Dajte malo tišine da čujemo govornika.

Meni ne smeta. Nema nikakvih problema.
Tada ste optuživali DSS da je, uspostavljajući koaliciju sa Palminom strankom, Koštunica postao nastavljač Arkanove politike i da bi to moglo da bude prepreka za postizbornu koaliciju. Ako DSS sa sobom bude vukla i Palmu – na konopac, ne znam kako su Palmu vukli, stvarno je ovo interesantno, kakav je ovo način da se o predsedniku jedne stranke na jedan ovakav način govori - mislim da ćemo imati teškoće, jer kako će izgledati ako budemo morali da pretvorimo zajedničku vladu u kojoj bi se nalazio i Palma. Ako ne možemo sa SRS, zašto bismo mogli sa Palmom, koji je pripadao stranci koja je bila još žešća i sumnjivija nego što su bili radikali? To je rekao tada gospodin Mićunović, još uvek predsednik ovog vašeg Političkog saveta.
Sada su se neke stvari promenile kada je u pitanju Jedinstvena Srbija. Sada u Jagodini imamo Akva park, pa imamo zoološki vrt, i verovatno su to sada razlozi zbog čega vi možete sa gospodinom Palmom. Uopšte nijednog momenta neću da dovodim u pitanje Jedinstvenu Srbiju i Dragana Markovića. Samo vama postavljam pitanje - aman imate li granice. Da li postoji bilo šta što vas na bilo koji način sprečava da imate bar jedan princip, sem onoga - vlast, vlast, vlast po svaku cenu?
Postoji jedna stvar koja kad-tad dođe. Jednom ćete morati za sve ovo da položite računa, jer ovo što vi radite na političkoj sceni Srbije ne može nigde da prođe, neće moći ni u Srbiji. Siguran sam da ćete i vi i mi vrlo brzo na izbore, a da će građani Srbije reći svoju reč.
Da vam kažem da više nećete moći sa ovim paketićima da varate građane Srbije. Moraćete u izbore kao i sve ostale političke stranke. Nećete moći na ovakav bezočan način da kradete izbore, a mi ćemo učiniti sve da do svih podataka dođemo. Prvo da odgovara Bojan Pajtić, jer je on odgovoran za ovaj deo vezan u Vojvodini, a onda svi oni koji su učestvovali iz DS širom Srbije.

Molim narodnog poslanika Dragana Jovanovića da uzme reč.

 Dame i gospodo narodni poslanici, dolazim iz centralnog dela Šumadije, iz Topole. Kada sam dolazio na ovu sednicu, moram da vam kažem da sam dolazio sa dosta podeljenim osećanjima.
Znao sam iz štampe da će kandidat za predsednika ovog visokog doma biti gospođa Slavica Đukić-Dejanović, naš komšija iz Kragujevca, iz Šumadije. S jedne strane je zbog toga bila ta podeljenost, iako smo u proteklom delu dana i juče apsolvirali na koji način smo bili pozvani na ovu sednicu - SMS-om. Doduše, kada se bude birala vlada, možda će nas pozvati preko goluba pismonoše. Ali, na stranu to, bilo mi je drago, moram da priznam, da neko iz Šumadije bude na čelu ovog visokog doma.
S jedne strane, bilo mi je drago i moram da kažem, iako pripadam političkoj opciji koja neće podržati ovaj izbor, čitajući vrlo bogatu poslovnu biografiju dr Đukić-Dejanović. S druge strane, ono što moramo naglasiti, to je politička biografija i nešto što je meni upalo u oči, a to je da je gospođa Dejanović dugogodišnji predsednik šumadijskog okružnog odbora SPS-a.
Zašto je ovo bitno? Moramo se vratiti malo unazad, na početak devedesetih godina, kada je u ovoj skupštini sedelo oko 200 poslanika SPS i kada su u Srbiji održani prvi višestranački izbori. Tada je samo u šest opština u Srbiji, među njima u dve šumadijske opštine, u Topoli i u Rači, pobedila tada ujedinjena opozicija Srbije, SPO, DS i Narodna seljačka stranka.
Dame i gospodo, posle toga, pre svega sa moje leve strane, iz ove tzv. ZES koalicije, došlo je do takvog progona i do takvih sankcija, i prema građanima, i prema tim opštinama, da moram da vam priznam da se bar ove dve opštine u Šumadiji ni do dana današnjeg nisu uspele oporaviti.
Mogu da vam pričam o hapšenjima, o progonima, do toga gde je, nažalost, jedan od prvih predsednika SPO u Topoli izgubio život. Mogu da vam pričam kasnije o protestima Koalicije "Zajedno", o 5. oktobru, kada je jedan veliki broj članova, pre svega NS, DS i Otpora hapšen pred 5. oktobar.
Onda se ponovo moram vratiti na gospođu dr Đukić-Dejanović, koja je, moram da priznam, u tom trenutku imala ličnu hrabrost, a to je, kada je jedna gomila predvođena, pre svega, članovima DS, došla ispred KBC, u kome je do tada gospođa Đukić bila direktor, ona je rekla jednu rečenicu koju i dan-danas pamtim, a čuo sam je posle više puta na lokalnim medijima u Kragujevcu, a to je: "Vi me niste postavili na ovo mesto i vi me nećete ni smenjivati". Kažem, s te strane moram gospođi Đukić odati priznanje za hrabrost.
Još jednom ću podvući da koalicija DSS i NS nećemo podržati izbor gospođe Đukić-Dejanović na ovo mesto, ali u svakom slučaju, pošto je obezbeđena većina za njen izbor, želim joj sve najbolje i nadam se da neće, kao njeni prethodnici, odmah pošto bude izabrana na ovo mesto, preseliti se u Beograd, već da će misliti o interesima Šumadije, da ćemo zajednički raditi i da će nam vrata njene kancelarije ili kabineta biti otvorena.
U svakom slučaju, želim da podvučem da je ono što je u biografiji izneto impresivno, ali ono što je u političkoj biografiji, mi to ne možemo zaboraviti i zbog toga moramo stalno podsećati, ne poslanike koji sede ispred ove koalicije, već pre svega građane koji su u Šumadiji glasali ili za koaliciju ZES, a nisu ni slutili da će time glasati da gospođa Đukić-Dejanović bude predsednik Skupštine ispred te koalicije, ili obrnuto, glasali za SPS, a da će ta ista stranka činiti vladu i vladajući većinu sa DS. Ali, videćemo dokle će to trajati. Mislim, ne dugo.

Molim narodnog poslanika Natašu Jovanović da uzme reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krkobabiću, posle prvih višestranačkih izbora, koji su održani 9. decembra 1990. godine, kada je SPS osvojila 194 poslanička mandata, odnosno 2.350.000 glasova, poštovan je princip, kao u svim demokratskim zemljama, iako smo mi tada bili zemlja koja je, posle vladavine jednopartijskog sistema, prešla na višestranačje, na mestu predsednika Skupštine je sedeo, kao prvi višestranački predsednik, gospodin Slobodan Unković.
Kada se vratimo na taj period, koji mnogi od vas pamte, možemo da kažemo da je to bila demokratski izražena volja građana. Izašli smo na prve višestranačke izbore, građani su to tako ocenili.
Doduše, mi srpski radikali, tadašnji srpski četnički pokret, nismo mogli, a kasnije smo to uradili kao SRS, da participiramo u Narodnoj skupštini, ali već 92. godine, kada smo izašli na opšte izbore, mi smo dobili, kao što sam već danas rekla u jednoj replici, 73 mandata.
To mogu da razumem kao neko ko se, kao i svi ostali srpski radikali i svi ljudi kojima je stalo do demokratije i demokratskih postulata, zalaže za to da princip podele vlasti, od zakonodavne do izvršne, ide tim putem. Naročito je važno da u parlamentu onaj ko predsedava bude iz najveće političke stranke.
Dakle, sada bi sasvim logično bilo da se poštuje ono što je praksa u svim zapadnim zemljama, u Evropskoj uniji, u koju vi želite da odete, da predsednik parlamenta, bez obzira na to, kao neki supervizor i kao kontrolna funkcija nad izvršnom vlašću, bude iz najveće političke stranke, odnosno iz SRS. Srbija je u svojoj osamnaestogodišnjoj demokratskoj novijoj istoriji imala samo pet dana svoje svetle zaista parlamentarne, sada već mogu da kažem novije istorije, kada je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, u poštovanju tog principa, bio gospodin Tomislav Nikolić.
Da se ne vraćam na maj prošle godine, na sve ono što se dešavalo u ovoj zgradi i u zgradi na Trgu Nikole Pašića, ali moram da vas podsetim na neke činjenice koje će da vam kažu da, ne zbog toga što je samo kandidat iz SPS – i zaista nemam nameru, gospođu Slavicu Đukić-Dejanović poznajem više od 15 godina, moja je sugrađanka, nikada nisam imala, ni u političkom ni u ličnom kontaktu s njom neke nesuglasice i nije mi namera da govorim o njoj lično – ali govorim o principu i o činjenici da sada SPS, za razliku od te 90-te godine, ima samo 11 poslanika. Naravno da bi tada bilo zaista nenormalno, to bi bilo potpuno neprihvatljivo za svakog člana SPS u tom trenutku, da je neko drugi, recimo iz SPO ili iz DS, oni su zajedno imali 25-26 poslaničkih mandata, bio na mestu predsednika Narodne skupštine.
Ovde se sada postavlja pitanje uloge koju će gospođa Slavica Đukić-Dejanović da ima i šta preuzima na sebe kao reprezent stranke koja ima 11 poslaničkih mandata.
U Ustavu mitrovdanskom, koji smo usvojili i proglasili pre evo sada skoro dve godine, poglavlje koje reguliše podelu vlasti i odgovornost i ulogu Narodne skupštine ima 13 članova. Zaista se i gospodin Nikolić, kao neko ko je doajen i srpskog parlamentarizma i ko je bio na mesto predsednika Skupštine, trudio da u Ustavnoj komisiji veliku pažnju i ulogu upravo stavi na rad Narodne skupštine.
Zbog čega? Zato što jedini mi ovde imamo i jedini smo vlasni da donosimo zakone, da pokrećemo inicijative koje građani od nas traže, da kontrolišemo izvršnu vlast, da činimo sve ono što građani svojom slobodnom voljom izražavaju na izborima. Postavlja se sada pitanje kako će sve to sada da iznese, kao predstavnik SPS u ovakvoj konstalaciji snaga, koleginica Slavica Đukić-Dejanović.
Da li će ona imati podršku od svojih aktuelnih, odnosno već sada budućih koalicionih partnera?
Mislim da ta koalicija ne može da traje dugo. Da li će Slavica Đukić-Dejanović, kao žena koja je pre nekoliko dana i samo sa tim ne mogu da se složim, izjavila da koliko joj se čini, a ona je vrsni stručnjak za oblast kojom se bavi, svih 250 poslanika imaju stabilno psihičko stanje. To zaista ne bih mogla da kažem u svakom trenutku.
Svašta sam preživljavala ovde, gospođo Đukić-Dejanović, u ovom periodu kada vi niste bili narodni poslanik, da kolege koje recimo i polazimo od toga, imaju svi takvo stanje, a mnogi od njih sada sede u klupama i vaši su koalicioni partneri, večeras će glasati za vas, pozivaju policiju, šikaniraju narodne poslanike, naređuju policiji da nas tuku, da nam oduzimaju mogućnost da govorimo o svemu onome za šta se i vi izvorno zalažete kao politička stranka.
Ako sada vratim na ovaj period delovanja unazad samo godinu dana, da pogledam sve amandmane, recimo, kolege Milisava Petronijevića na Zakona o podršci porodici sa decom, na Zakon o radu, na Zakon o preduzećima, na sve ono što su socijalni, programski zahtevi SPS, PUPS ili JS, nema nikakve razlike. To su identični amandmani koje smo mi podnosili kao i kolege iz SPS. Da li vi mislite, o tome je govorio danas gospodin Tomislav Nikolić, da će oni da se promene i da će oni sada po hitnom postupku vama, kao predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, da dostave izmene i dopune tog zakona. Vidite šta se desilo pre dve godine.
Kada smo uspeli tom skupštinskom većinom koja se desila u jednom trenutku, da odredbe restriktivne Zakona o radu, koji je usvojen onom čuvenom karticom Novakovića koji je glasao iz Soluna, promenimo u korist radnika, da im vratimo jedan deo regresa, dodatka za njihov prekovremeni rad, za godišnji odmor itd, posle pet dana se pojavio ministar Slobodan Lalović i anulirao je ono što je u jednom trenutku uradila skupštinska većina, koja je bila sačinjena i od SRS i od SPS.
To će sve od vas socijalista da traže birači. Ako se sada desilo da vi imate ovu koaliciju, nemojte da mislite i kod nas u Šumadiji i u vašem i u mom Kragujevcu da je došlo do pomirenja birača. Vi ćete to kao žena koja će da sedi na vrlo odgovornoj državnoj funkciji da promovišete stalno.
Vidim da ste to kao kandidat počeli da radite u intervjuima. To nije dovoljno, jer birači u našim selima, u našem gradu, a pogotovu oni ostavljeni radnici bez posla, ne mogu da shvate i oni znaju da to jednostavno neće da se desi, da će ove snage bezumlja i haosa, oličene u DS, koje su vas nazivala retrogradnim snagama mraka i prošlosti, sada da izađe u susret vama i zahtevima koje imate kao stranka i da pomognu i radnicima, i seljacima, i penzionerima, i nezaposlenima. To jednostavno neće da se desi.
Oni ne razmišljaju na takav način. Njima socijalna ugroženost građana nije bitna. Uostalom, mi to znamo kao narodni poslanici i kao ljudi koji smo od njih tražili i pokretali ta sva pitanja i ovde u parlamentu i u skupštinskim odborima.
Sada bih s pravom mogla da očekujem od kolege Ivice Dačića, a evo šest ili sedam godina smo u Odboru za odbranu i bezbednost, on će sada biti ministar policije, da odmah krene tragom gospodina Dragana Todorovića i da ove krivce i ove koji su radili ove mahinacije sa šleperima i sa ovom pljačkom, i sa otimanjem iz džepova građana, privede pravdi, odnosno da policija krene da radi svoj posao.
Znači, da tajkuni, oni koji su kupovali preduzeća u bescenje, a sada ne poštuju socijalni program, a sva pitanja smo zajedno i mi i socijalisti pokretali u skupštinskim odborima i opet, ponavljam, isključivo srpski radikali i socijalisti, da ih prizove pravdi i da im kaže da moraju da odgovaraju za sve te svoje nečasne radnje. To jednostavno, koleginice Đukić-Dejanović, bićete svedok toga, neće da se desi. Vi kao žena koja će imati zaista u institucionalnom smislu važnu ulogu u državnoj raspodeli vlasti, kako to i u Ustav naše države kaže, sve i da želite to, a ja ne verujem da vi, jedino ako ne krenete tim putem, kao što vam je gospodin Nikolić rekao, da se odreknete toga. Ne verujem, poznajući vas toliko godina, vi ne možete a da se ne borite i dalje kao SPS za ta prava svih ovih nabrojanih danas najugroženijih kategorija.
Pogledajte samo kako žive vaše kolege iz oblasti zdravstva i pogledajte ko nama unazad osam godina vodi zdravstvo. Mene ne bi iznenadilo, čak to je čovek koji bi postavio rekord u tome koliko je puta za redom izabran za ministra i da to bude Tomica Milosavljević. On je na čelu zdravstvene mafije. Nemate kolegu u Kragujevcu koji nije iz firme G17 koji to neće da vam kaže ili ne podržava ove iz žutog preduzeća. Svako je to osetio na svojoj koži.
Imate ovde u našoj poslaničkoj grupi vaše kolege profesore, i profesora dr Miletu Poskuricu, i prof. dr Milana Kneževića. Da li se od 5. oktobra u Kragujevcu, u Kliničkom centru, od trenutka kada ste vi u histeriji DS i svih onih koji su je podržavali na takav način, isterani iz Kliničkog centra? Da li se njihov rad vrednuje i poštuje? Ne. Da li oni sami moraju da se bore i za svoje naučne projekte i da promovišu ono što su radili zajedno s vama svih godina kada ste vi bili direktor Kliničkog centra?
Ne mogu da verujem da će sada da se promene i da će svest o tome šta je bitno za naciju i za narod da bude drugačija kod ljudi koji su svih godina, kada smo mi morali da se borimo, prvo, za svaki pedalj naše zemlje, a drugo da se branimo od onih koji su nas napali i koji su ubili tolike hiljade, nažalost, naših građana, koji su sravnili kragujevačku Zastavu sa 16 razornih projektila i mi je podigli iz pepela.
I vi i gospodin Obren Ćetković, tada načelnik okruga, a pre svega gospodin Nikolić kao potpredsednik Vlade. Da mi sada možemo da poverujemo u priču da će ti ljudi i zbog snage vašeg ličnog autoriteta, a koji nije istovetan sa snagom vaše stranke u ovom trenutku, da poveruju i da rade sve ono što ste vi od njih očekivali toliko godina.
Dakle, u pitanju je jedna velika prevara birača. Birači ne mogu da shvate da je došlo do te takve neprirodne koalicije i da se na njihovu štetu i zbog njihovih razloga da veruju u vašu politiku sada to sve dešava i da su interesi, da su strani centri moći, a pre svega američki i britanski ambasador i srpski tajkuni, važniji od interesa naših građana.
Mi ćemo, bez obzira na to što znamo, da se u ovakvom trenutku teško osećaju pre svega birači SPS, PUPS i JS, mi, srpski radikali, koji nikada nismo odstupali od svog programa, pre svega od borbe za socijalnu pravdu, za ekonomski prosperitet, protiv kriminala i korupcije, nastaviti tim putem.
Mislim, s obzirom na to da se biračko telo DS na ovakav način, kroz prevaru o kojoj je govorio Dragan Todorović, za veoma kratko vreme će se videti i građani će videti da su prevareni i da nema ništa ni od velikih projekata, ni od investicija, ni od novih radnih mesta, da ćemo već na sledećim izborima morati...

Molim vas, malo pažnje, budite ljubazni.

Svi su pažljivi, gospodine Krkobabiću, nadam se da ste vi najpažljiviji, jer najveći deo ovog izlaganja baš posvećujem i vama lično, i vašoj partiji i penzionerima Srbije, koji ovo prate i koji su zaista duboko razočarani zbog svega što se dešava i zbog ovakve koalicije koja je napravljena.
Ovu vest, koja će verovatno da bude večeras emitovana na svim elektronskim medijima u Srbiji, da je izabran novi predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, mogu da preformulišem i na drugi način. Zamislite sada, posle svega što se desilo, da tu vest večeras na dnevniku RTS saopštavaju zajedno Spomenka Jović i Aleksandar Crkvenjakov, reprezenti medijski pre i posle 5. oktobra, i da najpre ona, a zatim Crkvenjakov, pročitaju rečenicu i kažu - danas su snage haosa i bezumlja, gazeći izbornu volju građana, sklopile koaliciju sa silama prošlosti i mraka.
Tako se oseća svaki birač u ovom trenutku iz te vaše koalicije koji prati zasedanje i koji vidi dokle je to otišlo u sferi interesa, u sferi nebrige za građane, samo zbog toga što su to navodno neki novi evropejci i što im je važnije da naprave Vladu, kako-tako da zbrinu sebe i da dobiju svoje fotelje. Pogledajte vi dokle to vodi Srbiju.
Danas imamo izuzetno tešku privrednu i ekonomsku situaciju. Ako ste mislili da ćete da naterate sve ove tajkune i ljude iz DS, koji se nisu jednom rečju danas javili da vas podrže, iz koalicije koju je personifikovao Boris Tadić i koji vodi Srbiju u propast, zašto se nisu javile vaše kolege iz Kragujevca, koji su sa te koalicije za tzv. evropsku Srbiju, poznaju vas toliko godina, da kažu neku reč, da vam daju podršku.
Tako će to da izgleda i u vašem budućem radu. Vi ćete biti ostavljeni na cedilu, moraćete da slušate ultimatume koji vam dolaze od ove žute strane i ovih njihovih prirepaka iz propalog SPO i drugih izdanaka, i da se čudite i krstite u šta ste se uvalili i zbog čega ste na sebe prihvatili toliku odgovornost da budete predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, kada znate da građani koji su vas birali za narodnog poslanika nisu hteli i ni jednim svojim glasom ne stoje iza ovakve kandidature.
Ono što možemo da poručimo građanima je da ćemo da se borimo do kraja da ova skupština radi u koliko-toliko normalnoj atmosferi, koristićemo sva demokratska prava da ukažemo na loše zakone
koji će i dalje da stižu, na ministre koji su se ogrešili o zakon, koji su pljačkali, otimali i krali.
Na kraju da se našalim, jer nisam mogla ozbiljno da vam ne ukažem, pre svega kao gospođi koju poznajem toliko godina, na sve ove probleme koji će da se dese i kako to prosečan birač SPS sada doživljava u ovom trenutku. Moram da vam kažem, s obzirom na to da je gospodin Ivica Dačić odlučio, posle onog slogana - Ustani Srbijo, da se klanja pred Tadićem, pred Čankom i pred Vukom Draškovićem, i pred Dinkićem, kao personifikacijom najveće pljačke u Srbiji u nazad osam godina uz Božidara Đelića.
Ipak je nekako, da li je to krenulo sa juga Srbije ili iz centralne Srbije, ne znam, danas glavni hit, doduše malo prerađen, jedne pesme među građanima Srbije, kažu da to Ivica Dačić peva Borisu Tadiću - što me sada tražiš, pored njih toliko, gde si bio kad sam bio niko. Postavite sebi to pitanje - zašto vas sada traže i zašto je to vama, kao Slavici Đukić-Dejanović, jednom od osnivača SPS, potrebno u ovom trenutku?

Hvala gospođici Jovanović. Molim narodnog poslanika Jovana Palalića da uzme reč.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvek je izbor predsednika Skupštine u stvari prilika da se javnosti Srbije saopšti da je formirana nova skupštinska većina koja treba da sprovodi, pretpostavka je, jedinstvenu politiku.
Čuli smo danas, a i ovih dana, da su se stranke koje formiraju novu skupštinsku većinu usaglasile oko određenih principa, koje bi trebalo da produkuju jednu konkretnu politiku i da oko tih principa i oko te politike postoji saglasnost i volja da se ona sprovodi, i ta politika treba da podrazumeva donošenje nekih odluka u samoj Skupštini, pretočenih u zakone, rezolucije ili druge akte koje Narodna skupština donosi.
Međutim, kada se pođe od toga na koji način se oko tih principa vodila parlamentarna debata u prethodnom periodu, pogotovo kampanja za narodne poslanike u Skupštini u prethodnim izborima, postavlja se osnovano pitanje - da li je ovo što je predočeno građanima, da postoji zajednička politika, jedna farsa, ili se tu radi o nečem drugom, tj. o formiranju interesne koalicije koja treba da završi neke poslove, a koji nisu u interesu Srbije.
Zarad javnosti ću da podsetim na koji način su pojedine stranke, koje sada formiraju skupštinsku većinu, zauzimale stavove oko nekoliko tema koje su najviše interesovale i javnost i građane, a koje se direktno odnose na njihov bolji život i na budućnost Srbije. Pored Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, to je i verifikacija, ratifikacija energetskog sporazuma u Skupštini sa Rusijom i kao ključna, najvažnija tema, politika oko Kosova i Metohije.
Da pođemo od politike oko Kosova i Metohije, koja je jednim čudom, upravo iz poslaničke grupe koja sada treba da dobije predsednika Skupštine, na sasvim suprotan način demonstrirana samo pre godinu dana, kada je formirana tadašnja skupštinska većina, kada se odlučivalo o Ahtisarijevom planu i sada kada je trebalo da se zauzme stav o posledicama Ahtisarijevog plana o proglašenju ustava lažne države Kosovo.
Isti su bili predsedavajući, tj. iz iste poslaničke grupe. Tada je bila Borka Vučić, koja je zakazala i stavila na dnevni red tačku da se Narodna skupština izjasni da odbacuje Ahtisarijev plan, a sada predstavnik te iste poslaničke grupe objašnjava građanima da to nije moguće.
Kada se ovih dana čuje najava da se ukida Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, kada se poslanici vraćaju iz Strazbura da ne bi mogli da raspravljaju u Strazburu o Kosovu i Metohiji, jasno je da dolazi do zaokreta te poslaničke grupe kada je u pitanju politika o Kosovu i Metohiji. Ne treba građani Srbije da imaju ikakvu dilemu, samo za godinu dana sasvim različite poruke i sasvim različiti stavovi.
Energetski sporazum sa Ruskom Federacijom; SPS je izjavila da želi da glasa za taj sporazum, a u isto vreme pravi skupštinsku većinu sa LSV, sa G 17 plus, koji su najenergičnije odbacivali mogućnost da se takav sporazum ratifikuje u Skupštini Srbije.
Interesantno će biti, jako želimo da dočekamo taj dan, da vidimo kako će parlamentarna većina da glasa o energetskom sporazumu sa Ruskom Federacijom i da li ta parlamentarna većina funkcioniše u tako strateškim i ključnim temama kao što je takav sporazum.
Građani Srbije biće suočeni da će jedan deo parlamentarne većine glasati za, a drugi protiv, verovatno znajući da će i naša poslanička grupa, a i SRS, glasati za taj sporazum. Skupštinska većina već tog trenutka neće postojati.
Oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u toku kampanje od strane predsednika SPS i njene koalicije smo uporno slušali da nije moguće zaključiti takav sporazum i da je potrebno razgovarati sa EU da se rasprave sva sporna pitanja. Upravo smo se iz tog razloga razišli sa našim prethodnim koalicionim partnerima jer smo rekli - želimo takav sporazum da ratifikujemo, ali prethodno da razgovaramo i otklonimo sve nedoumice.
To je u kampanji isticala i SPS, a sada se pridružila našim bivšim koalicionim partnerima koji su rekli - uopšte ne želimo o tome da pričamo, ovde je sve jasno, dajte samo što pre da to potpišemo, iako taj sporazum ima svoju jasnu skrivenu nameru, da Srbija indirektno prizna lažnu državu Kosovo.
Kada se oko ovih strateških stvari u javnosti stvara utisak da postoji jedinstvena politika, a u samoj većini vidimo da takve politike nema ili će biti javno demonstrirana, postavlja se pitanje zašto se formira ovakva koalicija. Više je ovde razloga navedeno, ali ako je išta zbog budućnosti Srbije i zbog javnosti Srbije jasno, jeste da se Srbija ovog puta jasno podelila.
Imamo nacionalnu Srbiju, koja jasno artikuliše svoje vrednosti i želi da kaže da je Srbija najvažnija, i da se od Srbije i preko interesa Srbije ne može odstupati, niti se ići u bilo kakve integracije koje nisu u interesu Srbije. I druge, koji sada formiraju novu skupštinsku većinu, kojima su sve integracije, pa i evropske važnije od Srbije.
Oko toga šta je važnije, Srbija ili nešto u šta Srbija treba da kreće, žrtvujući svoje interese, vodiće se debata u narednom periodu. Mi u našoj poslaničkoj grupi ubeđeni smo da će nacionalna Srbija, koja je trebalo, i to je bila volja građana, da formira nacionalnu vladu, vrlo brzo pobediti, a da će oni koji su obmanuli birače vrlo brzo biti kažnjeni.
Nacionalna Srbija, koja štiti svoje interese i svoju državu, uvek će pobeđivati.