Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 243 narodna poslanika, odnosno da postoji kvorum za rad i odlučivanje.
Sprečeni su da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladan Batić i Zvonimir Stević.
Obaveštavam vas da su, pored narodnih poslanika, pozvani da današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije prisustvuju predsednik Vlade, Vojislav Koštunica, potpredsednik Vlade, Božidar Đelić, kao i ministri u Vladi.
Saglasno članu 84. stav 2. i članu 85. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao za ponedeljak, 18. februar 2008. godine, dakle u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, kao i mimo dana utvrđenog u članu 85. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka predviđenog članom 84. stav 1. Poslovnika, s obzirom na to da je ova sednica usledila kao posledica jučerašnjeg akta jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, pa su razlozi za sazivanje sednice u ovako kratkom roku više nego očigledni.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini, koje je sazvano na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Prvo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog odluke Narodne skupštine Republike Srbije o potvrđivanju Odluke Vlade Republike Srbije o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o proglašenju jednostrane nezavisnosti, koji je podnela Vlada.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE O POTVRĐIVANjU ODLUKE VLADE REPUBLIKE SRBIJE O PONIŠTAVANjU PROTIVPRAVNIH AKATA PRIVREMENIH ORGANA SAMOUPRAVE NA KOSOVU I METOHIJI O PROGLAŠENjU JEDNOSTRANE NEZAVISNOSTI
Primili ste Predlog odluke Narodne skupštine Republike Srbije o potvrđivanju Odluke Vlade Republike Srbije o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o proglašenju jednostrane nezavisnosti, koji je podnela Vlada.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li predstavnik Vlade, dr Vojislav Koštunica, predsednik Vlade želi reč? (Da.)
Reč ima predsednik Vlade, dr Vojislav Koštunica.

Poštovani narodni poslanici, neposredno uoči početka ove sednice Narodne skupštine, imali smo prilike da vidimo da je državni sekretar SAD, Kondoliza Rajs, objavila da je Amerika priznala lažnu državu Kosovo. Pre Amerike, to je učinio samo Avganistan. Ova objava SAD ne može lažnu državu učiniti pravom, stvarnom, ali se zato ovom objavom pred celim svetom pokazalo pravo nasilničko lice američke politike, sirove sile.
Vlada Srbije je naložila da se ambasador Srbije u Vašingtonu hitno povuče u Beograd, i to je prva hitna mera Vlade koja će važiti za sve zemlje koje priznaju jednostranu nezavisnost.
Juče, inače, 17. februara 2008. godine, protivpravno je proglašena lažna država Kosovo na teritoriji suverene države Srbije, a danas počinje naša dugotrajna borba da u potpunosti vratimo celokupnu pokrajinu u ustavno-pravni poredak Srbije. To je naš cilj i Srbija će ga ostvariti, ali ne možemo da ga potpuno ostvarimo danas, a ako ne možemo to danas, ostvarićemo ga sutra, jer Srbija mora biti slobodna.
Oni koji su omogućili da se proglasi ovakva lažna država, zaboravili su da Srbija od kada postoji, nikada nije i nikada se neće odreći slobode.
Jučerašnjim protivzakonitim činom pogažena je Povelja UN, Rezolucija 1244, završni Helsinški akt i sve norme međunarodnog prava na kojima počiva svetski poredak.
Jednostrano proglašenje lažne države Kosovo predstavlja direktno ugrožavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, njenog Ustava i ustavnog poretka, kao i svih legalnih i legitimnih akata koje su donele najviše državne institucije Srbije.
Vlada Srbije je svojom odlukom, donetom 14. februara 2008. godine, unapred poništila sve protivpravne akte privremenih organa samouprave na KiM i proglasila ih nevažećim i ništavnim. To znači da jednostrano proglašenje lažne države na tlu naše zemlje ne proizvodi nikakve pravne posledice u Republici Srbiji. To znači da KiM ostaje neotuđivi deo jedinstvenog i nedeljivog ustavnog i državno-pravnog poretka Republike Srbije, a Srbi i svi njeni građani južne srpske pokrajine, koji priznaju državu Srbiju kao punopravni i ravnopravni građani, imaju pravo istovremeno da ne priznaju nelegalne akte o proglašavanju jednostrane nezavisnosti.
Vlada Srbije je, takođe, proglasila ništavim i sve odluke organa Evropske misije, zapravo EU o slanju misije na KiM, jer predstavljaju neposredno ugrožavanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka zemlje.
S obzirom na to da su protivpravne, ni ove odluke EU nemaju za Republiku Srbiju nikakvo pravno dejstvo i ne proizvode bilo kakve odluke Republike Srbije prema EU, niti prema bilo kome ko bi ih sprovodio.
Svi dobro znamo da je ovo jednostrano, protivpravno, nasilno i nemoralno proglašenje lažne države na teritoriji Srbije bilo mogućno jedino pod okriljem surove sile SAD i NATO pakta i zahvaljujući neprincipijelnoj politici vodećih država EU koje nisu imale moralne i političke snage da brane univerzalne principe na kojima inače počiva i sama EU.
Dokaz za to je i namera da se u sprovođenju takve politike po svaku cenu zaobiđu Ujedinjene Nacije. Dokaz za to je i nejedinstvo među samim članicama EU o jednostranom proglašenju, uprkos nepodnošljivim pritiscima SAD da se na najgrublji moguć način prekrši međunarodno pravo, kako bi Amerika ostvarila svoje vojne interese.
Juče smo mogli da vidimo završni čin brutalne agresije i nemilosrdnog bombardovanja Srbije od strane NATO pakta. Sav smisao ove politike svodi se na stvaranje jedne tvorevine na teritoriji Srbije koja nije ništa drugo do vojni poligon i skladište NATO pakta.
Pošto SAD ništa ne veruju na reč svojim albanskim partnerima, morale su da naprave ugovor u vidu Aneksa 11. Ahtisarijevog plana i da se potpiše da je, zapravo, Ahtisarijev plan najstariji dokument na kome počiva ova lažna država.
Poštujući Ustav i sve rezolucije Narodne skupštine, a posebno Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije koju je Narodna skupština donela 26.12.2007. godine, Vlada Srbije sprovodi jedinstvenu državnu politiku u očuvanju Kosova i Metohije, kao neodvojivog dela Srbije. U borbi za očuvanje državnog suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka, Vlada je uspela da obezbedi i međunarodnu podršku kod svih zemalja kojima je stalo do očuvanja međunarodnog pravnog poretka.
Vama je poznato da je odmah po proglašenju protivpravne i jednostrane nezavisnosti Srbija zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti, Stalnog saveta OEBS-a i Komiteta ministara Saveta Evrope. Da Srbija nije u pravu, zar bi tražila od svih relevantnih međunarodnih organizacija i tela da se izjasne o tome da li se na njenom primeru bezobzirno krši međunarodno pravo. Bez obzira na to što će sila pogaziti pravo i pravdu, Srbija nikada neće priznati lažnu državu Kosovo na svojoj teritoriji, već je za državu Srbiju pokrajina Kosovo i Metohija sastavni i neodvojivi deo naše zemlje.
Danom protivpravnog i jednostranog proglašenja nezavisnosti ove tvorevine nije izgubljeno Kosovo i Metohija, nego je otvorena nova stranica u našoj istoriji. Od tog trenutka trajno su definisani najznačajniji zadatak i glavni cilj buduće državne politike, a to je povratak Kosova i Metohije u ustavno-pravni poredak zemlje, u skaldu sa svim važećim normama međunarodnog prava i, naravno, zaštita našeg naroda i svakog građanina na Kosovu i Metohiji koji poštuje ustavni poredak Srbije.
Odluka Vlade Srbije o poništavanju ovog nasilničkog čina predstavlja istorijsku tačku od koje počinje državna i nacionalna politika Srbije za Kosovo i Metohiju posle 17. februara. Od sada, pa ubuduće, cilj naše politike mora biti slobodan, siguran i normalan život svakog našeg građanina koji živi u srpskoj južnoj pokrajini. Svi potencijali Srbije – privredni, kulturni, politički, institucionalni i svaki drugi, moraju biti stavljeni u funkciju zaštite naših sunarodnika i građana, privrednog razvoja područja u kojima žive, obezbeđivanja radnih mesta, školovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, očuvanja duhovnog i kulturnog nasleđa, ostvarenja slobode i punog povratka celovite pokrajine u ustavno-pravni poredak zemlje.
Kreatori nasilne politike, koja se sprovodi nad Srbijom, računaju da će se Srbija brzo pomiriti sa zlom koje nam se čini i da će gnev Srbije trajati jedan dan.
Moramo biti mudri i istrajni i uzdignuti Srbiju, pre svega iznad svake sile i nasilja i svakoga dana pokazivati dostojanstvo i snagu koje će nas dovesti do našeg cilja. Nasilje i silu ostavimo onima koji su se pred celim svetom njome obrukali. Srbija mora sačuvati stabilnost da bi sačuvala i branila Kosovo.
Koristim ovu priliku da još jedan put pozovem i zamolim sve građane na mir, da mirno protestuju i da ne ruše svoje gradove i svoju zemlju.
Poštovani narodni poslanici, Vlada Republike Srbije vodila je doslednu i jedinstvenu državnu politiku u zaštiti interesa, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka, a u skladu sa okvirima koje je utvrdila ova Narodna skupština.
Poštujući sve akte Skupštine, a posebno Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, donetu 26. decembra 2007. godine, Vlada je pre neki dan, 14. februara ove godine donela odluku o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o proglašenju jednostrane nezavisnosti. Taj dokument, taj Predlog odluke se nalazi pred vama.
Imajući u vidu da je juče protivpravno i jednostrano proglašena lažna država Kosovo i da se očekuje protivpravno priznanje tog nasilnog čina od strane nekih država, što predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava, a pre svega Povelje UN, Završnog akta iz Helsinkija i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i, naravno, Ustava Republike Srbije, Vlada je zatražila hitnu vanrednu sednicu Narodne skupštine da bi se Skupština izjasnila o odluci Vlade.
Molim vas još jedanput da, u duhu jedinstvene državne i nacionalne politike i u skladu sa potrebom za očuvanjem političke stabilnosti zemlje, potvrdite odluku Vlade Srbije. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Tomislav Nikolić, šef poslaničkog kluba SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od najtežih dana u istoriji Srbije, započeo je juče i trajaće verovatno veoma dugo, završiće se povratkom Kosova i Metohije u ustavni okvir, u ustavni sistem Republike Srbije.
Istovremeno, juče je započeo jedan drugi dan – dan borbe za Kosovo i Metohiju i neće prestati. To vam govorim u ime članova, simpatizera SRS, u ime naših glasača, neće prestati dok Kosovo i Metohiju na ovaj ili onaj način ne vratimo u ustavni okvir Republike Srbije.
Više puta sam glasao kako ste hteli, u interesu građana Srbije. Više puta sam ubedio narodne poslanike SRS da učine isto.
I na ovoj sednici koja nije potpuno po našoj volji, koja je bila neophodna, ali nije potpuna i nadam se da će Vlada shvatiti da nam bar do kraja nedelje duguje još jednu veoma ozbiljnu sednicu, bar zbog mera koje je večeras najavio predsednik Vlade, a koje mi nismo imali prilike da odobrimo ili da im se suprotstavimo. Na toj sednici mi ćemo, verovatno nekim delovima Vlade, možda i celoj Vladi, biti opozicija.
Nisam ubeđen da Vlada u ovom sastavu može da ide do kraja u odbrani Kosova i Metohije. Bolje da vam to sada kažem otvoreno, pred očima celokupne srpske javnosti, da znate – nećemo nijednim potezom, nećemo mikron da pomerimo Srbiju mimo njenih interesa. Ali vam sigurno nećemo dozvoliti, ma kako da se zove ličnost i ma na kojoj funkciji da se nalazi, da to učini, a da se tome oštro ne suprotstavimo.
Govorili ste, ako vi pobedite, vaši prijatelji u svetu neće otimati Kosovo i Metohiju. Govorili ste, i Kosovo i Evropska unija. Govorili ste da imate najbolje moguće odnose sa članicama EU i sa predvodnikom spoljne diplomatije vođene oružjem SAD.
Danas, samo nekoliko dana posle predsedničkih izbora, mi govorimo o lažnoj državi Kosovo. Govorili ste – ako pobedi Tomislav Nikolić, Albanci će proglasiti nezavisnost Kosova i Metohije. Mogu samo da zamislim kako bi izgledala danas srpska javnost da sam ja osvojio tih 104 hiljade glasova više od Borisa Tadića. Mogu samo da zamislim koliko biste gneva svojih medija sručili na građane Srbije koji su glasali za mene. Ali, sada vam kažem, još više sam tužan što nisam pobedio. Zato što nemam poverenja da ćete vi, koji ste stali na drugu stranu na predsedničkim izborima, obaviti ovaj naš srpski posao do kraja.
Danas nam Amerika i EU otimaju Kosovo i Metohiju. To treba jasno i otvoreno reći i to treba svako od nas da kaže. Svako ko sagledava situaciju kako treba, svako ko to vidi, on mora to da kaže. Danas je Amerika priznala, Francuska je priznala, Velika Britanija je izjavila da će večeras, ne znam kada, priznati, Italija će sigurno priznati. Nemojte više da mi se hvalite time da Kipar neće da prizna. Nisam ja vas ni hvalio zbog toga što ste pronašli Kipar, koji bi sebi stavio bombu pod kuću da je priznao nezavisnost Kosova i Metohije.
Stalno sam vas pitao – a šta će biti dan posle proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Ja sam vas molio da mere iznesete pred Narodnu skupštinu, da vam ih unapred odobri i nisam prejudicirao stanje, svi ste znali da će Albanci proglasiti nezavisnost Kosova i Metohije. Nemojte da se pravite da je to iznenađenje. Ne, to uopšte nije iznenađenje. Iznenađenje je što smo mi juče gledali ''Policajca'' s Petlovog brda dok su oni proglašavali nezavisnost Kosova i Metohije. Iznenađenje je što već tri dana gledamo nekakve filmske festivale, pa čak voditeljka nosi crveno-crni kostim od prirodne kože, valjda da nas upozori šta nas čeka u nedelju.
Iznenađenje je da nazivate huliganima one koji su juče, zaista, protivpravno, nagrnuli u Beograd, ali nisu znali šta će od sebe, zato što niko nije znao da im kaže šta to Srbija treba da radi. Zato što je predsednik Srbije rekao – mir, mir, mir, predsednik Skupštine rekao – mir, mir, mir... Šta mir, mir? Šta, da shvatimo da tako mora za mesec, dva, pet, godinu dana?
Vama je bilo u interesu, nekima od vas, da se pomirimo sa situacijom. Sad su vam huligani oni koji se sa situacijom nisu pomirili. Kome su huligani? Vama koji ste spalili Saveznu skupštinu? Medijima su huligani? Četiri sata noćas gledam optužbe na račun uglavnom dece. „Huligani upalili Beograd“. Šta su upalili? Pa, 100 hiljada srpskih kuća je juče otišlo u ruke Albanaca. To nikome nije vest. (Aplauz.) Zato vidim ta dva pristupa u Vladi Srbije.
Ne mogu da kažem ništa protiv onoga što izgovara predsednik Vlade, još malo radikalske, unazad nekoliko meseci i šta sad ja tu mogu da kažem – nije u redu, jeste u redu. Je li to Vlada? Je l' ovo telefonski stav predsednika Vlade ili ste održali sednicu? Jeste li svi jednoglasno glasali za mere koje će Vlada da preduzme? Povlačimo li sve ambasadore na konsultacije na dva-tri dana ili ih više ne vraćamo? Da li vraćamo otpravnike poslova, prve sekretare? Da li vraćamo nekog činovnika u Ambasadu Amerike ili ponovo vraćamo ambasadora kad primi instrukcije? On je odavno na američkim instrukcijama, odavno ne prima instrukcije u Beogradu. Vi to jako dobro znate.
Imamo prijatelje u svetu, to je ta kuća sa dva ulaza. Jedan nam ulaz zatvaraju, nemojte se praviti da nam ga ne zatvoraju. Evropska unija zatvara vrata Srbiji. Jeste li se okrenuli prijateljima apsolutno i potpuno? Da li nas čekaju sankcije i izolacija zato što ne priznajemo nezavisnost Kosova i Metohije.
Rekli ste – ako Tomislav Nikolić pobedi, biće sankcije i izolacije zato što on neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Da li nas to sada čeka? Da li smo spremili državu za to? Da niste pre mesec dana ponovo izvezli neko žito preko granice sa Makedonijom? Hoćemo li imati dovoljno žita, gospodo ministri?
Zaista očekujem od predsednika Vlade da u danima koji su pred njim odluči gde će dalje.
Gospodine predsedniče Vlade, Vi više nemate vremena za dve stolice ili ćete, citiraću vam samo neke od stavova vaših koalicionih partnera koji su direktno doveli do otimanja Kosova i Metohije, pošto se znalo da nećemo ništa da preduzmemo, ili ćete krenuti putem koji nam nagoveštavate u javnosti. Taj put jeste patriotski, jeste težak, trnovit, ali ne bojte se, mnogo trnja, mnogo toga smo mi već pokupili čisteći taj put pred vama.
Svako je dobro došao na tom putu, i mučno i teško, ali videćete sa koliko ponosa se tim putem ide i kako možete mirno i slobodno da gledate građane na ulici, čak i kad ništa ne možete da im pomognete, ali neće reč, neće pogled prekora da vam upute zato što znaju da ste sve učinili što je bilo u vašoj moći.
Nisam 8. februara 2005. godine u Atini rekao da su prioriteti moje politike evropske i atlantske integracije, to je rekao Boris Tadić. Gde je ovde Kosovo i Metohija?
Nisam na ovakva pitanja ovako odgovarao. Mislite da ćemo diplomatijom sačuvati Kosovo i Metohiju, naravno, nećemo ratom, nećemo upotrebu vojske i policije, to niko nije ni rekao. Imate dva rešenja, jedno je diplomatija, a drugo je rat. Jesmo li diplomatijom sačuvali Kosovo i Metohiju? Da li je stav predsednika Republike da sada treba ratom da branimo Kosovo i Metohiju? Ako postoje samo dva načina da se sačuva Kosovo i Metohija, ako je jedno diplomatija, a drugo rat, ako diplomatija nije uspela, kako to misli predsednik Republike ratom da sačuvamo Kosovo i Metohiju? Kakav je vaš utisak? Da li ćemo mi ikada biti pred dilemom Kosovo ili Evropska unija, da li ćemo morati da se opredeljujemo? Odgovor – mislim da se takva stravična dilema, pomalo i morbidna dilema, neće postavljati pred Srbiju.
Najvažnija uloga u našim procesima je uloga mladih ljudi. Poštujem svoje pretke i kosovski mit, ali mnogo mi je važnija budućnost moje dece i ulazak u Evropsku uniju. Ovo su izjave predsednika Republike, ima ih na hiljade koje su rekle Albancima da neće biti kažnjeni šta god da urade, koje su rekle Evropskoj uniji šta god uradite Srbija će vas slušati, Srbija će ići za vama.
Srbija mora da pokaže brigu za svoj narod. Moramo jasno i glasno da kažemo da nikada nijednog građanina Srbije nećemo ostaviti na cedilu, ne jednodnevnim odlaskom na Kosovo i Metohiju nego apsolutnim angažovanjem. Bilo je cinično juče čuti jednog od ministara kako kaže –danas smo shvatili da Srbi na Kosovu mogu da se bave poljoprivredom i da su im potrebne poljoprivredne mašine. Ako je zato trebalo ići na Kosovo i Metohiju, što niste pitali ovde u Beogradu šta je bitno.
Vi treba da znate da noćas tamo niko ne spava mirno. Voleo bih da niko od nas ne spava mirno, ne zato što ne zna da li će neko da mu udari automobil kamenom dok prolazi ulicama Beograda, nego zato što zna da je deo njegovog tela na Kosovu i Metohiji, deo njegove duše na Kosovu i Metohiji. Ako svi shvatite da nam je deo duše na Kosovu i Metohiji, ne brinem se za borbu za Kosovo i Metohiju. Ako svi shvatite da je dete čoveka iz Prilužja vaše dete, a ne mora da se školuje u Švajcarskoj, ali da mu se obezbedi mir, sigurnost i bezbednost, ja se onda ne sekiram i ne strahujem za sudbinu Kosova i Metohije, ali te mlade Srbije više ne napadajte jer su oni danas osvetlili obraz Srbije.
Niko ih od nas nije organizovao danas, a imali su veličanstvene skupove širom Srbije. (Aplauz.)
Pokazali su oni najmlađi, oni na koje mi uvek mislimo, pa možda nekad i ne idemo do kraja u nekim potezima, mislimo na mlade kojima to ne treba, kojima treba i mir, a oni nam pokazaše danas da oni mnogo bolje razumeju situaciju nego mi, da oni mnogo više brinu o Kosovu i Metohiji. Možda su nam skinuli teret sa leđa danas, možda su ovim gestovima danas rekli – nemojte vi kad ne branite Kosovo i Metohiju da se pravdate nama. Ne, mi vam odobravamo, branite Kosovo i Metohiju. Branite vi, naši očevi, da ne bismo mi kao očevi svoje dece morali da branimo Kosovo i Metohiju.
Svaki državnički posao koji možete da obavite ne ostavljajte svojoj deci, ostavite im čast, ponos, ostavite im deo imovine, ko vam to brani, ali nemojte poslove da im ostavljate, posebno one koje ste mogli, a niste smeli da uradite.
Mi vas pozivamo, građani Srbije, valjda vas ne moram da pozivam, u četvrtak na miting, ovde, u 17 sati, da pokažemo šta Srbija misli o otimanju Kosova i Metohije. Nisu to one slike koje ste slali noćas u svet, razbili pet stakala na nekoj ambasadi. Na jednoj strani Albanci grle i ljube zastavu Evropske unije, dok nisu počeli da pucaju, a onda su sve svetske televizije pogasile kamere, a na drugoj strani, divljaci Srbi razbili pet stakala u Beogradu. Pet stakala za 15% teritorije? Mogli su i 15 stakala da razbiju, za svaki procenat teritorije po jedno staklo, to bi valjda bilo u Evropi dobro prihvaćeno.
Računajte kalendar od 17. februara do dana kad ćemo da oslobodimo Kosovo i Metohiju. Bolje mi, nego da nas neko najuri odavde i da dođe neko ko će umeti da se bori za Kosovo i Metohiju, na nama je istorijska odgovornost. Hteli smo da budemo poslanici, mislili smo biće lagodno, biće lepo. Nije lepo, nije lagodno.
Gospodo ministri, sad vidite koliko je težak ministarski posao. E, sad se pokažite junac! Lako je raspodeljivati budžet, lako je u kampanji koristiti vlast, lako je i pljačkati narod, lako je i pomagati narodu državnim parama, teško je narod braniti, posebno braniti od nekog ko je mnogo jak. Kad u odbranu idete a znate da je neko mnogo jak, šta vas to tera? Ponos, tradicija, istorija, pokolenja. Mene bi bilo sramota od moje dece i od mojih unučića da ne uradim ništa za Kosovo i Metohiju. Ne pitam kolika je moja lična cena. Ne tražim da se bilo ko od vas žrtvuje, ne tražim ni od radikala, po savesti, kako vam savest bude nalagala i kako vi smatrate svoju porodicu, tako gledajte Srbiju.
Srbije nema bez Kosova i Metohije i zato, na kraju, kad naša deca već govore – svim srcem za Srbiju, neka govore – svim srcem za Kosovo i Metohiju u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić, kao šef poslaničkog kluba SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, SPS će podržati ovu odluku Vlade Republike Srbije o proglašavanju ništavim svih akata takozvanih privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, ne zato što smatramo da je ona najbolja, jer u njenom donošenju nismo ni učestvovali, niti smo konsultovani, jednostavno zato da ne bismo narušavali državno i političko jedinstvo koje je u ovom momentu potrebno. Govorili smo više puta da je Srbija jaka samo onoliko koliko je jedinstvena, pokazalo se nažalost više puta da Srbija nije bila jaka zato što nije bila jedinstvena.
Moram da primetim da je ovo što se juče desilo u Prištini samo jedan kraj procesa koji je odavno započet, procesa separatizma koji traje nekoliko desetina godina ili vekova, koji se nastavio terorizmom, formiranjem Oslobodilačke vojske Kosova, koji je nastavljen ultimatumom iz Rambujea 1999. godine. Podsetio bih da je tadašnje državno rukovodstvo Srbije bilo pred sličnim ultimatumom kao sa ovim Ahtisarijevim planom, da je tada potpisan ultimatum iz Rambujea, tzv. ''kosovari'' bi 2002. godine imali pravo na referendum i Kosovo bi još 2002. godine bilo nezavisno. Zato što Srbija nije prihvatila ultimatum iz Rambujea Srbija je bombardovana. Logičan sled svega toga je Ahtisarijev plan i jučerašnje proglašavanje nezavisnosti takozvanog Kosova.
Nije prvi put da albanska skupština na Kosovu i Metohiji proglašava nezavisnost, ali je prvi put da u tome ima otvorenu javnu podršku velikih sila, pre svega SAD. Naravno da ta nezavisnost nikada ne bi ni bila proglašena da nije unapred dogovoren način završetka ovog procesa. Meni je drago da neki državni funkcioneri danas govore sličnim rečnikom kao što je govoreno i u tim godinama kada se branila zemlja. Jasno je bilo i tada, a mislim da je još jasnije, nažalost, i danas, da je u stvari Srbija bombardovana 1999. godine ne zbog tadašnje politike državnog rukovodstva, ne zbog inaćenja svetu, ne zbog nedostatka demokratije i ljudskih prava, ne zbog egzodusa Albanaca, nego zato što su Albanci želeli nezavisnu državu Kosovo.
Moram da kažem sa žaljenjem da je ovo jedna satisfakcija za politiku koja je vođena u tom periodu, jer nije bitno ko je na vlasti, bitno je kakva je politika prema Srbiji. U čemu se promenila politika prema Srbiji za ovih deset ili osam godina otkako se promenila vlast u Srbiji? Ni u čemu, još je zaoštrena. Danas smo došli do zvaničnog jednostranog proglašavanja nezavisnosti Kosova i Metohije od strane nekih zapadnih velikih sila.
Izgubili smo vreme ovih sedam-osam godina optužujući jedni druge ko je za šta bio kriv. Izgubili smo vreme ne verujući možda da će se ovo desiti.
Nisam siguran kakav bi bio efekat, da li bi efekat bio isti da smo zajedno još tada prihvatili onu konstantu srpske nacionalne i državne politike, a to je, da bilo koje državno rukovodstvo Srbije nikada ne može da prihvati nezavisnost Kosova i Metohije, bez obzira ko bude bio na kojoj funkciji, taj može to da uradi samo jednom i time bi zaista završio svoju političku karijeru. Političari u Srbiji nemaju drugog izbora osim da slede nacionalne državne interese kada je u pitanju Kosovo i Metohija.
Zato želim da kažem da smo bili u pravu i tada i sada smo u pravu, 2007. i 2008. godine, kada je u pitanju Kosovo i Metohija. U pravu smo zato što je Srbija na strani međunarodnog pravnog poretka. Oni koji nam otimaju Kosovo i Metohiju ruše međunarodni pravni poredak. Najvažnije od svega je shvatiti da je u pitanju okupacija dela naše teritorije. Najvažnije je da Srbija nikada ne da saglasnost na otimanje dela naše teritorije.
Ono što je oteto se može i mora bilo kada u budućnosti vratiti, ali se nikada ne može vratiti ono na šta Srbija da saglasnost nekim svojim potpisom. Nismo dali saglasnost ni 1999. godine, nadam se da nećete dati saglasnost ni ove 2008. godine. Ako želite takvo državno jedinstvo i političko jedinstvo SPS će biti deo tog državnog i političkog jedinstva, ali ako želite takvo jedinstvo, pozivam vas da o tome razgovaramo.
Pozivam vas, takođe, kao i gospodin Tomislav Nikolić, da što pre raspravimo, jer mi iz opozicionih stranaka nismo imali prilike da vidimo šta je to Akcioni plan koji je Vlada Republike Srbije usvojila za ovu situaciju. Prošlo je proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, želimo da znamo šta podržavamo i da li uopšte to podržavamo.
Naravno da treba ići na poništenje onoga što je juče bilo u Prištini, naravno da treba ići na borbu na međunarodnom planu, naravno da nam ne mogu biti prijatelji oni koji su već danas potrčali da proglase ono što su već pre neki dan dogovorili – da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije, naravno da nam moraju biti najveći prijatelji oni koji su nas u ovim najtežim trenucima podržali, naravno da treba preduzeti mere protiv tih država.
Nadam se da je Vlada Republike Srbije, da je predsednik Republike Srbije, da ste tražili garancije za bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji od onih koji su zaduženi Rezolucijom 1244, od KFOR-a, NATO-a, od velikih sila, od Saveta bezbednosti UN, između ostalog i od naših prijatelja Rusije. Znam da je teško o tome govoriti a da vas neko ne proglasi da ste ratni huškač, ali šta će se desiti ukoliko dođe do napada na Srbe na Kosovu i Metohiji? Ne vidim ovde ministra odbrane, vidim državnog sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova.
Želim da vas pitam, da li je naša vojska i policija u stanju povećane borbene gotovosti, ili jeste samo zbog ovih koji se nalaze na beogradskim ulicama? Naše je mišljenje iz SPS da ukoliko KFOR ne može ili neće da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji, da Srbija ne može mirno da gleda egzoduse i napade na Srbe i da mora da interveniše naša vojska i policija. Ne možemo se nadati da će neko drugi zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji, a da ćemo im mi odavde slati moralnu podršku.
Mi smatramo da u Srbiji jedinstvo političkih stranaka treba da sadrži i nešto što se zove konsenzus oko nacionalnih i državnih interesa. Juče sam video da je u Prištini, čini mi se, bila prisutna i Nataša Kandić iz jedne naše nevladine organizacije, na proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije. Želim jasno da vam kažem da ćemo se mi založiti za zabranu svih političkih stranaka i nevladinih organizacija koje priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. To je suprotno našem Ustavu i niko na to nema pravo, jer nema nijednog Albanca na Kosovu i Metohiji koji neće podržati nezavisnost Kosova i Metohije. Izgleda da samo Srbi imaju tu naklonost da najviše odmažu sami sebi.
Naravno da će Kosovo proglasiti da nije presedan. Reći će da ovo ne važi za bilo koji drugi primer na svetu, reći će da se međunarodno pravo može kršiti samo na primeru Srbije i Kosova i Metohije. Da li će Kosovo biti presedan ili ne, to ne zavisi od toga da li ti regioni imaju istorijsko pravo da traže nezavisnost, nego isključivo od naklonosti velikih sila. Niko ne može da porekne da je način priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije, bez odluka Saveta bezbednosti UN, jednostrano, da je to presedan. Taj presedan će biti velika prilika da i druga mesta u svetu iskoriste to pravo koje neko danas daje Albancima na Kosovu.
Ukoliko se ovaj proces završi nezavisnošću Kosova i Metohije, priznavanjem od strane Generalne skupštine UN, mi treba da pozovemo Narodnu skupštinu Republike Srpske da, takođe, proglasi nezavisnost Republike Srpske i da Narodna skupština Republike Srbije prihvati tu nezavisnost.
Zašto bi Srbija bila jedini poligon za kršenje međunarodnog prava? Ili to ne smemo ni da kažemo ovde, pošto vidim da me neki popreko gledaju?
Takođe, pošto će Hrvatska među prvima priznati nezavisnost Kosova i Metohije, mora da postoji naš zahtev za autonomijom Srba u Hrvatskoj. Gde je Republika Srpska Krajina? Autonomija Srba u Hrvatskoj mora da prati ulazak Hrvatske u Evropsku uniju.
SPS će učestvovati u svim aktivnostima koje su deo dogovora političkih stranaka, kako bismo pokazali jedinstven stav našeg naroda oko Kosova i Metohije.
Naravno da nije dobro da se na ulici sukobljavaju naši ljudi koji žele da izraze protest, među kojima, svakako, ima i onih koji to izražavaju na malo žešći način i naše policije, novinara i svih ostalih.
Sinoć, pošto sam bio na Kosovu i Metohiji i u Kosovskoj Mitrovici, dok sam čekao da se uključim u televizijski program, video sam vesti i čini mi se da je na nekim medijima glavna vest bila da je obijen kiosk na Studentskom trgu, da su razbijeni izlozi na Mekdonaldsu i da su porušeni neki semafori i polupana stakla na nekim ambasadama. To je bila veća vest nego proglašavanje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Nemam nameru da branim bilo koga ko je napadao, ili našu policiju kojoj je naređeno da brani one koji su proglasili nezavisnost Kosova i Metohije. Želim da kažem i da vas pitam – šta ste vi očekivali, da će građani Srbije da bacaju cveće na te ambasade koje su proglasile nezavisnost Kosova i Metohije?
Pozivam građane Srbije da se ne sukobljavaju sa policijom, sa novinarima i sa našim ljudima koji rade na tim mestima, nego da svoj bes iskažu prema onima koji su za to krivi. Pozivam policiju da ne mora da povećava borbenu gotovost na demonstrantima u Beogradu, nego da se sprema da brani srpski narod, zajedno sa vojskom, na Kosovu i Metohiji.
Da li su huligani ili nisu? Možda su neki od tih ljudi zapalili ovu skupštinu, u kojoj sada sedimo, 5. oktobra 2000. godine. Tada nisu bili huligani, a huligani su kad pale američku i slovenačku ambasadu. Ne opravdavam ih što se sukobljavaju i povređuju i njih i policajce. Da li mi imamo razumevanja za motive koji su do toga doveli?
Mislim da je malo ljudi bilo u Beogradu. Zašto? Zato što čekaju na dogovor državnog rukovodstva. Želite li da kanališete te proteste ili će se oni i dalje sami odvijati na ulicama? Naravno da treba da se organizuje veliki protest. Mislim da je sve ovo trebalo raditi ranije. Mi smo ranije govorili i unapred da vojsku i policiju nećemo slati na Kosovo i Metohiju, rekli smo – slobodno vi proglasite nezavisnost, mi nećemo ništa učiniti. Tada su mnogi od vas otvarali Merkator, a sada ga rušimo. Ministar Goran Svilanović je otvorio Merkator, a danas imamo jednu potpuno drugačiju političku situaciju. Sve ovo što danas radimo trebalo je da radimo ranije, pre proglašavanja nezavisnosti Kosova i Metohije.
Vlada Republike Srbije je obavezna da stvori sve uslove da obezbedi opstanak i ostanak Srba na Kosovu i Metohiji. To neće biti lako, između ostalog, što je svakodnevni život ljudi na Kosovu i Metohiji veoma težak. Lako je doći do Kosovske Mitrovice, Zvečana, treba otići u srpske enklave koje su juče bile pored onih koji su divljali i proglašavali nezavisnost Kosova i Metohije.
Juče sam imao prilike da to vidim kada sam prošao kroz Prištinu, na putu za Gračanicu. Želim da izrazim divljenje prema Srbima koji su ostali da tamo žive i koji su juče bili na mostu u Severnoj Mitrovici, hrabriji su od 99,99% ljudi koji se u Srbiji bave politikom i vode državu. Mi njih ne smemo da izdamo.
Zato će SPS, naravno, činiti deo tog državnog i političkog jedinstva. Srbija nikada ne treba da prihvati bilo kakvu nezavisnost Kosova i Metohije. Srbija treba uvek da Kosovo i Metohiju smatra sastavnim delom naše teritorije i to ne bi trebalo da bude tema oko koje treba da se svađaju političke stranke. Ako izgubimo državu, onda nam ni same stranke neće biti važne.
Pozivam Vladu Republike Srbije, predsednika Srbije, sve državne organe, da se odgovorno ponašaju u ovom trenutku. Mi smo spremni da damo doprinos političkom i državnom jedinstvu, da damo doprinos dugotrajnoj borbi za povratak Kosova i Metohije u državne okvire Republike Srbije.
Siguran sam da je Srbija bila u pravu i ranije i sada. Na delu je separatizam i terorizam. Srbija je jedina država u svetu kojoj na ovakav način otimaju deo teritorije. Ozbiljna državna politika u ovom momentu podrazumeva dogovor svih. Zato očekujem da u narednim danima ne samo razmotrimo Akcioni plan, ne samo da se organizuju mitinzi o kojima se govori, već da država dobro proceni koje mere treba da preduzima protiv onih država koje priznaju nezavisnost Kosova i Metohije pred međunarodnim sudovima, koje mere treba da preduzima na unutrašnjoj političkoj sceni, kako bi se sačuvala stabilnost čije bi rušenje u ovom trenutku bilo štetno po nacionalne i državne interese.
Naravno da mi jesmo opozicija i naravno da ne podržavamo Vladu, ali ako je nešto u državnom i nacionalnom interesu, spremni smo da sve to podržimo.
Očekujem ozbiljniji, jači i odgovoran odnos prema situaciji na Kosovu i Metohiji, pre svega da pomognemo Srbima da ostanu da žive na Kosovu i Metohiji. Što se tiče SPS, nikada i ništa neće promeniti naš stav prema tome da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i mi ćemo se i dalje prema toj činjenici tako odnositi, naši odbori na Kosovu i Metohiji će raditi kao da se juče ništa nije desilo. Očekujem da i razni drugi državni organi tako postupe. Srbija je jaka samo onoliko koliko je jedinstvena.
Gospodine predsedniče Vlade, ministri, predsedniče Republike, vi ste, između ostalog, najodgovorniji za državno i političko jedinstvo. Ukoliko budete vodili takvu politiku, imaćete iza sebe i podršku onih stranaka koje misle da je u ovom trenutku bitno imati moratorijum na političko delovanje dok Srbija ne dobije jedinstvenu politiku u nacionalnom pogledu. Kosovo je Srbija.
Tako je bilo i kada smo počeli celu ovu priču krajem osamdesetih godina i tako će i ostati i dalje, bez obzira ko u Srbiji bude na vlasti. Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Dačiću. Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, kao šef poslaničkog kluba LDP. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Koštunica, članovi Vlade, danas političari u Parlamentu govore o istoriji tražeći u njoj opravdanje za ovo što proživljava Srbija i što proživljavaju naši građani u njoj u ovom trenutku. Državnici govore o budućnosti i preuzimaju odgovornost. Želeo bih da je večeras više državnika u Parlamentu Srbije, a manje političara.
Ne mogu da preuzmem odgovornost za sve ono što nas je suočilo sa ovako velikim i strašnim istorijskim porazom. To ne može da uradi ni poslanička grupa LDP. To ne mogu da urade ni oni gnevni ljudi koji ruše grad u kom mi zasedamo, verujući da tako brane Srbiju i Kosovo u Srbiji, iako će se stideti jednog dana, kao što se danas stide mnogi koji su to činili pre njih. Mislim da moramo imati snage da večeras građanima Srbije pošaljemo poruku o Srbiji budućnosti i da istovremeno moramo imati snage da sagledamo sopstvene propuste, kako bi, konačno, budućnost našeg naroda i ove zemlje prestala da bude ružna slika prošlosti koju smo proživeli.
Nije ovo naš prvi poraz, nažalost, puno ih je za nama. Ovaj poraz možda najviše boli, zbog toga što se kroz njega prelama tako puno nepravde, tako puno surovosti i zbog toga što se svako od nas oseća žrtvom, ali i zbog toga što kroz ovaj poraz svako od nas mora da plati cenu za greške koje je naša država činila u vremenu koje bi da zaboravimo, ali koje se ne može izbrisati. Umesto tog zaborava potrebna nam je hrabrost za suočavanje sa jednom pogrešnom politikom. Ta pogrešna politika nas danas obavezuje na promene.
Čuli smo dosta toga u govorima i predsednika Vlade i predstavnika stranaka koje su u prošlosti vodile ovu zemlju. I sam sam u jednom trenutku bio deo vlasti u Srbiji. Verovao sam da ćemo moći da ispravimo greške koje smo nasledili od svojih prethodnika. Verovao sam da možda možemo da vratimo Kosovo u Srbiju, ali sam isto tako bio siguran da se Kosovo neće vratiti u Srbiju ukoliko se Srbija sama pre toga ne promeni. Ne može se braniti interes Srbije tako što će se svakog dana društvu nuditi izgovori i opravdanja, umesto spremnosti da se to društvo menja.
Pre godinu dana smo ovde razgovarali o planu Martija Ahtisarija. U julu smo razgovarali o Vladinoj platformi. U decembru o Vladinom odgovoru na kraj pregovora.
Danas razgovaramo o još jednom dokumentu koji Vlada nudi Parlamentu, ali i u jednom i u drugom i u trećem slučaju, kao i u brojnim prethodnim, mi smo uskraćeni za to jednostavno pitanje spremnosti da se preuzme odgovornost za jednu politiku. Ne postoji društvo na svetu koje je u tako dubokoj agoniji, a da pri tome niko od onih koji su preuzeli odgovornost za vođenje tog društva nije spreman da izađe pred građane i kaže istinu.
LDP nije došla danas ovde u Parlament da bi Skupštinu delila. Nije došla u Parlament da bi sipala so na ranu onima koje tako boli ta kosovska nepravda.
Došli smo u Parlament da kažemo da smo spremni da preuzmemo odgovornost za budućnost ove zemlje i da verujemo da će u tom vremenu koje je pred nama Srbija biti sposobna da novim vrednostima, boljim idejama, izgradi sebe toliko lepom i kvalitetnom da će biti moguće realno poverovati u drugačije veze Kosova i Srbije.
Ovde u Parlamentu možemo da govorimo o Kosovu kao o temelju našeg nacionalnog identiteta. U Parlamentu možemo da govorimo o Kosovu kao političkom motivu bez koga nema naše političke zajednice i svako će na svoj način biti u pravu. U Parlamentu Srbije ne smemo ponoviti onu grešku koja je toliko puta do sada ponovljena. To što se desilo juče na Kosovu, to moramo posmatrati kao posledicu grubih propusta, slabosti i nemoći koja nas je na kraju suočila sa tako dubokim istorijskim porazom.
Svaki narod je na svoj način bio suočen sa dilemama sa kojima se suočava danas Srbija. Svaki narod je odgovorio onako kako to danas predlaže Parlamentu Vlada Republike Srbije. Tačno je, gospodine Koštunica, ne postoji nijedna država koja bi se složila sa postupkom kome je izložena Srbija 17. februara, dakle, juče. Ali je isto tako tačno da se po nekim drugim pitanjima, nažalost, Srbija toliko razlikuje od svih drugih država.
Danas je međunarodno pravo na našoj strani i Povelja UN i Helsinški dokument i Rezolucija 1244, ali, nažalost, toliko puta do sada smo zaobišli svoje međunarodne obaveze i bili nepravedni prema drugima, da su i drugi osetili tu slobodu koju smo mi nekada davali sebi i pogazili to isto međunarodno pravo na koje se danas pozivamo. Osam godina Srbija ne može da se promeni i tokom tih osam godina Srbija kvari svoju međunarodnu poziciju.
Nismo dobili odgovor na nekoliko teških pitanja. Kako je moguće da smo izgubili sve istorijske i tradicionalne partnere i zaštitnike? Kako je moguće da danas Francuska, a kojoj smo podigli Spomenik zahvalnosti ovde u našoj prestonici, ima više razumevanja za albanski narod, a ne srpski?
Kako je moguće da više razumevanja za Albance imaju Englezi, čiji je kralj izvukao mač iz svojih korica u Prvom svetskom ratu i rekao da ga neće spustiti dok Srbija ponovo ne bude slobodna zemlja? Kako je moguće da kolevka demokratije, koja je bila inspiracija mnogih političara ovde u Srbiji, mislim na Ameriku, danas ima tako arogantan stav prema nama i zbog čega je to tako?
Ta pitanja su dobila svoje odgovore i svako od nas u sali ih zna. Odgovore koje smo dužni da damo građanima Srbije vidimo u budućnosti pred nama i pitanjima koja su nasleđena. Na kakav način Srbija može da utiče na kosovsku stvarnost? Da li ponavljanjem fraze da je Kosovo lažna država? Zašto se bavimo lažima? Nažalost, Kosovo je nesrećna istina za Srbiju, tužna, tragična, ali je istina.
Da li možemo da verujemo da će zakletve i pozivanje na mitove biti dovoljno racionalno uporište za onaj željeni ishod, na koji Srbija ima pravo. Mi nikoga danas ne optužujemo. Mislim da je dovoljan teret odgovornosti od koje su mnogi pobegli večeras u ovoj raspravi i da na to ne treba trošiti reči. Tražimo spremnost da se hrabro pogleda vreme koje je pred nama i da se Srbiji pošalje poruka da će u tom vremenu ona biti oslobođena onih predrasuda i grešaka koje su tako skupo koštale, a koje su ispostavljene na kraju u jučerašnjem danu.
Kao što Srbiju boli Kosovo, hrvatske Srbe boli Knin, bosanske Srbe boli Sarajevo, Bošnjake boli Srebrenica, da ne nabrajam dalje sve te užasne ishode politike koja je započeta pre 20 godina. Mi se sa tom politikom nismo rastali. To u naše ime neće učiniti niko. To moramo da uradimo mi sami. Dobro je, gospodine Koštunica, što ste makar u jednoj rečenici apelovali na mir u zemlji. To je ono što nam je danas potrebno i potrebni su dogovori, ali se dogovori ne mogu praviti sa idejom da se ne postavi pitanje odgovornosti za ono što se desilo i ono što nas je dovelo u ovakvu poziciju, i ne mogu se dogovori praviti bez ambicije da se Srbija konačno promeni.
Vaša odluka da povučete ambasadora iz SAD bolja je od odluke da prekinete diplomatske odnose sa SAD, ali svi znamo da ćemo pre ili kasnije morati da krenemo onim putem kojim je Srbija već jednom krenula 5. oktobra 2000. godine, putem povratka u svet i zbog toga ne možemo da se pomirimo sa onim tačkama vašeg predloga Parlamentu u kojem se Srbija konfrontira sa Evropom. Ne postoji druga Evropa od one na koju smo upućeni i koliko god to bilo teško mi u ovom trenutku moramo imati snage da sa tom Evropom razgovaramo. Konačno, na to nas obavezuju oni ljudi koji su ostali da žive na Kosovu, oni ljudi koji su poverovali da više sigurnosti i sreće treba da traže u takvom Kosovu, jer su videli kako su prošli oni koji su krenuli pre njih putem Srbije 1999. godine, i završili na periferiji naših opština i gradova, kao građani drugog i trećeg reda.
Spremni smo zajedno sa vama da radimo kako bismo ovu zemlju promenili. Niste nam potrebni vi, gospodine Koštunica, niti vi, gospodine Nikoliću, da bismo mi mogli da kažemo da je za nas neprihvatljiva jednostrano proglašena nezavisnost Kosova. Mi to ne pravdamo frazama. Za nas je to neprihvatljivo zato što smo svesni velike istine. Nema sreće na Kosovu bez pomirenja srpskog i albanskog naroda.
Kao što smo toliko puta do sada bili protiv jednostranih postupaka Beograda, danas smo protiv jednostranog postupka Prištine. Za nas je to što se juče desilo veliko poniženje. U tom poniženju, pored te albanske jednostranosti, ima tako puno te pogrešne politike koja nas je uništavala prethodnih 20 godina i koja još uvek ima hrabrosti da od građana Srbije traži razumevanje. Ne pristajemo ni na jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ni na poruku Vlade, da se vlade u Srbiji menjaju, da se Srbija smanjuje, da srpski narod gubi svoje istorijske prostore, ali da politika koja to proizvodi opstaje nekažnjena i ambiciozna, čak i više nego što je to bila do juče. Nažalost, to je predlog mera koje mi prepoznajemo u onome što je Vlada prosledila Parlamentu.
Moramo da razmišljamo o svetu. Srbiji je mesto tamo, Srbiji je mesto u EU i Srbiji je, konačno, mesto onakvo kakvo ona do sada nikada za sebe nije mogla da kaže – mesto na Balkanu, u kojem neće biti izvor kriza, žarišta, nesposobnosti, nespremnosti, već hrabrosti i odlučnosti da sama pogleda u sebe. Nisu nam potrebni ni Rumuni, ni Bugari, ni Makedonci, nije nam potreban ni Kipar da bismo shvatili koliko smo sami. Niko nas nije zaštitio. Neki su priznali Kosovo. Oni koji ne osećaju potrebu za tim, to nikada neće činiti.
Srbija se sa tim neće pomiriti, ali nažalost, ta nepomirljivost neće zaustaviti proces propadanja Srbije i o tome treba da razmišljamo. Najmanje mislim na dalji gubitak teritorija. Mislim na nastavak života. Moramo razmišljati o svim onim ljudima koji na Kosovu danas žive i koji od Srbije očekuju razumnu politiku.
Mitinzi će proći, 1999. godine i sam bio u stranci koja razbija. Neka mi neko kaže na kakav način će se problem rešiti, pa ću ja biti prvi koji će baciti kamen u prozor LDP. Svi vrlo dobro znamo da to nije tačno. Neka ovi dani koji su pred nama budu dani naše spremnosti da se pomirimo, ali ne sa politkom koja nas je uništila, nego sa činjenicom da su Srbiji potrebni državnici i budućnost, a ne političari i istorijska opravdanja. Mi želimo da se dogovorimo sa Albancima i verujemo da su promene u Srbiji put do tog velikog dogovora.
Jednostrana nezavisnost je za nas neprihvatljiva jer ne donosi ništa dobro Kosovu, a politika koju nam danas nudi Vlada je politika alibija i nespremnosti sa kojom mi ne želimo da se mirimo i na koju nećemo pristati.
Onima koji razmišljaju o mitinzima, njima predlažemo da raspišu izbore, jer verujemo da u ovoj zemlji ima dovoljno snage, potencijala i hrabrosti za život u budućnosti, umesto bežanja u prošlost, na koju kao da smo osuđeni voljom političara koji danas nemaju hrabrosti, čak, ni da se osvrnu na tu prošlost i kažu gde su u njoj pogrešili.
Svako ko želi da menja Srbiju može da računa na našu podršku, svako ko želi da razgovara sa Albancima može da računa na našu podršku. Onaj ko od nas očekuje da se pomirimo sa takvom politikom kakvoj smo bili izloženi juče, neka ne kuca na naša vrata. Onaj ko računa da ćemo se povlačiti pred tim postupcima i prelaziti preko licemerja Vladine politike, neka pogleda kako smo odgovorili svaki put do sada na nešto takvo.
Mi ćemo danas braniti svoju politiku u Parlamentu i ni na kakav način nećemo pružiti podršku jednoj i drugoj isključivosti. A Kosovo, Kosovo je toliko puta do sada stradalo, da će ovo stradanje njegov značaj učiniti većim, a ljudi na Kosovu, oni neka oproste svojoj zemlji koja je bila nesposobna da njihov život učini vrednijim, a samu sebe značajnijom. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima Nenad Čanak, kao šef poslaničkog kluba Vojvođanski poslanici. Izvolite, gospodine Čanak.

Dame i gospodo, uvaženo predsedništvo, danas verujem da u Srbiji nema ravnodušnih. Danas verujem da svako ima u sebi bar nekoliko pitanja, a verovatno ono koje nas sve zajedno zaokuplja jeste – šta sada raditi i kojim putem sada krenuti?
Ne mislim da je to neko komplikovano pitanje iz jednostavnog razloga što je dovoljno uzeti u ruke Ustav Republike Srbije, i u njemu jasno piše kojim putem treba poći. Podsetiću vas, ovaj Ustav je donet pre svega godinu i par meseci. Ovde sede ljudi koji su o njemu i odlučivali, tako da, ono što su tada napisali verujem da stoje iza toga i danas, a to je, polazeći od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji, u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima.
Dakle, državni organi imaju ustavnu obavezu da postupe u skladu sa zakonom. Kada se na delu teritorije jedne zemlje nelegitimno i protivpravno proglasi državnost, kada se on ocepi od matične države, potpuno je logično da Vlada treba da uvede vanredno stanje na najmanje tom delu teritorije, gde je problem nastao i potom da vojnom i policijskom silom interveniše i dovede stvar u ustavni okvir. Tu, dakle, nikakve dileme nema šta treba učiniti.
Ne vidim šta je problem u tome da aktuelna Vlada predsednika Koštunice dr Vojislava uhapsi gospodina Tačija, gospodina Sejdiua, izvede ih pred lice pravde i da na taj način pokaže da Srbija ne pristaje na ovo pravno nasilje.
Naravno, sve ovo što govorim je onako kako bi možda trebalo da bude da je ta Vlada ikada imala želju da Srbija bude pravna država, ikada imala želju da bilo šta uradi u povodu Kosova. Argument za ovo što sada govorim nalazi se u članu 182. istoga ovoga Ustava, koji kaže – ''Suštinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija'', ne bih na ovom mestu da otvaram pitanje zašto AP Kosovo i Metohija u Ustavu ima suštinsku, a Vojvodina besuštinsku autonomiju, ''urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenim za promenu Ustava''.
Da li je, gospodine predsedniče Vlade, taj zakon donet? Da li se našao u skupštinskoj proceduri? Ne čujem vaš odgovor, a sa vašeg lica ne mogu ništa da pročitam. U Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava Republike Srbije, u članu 3, jasno se navodi kada će biti izbor i kaže se:
''Izbore za narodne poslanike u Narodnoj skupštini raspisaće predsednik Republike, tako da se održe najranije u roku od 60, a najkasnije u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Izbore za predsednika Republike raspisaće predsednik Narodne skupštine...
Izbore za poslanike u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodina raspisaće predsednik Narodne skupštine, do 31. decembra 2007. godine...
Izbore za odbornike u skupštinama jedinica lokalne samouprave raspisaće predsednik Narodne skupštine, do 31. decembra 2007. godine...''
Gde piše kada će biti izbori u južnoj srpskoj pokrajini? Gde piše kada će biti izbori na Kosovu? Ne piše kada će biti izbori na Kosovu, zato što nisu bili ni predviđeni da se održe po ovom Ustavu, koji je donet na jedan vandalski i divljački način, krađom glasova na referendumu, obmanom građana Srbije o njegovom sadržaju, a sve zbog toga da bi u ovom Ustavu bila izbačena klauzula po kojoj se napuštanje dela teritorije smatra aktom veleizdaje. Toga u ovom Ustavu nema. Ovaj Ustav je pravljen zato da bi do ovoga došlo i upravo zbog toga svo ovo lamentiranje nad sudbinom Kosova čini veoma nečasnima sve one koji su u stvaranju ovakvog Ustava učestvovali.
Neki kažu da mi sada treba da podržimo građane na Kosovu koji poštuju ustavni poredak Republike Srbije i da ne dozvolimo da međunarodna zajednica odlučuje o sudbini Kosova. Ja ću vas, dame i gospodo, podsetiti da je aprila 1998. bio referendum – da li ste za to da međunarodna zajednica učestvuje u rešavanju kosovskog pitanja?
Preko 97% građana Srbije je reklo – ne, mi smo za to da se o Kosovu raspravlja isključivo u Srbiji. Šta se onda dogodilo?
Dogodilo se to da je samo godinu dana kasnije Kosovo napušteno, od strane istih onih koji su se tako zdušno zalagali da se međunarodne snage ne dovode na Kosovo, niti šta tako, i time je Kosovo izvedeno iz Ustavnog poretka Republike Srbije. Na Kosovu nema ni zakonodavne, ni sudske, ni izvršne vlasti Republike Srbije. Nad Kosovom Republika Srbija nema nikakve ingerencije.
Sada postavljam pitanje – čemu onda služi sve ovo? Da li možda zato da bismo još jednom skrenuli pažnju građanima sa nesposobnosti Vlade da rešava osnovne životne probleme građana Srbije? Da li zato da bismo još jednom ponovili tu istu temu na kojoj su obarane vrednosti sticane kroz istoriju na prostorima Srbije? Podsetiću vas, danas je 2008. godina, pre 20 godina (kada najveći broj onih koji na ulicama naših gradova demonstriraju da hoće da daju ako treba i svoj život za zaštitu Kosova i Metohije) imali smo u gradovima Vojvodine mitinge o Kosovu, gde je istina o Kosovu širena tako što su obarana lokalna rukovodstva, da bi to kulminiralo 6. oktobra 1988. godine ''jogurt revolucijom'', kada je oboreno legitimno i legalno rukovodstvo AP Vojvodine. Da li je Vojvodina ikada rehabilitovana? Podsetiću vas, rehabilitovani su čak i četnici, ali Vojvodina ne.
Jasno je kada se govori o protivpravnom izglasavanju nezavisnosti, naravno da je protivpravno, to niko ne dovodi u pitanje, a je l' bilo pravno kada je obaran ustavni poredak u Vojvodini 1988. godine, kada je protivustavno ukidana njena autonomija, kao i autonomija Kosova i Metohije, da li je to bilo pravno?
Da li je ova vlada pravno postupala kada je navodila Srbe u južnoj srpskoj pokrajini da ne učestvuju u institucijama te iste srpske pokrajine? Zar to nije ponovljena priča o Srbima iz Hrvatske, kojima je govoreno – nemojte prihvatiti plan Z4, sačekajte egzodus, sačekajte progone, sačekajte izmeštanja, onda će valjda i vaše pitanje biti konačno rešeno. Da li je to poruka koju ova vlada šalje ljudima na Kosovu kada im kaže – nemojte se uključivati u institucije, koje će odlučivati o vašoj sudbini?
Da li neko stvarno može da pomisli da će danas kada su mir i bezbednost ugroženi u Srbiji na ulicama od strane huligana koji razbijaju tuđu imovinu još jednom pod večitim izgovorom patriotizma, još jednom pod srpskom zastavom koju sramote svojom bestijalnošću i još jednom u situaciji da im za to apsolutno niko ništa ne može, jer još jednom je patriotizam važniji od svega?
Imam jedno pitanje, u svom govoru gospodin Koštunica dr Vojislav, premijer Vlade Srbije, rekao je da su za samostalnost Kosova odgovorne SAD i EU.
Usledilo je vandalizovanje objekata SAD, njihove ambasade, i ambasade Slovenije kao predsedavajuće EU. Da li je govor gospodina predsednika Vlade bio njegovo lično mišljenje ili privatan stav i da li je, gospodine predsedniče Vlade, to način na koji se pokaže prstom na neistomišljenike? Šta da radimo ako počnete da prozivate poimence? Sa kog prozora da očekujem metak?
I upravo zbog toga kada se setimo da neki kažu da Srbije nema bez Kosova i Metohije, ja bih vas podsetio da je Srbija nastala bez Kosova i Metohije 1878. godine, a Kosovo i Metohija je vraćeno balkanskim ratovima 1912. godine. To me jako podseća na reči Slobodana Miloševića kada je govorio – Srbija će biti jedinstvena ili je neće biti, pa smo jedva uspeli da spasemo Srbiju od njenih spasilaca, da od nje ostane barem kamen na kamenu.
Na prostorima bivše Jugoslavije, koja je razbijana upravo ovakvom politkom, koju sada kritikujem, dato je već sedam odgovora.
Nezavisnost od Srbije nije dobio samo onaj ko je nije tražio, a kada razmislimo zašto je to tako, onda moramo potražiti odgovor u svima nama u Srbiji i u osmom odgovoru. Taj osmi odgovor nije, kao što bi neki mogli pomisliti Vojvodina. Osmi odgovor je unutrašnje uređenje Srbije, njena demokratizacija i decentralizacija, njeno primeravanje normama civilizovanog sveta. Ako do toga ne dođe, ja sam vrlo zabrinut. Hvala lepo. (Aplauz.)