Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, da iskoristim priliku da dam odgovore na ova pitanja. Najpre, izbeglice. Kao što znate, član 2. ovog zakona tačno definiše koje uslove treba da ispune građani da bi stekli pravo na besplatne akcije. Moraju biti državljani Republike Srbije, prema onom što je amandmanom predložio Odbor za privatizaciju a Vlada prihvatila – na dan stupanja zakona na snagu.
Verzija zakona koja je prvobitno bila predložena kaže da je to državljanstvo na dan 30. jun 2007. godine. Želeli smo da svima koji su podneli zahtev za državljanstvo, a izbeglice su, damo mogućnost da steknu pravo na evidentiranje, ukoliko su dobili državljanstvo do stupanja zakona na snagu. Mora, ipak, da se podvuče jedna crta.
Pitanje je, ako neko podnosi zahtev za državljanstvo, zašto ga nadležni organ ne odobrava u nekom drugom roku. To je pitanje za taj organ, jer mi, kao Ministarstvo ekonomije, ne možemo da ulazimo u te stvari. Mi moramo jednu crtu da podvučemo. Mislili smo da to bude 30. jun 2007. godine, kako u toku debate oko ovog zakona ne bilo prelaska u državljanstvo samo radi ovog zakona.
Da budemo potpuno otvoreni. Kada su izbeglice došle u Srbiju? Uglavnom su došle 1995. godine. Ako neko za 12 godina nije iskoristio pravo da se upiše u državljanstvo Srbije, znači da je imao neki razlog zašto to nije želeo. To je slobodna volja ljudi da odluče ko će biti državljanin Srbije.
Ovaj zakon kaže - svi koji su državljani na dan stupanja zakona na snagu, uključujući izbeglice ako su postali državljani do tog perioda, imaju pravo na besplatne akcije. Mislim da najveći broj tih ljudi ima državljanstvo, odnosno najveći je broj onih koji su želeli da postanu državljani. To je jedna stvar.
Drugo, objašnjenje na ovo poslednje pitanje – šta tačno znači odredba člana - svi isto u svim preduzećima. To faktički znači da svaki građanin koji se bude evidentirao, ako ih bude četiri miliona, svi imaju pravo na akcije u svim ovim preduzećima koja su predmet zakona, kao i u svim javnim preduzećima koja bi mogla ići u proces privatizacije u narednom periodu, nakon donošenja zakona. Dakle, svako dobija jednak broj akcija, jednake vrednosti, u svakom od ovih preduzeća, bilo da ima 18 ili 118 godina, bilo da je student ili neko ko ima 40 godina radnog staža.
Zašto? Zato što, evo, i vi ste postavili pitanje šta je sa onim ljudima koji su gradili ta javna preduzeća, pošto je ovde gotovo nemoguće u potpunosti izbalansirati pravdu.
Jednostavno, pitanje nekog kriterijuma je jako teško odrediti. Mi smo pošli od toga da naslednici onih koji su gradili, ako oni nisu među živima, dobijaju to pravo, da različite generacije dobijaju jednako i na taj način se, koliko-toliko balansira ta pravda. Naravno da je nemoguće u potpunosti to izbalansirati, ja sam toga potpuno svestan. Mi smo sve moguće varijante razmatrali, ali smo pošli od toga da bi ovo bio neki balans.
Što se tiče ovih uslova, oni moraju kumulativno da se ispune. Drugim rečima, nije dovoljno da bude samo na biračkom spisku. Ako nema prebivalište (to je ovo što ste rekli), ako je na biračkom spisku, ali je otišao, pa sada u nekoj drugoj državi plaća porez, dakle, nije državljanin Republike Srbije – nema pravo.
Ali, bez obzira gde se nalaze, ako kumulativno ispunjavaju da su upisani u birački spisak, da su punoletni, da su državljani Republike Srbije na dan stupanja zakona na snagu, da imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije, da nisu dobili besplatne akcije u skladu sa prethodnim zakonima, iz 1997. i 2001. godine, znači, ako sve te kumulativne uslove ispune – onda imaju pravo na akcije.
Bitno je da sve ove uslove ispunjavaju momentom stupanja zakona na snagu, sem upisa u birački spisak. Dakle, ako neko sada nije upisan u birački spisak, a ispunjava ostale uslove, može se tokom perioda evidentiranja, koji traje najmanje šest meseci, upisati u birački spisak. S obzirom da će evidentiranje početi tek nakon što se objavi javni poziv i trajati najmanje šest meseci, ovaj zakon zaista nije u svrsi predizborne kampanje. Izbori se dešavaju u januaru, a ovo evidentiranje će trajati šest meseci.
Moram da kažem da će ovaj zakon imati puno pozitivnih eksternih efekata. Jedan od pozitivnih efekata, pretpostavljam, biće i ažuriranje biračkih spiskova. Sada će i oni ljudi koji nisu bili zainteresovani da budu u biračkom spisku, pretpostavljam, da bi dobili ove besplatne akcije, ići da se upišu u birački spisak. To nema efekta na ove izbore, imaće efekata na neke naredne izbore, jer taj proces traje šest meseci.
Druga stvar, ako je neko preminuo a nalazi se u biračkom spisku, ne može zloupotrebiti to pravo, jer ćemo podzakonskim aktom odrediti da može biti evidentiran samo onaj koji dođe lično, sa ličnom kartom, kao na izborima. Dakle, princip evidentiranja će biti - lično, bez obzira da li se radi o zaposlenima i bivšim zaposlenima u javnim preduzećima ili o svim drugim punoletnim građanima Srbije.
Evidentiranje će biti na šalterima Pošte. Pošta će dobiti sledeće stvari. Najpre, birački spisak, kao kada izlazite na izbore. Dakle, imaju birački spisak na šalteru i građanin dolazi samo sa ličnom kartom, nijedan drugi dokument mu nije potreban.
Kada dođe na šalter Pošte, onda, ukoliko jeste u biračkom spisku, zaokruži se da jeste, popunjava jedan jednostavan obrazac, gde se uzimaju lični podaci i gde potpisuje da nije do sada uzeo akcije, da jeste državljanin Republike Srbije, da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i potpiše taj obrazac. Kada se taj obrazac potpiše, šalje se u Agenciju za privatizaciju.
Trošak provere tačnosti podataka pada na državu. Dakle, građani neće biti slani da vade uverenja o državljanstvu, da plaćaju takse, već će Agencija za privatizaciju sa MUP i drugim nadležnim opštinskim organima to odraditi i proveriti da li je tačno to što je neko potpisao da jeste državljanin Republike Srbije.
Takođe, u Agenciji za privatizaciju se već nalazi i Privatizacioni registar, gde će se proveriti da li je neko već ranije dobio besplatno akcije, po prethodnim zakonima, ili nije. Na kraju će se to sravniti i svaki građanin koji se bude evidentirao će na kraju ovog procesa dobiti i potvrdu, poslatu na kućnu adresu, da jeste u bazi akcionara, onih koji imaju pravo na ove besplatne akcije.
Dakle, tako ide taj proces. Naš plan je da, sa svim proverama i eventualnim žalbama, koje će uslediti zbog ovoga ili onoga, sve to bude završeno na jesen sledeće godine i da onda imamo formiranu bazu akcionara.
Zbog toga i kažem da ovaj zakon nije predizborni. On kaže da u naredne tri godine treba da otpočne privatizacija javnih preduzeća. Za neka će biti korišćen metod inicijalne ponude akcija na berzi, a to su Telekom, Galenika, Aerodrom i EPS, i vreme će biti potpuno različito. Najspremniji za izlazak na berzu u ovom trenutku su Galenika i Telekom.
Plan je da na berzu izađu u četvrtom kvartalu sledeće godine. Telekom i Galenika u prvom kvartalu 2009. godine, zatim u 2009. godini na berzu ide Aerodrom, a EPS tek 2010. godine, dok se pripremi za ovaj postupak.
Što se tiče mogućnosti da ove besplatne akcije koje dobiju građani iznesu na berzu, oni imaju to pravo, po ovom zakonu, tek u roku od šest meseci od formiranja tržišne cene, kako bi mogli da imaju dovoljno vremena da odluče da li hoće te akcije da prodaju ili da ih zadrže i drugo, da se stabilizuje cena kada se formira na berzi, kako bi dobili što veću vrednost.
Evo, ovo su, u osnovi, odgovori na pitanja. Jako važna stvar jeste da je Odbor za privatizaciju usvojio amandman, sa kojim se slaže Vlada, da se pokušaj da neko posreduje u evidentiranju građana proglašava za krivično delo. Dakle, vlasnici ovih agencija, koje su formirane u poslednje dve-tri godine, po ovom zakonu će krivično biti gonjeni. Mora biti lično evidentiranje.
Potpuno je isti princip i logika kao kod izbora. Onaj ko hoće da ostvari izborno pravo, mora lično da izađe na glasanje sa ličnom kartom. Isto je i ovde, onaj ko hoće besplatne akcije, ne može da šalje čak ni svog oca, ni majku, niti da porodica dolazi za njega, već mora lično, sa ličnom kartom. Isto važi i za zaposlene u javnim preduzećima. Jedino će za nepokretna lica biti predviđeno, potpuno isto kao u izbornom procesu, da se formira odgovarajuća komisija koja će otići da evidentira onoga ko je nepokretan i ko ne može lično da dođe.
Princip će biti jednostavan - samo lična karta i, drugi princip, samo jednom na šalter. Dakle, da čovek jednom dođe na šalter i da se evidentira. Osim u slučaju da ga nema u biračkom spisku, ali onaj koga nema, trebalo bi to da zna. Eventualno bi on mogao biti vraćen, da ode da se upiše u birački spisak, pa da dođe sa tom potvrdom. I nikakvi drugi dokumenti se neće tražiti od građana. Trošak provere ide na teret države.