiji za smanjenje siromaštva naglašeno da je definisanje novih programa i aktivnosti koje su usmerene prema izbeglicama, kao jedno od socijalnougroženih grupa, jedan od strateških pravaca delovanja u smanjenju siromaštva države Srbije.
Ovim amandmanom želim, jer je motivacija upravo takva, da ove strateške ciljeve, koje je država i Vlada Republike Srbije postavila, pomognem, na neki način, ekonomskom osamostaljivanju i osnaživanju onih izbeglica koje su se opredelile za integraciju u državu Srbiju, kao trajno rešenje njihovog izbegličkog statusa, odnosno njihovog problema.
Ovim amandmanom nisu obuhvaćena lica koja danas imaju status izbeglice u Srbiji, već samo ona koja su jasno izrazila nameru da se integrišu u Srbiju, a usvojeni su i kriterijumi kojima prepoznajemo njihovu nameru, da su ta lica primljena ili su podnela zahtev za prijem u državljanstvo Republike Srbije, i to 30. juna 2007. godine. Zahvaljujem na pažnji.