Ja sam samo pročitao šta ovde piše.

Pročitajte vi to još jednom, pa ćete drugačiji zaključak da izvučete.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam rekao ''padež'', nisam mislio na opšti padež Vlade, odnosno padavinu. Gramatički je ispravno i jedno i drugo, ali to je političko i fizičko pitanje. Nisam mislio na padež određenog ministra, nego sam mislio na gramatički izraz padež.

Međutim, moj amandman se ne odnosi na to, nego se odnosi na nešto drugo. Kaže: U članu 9. reč "ministar" u odgovarajućem padežu zamenjuje se rečju "ministarstvo" u odgovarajućem padežu, i u svi ostalim članovima Predloga zakona reč "ministar" u odgovarajućem padežu zamenjuje se rečju "ministarstvo" u odgovarajućem padežu.

Razlog je vrlo jednostavan. Državna institucija je ministarstvo. Ministar je činovnik na čelu te institucije. Ministar može biti jedan dan ili četiri godine, koliko traje mandat, ili dva puta po četiri godine ukoliko bude dobar ili ukoliko se tako dogovori vladajuća koalicija. Ministarstvo mora da bude, kao institucija, nosilac upravo ovakvih poslova.

Razlog više - ministar može da bude korumpiran, potkupljiv, može da bude čak i kriminalizovan, sa prošlošću ovakvom ili onakvom, a kroz istoriju, pogotovo ovu najnoviju, od 2000. godine naovamo, imali smo slučajeve i takvih ministara i državnih činovnika.

Ministarstvo nosi i određenu težinu. Ministar može vrlo lako jednog trenutka da bude i smenjen. Ministar može da ide u zatvor, ministarstvo ne može da ide u zatvor. Na svu sreću, kažem, ministar može da ide u zatvor i znam da će mnogi upravo tamo i završiti, pogotovo ovi "eksperti" za sve i svašta, koji su nam se sjatili posle "buldožer revolucije" u Srbiju, da "usreće Srbiju". Kako su je usrećili, vidimo.

Vlada kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je za rešavanje upravnih stvari u drugom stepenu, čak i kada je za takvo postupanje nadležno ministarstvo, odgovoran i ovlašćen upravo ministar, a u skladu sa članom 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05 i 101/07).

Podsećam vas, dame i gospodo narodni poslanici, da smo najžešći kritičari ovih zakona o upravnom postupku, koji su doneti i 2005. i 2007. godine, bili upravo po ovoj stvari. I tamo smo insistirali i silne amandmane pisali ne bi li vam oči otvorili, da ne možete čoveka poistovećivati sa institucijom.

Podsećam da je i tada, zahvaljujući vladajućoj većini, bilo izglasano nešto što je neshvatljivo, ali nije ni prvi ni poslednji put da se takve stvari izglasavaju zato što imate većinu, možete izglasati da je Zemlja četvrtasta i da je kocka okrugla. Možete kako hoćete, ali ne možete dokle hoćete.

Zašto ne ministar, nego ministarstvo? U članu 9. stav 2. kaže se: "Ministar odlučuje o podnetoj žalbi u roku od 60 dana". Osim ovog "ministar", što nije "ministarstvo", ovo drugo bi moglo da bude u redu.

Međutim, ''prilikom odlučivanja o žalbi iz stava 1. ovog člana, ministar može:1) zaključkom odbaciti neblagovremenu žalbu ili žalbu koja je podneta od neovlašćenog lica;'' – dakle, on će odlučiti da li je žalba neblagovremena i da li je podneta od neovlašćenog lica, pritom ne konsultujući nijedan akt jer se njemu na volju, kao pojedincu, kao ministru, kao ekspertu, stavlja na raspolaganje.

Dalje kaže: "2) rešenjem odbiti žalbu kao neosnovanu;" – opet ne konsultujući nikakav akt, ministar može jednostavno da kaže - vaša žalba je neosnovana i zbog toga je odbačena, a ako se dogovorimo, a obzirom na to da smo skloni dogovorima, žalba može da bude i osnovana i samim tim prihvaćena.

Naravno, ta odluka ima određenu težinu. Građani Srbije vrlo dobro znaju na koju težinu mislim.

Dalje kaže: "3) rešenjem naložiti upis podnosioca prijave u evidenciju". Tek ovde se otvaraju sva vrata, sve rajske dveri za ministra, jer ne mora nikoga više da pita, ne mora nikoga da konsultuje, ne mora nijedan papir da konsultuje. Svojim rešenjem on može naložiti da se izvrši upis podnosioca prijave u evidenciju.

To ima mnogo veću težinu, dame i gospodo narodni poslanici, od one tačke 2).

Jer, to znači da je direktno omogućio sticanje raznih prava, ministar, "hokus-pokus", kako reče gospodin Stupar, pošto može sve. Ovde mu se otvaraju mogućnosti bukvalno da vlada kao da mu je Srbija očevina.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko ovaj amandman ne prihvatite i ne obuzdate šarolike mogućnosti našeg poznatog ministra za sve i svašta, jer kada su predlagali njegovo ministarstvo, kada sam čitao, samo još ne može da reguliše tok reka, sve ostalo može, sve što je vezano za dinar, sve što je vezano za finansije, za ekonomiju – u njegovom je ministarstvu.

Znajući ministra kao takvog, a inače, insistirajući na tome da samo i jedino ministarstvo, kao državna institucija, može o ovakvim stvarima da odlučuje, podneo sam ovaj amandman.

Amandman se, kao što vidite, ne odnosi samo na član 9, nego na sve članove, od člana 9. pa nadalje. I uvek ćemo se zalagati, mi iz SRS, da se detronizuje ''ekspert ministar'' i da se ministarstvo, kao državna institucija, kao državni organ, kao nešto bez čega država ne može, dobije sve te atribute i sve te nadležnosti.

Prema tome, predlažem da u Danu za glasanje povedete i vi iz demokratorskog bloka računa i pritisnete ono zeleno dugme, jer će ovaj prepisan i nikakav zakon, bar u tom delu biti prihvatljiv za građane Srbije, tačnije, onemogućiće malverzacije, korupciju, pljačku i sve ostalo što nosi skriveno ovaj član 9.

Skriveno, ali nedovoljno, jer srpski radikali znaju da otkriju i vaše skrivene stvari. Što reče Branko Ćopić: "Znamo mi vas".

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, po amandmanu.

Dame i gospodo poslanici, kad god izađem za ovu skupštinsku govornicu, uvek pomenem ono što se dešava ili ono što se desilo u šabačkoj opštini. To je kriminalna privatizacija, koja je uništila takoreći sve privredne subjekte, tako da je 25.000 radnika danas ostalo bez posla.
Moj govor je jedna istina koja govori da je kandidat za ličnost Šapca pod lupom Specijalnog tužilaštva, a to je vlasnik firme "Galeb", sada vlasnik firme "Metaloplastika" i bivši predsednik Privredne komore, radio-TV mehaničar Radosav Veselinović, jedan od najbogatijih ljudi ne samo u opštini Šabac, već u celoj Srbiji.
Samo ću nekoliko rečenica da pročitam, kako je, u stvari, ovaj sada tajkun došao do ovog kapitala, odnosno kako je prevario radnike i građane šabačke opštine: "Radosav Veselinović, vlasnik firme Metaloplastika, koji je, kako tvrde bivši rukovodioci, nasilno upao u fabriku i tako sa 2% kapitala i uz pomoć DHSS postao većinski vlasnik, o čemu su nedavno pisali, a sada je na listi kandidata za ličnost godine grada Šapca.
Da podsetimo, protiv Veselinovića je podnet zahtev za sprovođenje istrage, a privatizacijom Metaloplastike bavi se Specijalno tužilaštvo.''
Dame i gospodo, ...
(Predsedavajući: Član 103. Poslovnika kaže da moramo govoriti o onome što je na dnevnom redu, molim vas.)
...govorim o članu 9, na koji je gospodin Moma Marković podneo amandman i smatram da bi trebalo da ga prihvatite, a on govori baš o tome kako se Agencija za privatizaciju uz pomoć lokalne vlasti bavila kriminalom.
Veselinović je počeo da otkupljuje akcije Metaloplastike u svom hotelu ''Galeb'' nudeći 10-15 evra po akciji, a ostatak je trebalo da isplati kad preuzme firmu - tvrdi bivši direktor Anđić, koga su tada specijalno maskirani ljudi koji su upali u firmu vezali telefonskom žicom kao u kriminalističkim filmovima.
Preduzeće je obezbeđeno, a u poslovanje Metaloplastike, na čijem čelu se našao Veselinovićev sestrić, i matičnog preduzeća ''Galeb group'', koje je vodio ujak, niko više nije mogao da uđe. Veselinović je podizao kredite, a u zalog je stavljao imovinu Metaloplastike, kaže Anđić.
Mogu da vam govorim o zvučnim imenima koja se nalaze na spisku ovog preduzeća. Novoformirani upravni odbor Metaloplastike okupio je na jednom mestu veoma zvučna imena, kaže bivši direktor.
Kako on navodi, po Veselinovićevoj preporuci u Upravnom odboru našli su se Radosav Veselinović, kog je Privredna komora ovlastila za prodaju fiskalnih kasa, Slobodan Milosavljević, aktuelni ministar poljoprivrede i Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu.
Kao što vidite, sva zvučna imena se nalaze u Upravnom odboru ove firme. Zvučna imena se nalaze u vođenju ove firme, kao što sam to i rekao kada je ovde bio prisutan ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević, čovek koji nije obavestio u svojoj biografiji poslanike republičkog parlamenta da je i u Upravnom odboru firme Metaloplastika.
Dame i gospodo, ovo nije samo jedan slučaj koji se desio u šabačkoj opštini, već je to slučaj sa svakom privatizovanom firmom, tako da ću u toku dana imati prilike da vas još obavestim o ostalim privatizovanim firmama u šabačkoj opštini.
Hvala vam.

Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.
Molim vas, gospodine Arsiću, da se izjasnite da li smo za opštinu Kostolac, nemojte da zaboravite.

Gospodine Albijaniću, upravo kršite poslovnik o radu, a o tome, ako hoćete, možemo privatno da razgovaramo. Kao što sam rekao, sačekaćemo da vidimo predlog Vlade Republike Srbije o teritorijalnoj podeli gradova i opština, pa ćete tada čuti i moje mišljenje. Pošto ste vi iz G17 poznati da se tako oficijalno informišete, pa se posle branite za ovom govornicom unapred, to je već druga priča.
Da se vratimo amandmanu. Na član 12. Nataša Jovanović je, u ime SRS, podnela amandman kojim je tražila, kada su u pitanju akcije, da se od trenutka privatizacije, a ova privatizacija koju sprovodite je počela 2001. godine, do trenutka preuzimanja novčane naknade za akcije, vrednost akcije uveća za rast cena na malo.
Međutim, dobio sam obrazloženje Vlade Republike Srbije koje kaže da se amandman odbija: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se sredstva ostvarena prodajom akcija i udela, po odbitku troškova prodaje, prenose na poseban račun Akcijskog fonda otvoren za te namene kod neke (ili nekih) od poslovnih banaka, i na takva sredstva će biti obračunavana kamata. Nezavisno od toga, predloženim amandmanom bi se stvorila obaveza na strani Akcijskog fonda da iz nekih drugih sredstava obezbedi predloženo uvećanje ostvarene cene za prodate pakete akcija, što nije prihvatljivo i stvorilo bi novu obavezu na strani Akcijskog fonda''.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedno prosto pitanje - u čijem interesu radi Vlada Republike Srbije, koga Vlada Republike Srbije treba da štiti i čije interese treba da štiti? Da li Vlada Republike Srbije treba da štiti interese Akcijskog fonda, koji jeste neka vrsta državnog organa, ili treba da štiti interese građana? Mislim da svima koji su na vlasti treba na prvom mestu da budu interesi građana, jer Vlada valjda radi u interesu građana, a ne u sopstvenom interesu.
Vidim da je nekima dosadno ovo što pričam, već su počeli da kolutaju očima. Obećavam da ću biti daleko zanimljiviji u nastavku, ali to je vaš problem, što ne možete da shvatite.
Međutim, kada je u pitanju Vlada, ovaj zakon, ovakav kakav ste napisali, kao što sam rekao i u svom prvom izlaganju, jeste najobičniji predizborni zakon, da bi se nekom stvorile možda veće šanse za uspeh, jer se obećava novac. Ovde novca nema. Biće ga kasnije, ako neko dočeka i ako u međuvremenu berzanski spekulanti ne završe posao kao što su završili posao sa obveznicama stare devizne štednje, kada smo stvarali imperiju zahvaljujući siromaštvu građana. Ne mi iz SRS, nego vi iz DOS-a, koji ste došli petog oktobra na vlast, pa ste finansijskim malverzacijama na štetu građana Republike Srbije stvorili ''MK komerc'' i raznorazne druge. U vezi s tim kako Vlada brani interese građana, predložio bih Vladi Republike Srbije da brani interese građana isto onako kao što je branila interese fabrike ''Ju-Es stil''.
Afera vezana za ''Sartid'' već dugo vremena traje. Voleo bih da je ovde ministar koji je ovlašćen po ovom zakonu jer bih mu postavio par pitanja, pošto je on direktan učesnik u ovoj aferi.
Međutim, Mlađan Dinkić je pokazao da ima sklonosti da bude monarh, pa kao u nekim parlamentima, pojavi se kao kralj ili car da otvori zasedanje i onda zbriše, pa neka narodni poslanici rade, njega ovo ne interesuje. Međutim, trebalo bi da ga interesuje, jer će uskoro morati da počne da priprema svoju odbranu pred nadležnim državnim organima kao što su tužilaštva i sudovi. Neće još dugo da ga štiti imunitet ministra u Vladi Republike Srbije.
O čemu je reč? Reč je o tome da je državi naneta šteta od preko milijardu i po dolara kada je u pitanju ''Sartid''. Afera Sartid u stvari ne počinje samom ponudom ''Ju-Es stila'', odnosno firme ''Ju-Es stil-Košice'' (čak nije ni ona prava američka firma za koju se predstavlja, nego evropska, koja jeste ispostava američke firme i kojoj je zabranjen rad u nekim zemljama zato što su kršili antimonopolski zakon).
Afera Sartid počinje zatvaranjem banaka. To je bila priprema terena, da se određeni privredni subjekti, koji su veliki sistemi, nekome poklone, a opet na štetu građana Srbije, opet na štetu banaka, često i banaka gde je država bila većinski vlasnik.
Sartid Smederevo priznaje dugove pred nadležnim sudom, i to: Invest banka - u iznosu od milijardu dolara, Beogradska banka - 180.000.000 dolara, Jugobanka - 24.000.000 dolara, NIS - 910.000.000 dinara, ŽTP Beograd - 551.000.000 dinara, Tehnogas - 275.000.000 dinara, EPS - 237.000.000 dinara, NIS Jugopetrol Beograd - 183.000.000 dinara, NIS Novi Sad - 122.000.000 dinara, Metaleks Beograd - 99.000.000 dinara, Dunav osiguranje - 74.000.000 dinara, Duferko Adrija - 64.000.000 dolara, Republički fond - 470.000.000, Raku GMBH Nemačka - šest miliona, Fond za razvoj Republike Srbije 44.685.000 evra.
To su bili dugovi koje je Sartid priznao, pre pokretanja stečajnog postupka.
Stečajni postupak, znači, počinje po zatvaranju ovih banaka. Vlada Republike Srbije kaže da je stečajni postupak otpočeo i da onda nije u mogućnosti da ga zaustavi, da privatizuje Sartid po Zakonu o privatizaciji. To tako tvrdi Vlahović.
Postavljam pitanje: kako je mogao Trgovinski sud (tadašnji Privredni sud) u Beogradu da pokrene stečajni postupak protiv Sartida kada je mesno nadležan Trgovinski sud u Požarevcu? Kako Vlada nije mogla da interveniše? Kako nisu mogli da ospore mesnu nadležnost suda koji je pokrenuo stečajni postupak?
Sve se ovo radilo, u stvari, da se završi posao i da ''Ju-Es stil'' postane vlasnik "Sartida". Od 2001. godine bilo je više ponuda za Sartid.
Neka preduzeća su tražila da sama otplate 50% dugova, da plate procenjenu vrednost bez opterećenja dugova na 500 miliona dolara i te svoje namere su pismeno dokazali tako što su zahteve za privatizaciju Sartida uputili tadašnjem predsedniku Vlade Zoranu Đinđiću. Znači, možda nismo mogli da postignemo cenu za Sartid i da pokrijemo sve njegove gubitke, ali bi oni bili daleko manji nego što su ovako kako je urađeno.
U samom stečajnom postupku imenuje se Veće poverilaca, koje se izjašnjava da li treba Sartid da se privatizuje. Znate li ko se oglašava u ime zatvorenih banaka? Niko drugi nego dotadašnji potpredsednik savezne vlade, a onda i potpredsednik G17 plus, gospodin Miroljub Labus.

Molim vas, gospodine Arsiću, nemojte tako da diskutujemo.

Nemojte da se uzbuđujete, gospodine Albijaniću. Ovde imam i slike svih ovih koji treba da idu u zatvor zbog Sartida. Evo su ovde slike, da vide građani. Na tim slikama vas nema. Prema tome, nema potrebe da se sekirate ili da vi nekoga branite.
Koliko znam, vi ste profesor matematike. Molio bih, pravnik niste, prema tome, nema potrebe da se petljate u nešto što ne razumete ni da branite Dinkića i Labusa. Možda ste vi još uvek intimni prijatelji, mada on više nije u vašoj stranci.
Pa se kaže, u ime Investbanke, najvećeg poverioca prema Sartidu, mišljenje poverioca: na osnovu obavljenih razgovora i informacija o stanju i problemima stečajnog postupka nad dužnikom Sartid a.d. u stečaju, saglasni smo da Stečajno veće stečajnog dužnika izloži prodaji kao lice u pravu, a u skladu sa odredbama Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji i u skladu sa procenom vrednosti – pazite, procena vrednosti, umanjena za dugove koje ima subjekt stečaja je 21.300.000 – znači, ne može da se namiri ni pet posto dugova prema poveriocima.
Ko je potpisao ovo? Predsednik Saveta Agencije za sanaciju, likvidaciju i stečaj banaka profesor dr Miroljub Labus. Upravo je upropastio milijardu dolara Investbanke.

Nemojte paušalno, gospodine Arsiću, molim vas.

Ako ste pismeni, gospodine Albijaniću, daću i vama jedan primerak ovoga da pročitate, da ne kritikujete paušalno vi mene. Nemojte to vreme, dok me prekidate i zaustavljate, da mi uzimate u obzir.
Drugi poverilac, Beogradska banka a.d. u stečaju, Beograd. Ovo je napisano i potpisano 31.3.2003. godine. Isti je tekst, samo u ime Beogradske banke (ono je bilo za Investbanku), isti datum - 31.3.2003. godine, isti potpis - Miroljub Labus.
Jugobanka a.d. – isti datum, isti tekst, 31.3.2003. godine, isti potpis - Miroljub Labus.
Međutim, neki drugi poverioci, koji su takođe državni, ali gde nemaju uticaja ni Labus, ni Dinkić, ni Vlahović, ni Đelić, ni Pitić, sasvim se drugačije izjašnjavaju.
"Dunav osiguranje" osporava privatizaciju ovako kako je započelo Stečajno veće i traži da se likvidacija sprovede, a oni namire. Do dana-današnjeg to nije namireno. Isto je i sa ŽTP Beograd. Slično mišljenje daje i Naftna industrija Srbije.
Međutim, u postupak likvidacije Sartida ide se tako što se prodaje samo deo Sartidove pokretne i nepokretne imovine. Znači, nema potpune kupovine Sartida za 21.300.000, a onda sve prateće objekte, povezana pravna lica, za bagatelu kupuje ''Ju-Es stil'' za još 2.700.000 dolara. Luku Smederevo, Valjaonicu hladnih limova itd. – kupuje za bagatelu.
Neko bi rekao: pa dobro, ako je toliko dugovao, prodajte ga, pa ćete na osnovu para koje dobijete da namirite dugove. Slažem se da je i to moguće. Ajde da kažemo da je tako. Međutim, sporazum koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i ''Ju-Es stila'' kaže sledeće: obaveza je Vlade Republike Srbije da obešteti ''Ju-Es stil Balkan d.o.o'' i pruži mu potrebnu pravnu pomoć u vezi sa svim gubicima i troškovima nastalim zbog neizvršenja obaveza Vlade Republike Srbije koje su preuzete sporazumom o saradnji kao i nastalim po osnovu svih obaveza i potraživanja proisteklih iz Sartidovog poslovanja u periodu pre datuma kupovine.
Znači, dame i gospodo narodni poslanici, prodali smo Sartid za 21.300.000 dolara, a treba da izmirimo obaveze prema: ŽTP Beograd - 551.000.000 dinara, Tehnogas - 275, EPS - 237, NIS - 183, NIS-Novi Sad - 122, Metaleks Beograd - 99, Dunav osiguranje - 74, Duferko Adrija..., pazite, za 21.300.000 je prodat. Samo njima Vlada Republike Srbije treba da plati 64.000.000 evra, a prodali ste Sartid za petnaest miliona evra. Prodali ste ga za pet puta manje nego što duguje samo jednom dužniku i što je plaćeno iz budžeta Republike Srbije, parama građana Republike Srbije.