Reč ima Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krkobabiću, javljam se po članu 104. zato što je gospođa Vesna Pešić, koja je koristila pravo na repliku, što niste rekli, kao njen osnov za javljanje, povredila dostojanstvo Narodne skupštine i poslanika, pre svega SRS. Mi jesmo, hvala bogu, živi i zdravi, živ je i zdrav predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, i da smo ispravni u našem stavu i u politici, gospođo Pešić, govore samo činjenice koje vi ili ne želite da znate, ali mora na njih da vas podsetim.
Prvi višestranački izbori održani su 9. decembra 1990. godine. Na tim izborima politika, za koju vi kažete da je politika prošlosti, haosa, mraka, politika koju je personifikovala SPS, koja je tada na nacionalnim osnovama, i sa Slobodanom Miloševićem na čelu, želela da zaštiti svakog Srbina u svakoj srpskoj zemlji, zadobila poverenje od dva miliona trista pedeset hiljada birača.
SRS, kada je kao registrovana politička partija izašla dve godine potom na izbore, u decembru 1992. godine, imala je u ovim skupštinskim klupama 73 svoja predstavnika. Taj broj se samo povećavao. Naravno, nije onda kada smo bili proganjani, hapšeni, kada je predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj zaista ukazivao na činjenicu da zapadne sile, Amerika i pre svega zapad, ne zbog toga što, kako su neki vaši istomišljenici tada govorili, zagovara neku teoriju zavere, nego žele da nam otimaju i rasparčaju našu zemlju.
Kasnije se pokazalo, vidite i sada na procesu koji protiv njega vodi antisrpski Haški tribunal, da je apsolutno bio u pravu kada je zagovarao takvu ideju i kada je, govoreći o činjenicama da se takva politika prema Srbiji kovala još davnih osamdesetih godina, što vi dobro znate, i da je on bio disident tog vremena, zaista ostvarila u praksi i da on danas, kao predsednik najveće političke stranke u Srbiji, ali i čovek koji je u pravom smislu reči najveći antiglobalista, mora da štiti i da bude brana takvoj politici koja se i dalje sprovodi i nadvija se taj crni oblak i dalje nad Srbijom.
Ne mogu građanima da kažem, kao što vi govorite - da, sve će biti sjajno i lepo, mi ulazimo u Evropu, novi zakoni, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a da zažmurim pred činjenicom da se to dešava na Kosovu i Metohiji, da apetiti rastu za dalje rasparčavanje naše zemlje, da je u pitanju i naša severna AP, da je srpski narod u Crnoj Gori potpuno obespravljen i da se Srbi bore za svoj opstanak u Republici Srpskoj.
Mi nikada nećemo odustati od takve politike. Da smo u pravu govore činjenice koje vi ne znate. Vi ste izrekli nešto, da li iz neznanja ili tendenciozno, ne znam, ali rekli ste da su na ovim izborima 11. maja srpski radikali dobili manje glasova. Vidite da niste u pravu. Da u broju poslaničkih mandata, zbog Dontovog sistema i zbog takve raspodele na osnovu glasova drugih i izlaznosti političkih stranaka, ali u apsolutnom broju glasova mi smo taj broj povećali, sa tendencijom stalnog rasta. Takav će trend biti u Srbiji.
Naravno, oni koji su odustali od te politike i kojima su neke druge ideje, navodno levičarsko-socijalnog karaktera važnije, a koje potenciraju, biće u teškoj situaciji da zadrže to svoje biračko telo. To tako vidim i mislim da oni ne mogu tom svojom politikom da se profilišu na duži period, da opstanu i da prelaze cenzus na budućim izborima.
Za razliku od SRS koja će, pre svega svojom istrajnošću, ali pre svega akcentom na tom našem najvažnijem nacionalnom polju i akcentom za borbu za socijalnu pravdu i protiv kriminala i korupcije, zaista stalno imati trend rasta u biračkom telu. U to budite sigurni.
Uostalom imaćemo priliku, koliko za nepunih godinu dana, da izađemo ponovo na parlamentarne izbore, pošto je nemoguće da ovaj konglomerat stranaka koje prave vladu opstanu duže na vlasti, i videćete. Naravno, tada će situaciji biti još mnogo bolja za potpuno nacionalno osvešćenje našeg naroda, jer će u Srbiju kao pobednik da se vrati predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj.

Molim narodnog poslanika gospođu Pop-Lazić da uzme reč.

Poštovane kolege narodni poslanici, mislili smo da je vreme totalitarnog režima prošlo onda kada se uvelo višestranačje u Srbiji. Međutim, od 2000. godine naovamo opet, čini nam se, jednoumlje.
Pokušaću to na najplastičniji način da vam objasnim, pre svega osvrćući se na političku teoriju i politički sistem savremenih evropskih država. U svakoj modernoj demokratskoj državi, politička partija koja ima 30% glasova je partija koja je nezaobilazna u vlasti. Da nije političke računice i da nije trgovine od 2000. naovamo, a ovo je već četvrta vlada, verovatno bi to tako i bilo i politička scena Srbije bi se iščistila, ostale bi dve-tri političke partije koje bi se smenjivale na vlasti, kontrolisale bi jedna drugu.
Recimo, zamislite situaciju da imate vladu koja je sastavljena od dve političke partije, imate predsednika države koji je iz neke treće političke partije, imate predsednika Skupštine koji je iz najveće i najbrojnije političke partije u parlamentu. Da li tu onda imamo pravu demokratiju i da li onda imamo mogućnost da jedni druge kontrolišemo i da državu vučemo napred, i da zaštitimo interese svih građana.
To bi verovatno bio ideal kome teže oni koji se zalažu za demokratiju. Ali, ovde se dešava nešto drugo. Ako pitate običan svet šta se to dešava, a najčešće oni prilaze nama i pitaju šta se to dešava i ko su ti koji prave vladu, onda su tu razni epiteti, pa kažu - to su poltroni, podrepaši, oni koji saleću strane gospodare i tome slično.
Mi onda moramo da ih podsetimo ko to Srbijom vlada i ko će u narednom periodu Srbijom vladati, čijom voljom, one većine koja je stvorena u parlamentu, ali kako je stvorena, to će objašnjavati oni koji budu polagali račune svojim biračima.
Mi ih onda podsećamo na one koji su palili Skupštinu, koji su palili RTS, koji su šišali tuđu decu, tukli ih, pretukli direktora RTS-a, jahali popove, maltretirali mnoge druge, gde su ulazili krizni štabovi, upadali u Narodnu banku. Evo, i današnji kandidat za predsednika Narodne skupštine bila je predmet takvog maltretiranja, ne bih da idem u detalje dokle je to moglo da ide da nije bilo ipak policije da je od svega toga spasi.
Očigledno je, dakle, da kod nas prave demokratije nažalost nema. Izlazimo mi na izbore, izlaze građani Srbije besumučno na izbore, verujući da će njihova volja biti verifikovana na taj način da se stvori onakva vlada kakvu oni žele. Mi obećavamo u predizbornoj kampanji građanima, uradićemo to, to, to, a onda se izbori završe, sumiramo rezultate, zaboravimo, mnogi od nas zaborave šta su to obećavali, okrenu ćurak naopako i stvaraju se ovakve neprincipijelne koalicije i ovakva vlada koja ne može dugo da traje, jer je pre svega neprirodna.
A samim tim ne može da ostvari ni neke rezultate. Tako mnogo vode Dunavom i Savom prolazi, a mi stojimo u mestu ili čak idemo i unazad.
Samo pre nekoliko dana uhapšen je Župljanin, a niko evo iz ove buduće vladajuće koalicije koja danas predlaže predsednika Skupštine nije smatrao za potrebno da se u javnosti oglasi i da to osudi. Nije li to neprirodno? Jeste, svakako, ali i o tome će ceniti vaši birači.
Šta je ono što smo svi obećavali u kampanji? Da ćemo se izboriti sa korupcijom. Naravno, tamo gde postoje dve-tri političke partije jake u državi, gde se vlast smenjuje, to je lako i tu, naravno, postoji strah od korupcionaških afera.
Tamo gde imamo koalicija, a imali smo 17 članica u DOS-u, pa smo imali onda nešto manje, sada ih ima evo osam u ovoj novoj vladi, tu već jedni drugima gledaju kroz prste i zbog toga takve vlade nisu poželjne i nisu dobre, a kod na su izgleda nužno zlo, jer neki drugi, neki van ove zemlje rešavaju o našoj sudbini i o našoj budućnosti.
Samo se pitam šta je sledeći korak nakon formiranja ove vlade, obzirom da je osnovni kamen spoticanja bio upravo taj da li hoćemo u Evropu ili nećemo. Ovde je jedna gospođa pre mene govorila o tome i rekla je nećemo tu veliku Srbiju, narod hoće u Evropu, baš ih briga šta se dešava sa Kosovom i Metohijom.
Mislim da je njoj do Kosova i Metohije i do države stalo kao do lakukarače, bubašvabe, to je jezik koji je njoj blizak, obzirom da, eto, imali smo i takvog ambasadora, nažalost, u Meksiku, i ako su nam takvi ambasadori od 2000. naovamo, onda nije ni čudo što nam se ovakve stvari dešavaju.
Dakle, šta je ono što će nam se nakon formiranja ove vlade desiti? Reći će nam evo upravo ovu rečenicu - dokle god ne uspostavite dobre odnose sa susedima, diplomatske odnose Beograda i Prištine, nećemo moći da razgovaramo o ulasku u EU. Zapamtite ove moje reči. To je sledeći uslov koji će biti postavljen, a onda se postavlja pitanje šta dalje.
Oko toga smo se upravo spoticali u razgovoru oko formiranja nove vlade. Možda će narod i tada reći, šta ćeš, ne može šut sa rogatim. Vi to preko ovih vaših medija već činite, da narod to sležući ramenima prihvati, ali mi imamo obavezu da vam to kažemo i upozorimo vas, i javnost i vas ovde u parlamentu, i da to nazovemo onako kako mi mislimo da treba, nacionalnom izdajom. Istorija opet neka sudi. Vreme će pokazati.
Šta nam to obećava EU? Kažu, dobićete 190 miliona dolara od IPA, mada iskustvo drugih istočnoevropskih zemalja govori da najčešće ti projekti nisu usvojeni, pa te pare i ne dođu. Ali i ako dođu, kada to prevedete u evre, videćete da je to 103 evra po glavi stanovnika.
Hoćemo li za sto evra da prodamo Kosovo i Metohiju? Hajde recite bar vi ovde, vas 250.
Pitajte svakog građanina Srbije da li će da vam da 100 evra da ne prodate Kosovo iz svog siromašnog džepa. Daće vam. Nema ništa od tih 190 miliona. Šta mi njima dajemo? Jedanaest milijardi evra je spoljnotrgovinski deficit, 50% toga je u odnosu na zemlje EU. Hajde izračunajte. Pet i po milijardi evra mi njima, a oni nama 190 miliona ili 103 evra po glavi.
Da li smo mi baš toliko da ne možemo taj običan račun da shvatimo. Šta je to što nas tera da radimo u korist sopstvene štete? Nešto izgleda u našem genetskom kodu nije u redu. Ili ovaj narod ima previše strpljenja ili mi kada dođemo ovde se zaboravimo i ne znamo odakle smo došli.
A treba i da se vratimo u svoj komšiluk i treba da pogledamo u lice onima koji su izlazili na birališta i sa puno poverenja glasali za nas, jer smo im govorili, kako ćemo mi ako oni budu glasali za nas uraditi to, to, to. Sada da vidimo, da znate, od danas kada izaberete predsednika Skupštine i formirate vladu, duvaće vam SRS za vratom neprestano i kada su sednice, i kada nisu sednice, i u medijima, i van medija, i po sokacima, i po ulicama i po bulevarima. Nećete moći da radite šta hoćete. To što ste zamislili nećete moći da izvedete.
Dvadeset godina za DS i njenu vanbračnu decu, mislim na G17, LDP, Čanka, Vuka, i ovu ostalu bulumentu, Milošević je kasapin, krvnik, ubica, ratni zločinac, diktator, psihopata, a njegova stranka sile mraka, fašisti, retrogradne snage, mafija i tome slično. Vlast DS smenila je ili oterala s posla skoro 50.000 članova SPS.
Šta se to, demokrate, kod vas promenilo? Da li ste vi našli neke druge koje ćete da maltretirate. Nećete više članove SPS, sada ćete možda neke druge. Ko će to da se nađe sada na vašoj meti, obzirom da vi samo tako izgleda možete da funkcionišete.
Ova buduća koalicija poništava samu sebe, SPS i njeni koalicioni partneri obećali su u kampanji da će poništiti mafijaške privatizacije. Ako bi to učinili, a ja sam im verovala, i zaista mislim da je to iskrena namera bila. Ali, ako to učine, oni će onda poništiti DS. Onda je dobro što su ušli u ovu vladu. To će biti istorijski uspeh SPS.
Na neke stvari ću vas podsetiti u trenutku kada se bude formirala vlada, pa evo preskačem ono što sam sebi zabeležila, a što bi svakako želela da kažem, mada Čanka ne mogu da preskočim nikako, jer svoje pretnje izrečene na Trgu republike nikada nije povukao, a mislim na ono da treba da visite na okolnom drveću, pa se prisetite toga.
Prisetite se toga. Nikad nije rekao - izvinite socijalisti, ja sam se šalio, nisam mislio na vas nego na neke druge i sl.
Što se tiče koalicije za Evropsku Srbiju, šta je to što još moraju da prikriju pa ne smeju da odu u opoziciju? Zar ne vidite da gospodin Tadić ljubi cipele gospodinu Dačiću? Čestitam vam na tome, gospodine Dačiću, ali se pitam šta je to što njih toliko boli, da ne smeju da odu u opoziciju, šta je to toliko strašno, šta je to što moraju da sakriju, koji je to kriminal?
Vidite kako gospodin Đelić, šta ga briga, Lesi se vraća kući, malo tamo, malo ovamo, dođe bez ičega, ode s 11 miliona evra, biće profesor negde na nekom američkom univerzitetu, široko mu polje, čovek je kosmopolit.
Svi misle da mogu tako da pobegnu, svi traže odstupnicu, svi traže još malo vremena, ali vreme polako ističe. Ono što je zasigurno, što je svima nama jasno, da svako jutro svane i svaki dan mora da se smrkne, vreme prolazi brzo, a iza nas nešto ostane ili dobro ili loše.
Neću da podsećam SPS šta je to na svom poslednjem kongresu odlučila, kakvu je rezoluciju donela, ali mislim da je dobra rezolucija bila. Hoću da podsetim šta je na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti, u svojstvu predsednika Srbije, Boris Tadić govorio, spominjući opet tragične greške Miloševića.
On prosto ne može da otvori usta kad ode negde van Srbije, a da ne kaže - bivši režim i tragične greške gospodina Miloševića. Kako sada tragične greške gospodina Miloševića, čija ideologija još uvek postoji i koju sprovodi navodno SPS? Sada se poklonio toj ideologiji, poljubio cipele gospodinu Dačiću, dođe vreme i za takve stvari.
Čim je EU pozdravila ulazak socijalista u buduću vladu i Oli Ren se oglasio, verujte, znala sam da tu nije nešto u redu. Naravno, nema on neki kredibilitet kod srpskog naroda, ali interesovanje i zapadnih zemalja i zapadnih ambasada šta se u Srbiji dešava, govori o tome, nama bar iskustvo govori, da onda tu nešto smrdi.
O svemu tome mnogo šire kada Vlada bude bila na dnevnom redu, ali i ovo je to, jer ne pristupamo nikad izboru predsednika Skupštine pre nego što se stvori poslanička većina koja će da formira vladu i zbog toga je ovo možda bio dobar povod da malo o tome progovorimo.
Onda kada budemo svi mi ovde bili svesni da predsednik Skupštine treba da bude iz poslaničke grupe koja je najbrojnija – a koja je najbrojnija? Predsedavajući je malopre rekao, ona koja ima najviše vremena i prostora da izlazi za ovu govornicu, a to je SRS. Koliko znam, 78 je još uvek više od 69.

Zahvaljujem gospođi Pop Lazić.
Molim narodnog poslanika Zorana Ostojića da uzme reč.

Prosto sada, ako se neko od građana uključio da prati prenos, pomisliće da je počela rasprava o Vladi, a na dnevnom redu je izbor predsednika Skupštine.
Znam, gospodo socijalisti, da vam nije lako da izdržite i da gledate ovu količinu ljubomore, jer u govorima onih kojima ste se obećali, a koje ste prevarili, ima mnogo tih reči - prevara, nevera. Ali, kako da vam kažem, s jednima ste bili u braku, odavno ne živite zajedno, drugima ste se obećali, zabavljali ili verili, ali je dobro što ste ovako odlučili i to je LDP na početku pozdravila.
Pozdravila je nameru DS da napravi vladu koja će ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i povesti Srbiju ka Evropi, jer su građani za to glasali. Prema tome, izdržite još malo jer to je prirodna posledica nevere, ljubomore, znate kako, nije lako, možda kod nekih ima i žala za vlašću, ali o tom potom.
Nisam mislio nikada da ću se složiti sa gospodinom Tomom Nikolićem, ali se slažem. Pre nekoliko minuta je rekao da, u principu svi vi, ne računajući LDP, možete da budete u koaliciji. To jeste tako. Zajedno ste donosili Ustav, imali iste stavove, pogrešne stavove o Kosovu, ali sada su socijalisti odabrali to što su odabrali i ne treba više za tim žaliti, nego se pomiriti sa činjenicom da će neko drugi praviti vladu.
No, ipak ovde biramo predsednika Skupštine. On po Ustavu može da bude v.d. predsednika države, u nekim okolnostima koje svakako niko ne želi. To jeste zaista povratak Socijalističke partije na vlast i to je ono što LDP, u suštini, preko neke granice ne može da prihvati.
Podržali smo nameru DS da napravi tu vladu iskreno, ali onda su počeli ustupci za koje, po nama, nema mesta. Sama gospođa Dejanović-Đukić je rekla da bi ona želela sa ovima sa kojima su socijalisti jednom bili u braku i sa kojima su se zabavljali, ali da nije bilo dovoljno, da je bilo samo 125 za tu koaliciju.
Ako je to bilo samo 125, zbog čega i Ministarstvo policije i ta simbolična, ali suštinski važna funkcija predsednika Narodne skupštine Republike Srbije socijalistima? To zaista jeste njihov povratak na vlast. Oni se bar na rečima nisu promenili.
Reformisani komunisti u istočnoj Evropi su se vraćali na vlast, ali uvek uz dva procesa. To su bili neki novi ljudi, koji nisu u onom totalitarnom režimu bili na vlasti, i osuđivali su ono što se dešavalo i bili spremni da prihvate evropske vrednosti koje su te zemlje gradile. Kod nas nisu novi ljudi. Svi koji vode SPS, uključujući i gospođu koja je predložena za predsednika Skupštine, bili su veoma aktivni u onom vremenu koje većina građana želi što pre da zaboravi.
Da li su rekli da osuđuju? Da li su rekli da se grešilo, da to nije ista SPS? Ni to nisu.
Zato je malo čudno i čini mi se da ne doprinosi izgradnji institucija parlamentarne demokratije u Srbiji da DS, koja je predložila ovo rešenje i koje stoji iza ovog rešenja, nije u stanju da izađe i da bar oni, ako već socijalisti to ne žele, kažu da to nisu oni socijalisti, da to nije ona politika, da oni duboko veruju da su se oni promenili. Pa nekako bi nama u LDP tada bilo nešto lakše, ne toliko da bi glasali za gospođu Đukić-Dejanović, ali bi bilo bolje zbog građana koji očekuju da ova vlada zaista povede Srbiju putem Evrope.
Mi ćemo se prema toj vladi odnositi na osnovu onoga što ta vlada bude radila. Verujemo duboko da neke evropske poslove zajedno možemo obaviti, kao što je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ne verujemo da neke druge poslove ta vlada može obaviti, kao što je završetak saradnje sa Hagom, posebno sa gospodinom Dačićem kao ministrom policije.
Ali, ono što nas mnogo više brine je ne samo evropski poslovi, nego i evropske vrednosti. Nažalost, te evropske vrednosti sa socijalistima, na ovako visoko pozicioniranim funkcijama u vladi, čini mi se da neće biti obavljene.
I na kraju, kako da vam kažem gospodo iz DS, jer ste mi vi svakako bliži nego vaši koalicioni partneri, vi ulazite u koaliciju. Ovde je jedan s ove strane, ali ne iz LDP-a, otprilike rekao da se vi tu međusobno prilično razlikujete, pa se iščuđavao u nastupu ljubomore što ste vi zajedno. Mislim da se ne razlikujete.
Vaši koalicioni partneri, vas demokrata, a ima ih desetak, svi su u proteklom periodu na neki način sarađivali sa SPS, bilo da su bili u Vladi koju su podržavali socijalisti, bilo da su direktno bili u vladi čak i Slobodana Miloševića, na kraju krajeva i na ovoj strani ima i ravnogoraca među vama, i partizana, i narodnjaka, i levičara, kao što ima i na ovoj strani, samo se ovi ravnogorci valjda sad žale što su ovi ravnogorci na vlasti, ovi u opoziciji.
Ali, mislimo da ste prešli granicu sa kandidaturom Slavice Đukić-Dejanović za predsednika parlamenta. Mislimo da to nije bilo potrebno, mi smo vam dali podršku i rekli smo - u redu sa socijalistima, drugog načina nema, ali da previše ne smetaju i da slede politiku koja je dobila podršku građana i na predsedničkim izborima i na parlamentarnim.
Međutim, ne da ne smetaju, nego na kraju krajeva postadoše oni glavni u toj koaliciji. Žao mi je što vi ne izađete da nas uverite da su oni drugačiji nego što mi mislimo da jesu, ali to na kraju krajeva će biti vremena u raspravi o Vladi. U svakom slučaju, ovo je stav LDP-a. Mi bismo želeli da je drugačije, ali vaša je odluka da ovo kadrovsko rešenje predložite i mi zbog toga za to rešenje nećemo glasati.

Molim poslanika Željka Tomića da uzme reč.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, mnogo se poslanika do sada obraćalo poslaničkoj grupi SPS i konkretno njihovom šefu gospodinu Ivici Dačiću, a postoje neka pitanja na koje bi odgovore trebalo da daju naše kolege iz koalicije ZES, a konkretno iz DS, ali je prosto simptomatično i indikativno da ovako glasno ćute danas.
Kada ih pitamo samo jednu stvar - koji je razlog zbog kojeg će glasati za gospođu Slavicu Đukić-Dejanović, samo dogovor zarad buduće srećne koalicije i ništa više od toga.
Podsetiću vas, kao što su već neki i ranije učinili, na krađu lokalnih izbora, koristim se vašim rečima, vašim citatima i parafrazama, kada ste personifikovali krivce za krađu lokalnih izbora 1996. godine, vi ste malo imena spomenuli, ali jedno ime je uvek bilo u toj kombinaciji, ime gospođe Slavice Đukić-Dejanović.
Došao je onaj čuveni leks specijalis, pokrilo se sve, krivičnih prijava nije bilo, ali da ih je bilo, siguran sam, uveren sam da bi usledila i prijava protiv današnjeg kandidata za predsednika Skupštine. Ali, vama to nije prvi put, vi ste umeli da amnestirate onog koga ste teško optuživali u nekom ranijem periodu.
Setite se slučaja gospodina Branislava Ivkovića, kada ste mu formirali onu instant-pseudo kvazilažnu stranki Socijalistička narodna stranka, koje danas nema ni u tragovima, ali zarad one magične cifre od 126 bili ste spremni i da mu osnujete stranku, samo da bi vas podržavao kada vam se ljuljala poslanička većina.
Pita danas dosta poslanika da li se SPS promenila. Odgovore ne treba daleko da tražite. Pre svega, 18 dana, 7. juna, u Večernjim novostima, gospođa Slavica Đukić-Dejanović daje intervju, gde decidirano kaže - nikada se nećemo odreći Miloševića. Mislim da je sve jasno, nema nikakvog distanciranja od neke vrste politike ranije SPS i to nikada nisu ni rekli.
Šta je to što vas vezuje? Iz redova DS čujemo rečenicu da je SPS, sve ovakva koja se nikada neće odreći Miloševića, jedna vrsta prirodnog saveznika.
Šta se to događa, šta je to na delu? Da li je to Osma sednica konačno završena ili se privodi kraju? Posle 20 godina, da li je moguće da će konačno Crveni univerzitet Karl Marks, partijski sekretari, stambolićevci, miloševićevci, svi ponovo u isto jato, pa će u utorak da krenu u Brisel u Socijalističku internacionalu, i da li će tamo Ivica Dačić, kao što je umeo sa ovog mesta, da da primedbu DS da je to jedina stranka u Socijalističkoj internacionali koja u svom znaku, u svom logotipu nema crvenu boju.
Potrudite se, nemojte da brukate DS u okviru Socijalističke internacionale, sada kada se tamo učlanite, da se promeni logotip DS, da malo i crvene boje ubace, da bi bili adekvatni i pravi članovi Socijalističke internacionale.
Govorili ste ovih dana o nacionalnom pomirenju. Ja bih to prekrstio o pomirenju na levici, iz razloga koje sam unapred izneo. Ostaje samo da se zaigra možda i kozaračko kolo, imate iskustva i u tome. Samo ta šaljiva metafora o kozaračkom kolu može da se pretvori u ozbiljnu metaforu o vrzinom kolu.
Svi vi sada dajete dinar da u to kolo uđete, ali se plašim da ćete mnogo davati da iz tog kola izađete, zato što ste neprirodno sastavljeni, neprirodni ste saveznici. Ali, šta da vam kažem, sami ćete u utorak čuti i mrmljati na poznatu melodiju da ste prezreni na svetu i da ste sužnji koje mori glad. Samo da li vas mori glad prema hrani ili prema vlasti, vladanju i foteljama.

Molim poslanika gospodina Zorana Krasića da uzme reč.

Gospodine Krkobabiću, ova tačka dnevnog reda je ne samo inspirativna, nego je i poželjna, ne toliko zbog narodnih poslanika, pošto je njima sve odavno jasno, ali je ova tačka vrlo interesantna za građane ukoliko prate ovaj prenos, pa se obraćam malo više njima i molim da obaveste komšije, prijatelje, jer se nadam da će neke stvari posle ovog mog izlaganja da stave u svoj koordinatni sistem, da to orijentišu u vremenu i prostoru i da na osnovu toga zaključe gde je Srbija i kojim putem ona kreće u svetlu budućnost.
Mi smo nedavno imali te izbore i vidite na tim izborima su se građani opredeljivali upravo onako kako je to hteo Boris Tadić. Boris Tadić je podelio političku scenu Srbije tada na antievropske snage. Naravno, stavio je tu pre svega SRS, DSS, NS, stavio je tu i Socijalističku partiju i ove stranke koje idu sa SPS-om. Još je za njih rekao da su to retrogradne snage, tamna prošlost i tako dalje.
Građani su se opredelili, malo su se više uplašili nego što treba zbog Borisa Tadića, jer on obično viče kada priča i poziva u pomoć ove iz inostranstva, tako da je on bio na čelu te antisrpske koalicije. Jer ako je s ove strane antievropska, s ove strane može da bude samo antisrpska koalicija. Naravno, kampanja je išla nekako, u početku vrlo loše po te antisrpske snage, ali onda je u završnici došla ekipa iz inostranstva da to malo pojača, da se pojačaju pretnje i da se pribegne jednom lukavstvu koje se zasniva na potpisu.
Prvo smo imali potpis neke talijanske firme koja ne postoji, pa smo onda imali nastavak nečega, vidim evro-fanatike ovde da se ježe kada čuju ovo, nastavak nečega što je serija "Dinastija", kako da se dođe do Evrope.
Pre nekoliko godina je bilo - evo ovi nisu dobri, prekinuti su razgovori. Sećam se kada je Čedomir Jovanović bio potpredsednik one vlade, tada je neko ispred Evropske zajednice, mislim bivši guverner Singapura ili Hong Konga, rekao - kako da razgovaram sa Srbijom, nekog balavca mi poslali, ne zna šta je carina, carinske stope itd. Sećate se, bilo je u novinama. Imam za svakog od vas pres-kliping pa mogu da vam pokažem to.
Onda je krenulo, kao, mora da se pristupi pregovorima, pa prvo pregovori oko jednog sporazuma, pa kada su bili izbori da li će biti pregovora, neće biti pregovora, biće pregovora, prevariše se i uđe G 17 u Skupštinu.
Posle toga sledeći izbori, da li će biti nastavak, da se parafira taj neki sporazum. Imali smo opštenarodno slavlje zbog parafa. Ode jedan što je operisao u međuvremenu klempave uši da parafira tamo nešto i na bazi tog parafa prevariše građane. Pre mesec i po dana navodno potpisivanje i opet prevariše građane.
Ali, ne leži vraže, sve ove zemlje iz Evropske unije kažu - mi to da ratifikujemo, to nama ne pada na pamet. Onda onaj Oli Ren "Oli paprika" on kaže - to što je potpisano ne može da se primeni i nikada neće da se primeni.
Znači, priča o evropskoj perspektivi, o evropskoj budućnosti, to je nešto što čak ni vi evro-fanatici ne možete da uhvatite. Vi biste stalno da vatate tu evropsku perspektivu, ali nikako da je dovatite. Sutra nemamo ni ovog predsednika u Strazburu, jer ne mogu tamo da se nameste pitanja, a ima verovatno nekih nezgodnih pitanja.
Pre godinu dana smo imali tokom konstituisanja Narodne skupštine posebnu sednicu gde smo se izjasnili povodom Kosova i Metohije. Ovog puta ne možemo da imamo. Zašto ne možemo? Kako reče predsedavajući u jednom intervjuu - nemam ta ovlašćenja, a uostalom zašto bih to zakazao? Njemu odgovara Kosovo nezavisno, njemu odgovara ustav Kosova nezavisne republike.
Idemo dalje, počela kampanja tako što je SPS otišao na grob Slobodana Miloševića. Sada se verovatno jadnik okreće u grobu, kada je čuo šta se dešava i čijim glasovima neko postaje neki funkcioner. To su neverovatne stvari koje se dešavaju, ali računam da ću na kraju mog izlaganja da dođem do onoga šta je vezivno tkivo.
Naravno, ne mislim da je u pitanju 8. sednica i pomirenje. Evo zbog čega mislim da to nije tačno. Ako pogledate koaliciju koju je napravio Boris Tadić, tu se sve nalaze krvnici Zorana Đinđića. Da je Zoran Đinđić živ, nikada ne bi sa Vukom Draškovićem išao u koaliciju, sa Nenadom Čankom koji je gazio tablu sa RTS-om, ne bi mu palo na pamet da ide i da ne ređam dalje.
Uostalom, Demokratsku stranku sada vode neki ljudi koji nemaju baš neke veze sa Zoranom Đinđićem. To je jedan tajkunsko-mafijaški deo, drpaj, stigni što više možeš i završavaj posao.
Međutim, meni je izuzetno drago kada čujem ovolike izlive nežnosti, koji čak prevazilaze političku nežnost, kada je u pitanju Boris Tadić i njegove poruke upućene SPS. Meni je to drago. Zašto? To su poruke Borisa Tadića, koji kaže da je 5. oktobar velika greška, kako on to voli da kaže. On tom porukom kaže da je velika greška i Vidovdan 2001. godine, kada je kidnapovan i prebačen Slobodan Milošević.
On kaže da je velika greška i hapšenje 11 do 13 hiljada ljudi i izvinjava se ljudima iz SPS-a, jer je bilo i nekih ljudi iz SPS-a koji su u toj "Sablji", doduše "tupoj Sablji" bili uhapšeni. To su, moram da kažem, vrlo interesantne poruke. Međutim, u tim porukama ne vidim građane Republike Srbije.
Ono što sam siguran, svako ko je na prethodnim izborima glasao za listu SPS-a, on je glasao protiv Borisa Tadića, on je čak izašao da glasa da njegova apstinencija ne bi bila protumačena da demokrate smuvaju te izbore, a oni su vas tu prevazišli, i eventualno taj glas ode za Borisa Tadića. Znači, anti-evropski blok je dobio mnogo više glasova i osvojio mnogo više mandata i on ima obavezu prema biračima Republike Srbije, a tu podelu je napravio Boris Tadić. Anti-evropski blok ima obavezu da pobedi anti-srpski, jer su građani dali glasove i ove stranke su dužne da naprave vladu.
Ne može neko svoje političke interese, bilo lične, bilo stranačke, da stavlja ispred volje birača i nacionalnih interesa Republike Srbije. Ne pričamo zbog toga šta će se desiti, kako će ko da prođe na sledećim izborima, to nije bitno. To će svako da snosi svoju odgovornost.
Ali, ovde se desilo zahvaljujući nečemu, nekom vezivnom tkivu, nije Evropska unija, nije evropski put, jer od toga nema ništa i to svi znamo, ali neko voli da žvalavi, evro-fanatici, to su ovi ljubitelji Haškog tribunala, i mi sada imamo nešto nespojivo, a stoji zajedno.
Samo da vas podsetim, ni prošle godine neke stvari nisu bile spojive, pa su izdržale 10 meseci, ali se Srbija sunovratila, pa su neki proglasili Ustav, neki navodno dobili nezavisnost. Mi ćutimo, Narodna skupština ćuti. Zašto? Postoje teške administrativne prepreke poslovničke prirode.
Gde to Srbija ide? Da li kada ste ušli u ovu skupštinu imate to ovlašćenje? Šta možemo da očekujemo od buduće Narodne skupštine i ovako sklopljene skupštinske većine? Sve i svašta. Ne bi me iznenadile noćne sednice na kojima se skidaju imuniteti, jer imamo iskustva, ima tu poslanika koji su helikopterom dolazili preko noći da se skinu poslanicima imuniteti. Sada ga trenutno nema, izašao je, češlja brkove.
Šta imamo još? Imamo glasanje iz Bodruma. Tu su ti protagonisti. Imamo apsolutno nepoštovanje bilo kog propisa u zemlji. Ko je protagonista toga? Pre svega, Demokratska stranka. Praviti njima društvo u tome. Zbog kog vezivnog tkiva? Šta je vezivno tkivo? Šta je nešto što spaja nespojivo?
Vidite, mi sada u suštini imamo Solanino jato. Ovo da je Solana pravio, mnogo je korektnije i poštenije da se Solana kandidovao u ovoj zemlji, makar bi skinuo neki procenat glasova ovom evro-fanatskom bloku u Srbiji. Blok zvani "šarena laža".
Zahvaljujući tome što je neko prevario birače, dobio glasove, a sada imamo još dodatak zahvaljujući toj prevari, stekao je legitimno pravo da to da Borisu Tadiću. Svi znate, Boris Tadić na mestu predsednika Republike, to je veća šteta nego četiri sušne godine u Srbiji. Šta funkcioniše od države? Vojska, policija, gde su granice, gde Ustav počinje, a gde završava? Ali evropska perspektiva; pa uhvatite tu evropsku perspektivu nekako, stegnite je da ne pobegne, držite je, ali nemate kvorum.
Sada bih mogao da tumačim na drugi način ono što se desilo za proteklih nekoliko dana. To su neki ljudi u SPS-u zaključili da je 5. oktobar bio nužan i da je Boris Tadić u pravu, da su zaključili da je Vidovdan 2001. godine bio neophodan da se isporuči Milošević, da je hapšenje 11 hiljada ljudi bila slaba mera, trebalo je 350 hiljada ljudi da se uhapsi.
Šta mene tera da tako zaključujem? Ponašanje od izbora do danas, ponašanje u kome se ne vidi volja građana, ne vidi se volja birača. Najgora varijanta je kada vam Čedomir Jovanović daje podršku. Pričamo nešto o Kosovu, gospođa Pop-Lazić je pričala o nekim ciframa. Čeda Jovanović bi dao za džabe to, to je za njega balast. Mene bi lično bilo sramota da me podržava Čedomir Jovanović, sa takvim političkim stavovima. Gde se nalazi vezivno tkivo? Ko ga je obezbedio? Zar je moguće da je to vezivno tkivo koje pravi i spaja, zar je to taj super-lepak? Da vam objasnim jednu stvar.
Gospodin Nikolić je bio u Hagu da poseti Vojislava Šešelja, a gospođa Pop-Lazić, gospodin Delić i ja smo išli na neke razgovore oko nekih principa itd. Pojavio se, gospodine Krkobabiću, onaj peti princip, kako ste vi rekli, na kome ste insistirali. Mi smo rekli u načelu da prihvatamo, ali smo rekli - dajte prvo da vidimo oko formulacije, da ne bude baš odmah i rekli smo dajte da sagledamo odakle da se nađu sredstva pre nego što se promeni zakon.
Vi ste tada rekli, ne dolazi u obzir, biće tako. Sudeći po onome što je pisano ovih dana u novinama, vi ste kod Borisa Tadića promenili priču. Vi toliko niste uporni u zastupanju penzionera kao što ste navodno bili kod nas? Šta se to desilo kod vas? Vezivno tkivo.
Da li neko u ovoj zemlji može da pronađe taj super lepak koji je spojio to što ne bi moglo da se spoji?
Da je neko ošišao moje dete u školi posle 5. oktobra, ne verujem da bih mu ikada u životu rekao dobar dan. Prema meni je bio takođe neki progon, ali naišli su na rutave grudi, pa su pobegli. Ali ovaj progon koji su trpeli ljudi, i koje sam spasavao i ponosim se što sam ih spasavao i svakog ću da spasavam od vlasti koja se otela od naroda. Svakog ću da spasavam, bez obzira ko da je, ali to mi pokazuje da se u politici uvuklo nešto, a to je super lepak. Samo da znate, lepak koji stvara Havijer Solana - ne drži, taj lepak sve uništava.
Samo da vas podsetim, Havijer Solana je pritisnuo dugme da se bombarduje Srbija. Pa kako možete da hrlite u Evropu na čelu sa Havijerom Solanom? Šarena laža o evropskom putu, kao, kobajagi, evropski put postoji sa Tadićem, a ne postoji sa Nikolićem. Hajde još malo da se lažemo.
Gde to odlazi Boris Tadić u Evropu i u svet da se njegova reč toliko čuje, poštuje i da on može da promeni tok istorije? Ko njega doživljava kao ozbiljnog sagovornika? To vidite po novinama. Čak i ovi što rade u zgradi Predsedništva ne tretiraju ga kao ozbiljnog. Možda ga Idoli tretiraju ozbiljno, ali to je već možda neka druga tema. Da, da, to je neka druga tema i verovatno tu trebaju neke medicinske struke. Za to nisam ovlašćen, vrlo malo sam naučio sudsku psihijatriju, samo koliko mi je potrebno da shvatim problem. To je problem Srbije.
Problem Srbije je što se izborna volja građana Srbije ne poštuje. Onaj ko je hteo da glasa za Borisa Tadića, on je glasao i to se svelo na 67 poslanika. Usput da mu kažem da je 78 veće nego 67, pošto je on dva dana skakao kako je pobedio sve.
To je put kojim Srbija kreće. Da li mogu da budem saučesnik u tome - ne mogu, neću, ne želim i svakog ću da kritikujem ovde. Vi koji budete napravili vladu znajte da ova strana, u ovom delu od 79 poslanika SRS, žestoko će da vas kritikuje, ima osnova za to. Mislim da su neki pogrešno protumačili svoje glasove. Tu nema uvređenih, nema tu ucveljenih, nema tu ljubomornih.
Smej se, smej se, nema ljubomornih. Zašto nema ljubomornih? Zato što se smeješ na ono što si pričao pre sedam-osam godina baš ti - o izbornoj volji građana, da je to svetinja, da to treba pravilno da se protumači, da to treba da se poštuje. Naravno, nema ljubavi, postoje ti politički interesi.
Ali ako je politika, kako kažu, umetnost mogućeg ili ta suštinska vrlina, vrhunska vrlina da čovek uspe u nečemu, kažite mi vi koji ste napravili ili koji ćete da napravite ovu vladu, u čemu se ogleda ta vaša umetnost i šta je predmet vaše umetnosti - opet neki lepak Havijera Solane. U čemu se ogleda uspeh?
Samo da vas podsetim, dve vlade smo kritikovali ovde što su ministarstva podelile prema strankama i prema sopstvenim interesima. Sada verovatno onaj ko postane ministar policije ima da hapsi u Vladi. Kako će da hapsi u Vladi? Kako, objasnite? Mislim da mnoge stvari neće biti jasne građanima, i možda i ne treba da im budu jasne, ali u svakom slučaju moraju da vode računa kad izlaze na biračka mesta za koga glasaju.