Poštovani građani, poštovane kolege, pred nama je jedan od zakona koji se kratko može nazvati ''mačka u džaku'' i treba vam rendgenski vid da uočite njegovu pravu suštinu. I nemojte misliti da imam prestroge izraze za ovaj zakon.
Navodno je na dnevnom redu zakon o evidentiranju prava za podelu besplatnih akcija, a u stvari je priprema nove tezge, novih poslova za posrednike i za dalji nastavak vršenja vlasti po sistemu ''provizija kao način vršenja vlasti'', ''novac kao vrhovni ideal'' i ''pohlepa kao vrhovna vrlina''.
Opet su poznati autori i izvođači, i opet su poznati gubitnici i dobitnici u ovom procesu. Opet će se pojaviti deo brokerskih kuća, deo savetničkih, revizorskih, konsultantskih agencija iza kojih će stajati opet isti ljudi – gospodin Dinkić i njegovi prijatelji koji su svoju ulogu osvedočili, od Narodne banke preko Nacionalne štedionice do privatizovanih banaka i ove jedine preostale koju će privatizovati uz pomoć države. I opet će iza svega stajati ljudi poput Nikole Živanovića, Nika Đivanovića i njima sličnih.
Upravo o tome govori amandman koji je gospodin Krasić podneo kao svoju primedbu na ovaj zakon. Generalnih primedbi na ono što je slatko obećanje ili šarena laža mi imamo mnogo.
Osnovna primedba je da je zakon o privatizaciji, koji je podrazumevao privatizaciju za pravi novac, koji je podrazumevao investiranje od strane onog ko zaista kupi preduzeće i koji je podrazumevao pravičnost učešća svih punoletnih građana u postupcima privatizacije, bio je podnet u septembru 2000. godine od strane SRS i taj zakon postoji u arhivama ove skupštine i on je, nažalost, samo delimično korišćen kada je pravljen ovaj zakon.
On je korišćen samo delimično upravo iz razloga što je autora ovog zakonskog projekta motivisala pohlepa, novac i zarada onih koji žele da budu makar i na marginama svetske finansijske oligarhije time što će posrednicima omogućavati da zarade na onom što je obećanje akcionarstva i to, navodno, pravičnog za sve građane Srbije.
Član 12. Predloga zakona u kom se predviđa prodaja akcija koje su se našle u Akcijskom fondu u prethodnom postupku privatizacije to odslikava predzadnjim svojim stavom, gde se kaže da Akcijski fond može (zamislite: može, ne - mora, ne - će, ne - biće tako, nego: može), uz prethodnu saglasnost Agencije, prodaju akcija, odnosno udela, ugovorom poveriti domaćim ili stranim specijalizovanim finansijskim organizacijama ili brokerskim društvima.
To je onaj deo gde se može videti da mačka u džaku u stvari stoji iza provizije. Iza onog što se zove preduzimački posao ministra i ministarstva koje želi da realizuje ovaj zakon. U redu, angažujte posrednike, domaće i strane finansijske savetnike, ali nam recite po kojim kriterijumima, zašto baš te, a ne neke druge.
Vi nama odgovarate, u mišljenju Vlade, kada se pozivamo da taj odabir radite na način kako ste to predvideli i za učešće brokera kada građani akcije koje budu upisivali i koje dođu u njihov posed budu morali da preko brokera stavljaju na berzu, tu ste predvideli da se to radi preko postupka javnih nabavki, da će Vlada tim postupkom izabrati brokersko-dilerska društva koja će građanima pružati te usluge.
Kada mi amandmanom tražimo da finansijske savetnike, domaće ili strane, angažujete po takvom principu, vi se pravite da ne razumete šta je principijelno htelo da se kaže ovim amandmanom.
Znači, ono što se zove dostupnost informacija za dobijanje posla ili, jednostavno rečeno, konkurencija, ili dobijanje najpovoljnije ponude ili najjeftiniji a najkvalitetniji posrednik za neki posao, vi kažete – ne, nije isti postupak kada se prodaju akcije koje su preostale u Akcijskom fondu i kada se trguje akcijama koje su građani dobili kao besplatne.
Nije u pitanju šta je predmet trgovine, u pitanju je način trgovanja i stavljanja u promet. U pitanju je način kako Vlada pristupa angažovanju onih koji će to da rade.
Kada vam savetujemo da svoj princip dosledno izvedete do kraja, kada amandmanom to tražimo, vi se pravite nevešti. Pravite se neuki, jer, kao, drugačija je priroda stvari. A u stvari je jedna jedina suština iza svega ovoga.
Zakon kaže evidentiranje prava do kraja 2008, a pogodnosti vam daje Vlada koja će vam snositi troškove preko Centralnog registra, brokera – što su mehanizmi preko kojih će vas naterati da prodate akcije u roku od tri godine.
Vlada vam toliko misli dobro da će vas ne sentencom - mora, ne - neophodno je, ne - zakon obavezuje, nego - nećete imati troškove ako to uradite u tom najkraćem roku.
To je jedna vrsta, čak ne dovoljno ni perfidnosti, ni licemerja, koliko drskosti Vlade koja se pravi neuka za siromaštvo u kojem se nalaze građani Srbije i koji će sigurno iskoristiti prvu priliku da ne moraju da plate brokere, da ne moraju da plate evidentiranje u Centralnom registru, koji neće u tom prvom prenosu akcija plaćati porez i prodati ih, i to svi 2011. godine.
Hajde da ponovo podsetim na osnovnu zakonitost ekonomije. Kada ponudite sve i odjednom na tržištu, kolika je cena neke robe? Pa, najniža moguća. Znači, ako ponudimo sve akcije kako zakon kaže, do kraja 2011. godine, ko će kupovati te akcije? Ili će velika ponuda usloviti nisku cenu.
Zaista mislim da posle sveg iskustva koje su nam kreatori finansijskih malverzacija, mahinacija i izuma (zovite ih kako god hoćete) ostavili u nasledstvo, govore o tome ne da mi sumnjamo da je ovo u stvari stvaranje tezgi i posla za posredničke brokerske kuće, nego mi za to imamo dokaz koji se zove Predlog zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Ponovo ću da se vratim na jednu principijelnu stvar. Privatizacija kao postupak koji rešava sve probleme, privatizacija kao lek za sve probleme – više nije želja.
To je iskustvo svih nas u kom znamo da privatizacija nije lek za sve probleme i da ne mogu ni ekonomija kao nauka ni pravo kao nauka da se ponašaju kao religija koja ima odgovore na sva pitanja, tipska, nezavisno od toga o kojoj je zemlji reč i o kom nasleđu.
Kad preuzimate tuđa iskustva, kada prepisujete tuđe zakone, kada dobijate naloge stranih investitora, onih kojima treba ovo tržište i onih koji se nose lepim obećanjima ali i svojim interesima na našoj teritoriji, molim vas da im objasnite da je specifičnost ovog područja posebna i da nema mnogo veze sa onim centralnoistočnim zemljama, pa nas, kada odemo negde u svet, pitaju - da li su ti vaši poljoprivredni kombinati u stvari ruski kolhozi?
Toliko ste se potrudili da narodu predstavite, onom spolja, specifičnosti ove privrede, da nas pitaju da li naši poljoprivredni kombinati liče na ruske kolhoze. Ali nam zato, na primer, pričate o irskom čudu koje je nastalo za jednu noć, a ono je trajalo 25 godina. Pa nam ne kažete koju vrstu kontrole tamo ostvaruje njihova finansijska agencija kada brokerske kuće, kada finansijske ustanove kontrolišu kontrolišući visinu kamate, provizije i svih troškova koji idu uz kredite.
Pa nam ne kaže gospodin Dinkić, koji stoji iza ovog zakona, da samo u našoj zemlji monetarna ustanova jeste Narodna banka, koja vodi makropolitiku, ali koja izdaje licence za finansijske institucije, banke, osiguranja, a u isto vreme ih i kontroliše.
Morate da shvatite da globalizacija dolazi i do ovih terena. Globalizacija u smislu da saznamo da prenosite ovde samo delimična iskustva i želite da primenite samo ona koja vam donose zaradu. Kada kažem ''vam'', mislim na učesnike u ovim postupcima i onim autorima koji žele da nam kažu da je privatna ruka, savršena ruka tržišta, idealan regulator naše budućnosti.
Uzeću samo primer jednog brokera. Da li će se taj broker, koji u brokerskoj kući bude trebalo da trguje ovim akcijama i koga, po ovom amandmanu, ne izaberete u nekom konkurentskom postupku nego mu date neposredno, a vi znate čime se rukovodite kada im dodeljujete poslove, rukovoditi interesom da za akciju dobije što veću vrednost za nalogodavca, znači svakog građanina Srbije koji mu je poverio pravo da trguje njegovom akcijom, ili će se rukovoditi svojim ličnim interesom? Sigurno je da će se rukovoditi ličnim interesom, jer je privatni interes neograničen u ovom slučaju.
To znači da će se vrednosti akcija veštački formirati, jer se lepo kaže da savest sedi iza profita. Savest je u ovom slučaju sedela iza profita i kada su autori pisali ovaj zakon. Savesti neće biti nimalo kada im budete određivali, navodnim povlasticama, da akcije prodaju što pre.
Molim vas da shvatite da je za nas kao društvo pogubno da promovišemo špekulaciju kao vrhovnu moć zarađivanja profita. Pogubno je za ovo društvo da nam kockarnice i nagradne igre budu izvor sreće, da to bude izvor za sigurnu budućnost. Zatvaraju se fabrike, otvaraju se kockarnice.
Jedan od autora ovih finansijskih zakona je kupio bioskope. Da li će u njima da otvori ponovo bioskope gde ćemo gledati nešto što promoviše tradicionalne vrednosti ovog društva ili će nešto što samo donosi profit – mislim da više niko nema dilemu.
Umesto da se bavite time da građanima otvarate prostor za novo zapošljavanje, za nova radna mesta, vi idete u bespoštednu privatizaciju zato što strani investitori kažu - velika javna preduzeća privatizujte, a bavite se malim i srednjim preduzećima.
Sve nove ponude banaka, sve pogodnosti koje vam nude strane banke, pa i ove Komercijalne koju će dokapitalizovati Evropska banka za obnovu i razvoj, kažu - baviće se kreditiranjem stanovništva (a zaduženi smo mnogo više nego prošle godine) i baviće se finansiranjem razvoja malih i srednjih preduzeća.
Tu sudbinu nam je namenio neko ko ovde ne živi. Ali, vi koji ovde živite i koji nama polažete račune, morate ovim građanima Srbije da položite odgovornost za budućnost koja znači da od svog rada mogu pošteno da žive. Ne da sisteme predaju strancima, a mi da razvijamo mala i srednja preduzeća i da nam akcije vi poklonite, kao da je to vaše, i da onda budemo obavezni da ih prodamo koliko sutra. A možemo već i slike tih tajkuna koji će ih kupovati ovde da vidimo. Hvala.
