Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite, gospodine Markoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, dilemu koju imam od 2000. godine razrešio mi je narodni poslanik gospodin Stupar. Naime, sećam se da su nam oni govorili 2000. godine da su ti koje su doveli -  eksperti. Za mnoge nisam znao za šta su eksperti. Sada bar za jednog znamo.
Gospodin Dinkić je ekspert mađioničar. A ovo ''sad ga vidiš, sad ga ne vidiš'' se ne odnosi samo na Dinkića, nego se to ''sad ga vidiš, sad ga ne vidiš''...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, molim vas.)
... ovo mi je uvodna reč, da biste lakše shvatili šta hoću po amandmanu da kažem.
''Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš'' važi i za one četiri i po milijarde sa Kipra, pa je ''sad ga vidiš, sad ga ne vidiš'' i za državni kapital u ''Evroaksiz" banci, pa ''sad ga vidiš, sad ga ne vidiš'' Nacionalna štedionica i ''sad ga vidiš, sad ga ne vidiš'' – tako se vodi ekonomija.
Da se vratimo na amandman. Kaže tačka 2) u članu 2 - da su na dan 30. juna 2007. godine bili državljani Republike Srbije.
Da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, 1994, 1995. i 1996. godine, pa sve ove nesretne godine, ratne i poratne, mnogi ljudi iz Republike Srpske Krajine, iz Republike Srpske, iz Bosne i Hercegovine došli su u Srbiju i uglavnom u to vreme i podnosili zahteve za prijem u državljanstvo.
Svedok sam da bar dve trećine građana u naselju Grmovac – podsećam, to je ono naselje kojima ovi nisu davali struju 11 godina, napravljeno na obodu Zemuna, naselje gde su došle izbeglice – nema državljanstvo, a podneli su zahtev na vreme. Po sedam-osam-devet godina se čeka za državljanstvo.
I onda kaže Vlada u obrazloženju zašto amandman nije prihvaćen: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što bi predložena izmena značila da bi pravo po ovom zakonu imala i lica koja bi bila eventualno odbijena za prijem u državljanstvo Republike Srbije, što je neprihvatljivo. U preostalom delu, amandman je trebalo da postigne efekat koji će se postići serijom amandmana koje je predložila Vlada''.
Vlada Republike Srbije je podnela predlog zakona. Da li treba sada da sumnjam da oni govore između sebe tamo? Jer, Vlada Republike Srbije je narodnim poslanicima dala predlog zakona. Pretpostavljam da je prethodno usaglasila, da su prethodno pregledali, da su prethodno bar pročitali to što im je prevedeno. Pretpostavljam da je i ovaj preveden, kao što su i svi ostali predlozi prevođeni iz nekih pravnih sistema Europe, kako oni to hoće da kažu, pre nego što su ih doneli narodnim poslanicima.
Neshvatljivo mi je da neko podnese predlog zakona i da istovremeno serijom amandmana popravlja taj predlog zakona. Zašto ga ne povučete iz procedure? Popravite ga tim vašim amandmanima, pa ga tako popravljenog dajte poslanicima. Biće mnogo manje amandmana, ili mnogo više, u zavisnosti od toga kako ćete ga popravljati tom serijom, kako vi kažete, amandmana.
Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je, kako je rekao gospodin Šajn, da su bez dokumenata ostali mnogi sa Kosova i Metohije, pogotovo u ono ratno vreme kada su prelazili u Srbiju. Požar bio, desilo se, nema dokumenata. Ali, to su građani Srbije. Matične knjige su uglavnom prenete, nalaze se na teritoriji Srbije i vrlo je jednostavno bilo utvrditi da je taj i taj rođen tu i tu, tad i tad, i dati mu dokumenta. Država Srbija se maćehinski odnosila prema tim ljudima koji su sa Kosova i Metohije prešli, odnosno, kako vi to kažete, koji su raseljena lica.
Država Srbija se maćehinski odnosi ne samo prema licima izbeglim od 1993-1994. godine pa naovamo, ne samo prema raseljenim licima, kako nazivate one koji su pobegli ispod šiptarskog noža u ovaj deo Srbije, nego i prema svim građanima Srbije, ne bi li vama, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, dame i gospodo demokratori, bilo sve potaman.
Ovaj zakon sa ovom serijom amandmana najbolje bi bilo da povučete, da prestane ovo mrcvarenje narodnih poslanika, da napravite zakon koji liči na nešto i da ga donesete.
U svakom slučaju, predlažem da se i amandman gospodina Šajna i prethodni amandmani na član 2. prihvate.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, po amandmanu. Izvolite, gospodine Maraš.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom amandmana koji je podneo narodni poslanik Srđan Šajn i koji je Vlada odbila, odnosno poslala predlog da se amandman odbije.
Mislim da je gospodin Šajn u toku svog obrazloženja dotakao suštinu zbog čega je ovaj amandman odbijen. Odbijen je, gospodine Šajn, zato što ta lica neće moći da glasaju 20. januara na ovim izborima. To je razlog zbog kog je odbijen vaš predlog da se obezbede lična dokumenta najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
To znači da ta lica, tih 100.000 koje ste vi predvideli da postoje bez ličnih dokumenata, neće moći da pribave svoja dokumenta do 20. januara, odnosno neće biti uneta u birački spisak i neće moći da glasaju 20. januara na predstojećim predsedničkim izborima.
To je suština odbijanja ovog amandmana i mislim da je Vlada pogrešila što je odbila ovaj amandman.
Mislim da je ovaj amandman smislen, da zaista treba omogućiti ljudima koji, kao što vi kažete, žive na periferiji naših gradova, u kartonskim kutijama itd. da podjednako, kao i ostali građani, budu u prilici da dobiju ove besplatne akcije, odnosno akcije ovih javnih preduzeća koja će se deliti građanima, jer oni de fakto jesu građani ove države samo što su sticaj okolnosti i uslovi u kojima žive doveli do toga da i svojom odgovornošću neki od njih nemaju dokumenta.
Malo pre mene je poslanik rekao da je veliki broj građana koji su došli sa teritorije Kosova i Metohije takođe bez dokumentacije, zna se kako je ta dokumentacija stradala, verovatno delom i zbog neodgovornosti države nisu došli do ličnih dokumenata.
Međutim, suština je u tome, govorio sam u prethodnom izlaganju a i kolega malo pre, Vlada prihvata samo amandmane koje podnesu poslanici koji pripadaju vladajućoj koaliciji, koji popravljaju ovaj zakon na brzinu donet. Veliki broj amandmana su podneli.
Takođe se slažem da bi bilo veoma korektno ovaj zakon vratiti u proceduru, da ga Vlada ponovo razmotri, da predloži mnogo bolji zakon nego što je ovaj pred nama.
Pozivam Vladu da se urazumi i da prihvati ovaj amandman zato što je stvarno smislen.
Jedino, pretpostavljam da će to napraviti jedan problem – kako onda objasniti da građani Srbije koji žive na Kosovu a albanske su nacionalnosti, malopre je ministar to pokušao da objasni, da nisu u biračkom spisku, što se opet vraća na tu temu, znači samo oni koji mogu da daju glas mogu da dobiju i besplatne akcije.
Još jednom vas, gospodine predsedavajući, podsećam, što sam uradio već dva puta danas – ministra nema u sali. Ministar je možda u zgradi, ali to nas ne interesuje, nema ga u sali. Ne možemo da govorimo o amandmanima koje smo podneli ukoliko nema ko da nam da odgovor.
Dama i gospodin koji sede ovde nemaju mogućnost da nam daju odgovor. Mogu da zapišu nešto i prenesu ministru, ali nama je veoma bitno da ministar sedi ovde.
Zato vas još jednom molim da svoj već više puta dokazani autoritet uložite i da pozovete ministra da dođe u salu.

Hvala, gospodine Maraš.      
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, na član 2. amandman je podneo Odbor za privatizaciju.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. ovog zakona. Pročitaću kako glasi član 3, pa ću posle pročitati i predlog amandmana koji sam podneo, kao i obrazloženje.
Član 3. Jednakost u ostvarivanju prava: ''Lica iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: nosioci prava) stiču pravo na jednaki iznos novčane naknade i na jednaki broj akcija svakog od preduzeća, odnosno privrednih društava određenih ovim zakonom''.
Podneo sam amandman na ovaj član koji je po mom mišljenju trebalo da glasi ovako: „Lica iz člana 2. ovog zakona stiču pravo na jednaku osnovicu novčane naknade, uz povećanje tog iznosa za svaku godinu radnog staža“.
Na ovakav način građani u ovoj državi ne mogu da budu jednaki. Jednakost i ravnopravnost se ostvaruje na mnoge druge načine, ali na ovaj način ne dovodimo građane u isti položaj. Iz prostog razloga što je, ponovo ću podvući, to smo govorili već i prethodnici i ja u više navrata, ovaj zakon zaista predizborni zakon i vodi računa samo o biračima.
Znači, svako ko napuni 18 godina i ima lična dokumenta glasaće na predstojećim i budućim izborima i daj da mu damo hiljadu evra, tzv. hiljadu evra, i da mu omogućimo da glasa za nas.
Imamo građane koji su u ovoj zemlji privređivali 10, 20, 30, 40 godina i ti građani, to sam uneo u amandman, mogu biti ravnopravni sa onim građanima koji su napunili 18, 20 godina a nemaju dana radnog staža na taj način što će imati istu osnovicu, a da za svaku godinu staža koju su ostvarili dobiju određeni iznos uvećan za tu godinu.
Međutim, šta imamo kao problem kod ovog zakona? I u načelnoj raspravi smo istakli da postoji veliki problem, da imamo opravdanu bojazan da će sve ove akcije koje budu podeljene, ako budu podeljene, završiti u rukama tajkuna, možemo pretpostaviti i kod kojih tajkuna, odnosno kog tajkuna.
Čim se bude ukazala prilika da ove akcije dospeju na berzu, odnosno da građani mogu sa njima da raspolažu, odnosno da ih prodaju, doći će se u situaciju da će veliki broj građana koji će dobiti ove akcije, ako budu u vrednosti od hiljadu evra, pokušati sebi na neki način da obezbedi egzistenciju prodajući te akcije. U kakvu ćemo situaciju tada doći?
(Izvinjavam se, gospodine Albijaniću, ometate me. Ako nije problem, molio bih da ne komunicirate tako glasno.)
Znači, doći ćemo u situaciju da će građani poželeti svoje akcije brzo da prodaju.
Pošto su se uglavnom svi stranci razbežali sa berze, iz poznatih razloga – pošto je Srbija, pod jedan, veoma nestabilna zemlja, pod dva, što je mnogo značajnije, u ovoj zemlji postoje monopoli i karteli, što je Evropska komisija svojim pismom koje je uputila Vladi nedvosmisleno utvrdila, i svi oni koji žive u ovoj državi znaju da postoji monopol – znači, svi su se razbežali sa berze i pojaviće se, recimo, kao kupac „Telekoma“ jedna firma, po nekima ugledna, po nekima veoma diskutabilna, odnosno firma i preduzeće protiv kog je LDP više puta ovde govorila, odnosno pokušali smo i da se osnuje anketni odbor da bi se utvrdile zloupotrebe tog preduzeća, znači, lako se može desiti da se za pet godina „Telekom“ više ne zove tako, nego da se zove, recimo, „Deltakom“.
Ne postoje adekvatni mehanizmi koji bi odbranili od zloupotreba ovaj zakon prilikom prodaje ovih akcija. Ova vlada je više puta pokazala da na svaki mogući način opstruiše sva tela, sve organe koji bi trebalo da se bave zaštitom građana, koji bi trebalo da sprečavaju korupciju i koji bi trebalo da kontrolišu kako se troše sredstva u budžetu.
Više puta sam pomenuo da je Savet za borbu protiv korupcije u 2008. dobio manje sredstava u budžetu nego za tekuću 2007. godinu. Takođe, Državna revizorska institucija, njihov Savet je ovde podstanar. Takođe i Zaštitnik građana, koji bi trebalo da vodi računa o interesima građana, odnosno da štiti njihova prava - još uvek nisu došli na red izbori njegovih pomoćnika i on ne može na najadekvatniji način da obavlja svoj posao, odnosno da štiti građane.
Znači, sve što može dovesti pod sumnju rad Vlade, odnosno sve što bi trebalo da kontroliše rad Vlade i rad onih koji imaju monopol u ovoj državi, na svaki mogući način pokušava da se opstruiše.
Postavio bih i jedno pitanje. Nadam se da će saradnici ministra da mu prenesu na adekvatan način, pošto on već sat vremena nije u sali.
Oni koji dolaze iz Vojvodine, mogu na taj način da govorim, a pretpostavljam da i poslanici koji su iz drugih delova Srbije sigurno imaju takve primere. Tokom 90-ih godina, a pogotovo 1990/1991. godine, mnoge opštine u Srbiji, pogotovo manja mesta u tim opštinama, nisu imali telefone, odnosno telefonske priključke u svojim opštinama. Građani su bili prinuđeni da sami uvode telefone, odnosno sprovedu telefonsku mrežu do svojih kuća, odnosno stanova.
Šta se tada događalo? Tadašnja Pošta, odnosno sadašnji Telekom, davao je samo centralu, a građani su obezbedili sva sredstva za dovođenje telefonske mreže do centrale i od centrale do njihovih stanova.
Takvih domaćinstava, prema nekim istraživanjima, u Vojvodini ima oko 200.000.
Vrednost tih ulaganja, koja su građani uložili da bi dobili telefonski priključak, odnosno da bi mogli telefonom da se sporazumevaju sa ostalim delom države, bila je negde oko 1.600 maraka i računicom smo došli do toga da je to nekih 320.000.000 evra koje su domaćinstva u Vojvodini uložila u razvoj telefonije u Srbiji, odnosno da bi mogli da budu ravnopravni sa ostalim građanima.
Molio bih da se povede računa o tome. Da li postoji mogućnost da se, pod znacima navoda, ali i faktički, pravi vlasnici na neki način obeštete? Znači, da li su ovi građani, koji su zaista ulagali u razvoj telefonije, koji su platili da im telefoni budu priključeni u domaćinstvima, nekim delom vlasnici Telekoma i da li postoji šansa da se takvi građani obeštete?
Pretpostavljam da u svakom delu Srbije postoje opštine gde su ljudi na taj način finansirali tadašnju Poštu, a sadašnji Telekom. Voleo bih, ako postoji ikakva mogućnost, da prenesete ministru, da malo razmisli o toj temi - da li postoji mogućnost da se i ti ljudi na neki način obeštete?
Još jednom vas molim, takođe, da se razmisli o tome da se ovaj amandman prihvati, iz prostog razloga što, na žalost nekih, nismo svi jednaki u ovoj državi i ne možemo svi imati ovakav tretman, znači da svako ko je napunio 18 godina dobije istu vrednost akcija. Naš je predlog da svako ko je napunio 18 godina startuje sa istom osnovicom, a da mu za svaku godinu staža bude omogućeno da dobije neki veći iznos. Hvala lepo.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Šajn.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

Samo bih kratko napomenuo da je amandman tehničke prirode i ukoliko bi se usvojio ovaj prvi amandman ili se našlo rešenje onda se naprosto tehnički stvara mogućnost da se suština problema realizuje.
Još jedna rečenica u tom pravcu. Kada smo usvajali Zakon o readmisiji, svi ste rekli - prihvatamo sve građane iz Srbije, nema veze da li imaju ili nemaju dokumenta, imamo obavezu prema Evropskoj uniji da prihvatimo te ljude i oni će biti ravnopravni građani Srbije. Tako smo obećali međunarodnoj zajednici, Evropskoj uniji, Savetu Evrope, velikim i malim političkim faktorima u svetu itd.
Ovim zakonom ti ljudi nisu u ravnopravnom položaju. Doveli smo ih odande gde su imali kakve-takve uslove za život, a ovim zakonom smo ih kaznili i rekli im - gospodo, dobili ste ono što ste tražili, bili ste malo u readmisiji, vratili smo vas ovde ne da budete ravnopravni, već da budete kažnjeni.
Zato vas još jednom molim, učinite nešto, vi kao Vlada ili kao nadležni odbor, dajte svoj amandman, nemojte da prihvatite ovaj amandman, samo izjednačite ovih 100.000 ljudi sa svim građanima Srbije i stvorite uslove da ti ljudi iz readmisije, koji dolaze januara, februara, marta, aprila itd., kada smo ih već vratili ovde, kada smo im uništili egzistenciju u zapadnoevropskim zemljama, kada ih već vraćamo ovde da ne mogu da izdržavaju ni sebe, ni svoje stare roditelje, dajte da im damo ono što dajemo svim građanima Srbije.
Smislite vi najbolju mogućnost i ja ću za tu vašu najbolju mogućnost da glasam. Nemojte da prihvatite ovo rešenje ako mislite da ne valja, dajte bolje rešenje, samo dajte mogućnost da svi građani u Srbiji po ovom zakonu budu isti.
Nemojte da formalne stvari stavljamo ispred faktičkog stanja. Srbija nije uređena država koja je 100 godina živela u nekom stalno stabilnom pravnom sistemu i sada da kažemo - vi ste krivi što nešto niste uradili. Srbija je živela unazad 20 godina u pravnom haosu, bili smo deo jedne države, deo jedne državne zajednice, sada smo samostalna država, ne znamo šta će sutra da nam urade, a ponašamo se kao da smo došli negde gde je sve potaman, gde je sve u redu, gde sve funkcioniše, ali, znate, onaj građanin kojeg vraćamo iz procesa readmisije, on je neodgovoran.
Postavljamo pitanje da li su ti ljudi neodgovorni što su otišli u ono vreme koje mnogi kritikuju ili smo mi neodgovorni jer jednostavno te ljude vraćamo i nećemo da im damo ista građanska prava kao i svima ostalima.
Molim predsednika nadležnog odbora da sazove sednicu, da razmotrite ta pitanja, da date pravo rešenje ili, ukoliko je Vlada u situaciji, da ona da pravo rešenje. Definišite amandman dok još vreme rasprave traje i dajmo mogućnost narodnim poslanicima da se izjasne o tom nekom rešenju.
Ili, pak, recite - to nas ne interesuje, to nije u redu. Ali, ne verujem da je tako jer je potpredsednik Vlade jasno rekao da on hoće to da reši. Dajte onda to rešenje. Ukoliko se ne bude dalo to rešenje, ostaće gorak ukus u ustima ljudi da jednostavno nas to ne interesuje i da su ti ljudi nebitni.
Dajte da dokažemo tim ljudima da su bitni i da zaista ova skupština misli na sve građane Srbije i da Skupština Srbije zaista hoće da pomogne onima koji nisu u stanju da stanu u red ravnopravnih građana, da li na taj način što nemaju lična dokumenta, da li na taj način što smo ih vratili iz procesa readmisije, da li na taj način što jednostavno žive na margini društva i nisu bili svesni toga da ukoliko ne reše neko formalno pitanje neće ovo uraditi.
Mi smo ti koji imaju odgovornost prema građanima, a nemaju odgovornost građani prema Skupštini. Dajte da demonstriramo da smo mi ovde zbog njih, a da nisu oni na izborima zbog nas. Hvala.

Hvala, gospodine Šajn.
Na član 9. i sve ostale članove u kojima se pojavljuje reč: ''ministar'', amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim poretkom Republike Srbije.
Gospodine Markoviću, mislim da nema razloga da diskutujemo kada je već takva situacija.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo poslanici, nije da amandman nije u skladu sa Ustavom, nego predsedavajući nije čitao Ustav.