Narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krkobabiću, prvo da vam kažem da juče nisu bile penzije u Srbiji, saznala sam sinoć kada sam došla u Kragujevac. Vidite kako vas varaju ovi iz ovog žutog preduzeća, iz ove vaše novostvorene koalicije. Da li će danas da budu neka vas obaveste, evo pola jedanaest je, čekaju penzioneri u Srbiji, vidite s kime ste se uhvatili tog posla da navodno vladate i poboljšate standard naših najstarijih sugrađana.
Što se tiče pitanja koje je pokrenuo gospodin Todorović, zamolila bih vas da ne pređete tako lako preko toga. Vi ste bar poznati po tome što ste čovek koji voli sve da sazna do detalja, da dobije elaborate, izveštaje o svemu šta je moguće, šta je nemoguće i na osnovu toga opredeljujete stav Partije ujedinjenih penzionera Srbije. Sada bih vas zamolila kao predsedavajući da se opredelite prema ovom pitanju koje je izuzetno važno.
Dakle, mi ovde imamo sada sumnjivi legitimitet određenih ljudi, da im ne nabrajam imena, koji su izabrani za predsednike opština iz reda odbornika, a koji se nalaze u ulozi narodnih poslanika. Vi ste verovatno, gospodine Krkobabiću, čuli za izvesnog Milovana Dedijera. On je predsednik Odbora za sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javne funkcije i to nije tek onako neka družina koja je osnovana zato što taj Dedijer nema šta da radi, već zbog toga što je to odbor koji je proistekao iz zakona koji je izglasala Narodna skupština, a zakon ima naslov i kaže - Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije.
Vojislav Koštunica je, kao predsednik koalicije DSS-NS, a kao doktor ustavnog prava, bio eksplicitan u svom stavu da oni ljudi, a to su izvesni pojedinci koji su se sada prešaltovali pa su u ovoj žutoj koaliciji, ne mogu da budu poslanici u onom prošlom sazivu Narodne skupštine, jer to je rekao on, Vojislav Koštunica, doktor ustavnog prava.
Ko će bolje, polazi se od toga, da tumači Ustav od njega samog.
Sada ti isti ljudi, koji su promenili partijski dres, nalaze se u klupama narodnih poslanika, a ne mogu to da budu, zato što je član 102, koji je pominjao gospodin Todorović, stav 3, jasan po tom pitanju, nosioci izvršne vlasti ne mogu da budu narodni poslanici.
Vi sada, gospodine Krkobabiću, pošto hoćete da sve bude do detalja razrađeno, na osnovu toga gledate s kim ćete u koaliciju, da li će da budu veće penzije, da li ima osnova, vidite da danas već nema penzija, ne da nisu povećane za 10%, ne da nema progresa u tom smislu, nego ih uopšte nema, lepo se raspitajte i u skladu sa tim uputite dopis i Ustavnom sudu i ovom pomenutom odboru. A oni će da vam pošalju svoj već doneti stav o tom pitanju, gde jasno kažu, Milovan Dedijer i članovi Odbora, da je to nemoguće, da narodni poslanici ne mogu da budu predsednici opština, odnosno gradonačelnici, da je to kršenje Ustava i zakona.
Postavlja se pitanje morala tih ljudi koji to rade, zašto oni to rade i zašto su toliko alavi, i zašto hoće jare i pare, što kaže naš narod. Jednostavno su takvi. Zbog čega? Zbog činjenice da neće da poštuju ono što ne da su preporuke tamo nekoga, nego obaveza svakog pojedinca u ovoj zemlji. Kako ćemo mi narodni poslanici da tražimo sutra i autentično tumačimo neki član Ustava Republike Srbije kada u skupštinskim klupama sede ljudi koji to upravo rade? Zbog čega oni to rade? Što kaže gospodin Nikolić, slušam ovu njegovu sugestiju, da se raspusti ovaj saziv Narodne skupštine.
Mislim da će kraj biti mnogo pre početka kako ste ga vi zamislili, jer nemoguće je da na osnovu takvih ne trulih kompromisa, nego koalicije koja je obrazovana iz stranih centara moći, tajkuna i ostalih koji ne žele dobro Srbiji, vi opstanete, a sa druge strane sami kršite najviši pravni akt ove zemlje.
Da li će Milovan Dedijer, slušajući ovo što mi sada govorimo sa skupštinske govornice, već danas da zatraži od sekretara, od nadležne službe, imena narodnih poslanika koji u isto vreme imaju funkciju gradonačelnika i predsednika opštine? Mislim da je to njegov posao, da on treba već da se oglasi u svim medijima i da kaže da su to ljudi koji to rade. A oni da dobiju najpre nejavnu opomenu, pa ako ih ništa ne zaboli, ako mirno spavaju, onda neka im se ime nalazi u svim elektronskim i štampanim medijima zbog toga što to rade.
Gospodine Krkobabiću, ne mislite valjda da mi poslanici SRS, koji smo najveća i najbolja politička stranka u Srbiji, imamo 78 poslanika, u svoje skupštinske klupe nismo stavili ljude koji imaju kod nas najviše funkcije, a to su budući gradonačelnik Beograda, gospodin Aleksandar Vučić, gospodin Goran Cvetanović koji je potpredsednik Centralne otadžbinske uprave, gospodin Milorad Mirčić i drugi stranački funkcioneri.
Nismo se mi odrekli mogućnosti da oni budu, kao prekaljeni parlamentarci, ovde zbog toga što je to neka naša neosnovana odluka, nego zato što poštujemo Ustav i zakon.
Gospođa Gordana Pop-Lazić četiri godine nije bila narodni poslanik kao potpredsednik Centralne otadžbinske uprave, pošto je bila predsednik opštine Zemun.
(Predsedavajući: Šest minuta je prošlo, budite ljubazni.)
Toliko primera još mogu da vam dajem. Gospodin Slavko Jerković nije narodni poslanik, iako je to bio, jer je sada predsednik opštine Zemun. Zamislite se malo nad tim pitanjem i činjenicom da vam ovde u poslaničkim klupama sede ljudi koji direktno krše Ustav Republike Srbije i Zakon o sprečavanju interesa pri vršenju javne funkcije.
Mnogo je to važnije, gospodine Krkobabiću, nego da vas neko vara i da vas obmanjuje da ima para za penzije, a nema ih, i da na osnovu toga vi trasirate svoj put kao jedan čovek od autoriteta, častan čovek, po prirodi svog posla, zanimanja i uloge koju ste preuzeli na sebe, jer nije vaša uloga mala da predstavljate pitanje je koliko, ali bez obzira, penzionere Srbije i da se zalažete za njihova prava, a onda imate ulogu predsedavajućeg i dozvoljavate da se krši Ustav i zakon. Nemojte to da radite jer to će vama da ostane zabeleženo.
(Predsedavajući: Budite ljubazni, sedam minuta.)
Evo, završavam. Veoma sam ljubazna i od vas tražim da budete još ljubazniji od ove moje najviše ljubaznosti i da nam date odgovore na ova pitanja.

Narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zaista je neverovatno, da ne kažem uvredljivo, da već više od sat vremena narodni poslanici, pozivajući se na član 226, traže od vas obaveštenja o vrlo važnim stvarima koje su bitne za rad narodnih poslanika, a vi ne dajte odgovor ni na jedno pitanje, verovatno služeći se onom narodnom - psi laju, karavani prolaze. Proći će to, međutim ovo su toliko važna pitanja da narodni poslanici sasvim sigurno neće odustati od javljanja po Poslovniku dok ne dobiju odgovore na ta pitanja.
Ovde je takođe pokrenuto jedno vrlo važno pitanje koje je vama postavljeno, zašto se Srbija suočila sa tim da nem predstavnika u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope kada se raspravlja o vrlo važnoj temi, a to je kršenje ljudskih prava, zločini na Kosovu i trgovina ljudskim organima od strane šiptarskih terorista.
Neke stvari otkako se počela nazirati skupštinska većina kada je u pitanju Kosovo prosto imaju neki svoj sled.
Prvo je odbijeno da se raspravlja u Skupštini Republike Srbije o proglašenju ustava lažne države Kosovo, sprečeno je da zaseda ova skupština, da raspravlja o toj temi, a onda su sprečeni narodni poslanici iz ove skupštine da o Kosovu raspravljaju u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Sada vidimo da se najavljuje ukidanje Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Znači, to su neke stvari koje građani moraju da znaju, da se drastično menja politika koju najavljuje nova skupštinska većina prema Kosovu i Metohiji i vi kao predsedavajući učestvujete kroz dva čina: nesazivanjem Skupštine Republike Srbije da poništi ustav lažne države Kosovo; vraćanjem poslanika iz Strazbura da ne bi mogli da otvore temu kršenja ljudskih prava i prikažu pravo lice šiptarskih terorista.
Na ta pitanja morate da date odgovor Narodnoj skupštini i građanima Srbije i da kažete zašto se takve odluke donose i da li je tačno da su vam to stručne službe savetovale ili je to neko drugi činio. Mi nećemo odustati od javljanja dok ne dobijemo odgovore na ova pitanja.

Narodni poslanik Božidar Delić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovde danas govorimo o dve vrlo važne stvari. Prva stvar, i vi gospodine predsedavajući, po članu 100. našeg Poslovnika, morate odgovoriti na to pitanje jer je ono izuzetno važno.
Imao sam priliku da se upoznam sa dnevnim redom Parlamentarne skupštine Evrope, jer moja koleginica gospođica Nataša Jovanović je dobila dnevni red i trebalo je da diskutuje na toj konferenciji. Bio sam predstavnik vojske u nekoliko radnih grupa i davao sam odgovore, što je izuzetno teško, roditeljima čija su deca nestala na Kosovu i Metohiji.
Sada kada se eto na nivou Evrope pokrenulo to izuzetno važno pitanje, neko je pozvao našu delegaciju da se vrati u Srbiju. Mi od vas tražimo samo jednostavan odgovor - da li ste to vi uradili ili je to neko tražio od vas? Ako ste to uradili vi, mi možemo da shvatimo da ste pogrešili, ali vi to morate nama da kažete sa ove govornice. Ako je to uradio neko drugi, želimo da znamo ko je taj drugi ko je odredio ili vam je naredio da opozovete naše parlamentarce?
Ovih dana u štampi ste mogli da pročitate da nisu samo šiptarski teroristi umešani u uzimanju organa od strane naših građana, već da su u to bile umešane i institucije koje su prisutne na Kosovu i Metohiji, međunarodne institucije. Zbog toga je za nas važan odgovor na ovo pitanje - da li ste to uradili vi, da li vam je neko dao nalog da to uradite i da li možda iza tog naloga ne stoji neka druga institucija van države Srbije?
I sledeće, gospodine Krkobabiću. Vi ste pogledali na ovaj elektronski sistem i rekli da imate 127 i da imate većinu.
Gospodin Todorović vas je upozorio na član 102. stav 3. Ustava: nema većine ovde u ovoj sali. Zar mi koji smo glasali za ovaj ustav pred građanima Srbije treba tako bezočno da ga kršimo?
Vi ovde u ovoj sali ne vidite gospodina Aleksandra Vučića i gospodina Cvetanovića. Mi se pridržavamo svakog slova Ustava i budite sigurni da nema nastavka ove sednice dok ne date odgovore na ova dva pitanja. Koji su ovde ljudi, da ih ovde ne imenujem, jer ovo što smo uradili 11. kada smo proglasili listu od 250 poslanika je bilo sasvim u redu.
Posle toga je došlo na lokalnom nivou, na pokrajinskom nivou, do formiranja i izbora gradonačelnika, predsednika opština. Znači, došlo je do jednog novog stanja koje vi kao sadašnji predsedavajući ove skupštine treba da utvrdite.
Vi ste još na početku ove današnje sednice trebalo da to konstatujete, a ne da dolazi do situacije da mi iz poslaničke grupe SRS vas prvo upozoravamo na kršenje Poslovnika, a sada moramo da vas upozorimo da je prekršen i Ustav, član 102. stav 3.

Narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, gospođo Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, opšte je poznato da od petooktobarske DOS-ovske buldožer revolucije Srbija nije pravna država, da se ne poštuju institucije sistema, da ne funkcionišu institucije sistema.
Ali, vi ste gospodine Krkobabiću funkcioner iz onog prethodnog vremena do 2000. godine, kada je Srbija bila uređena pravna država, kada je predsednik Srbije i predsednik Savezne Republike Jugoslavije bio gospodin Slobodan Milošević, kada se poštovala Narodna skupština, kada se znalo ko može da bude u Vladi, ko ne može, ko može da bude u parlamentu, ko ne može.
Zaista me iznenađuje da se ne setite toga vremena i da ne podsetite pre svega stručne službe da vam daju tačne podatke o ovome što mi govorimo. Ovo su vrlo, vrlo ozbiljne stvari.
Dakle, ne radi se o tome da mi ovde govorimo samo da bismo izašli i tek da bismo nešto rekli.
Ne, nego zato što je SRS stranka koja se od svog osnivanja do danas, a i ubuduće će, uvek zalagala za poštovanje zakona, za poštovanje Ustava, za poštovanje svih podzakonskih akata, i to je jedino što mi danas tražimo od vas kao predsedavajućeg, od skupštinske većine i od svih narodnih poslanika.
Ne možemo, dame i gospodo, da 2008. godine trpimo, da onaj ko ima nekakvu većinu i čak onaj koji je nema ili koji ima sumnjivu većinu, na svako pravno pitanje daje odgovor - može mi se.
Tu smo imali priliku skoro, kada je gospodin, vršilac dužnosti gradonačelnika, Alimpić, kada je obavešten od strane predstavnika SRS, DSS - Nove Srbije i grupacije okupljene oko SPS, da smo zaključili koalicioni sporazum, da smo obezbedili skupštinsku većinu i da treba da zakaže sednicu Gradske skupštine da bi se formirala gradska vlast, da građani Beograda ne budu već koliko vremena bez legalnih organa. Tada je gospodin Alimpić rekao u lice predstavnicima ovih stranaka, odnosno ove koalicije na gradskom nivou: "Znam da ste u pravu, ali može mi se".
Dakle, nećemo da prihvatimo takve stavove i ne možemo to da dozvolimo, gospodine Krkobabiću, i ovde u ovom parlamentu. Ne može neko da kaže, i pre neki dan sam pročitala u nekim novinama da je jedan od gradonačelnika, koji je izabran juče ili prekjuče za gradonačelnika, a već je bio narodni poslanik, i na pitanje novinara kako može da obavlja te nespojive funkcije, kaže: "Ma šta mene briga za tamo neki odbor i za nekog Dedijera, ja ću da budem ono što hoću".
Da li je to demokratija? Da li je to parlamentarizam? Na šta, ljudi, liči ovo što vi radite već dva dana? Vi imate neku, narodski rečeno, frku, vama se jako zbog nečeg žuri. Nećemo da bacamo pasulj da razmišljamo šta je u pitanju, ali šta god da je, poštujte, ovo je poslovnik koji ima 241 član i toliko možete da poštujete i da radite samo po ovoj knjižici, pa verujte odavno bismo bili možda već i na poslednjoj tački dnevnog reda.
Molim vas, u tom smislu, gospodine Krkobabiću, da nas obavezno obavestite, ako to ne možete odmah, moguće je da vi nemate informacije koje mi imamo, da tražite od službi da vam kažu - koji su narodni poslanici koji su ovde u sali, pa i nije bitno da li su u sali, nego su narodni poslanici, koji su istovremeno na nekoj od funkcija koja je u sukobu interesa, u skladu sa članom 102. stav 3. Ustava Republike Srbije. Kažite nam lepo da nemate tu informaciju. Zadajte, imate to pravo, sekretaru taj zadatak. Potrebno joj je 15 minuta da vas obavesti o tome, a vi onda da obavestite nas.
Naravno, mi srpski radikali ćemo raditi svoj posao i kada je ovo u pitanju, već se piše predlog Ustavnom sudu itd, ali to je nešto što je izvan ingerencija ovog parlamenta. Vas molimo da to pitanje razrešimo i da se gospoda, koja bi da sede na dve stolice, opredele koja im je draža.
To što mi imamo loš Zakon o sukobu interesa, kada je taj zakon donošen, mi smo govorili da taj zakon ne znači ništa, onako kako je koncipiran. Evo primera: zakon koji kaže da će neko dobiti nejavnu, pa javnu opomenu zato što krši zakon, naravno da nije zakon koji nešto znači ljudima bez moralnog integriteta, jer da to imaju, sasvim sigurno ne bi bili i predsednici opština i narodni poslanici, kada je to u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Hvala lepo. Izvinite, prekoračila sam vreme.

Narodni poslanik Milica Vojić-Marković.

Gospodine predsedavajući, gospodine Jovane Krkobabiću, moram prvo odavde da osmotrim da li sam toliko daleko od vas da ne čujete ni kada se pozivam na Poslovnik, niti me vidite kada ga podignem. Prosto vas molim da se sa uvažavanjem odnosite prema svakom poslaniku i da mu date reč, jer ste dužni da mu date reč onda kada je on traži. To je prva povreda Poslovnika na koju se pozivam.
Druga povreda Poslovnika, zbog koje se javljam, jeste to što vi i dalje ne poštujete poslanike u ovoj skupštini. Izašlo je 10 kolega tražeći odgovor na jedno izuzetno važno pitanje za državu Srbiju. Dakle, to nije hir svakoga od nas ponaosob, to pitanje je izuzetno važno, jer mi moramo da dobijemo odgovor, a smatramo da ste vi adresa na koju treba da se obratimo, zbog čega je sednica zakazana na brzu brzinu.
Ne teku nikakvi ustavni rokovi, ne gubi se nikakvo vreme na taj način, znači, sednica je mogla da bude regularno zakazana i da svi poslanici iz zvaničnih skupštinskih delegacija odrade svoj posao, zbog koga su i bili na mestima, za koji su primili dnevnice, Skupština platila put i sve ostalo. Dakle, to je moglo da ode i u penzije, recimo.
Zbog brzine koja je, kažem, ničim izazvana, naši predstavnici iz delegacije u Savetu Evrope su se vratili neobavljena posla. Dakle, nisu zaštitili interese građana Srbije u onom delu gde je bilo izuzetno važno, a to je pitanje koje mi svi postavljamo. Da li sedimo na levoj ili desnoj strani, to pitanje podjednako interesuje svakoga od nas - da li je bilo i ko je kriv za trgovinu organima Srba koji su oteti na Kosovu i Metohiji? Zaklinjali smo se svi u kampanji da je Kosovo i Metohija tema od koje nećemo odstupiti. Da vidimo 10 dana ili mesec dana posle izbora ko je odstupio od te teme?
Dakle, naši poslanici, naše kolege nisu u Savetu Evrope, nisu tamo da brane naše interese. Interese Srbije ne brani ni predsednik Srbije Tadić, koji je takođe trebalo da bude tamo i najavljen je. Dakle, interese Srbije nema ko da brani na međunarodnoj sceni. Da li je to slučajno, gospodo? Tražim da mi odgovorite, traži jedna cela strana Skupštine da odgovorite na to pitanje. Potpuno sam sigurna da ni ova druga strana, koja predstavlja poziciju, nije nezainteresovana za to pitanje.
Dakle, moje pitanje, kao i mojih kolega, i zahtevamo odgovor i sve dok ne dobijemo odgovor na to pitanje tražićemo ga zato što na to imamo pravo. U medijima se pojavljuje teza da poslanici nisu tamo gde treba da budu. Molim vas, odbranite poslanike koje predstavljate tako što ste predsedavajući, i objasnite ko je kriv zašto oni tamo nisu i ko je kriv zašto se sve ovo dešava. Tražimo odgovor na to pitanje.
Meni se čini da je možda razlog ovoj neverovatnoj brzini na koju je sve ovo urađeno i trapavosti, nepoznavanje Poslovnika i sve ostalo, to što neko pokušava da iznad državnog i nacionalnog interesa, a to je ovog trenutka to što se dešava u Savetu Evrope, postavi jedan mali parcijalni stranački interes. Pominju se neke internacionale i neki sastanci tamo, pa mi se čini da bi to trebalo razjasniti, upravo zarad toga što građani Srbije traže razjašnjenje od poslanika.