Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladan Batić.
Ovo nije amandman narodnog poslanika Mehe Omerovića, nego amandman narodnog poslanika Milisava Petronijevića.
Gospodine Batiću, izvinite na trenutak, samo da se razumemo. Gospodin Meho Omerović je govorio o amandmanu narodnog poslanika Milisava Petronijevića i iskoristio to vreme da se pozove i na svoj amandman, koji je bio malo ranije, na isti član.
Gospodine Omeroviću, da li sam bio precizan?

Vi se izdogovarajte, pa ću se javiti kad bude ministar tu. Ćaskajte na nekom drugom mestu. Naučite se redu već jednom.

Izvinjavam se, gospodine Batiću, došlo je do nesporazuma.
Da li se još neko javlja po amandmanu narodnog poslanika Milisava Petronijevića? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 21. i članom 52. stav 2. Ustava Republike Srbije i pravnim poretkom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine Albijaniću, ne bih ovo propustio ni za šta na svetu.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim da svim građanima Srbije koji danas slave Božić čestitam taj veliki praznik i poželim da u ekumenskoj atmosferi pripadnici svih verskih zajednica u Srbiji nastave zajednički život u našoj velikoj i divnoj državi.
Pre nego što nešto kažem o amandmanu, dozvolite da iz načelne priče ponovim nekoliko stavova, zbog Socijalističke partije Srbije. Dakle, mi smo podneli brojne amandmane, sarađujući sa različitim sindikatima na ovom poslu. Pošto su amandmani bili takve sadržine da Vlada prosto nije mogla da ih odbije, G17 plus je, nakon toga, podneo amandmane u istovetnom tekstu. Pošto nije bilo zgodno da Vlada prihvati njihove a naše odbije, onda je G17 plus svoje amandmane povukao, a Vlada je podnela amandmane u istovetnom tekstu kao što su amandmani SPS-a.
Mi nismo gadljivi na amandmane Vlade i nemamo nikakav problem u vezi s tim. Nama je važno da su načela za koja se mi zalažemo ugrađena u osnovni tekst zakona i s tim u vezi mi ne polemišemo ni s kim, osim što polemišemo sa Vladom koja na ovaj način sprečava jednu opozicionu političku stranku da politički poentira. Naš posao je da to radimo i to ćemo raditi uvek, ali je naša obaveza da objasnimo kako je do toga došlo i to je čista pozicija. To ćemo činiti i ubuduće i na svaki način probati da objasnimo ljudima kako je došlo do toga da ovi amandmani budu prihvaćeni.
Prema tome, poštovani građani Srbije, skoro svi amandmani koje je podnela SPS biće prihvaćeni, samo što ih je, sa obrazloženjem koje sam sada dao, kasnije napisala Vlada Republike Srbije kao svoje. To su plagijatori. Tužićemo ih na osnovu Zakona o autorskim pravima.
Gospodine Mrkonjiću, dobar dan. U petak, u 14.00 časova, u velikoj dvorani Doma kulture u Čačku biće prva velika promocija u unutrašnjosti. Gospodin Milutin Mrkonjić, veliki graditelj, imaće prilike da se obrati građanima Čačka, a danas ćemo to da ozvaničimo ovde. Neću više o tome, izvinjavam se, moram malo i ja.
Zašto sam podneo amandman na član 2? Iz dva razloga. Ja ću posle obrazloženja amandman povući, nije to problem. Dozvolite, da bi građani Srbije razumeli, pročitaću ga:
''U članu 2. Predloga zakona, stav 1. tačka 1), na kraju, tačka zapeta briše se i dodaje sledeći tekst: 'i glasa za G17 Plus;'.'' Obrazloženje: Pošto je namera predlagača zakona da obezbedi glasače, onda to treba jasno navesti u zakonu kao jedan od neophodnih uslova za ostvarivanje prava na besplatne akcije.
Imajući u vidu da je pravno moguć bio i amandman narodnog poslanika Nenada Čanka na član 66. Zakona o odbrani, kojim je tražio da Vlada utvrđuje program vojnog turizma, smatrao sam da će uvažene kolege iz Zakonodavnog odbora reći da je i moj amandman pravno moguć. Ali, naravno, Zakonodavni odbor je rekao da ovaj amandman nije pravno moguć, ali jeste pravno moguć amandman gospodina Čanka koji je tražio da se omogući da vi platite nekoliko stotina ili hiljada evra da pucate iz tenka, iz topa, da, kako je on govorio, jašete maljutke itd.
Uvažene kolege iz Zakonodavnog odbora moraju da znaju (to su moje kolege, ja sam član Zakonodavnog odbora) da ne postoje različiti aršini za iste stvari. Kao što je bio nemoguć taj amandman, naravno da je nemoguć i ovaj. Želim da kažem, da me neko ne bi svrstao u poslanike neznalice, da sam znao šta će reći Zakonodavni odbor kada je moj amandman u pitanju, ali sam očekivao da to isto kaže i kada je u pitanju amandman gospodina Čanka.
Ovde sam iskoristio jedno legitimno političko sredstvo za legitimnu političku borbu atipičnog karaktera. Dakle, skrenuo sam pažnju na jednu pojavu i na jednu nameru. Namera je da G17 ovim zakonom pokuša da motiviše jedan broj ljudi da glasaju za njih i u tom kontekstu je i ova priča o biračkim spiskovima. Bio bih neznalica kada to ne bih prepoznao. Od mene ne očekujte da to budem. A namera je ovo o čemu sam govorio. Dakle, Zakonodavni odbor nema iste aršine kada su u pitanju amandmani različitih narodnih poslanika, odnosno poslanika iz različitih poslaničkih grupa.
Da je tu ministar, imao bih još dva-tri pitanja za njega. Jedno je (jedan polemički ton) – nije tačno da je ovo načelo ravnopravnosti kod besplatne podele akcija uvek bilo princip. Zato što, kada je donet Zakon o privatizaciji, da se privatizuju društvena preduzeća, rečeno je - zaposleni u tim preduzećima imaju 30% akcija, a ne pripadnici svih generacija koje su ih gradile. Vidi boga ti, pa i ta su preduzeća gradili ljudi u najmanje tri generacije.
Dakle, ne postoji analogija između ova dva zakona i između ova dva principa. Nemojte od nas očekivati da to ne razumemo. Mi to razumemo, zato smo ovde da to razumemo.
Zbog toga smo i napisali ove brojne amandmane kojima pokušavamo da rešimo neka od ovih pitanja koja su ovde otvorena, a koje je Vlada svojim amandmanima zatvorila, verujući da je to politička šteta za SPS. Naprotiv, mi smo srećni da su prihvaćeni ti amandmani i svakom ćemo znati da objasnimo pod kojim okolnostima su oni prihvaćeni. Dakle, oni su prihvaćeni dobrovoljno u prisustvu vlasti - to je čuvena rečenica od pre mnogo decenija, a veoma se dobro uklapa u celu ovu priču.
Dakle, gospodine potpredsedniče, povlačim amandman na član 2. koji sam podneo. Moja misija je u pogledu ovog amandmana završena. Ovo je istorijski amandman, dugo ću ga čuvati i ostaviti u nasleđe SPS-u kao metod političkog delovanja zato što zaista postoje zakoni kojima neke političke stranke koje vrše vlast pokušavaju da probude jedan broj birača koji inače ne glasaju ili da ih na izvestan način motivišu da glasaju upravo za njih jer se predstavljaju javnosti kao zaštitnici njihovih interesa na taj način što predlažu odgovarajuće zakone.
Želim takođe da kažem da će narodni poslanici SPS-a danas u potpuno konstruktivnoj atmosferi razgovarati o amandmanima, a dozvolite nam da u 11.30 zajedno sa našim drugom Milutinom Mrkonjićem predamo njegovu kandidaturu Republičkoj izbornoj komisiji i da krenemo u jedan veliki posao. Srbija zaslužuje takvog predsednika. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Baraliću.
Molim da se u zapisniku konstatuje da je narodni poslanik Rajko Baralić povukao amandman na član 2. O ovom amandmanu se ne glasa u Danu za glasanje.
Reč ima narodni Slobodan Maraš, po Poslovniku. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući – gde je ministar Dinkić? Vi od nas očekujete da se ne javljamo po čl. 225. i 226. i da poslanici postupaju kako vama odgovara da bi što pre ova rasprava po amandmanima bila završena. Ali, kako da se raspravlja o amandmanima kada nema ministra?
Molio bih vas da zamolite stručne službe da ministar dođe da bismo mogli na najoperativniji i najkvalitetniji mogući način da obrazlažemo amandmane i dobijemo odgovore na neka pitanja. Hvala.

Hvala, gospodine Maraš.
Tu je ministar, u zgradi, odmah ćemo ga obavestiti da dođe.
Narodni poslanik Vladan Batić ima reč, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženi zakon je izraz jeftinog populizma, sračunat na sticanje jeftinih političkih poena i mislim da bi Mao Cedung bio prezadovoljan kad bi video ovu kreaturu koja predstavlja zakon  - svi su jednaki, svi su isti, svima isto itd. Mada je svima jasno da ovaj zakon nikada neće biti primenjen.
Čak se čudim ovolikom upinjanju i pokušajima da se amandmanima nešto promeni jer – ''Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi''. Svima je jasno da je on napravljen po principu ''ne lipši magarče do zelene trave'' i čim vlast bude promenjena, ovaj zakon će biti izmenjen ili će završiti u nekoj korpi za otpatke. Svima je jasno da je u pitanju jedna slatka prevara, magla, dimna zavesa, kao što je to i ova rezolucija koja će se sutra naći pred ovim parlamentom i kojom mi postavljamo ultimatum Evropskoj uniji.
A pošto je ovaj zakon, u stvari, ne podela nekakvih akcija nego predlog zakona o dodeli socijalne pomoći svim građanima Srbije, verovatno će nam socijalna pomoć i biti potrebna jer će Srbija biti hermetički zatvorena, a svi njeni građani su, sa izuzetkom vladinih tajkuna i njihovih miljenika, socijalni slučajevi. Pošto se, s druge strane, govori da nećemo jesti korenje jer su na našoj strani Kina, Indija, Indonezija, Mongolija i Kuba, onda će nam izgleda zaista trebati socijalna pomoć.
Hteo sam da pitam ministra, šteta je što nije tu, ali ću postavljati ova pitanja kad bude tu i on je po članu 200. dužan da mi odmah odgovori: Da li će po odredbama ovog zakona biti deljene akcije zaposlenima u Fabrici duvana u Senti, koju je privatizovao "Japan Tobacco International"? To je moje pitanje.
A onda pitanje za gospodina Dinkića - da li je on otvorio Fabriku duvana u Senti i kakve veze ima (tada je on bio ministar finansija) ministar finansija sa otvaranjem fabrike duvana?
Zatim, da li je tačno da je oktobra 2005. godine, u vreme dok je bio otvoren tender za prodaju Fabrike duvana u Senti, gospodin Dinkić, tada ministar finansija, posetio Japan, odnosno firmu "Japan Tobacco", da li je pri tom vodio svitu novinara i da li je troškove tim novinarima platio "Japan Tobacco"?
Da li je normalno da posećujete i promovišete jednog od učesnika na tenderu za privatizaciju te fabrike u Senti?
Hteo sam da pitam ministra Dinkića i da li mu je poznato da je promoter firme "Japan Tobacco" bila firma koja se zove FIA, čiji su članovi i predstavnici i zvaničnici i direktori bili lord Armstrong, Džesika de Grasija, Vinsent Pik, a za Balkan Vukašin Volf Minić.
S tim u vezi, da li je ovo pismo, koje mu je uputio lord Armstrong 5. januara 2001. godine, sa predlogom da se FIA, ista ova koja je promoter fabrike "Japan Tobacco", angažuje na pronalaženju naših para na Kipru, a da li je on pre toga, 14. decembra 2000. godine, imao sastanak sa Dejvidom Lendsmanom, šefom Britanske misije u Beogradu, Džesikom de Grasijom, direktorom FIA u to vreme, i Vukašinom Volfom Minićem, koji je bio predstavnik FIA za Balkan?
Da li je u to vreme, kao guverner Narodne banke, posle ovog pisma koje je dobio od lorda Armstronga, gospodin Dinkić zaključio ugovor sa FIA, koja je, dakle, bila i promoter firme "Japan Tobacco", za traženje naših para na Kipru? Koliko para je isplaćeno firmi FIA, koliko stotina hiljada funti? Da li je FIA išta pronašla? Za šta su potrošene te pare? Dakle, da li je zaključio ugovor, na koliko para i koliko je para isplaćeno firmi FIA?

Gospodine Batiću, moram da vas prekinem da bih vas upozorio da po članu 103. Poslovnika govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.

Tako je, ovo pitanje jeste na dnevnom redu jer pitam da li će se besplatna podela akcija odnositi na zaposlene u Fabrici duvana u Senti, a onda objašnjavam zašto to pitam.
Jasno je da vi nikad ništa ne razumete, pa se uzdržite od pokušaja da me zaustavite. Brzo završavam set svojih pitanja. Ministar Dinkić je zbog ovih pitanja gromoglasno najavljivao neke tužbe protiv mene, čujem da me je tužio, pa da ga lepo, "face to face", pitam, da mi na ova pitanja odgovori, da vidimo da li ja nešto izmišljam i lažem ili je ovo istina, a vezano je za akcije.
Dakle, da li je gospodinu Dinkiću poznato ko je bio predstavnik FIA, recimo, u Makedoniji, da li mu nešto znači zvučno ime Kosta Jankovski, gde je taj čovek završio? Da li mu je poznato da je čitava FIA rasturena, pola njenih direktora pohapšeno po svetu, druga polovina na poternicama? Ta ista agencija sa kojom je on zaključio ugovor da traže naše pare na Kipru.
Da li mu je poznato da je predstavnik FIA za Kosovo i Metohiju bio Ekrem Luka, finansijer Ramuša Haradinaja? Da li mu je poznato da je čovek koji mu je ovde u tom poslu bio partner, Vukašin Volf Minić, na sudu saslušan kao svedok, izjavio da je čitav angažman FIA bio na diskreditaciji pokojnog premijera Zorana Đinđića, da je FIA angažovala Iva Pukanića i "Nacional" da piše seriju pamfleta o Zoranu Đinđiću iz prostog razloga što je, kada je kao jedan od prvih zadataka Vlade Zoran Đinđić odlučio da se stane na put nelegalnoj trgovini duvana i najavio izgradnju fabrike BAT-a u Srbiji, to zasmetalo Tvornici duhana Rovinj i "Japan Tobacco", koji su bili glavni kreatori trgovine duvanom na ovim prostorima?
Znači, strateški cilj firme FIA, koju su angažovali "Japan Tobacco" i Mlađan Dinkić, bio je diskreditacija Vlade i samog premijera Zorana Đinđića kojeg su nazivali krijumčarom, trgovcem, švercerom duvana itd. Postoji pismeno priznanje Volfa Minića dato na sudu o tim okolnostima.
Očekujem neposredni odgovor od ministra Dinkića jer on, pretpostavljam, zna odgovor na ova pitanja. Hvala vam.