Naravno, član 98. stav 4, ali kao što je rekao i gospodin Krasić, i član 225. i član 226. Nadam se da mi nećete računati ovo vreme citiranja.
Član 98. stav 4: "Predsednik Narodne skupštine obavestiće narodne poslanike o nastavku sednice".
Mogu vam ispričati kako sam obavešten o nastavku sednice, biće interesantno. Naime, pored sednice koja se održava u Strazburu i koja je veoma važna za državu Srbiju i gde je, kao što znamo, bila naša delegacija, pored toga obaveza ove Narodne skupštine je i učešće na seminaru Parlamentarne skupštine NATO pakta. Jedan takav smo organizovali u oktobru u Beogradu, a na ovom je trebalo da učestvuju članovi te delegacije, gospodin Marko Đurišić, gospodin Bajatović, gospodin Igor Bečić, moja malenkost.
Juče sam došao redovno u Narodnu skupštinu Republike Srbije, bio u svom poslaničkom klubu, video se sa nekoliko kolega, otišao normalno na blagajnu da bih uštedeo ovoj državi, da bi mogle da se podignu penzije, da ne bih išao avionom, nego da bih išao u sopstvenom aranžmanu, svojim automobilom u Crnu Goru, nije daleko. Podigao te putne troškove koji su daleko niži od avionske karte, druge kolege su, koliko znam, išle avionom. Recimo, gospodin Konstantin Samofalov, po mojoj informaciji, trebalo je jutros rano nekim letom da dođe u Crnu Goru na taj seminar. Niko mi ništa nije rekao.
Seo sam u svoj automobil, stigao do Podgorice, pozvao telefonom gospodina Palalića, a on mi kaže - na Tanjugu sam video da je sednica Skupštine sutra, kako ti ideš u Crnu Goru? Zovem sekretare, niko ne zna da mi kaže da je Narodna skupština danas. Na kraju, u sedam uveče saznajem, preko sekretarice koja je dobila SMS poruku od sekretara Narodne skupštine, da je zaista zakazana sednica Narodne skupštine, okrećem u Podgorici kola kao odgovoran poslanik.
Znate me kao takvog još od 2000. godine, ne želim da se moja kartica tu nađe, nisam Bora Novaković da budem u Solunu a da mi kartica bude ovde, nisam Neda Arnerić da budem u Bodrumu a da mi kartica bude ovde. Okrenem kola, vratim se u Beograd noćas u dva sata da bih prisustvovao sednici Narodne skupštine. Na ovaj način to je zaista sa vaše strane u najmanju ruku neodgovorno.
Znači, vi morate da pripišete troškove, ne samo za ove poslanike koji su bili u Strazburu, nego i ove koji su napravljeni za seminar, i moli vas da sve te troškove odbijete od svoje plate, da ne bi išlo na račun poreskih obveznika, građana Srbije, i da bi se na taj način uštedelo. Odbijte od svoje plate, gospodine Krkobabiću, ili penzije, ako već hoćemo da uštedimo i vidimo na koji način ćemo doći do tih penzija od 70% od prosečne plate u Srbiji. Čuo sam od G17 da je to nemoguće, više puta, ali videćemo.
Da se ne udaljavamo od suštine, suština je gospodo sledeća. Dva dana su se kobajagi vodili javno pregovori. Znači, ono što se pričalo u šupama, rupama, staklenim dvoranama i kafanama, to se ne računa kao javno. Dva dana su se kobajagi vodili javno pregovori, niko ne zna ko se šta dogovorio, licitira se sa resorima, kao da je to najbitnije, kao da nije bitna politika, strategija, način na koji će se voditi država i javnost je počela da postavlja pitanja. Treba skratiti postavljanje pitanja, treba skratiti i uskratiti javnost od znanja i saznanja šta se to u stvari dešava i kakva se koalicija sprema, i zato se radi ovako na brzinu.
Gospodine Krkobabiću, poslušajte nekoliko poslanika koji su vam to već preporučili i isto bih vas to zamolio. Zakažite konsultacije predsednika poslaničkih grupa, zakažite normalno nastavak sednice recimo za utorak, da bi moglo da se odradi ovo što je potrebno da se odrati u Strazburu. Posle toga ćemo birati novu vladu. Ovako nećete ništa učiniti.
Ovako ćete u najboljem slučaju eventualno krajem sledeće nedelje ili možda za dve-tri nedelje moći da izaberete vladu. Predsednika Skupštine danas sigurno nećete izabrati. Znači, zakažite konsultacije i dogovorite se normalno, onako kako se u svakom parlamentu normalno radi, i onda će sve biti na način na koji Srbija, građani Srbije i javnost Srbije to zaslužuju.