Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da odgovorim na ovo pitanje poslanika. Što se tiče "Magnohroma" u Kraljevu, nakon onoga što sam čuo pre dva dana, kada ste vi govorili, razgovarao sam s gospodinom Rasimom Ljajićem i zaista smatramo da je opravdano da se jednokratna novčana pomoć isplati radnicima "Magnohroma" koji su bez plate jedan dug vremenski period.
Trenutno na razdelu budžeta kojim raspolaže Ministarstvo socijalne zaštite ima samo dva miliona dinara. Mi ćemo pokušati do četvrtka iz tekuće budžetske rezerve da obezbedimo dodatna sredstva i da se ta jednokratna pomoć odobri već u četvrtak na Vladi. Ako ne, obećavam da će to biti na prvoj narednoj sednici posle Nove godine, kada imamo već ceo budžet. To je jedna stvar.
Druga stvar, iz budžeta subvencija za narednu godinu mi ćemo pomoći da se "Magnohrom" pripremi za novi proces privatizacije kroz određenu podršku iz subvencija.
Radi znanja, naravno, nisam vodio taj proces privatizacije kada se on desio. Postoji razlika između braće, čak i ne rođene braće, "Mital", bitno je da javnost to zna. Jedan je ovaj "Pramod Mital", koji je vodio "Global stil", očito je neozbiljan partner, jer se desilo da nije ispunio obaveze i ugovor je raskinut, a drugi brat, koji čak i nisu u dobrim međusobnim odnosima, ma kakvo da je pisanje u britanskoj štampi, zove se "Lakšmi Mital", i on je jedan od najbogatijih ljudi na svetu. On je ozbiljan, ali oni nisu učestvovali uopšte u "Magnohromu".
Radi znanja, da ne idemo odmah da generalizujemo i indijske investitore. Ovaj je očito bio neozbiljan, ali to nije sada stvar radnika. Nisam učestvovao kada je taj tender raspisivan, međutim, sada kao resorni ministar imam obavezu da se bavim posledicama toga.
Naša kontrola je prvi put bila letos, mi smo morali da sačekamo, jer je po prethodnom zakonu bio rok od godinu dana da prođe i da vidimo da li će se ispuniti obaveze. Pošto te obaveze nisu ispunjene, 17. decembra je raskinut ugovor. Kao prva pomoć biće isplaćena jednokratna novčana naknada, a zatim subvencije. Videćemo na koji način da pokušamo da nešto uradimo sa "Magnohromom", da ga pripremimo za novi tender.
Još jednom da ponovim ono što je jutros bilo. Bilo je pitanje - zašto birački spisak? Samo iz jednog razloga.
Kako bi samo oni građani koji priznaju državu Srbiju dobili pravo da se evidentiraju. Drugim rečima, kosovski Albanci, ukoliko ne žele da budu u biračkom spisku, nemaju pravo ni na besplatne akcije. Nema nijedan drugi razlog zašto se birački spisak koristi kao dopunski razlog za pravo na sticanje besplatnih akcija. Taj odgovor sam dao još jutros.
Konačno, želeo bih, kao ovlašćeni predlagač ispred Vlade, da povučem amandman Vlade na član 26. Naime, u međuvremenu je Odbor za privatizaciju podneo novi amandman, koji je bolji od ovoga koji smo mi imali kao Vlada, a to je da pravo za sticanje besplatnih akcija imaju oni koji su državljanstvo stekli na dan stupanja na snagu ovog zakona, a ne kako je bilo prvobitno predloženo 30. juna 2007. godine.

Reč ima narodni poslanik Slaviša Topalović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, plašim se radnika "Magnohroma", jer tamo gde vi imate priliku da raspolažete novcem, to je već diskutabilno pitanje.
Mi govorimo ovde o podeli besplatnih akcija, o onima koji nisu učestvovali u postupcima privatizacija. Postavlja se pitanje - kako je do sada obavljena privatizacija, kako su obavljene privatizacije u Srbiji? Preduzeća koja su privatizovana, na koji način su privatizovana ta preduzeća i koji je ishod tih privatizacija do sada?
Kako u praksi izgleda privatizacija koju ste sprovodili ovih sedam godina, najbolje znaju naši bivši zaposleni radnici svojih preduzeća. Sve što je valjalo u ovoj zemlji vi ste rasprodali po desetostruko nižoj vrednosti svojim kompanjonima, pri tome ste uzimali ogromne provizije. Kada vam to nije bilo dovoljno, kupovali ste sami sebi firme, kao što je to slučaj kompanije "Novi dom" i bivšeg ministra za rasprodaju Aleksandra Vlahovića.
Pre skoro godinu dana ukazao sam vam na vezu gospodina Vlahovića, Cvetkovića, firme "Ces Mekon" izvesnog gospodina Nenezića. Tog Nenezića spominje i Đorđević "Sinalko" u otimačini svoje firme, a taj Nenezić mora da sarađuje sa ovim Cvetkovićima, sa ministrom ili sinom.
Dakle, da rezimiramo samo, ovo se zove burazerska privatizacija i svi glavni akteri koji su se nalazili u Vladi, ili se sada nalaze u Vladi, nama su dobro poznati. Ukrali su ogromne tranzicione profite, dok su u isto vreme narod i država postajali sve siromašniji i siromašniji.
Postavlja se pitanje - može li iko u ovoj zemlji da spreči našu ekonomsku i nacionalnu tragediju? Budite uvereni da mi radikali to možemo.
Izvršićemo reviziju privatizacije i vratiti oteto, i svi koji su radili po zakonu mogu da budu mirni i spokojni, a kriminalci će biti smešteni u zatvor.
Pored mnogih kriminalnih privatizacija, poseban akcenat će biti stavljen na privatizacije nekih kompanija, koje su kupili za malo novca ovi što nam danas oduzimaju srpsku zemlju Kosovo i Metohiju, a prethodno su ubijali srpsku decu. Mislim na dve firme gde su sada vlasnici američke kompanije. Železara u Smederevu je poklonjena američkoj kompaniji samo dve nedelje posle ubistva Zorana Đinđića za samo 21 milion dolara.
Zašto? Zbog čega je poklonjena za 21 milion dolara. Čiji su tu interesi zastupani kada je ona prodata samo za 21 milion dolara? Ko je tu uzeo novac? Koji su to političari koji zastupaju američke interese?
Privatizacija Duvanske industrije Niš takođe će biti predmet revizije. Fabrika je prodata po višestruko nižoj ceni i „Filip Morisu“ je dat apsolutni monopol na srpskom tržištu. To je sve zahvaljujući vama, zahvaljujući DOS-ovoj vladi.
Kako se „Filip Moris“ ponaša prema svojim kupcima pitajte svog komšiju kod koga kupujete svako jutro hleb. Oni će vam najbolje reći kako se „Filip Moris“ ponaša. Istovremeno, „Filip Moris“ će morati da odgovori na pitanje čiji su to „Marlboro“ prodavali dva najveća švercera cigareta na ovom području, Cane i Milo. Jedno je sigurno, Cane i Milo nisu proizvodili „Marlboro“, oni su samo nečiji „Marlboro“ prodavali na ovom tržištu.
Ima li prljavog novca u privatizaciji Duvanske industrije Niš? Ubedljivom pobedom Tomislava Nikolića ostvariće se prvi preduslov za sprečavanje naše ekonomske i nacionalne tragedije. Hvala.

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Bajatović.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović, kao predlagač ovog amandmana. Izvolite.

Poštovane kolege, žao mi je što je ministar izašao. Drago mi je što je nadležni odbor produžio rok za državljanstvo da bi mogli građani da ostvare svoje pravo, ali me ponovo niste čuli. Znači, vi hoćete i tu da zakinete bez ikakve potrebe. Dajte da usvojimo barem onaj amandman koji kaže – oni koji su podneli zahtev za državljanstvo do dana stupanja zakona na snagu. Nije moguće da Ministarstvo unutrašnjih poslova odradi sve zahteve, koliko god se Jočić trudio.
Što ste tvrdoglavi, uopšte mi nije jasno? Popravljate stvari potpuno bez veze. Dajte, sastanite se još jednom .
Dakle, za sva lica koja su podnela do dana stupanja zakona na snagu, a pravo stiču onog momenta kada im Ministarstvo unutrašnjih poslova da dozvolu za upis u knjigu državljana Republike Srbije. Ne razumem oko čega je tu spor?
Nemojte da sad administrativnim merama ljudima ukinemo pravo, izbeglim i raseljenim licima koji na to imaju pravo. Nemojte da zbog nekog podvlačenja crte na glup način... vraća se ministar, pa ću ponoviti, zbog njega.
Dakle, gospodine ministre, da ne bismo gubili vreme, ideja je da još jednom na nadležnom odboru za ova pitanja oko toga ko ima državljanstvo a ko nema zbog ispunjenja uslova probamo da se dogovorimo, da to ne budu oni koji su dobili državljanstvo danom stupanja zakona na snagu (slobodno me gledajte, neću ništa ružno pričati), nego oni koji su podneli zahtev.
Jer, nije moguće da Ministarstvo unutrašnjih poslova reši toliki broj zahteva, nego oni koji su podneli barem do dana stupanja na snagu zakona, da bi što manji broj ljudi koji to pravo imaju bio zakinut. Ako se slažete, to bi moglo da se uvaži. Vi ste ovo popravili sad na odboru, ali to nije dovoljno. Dakle, do dana podnošenja, ukoliko Ministarstvo unutrašnjih poslova odobri tako nešto.
Dalje, ovaj zakon se zove Predlog zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. Ako se ne varam, to bi trebalo da bude vaša verzija razrade člana 9a Zakona o javnim preduzećima, ako pogrešno citiram, vi ćete me ispraviti, gde je rečeno da će biti 15% za građane, a 15% za zaposlene.
Ako se ne varam, vi ovde pokušavate sada da uvedete jednu vrstu socijalne pravde. Moram da vam kažem da ste se kasno setili. Pod ovakvom privatizacijom, sprovođenom po pravilima, odnosno po zakonima koje je donosila prodosovska politička elita u Srbiji, privatizacija se zove burazerska, pljačkaška, lopovska i kako god hoćete, i to narod s pravom kaže.
Ono što meni lično najviše smeta, vi ćete me razumeti kao obrazovani ljudi i predstavnici Vlade, jeste što je ona ipak, i sa ovim popravkama, socijalno nepravedna, i ono što je najgore, ekonomski neefikasna. Ova privatizacija je trebalo da ima kao svoje ishodište nov dobar menadžment, nove tehnologije, novo zapošljavanje, provereni kapital i uslove da konkuriše na svetskom tržištu, a ne samo na domaćem.
Mi smo samo dobili nove vlasnike, često sumnjivog porekla i veoma cenim što se gospodin Dinkić setio posle šest–sedam godina sprovođenja ovog koncepta o privatizaciji da nam čvrsto obeća, a svi znamo da je on čovek od reči, što je rekao to je i uradio, da više neće biti prljavog novca. Šest godina je bilo.
Dosta je prljavog novca, dosta je tajkuna, dosta je sprege vlasti i tajkuna, sad će sve biti pošteno. Želim da verujem u to.
Što se tiče ovog amandmana, moram da priznam da me niste dobro pročitali. Dakle, predložio sam da ne bude procenjena tržišna nego da se kaže knjigovodstvena vrednost. Zašto sam to tražio? Da stvarno nadoknadimo radnicima ono što im je opljačkano. Zašto? Ovde su to neki u sali prosto dobro provalili, kako to kažu omladinci.
Nije meni problem da shvatim da je tržišna vrednost daleko iznad knjigovodstvene vrednosti koju beleže danas naša preduzeća, jer mi naša knjigovodstva nismo uskladili sa međunarodnim računovodstvenim standardima. Imali smo ovu, kako se zove, stečajnu mafiju, imali smo dakle lošu priču u samom knjigovodstvu i naše firme su vrlo često nisko dole.
Uostalom, prilikom privatizacije, a ne vidim da je to radio ijedan privatizacioni savetnik, ne samo da nismo uvažili činjenicu da se pljačkamo, nego smo zaboravili da u vrednost firme uključimo i nešto što se zove intelektualni kapital, to nisam nigde video da je bilo u toku privatizacije uključeno, a mi imamo i neke patente i neke vredne ljude, dakle, nije uključena ni vrednost radne snage koja dolazi, nego se radnici samo tretiraju po terminu višak radnika i oni koji treba da ostanu.
Dakle, nije uključeno to da smo vrlo često prilikom prodaja, primer su cementare, prodavali i kompletno naše tržište, a da to nije valorizovano u ceni tzv. tržišne transakcije koja je pravljena.
Dalje, zašto sam hteo da bude knjigovodstvena vrednost? Zato što ako bismo dali procenat po knjigovodstvenoj vrednosti, i dali to radnicima, onog momenta kad oni izađu na berzu, to što je po knjigovodstvenoj vrednosti bilo malo naglo bi skočilo na tržištu i radnici bi dobili više novca. Znači, to je bila ideja ovog amandmana, ali nema veze, neka bude po tržišnoj vrednosti.
Zanimljiva pitanja su sledeća. U članu 24... Ako se slažete, gospodine predsedavajući, pošto ima nekoliko amandmana, voleo bih da se ne javljam ponovo jer hoćemo do šest da završimo?

Da, ali požurite gospodine Bajatoviću, molim vas.

Nisam video, gospodine Mrkonjiću, da ste opet vi. Ništa bez vas.

Samo bez reklama, molim vas. Izvolite.

Nije ovo reklama, ovo je moje iskreno razmišljanje o vama. Kad god je neko ozbiljan iz opozicije za govornicom, oni pošalju Mrkonjića jer ima nesporan autoritet.

Nemojte, i Mića Albijanić vodi lepo sednicu.