Molim narodnog poslanika Natašu Jovanović da uzme reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krkobabiću, posle prvih višestranačkih izbora, koji su održani 9. decembra 1990. godine, kada je SPS osvojila 194 poslanička mandata, odnosno 2.350.000 glasova, poštovan je princip, kao u svim demokratskim zemljama, iako smo mi tada bili zemlja koja je, posle vladavine jednopartijskog sistema, prešla na višestranačje, na mestu predsednika Skupštine je sedeo, kao prvi višestranački predsednik, gospodin Slobodan Unković.
Kada se vratimo na taj period, koji mnogi od vas pamte, možemo da kažemo da je to bila demokratski izražena volja građana. Izašli smo na prve višestranačke izbore, građani su to tako ocenili.
Doduše, mi srpski radikali, tadašnji srpski četnički pokret, nismo mogli, a kasnije smo to uradili kao SRS, da participiramo u Narodnoj skupštini, ali već 92. godine, kada smo izašli na opšte izbore, mi smo dobili, kao što sam već danas rekla u jednoj replici, 73 mandata.
To mogu da razumem kao neko ko se, kao i svi ostali srpski radikali i svi ljudi kojima je stalo do demokratije i demokratskih postulata, zalaže za to da princip podele vlasti, od zakonodavne do izvršne, ide tim putem. Naročito je važno da u parlamentu onaj ko predsedava bude iz najveće političke stranke.
Dakle, sada bi sasvim logično bilo da se poštuje ono što je praksa u svim zapadnim zemljama, u Evropskoj uniji, u koju vi želite da odete, da predsednik parlamenta, bez obzira na to, kao neki supervizor i kao kontrolna funkcija nad izvršnom vlašću, bude iz najveće političke stranke, odnosno iz SRS. Srbija je u svojoj osamnaestogodišnjoj demokratskoj novijoj istoriji imala samo pet dana svoje svetle zaista parlamentarne, sada već mogu da kažem novije istorije, kada je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, u poštovanju tog principa, bio gospodin Tomislav Nikolić.
Da se ne vraćam na maj prošle godine, na sve ono što se dešavalo u ovoj zgradi i u zgradi na Trgu Nikole Pašića, ali moram da vas podsetim na neke činjenice koje će da vam kažu da, ne zbog toga što je samo kandidat iz SPS – i zaista nemam nameru, gospođu Slavicu Đukić-Dejanović poznajem više od 15 godina, moja je sugrađanka, nikada nisam imala, ni u političkom ni u ličnom kontaktu s njom neke nesuglasice i nije mi namera da govorim o njoj lično – ali govorim o principu i o činjenici da sada SPS, za razliku od te 90-te godine, ima samo 11 poslanika. Naravno da bi tada bilo zaista nenormalno, to bi bilo potpuno neprihvatljivo za svakog člana SPS u tom trenutku, da je neko drugi, recimo iz SPO ili iz DS, oni su zajedno imali 25-26 poslaničkih mandata, bio na mestu predsednika Narodne skupštine.
Ovde se sada postavlja pitanje uloge koju će gospođa Slavica Đukić-Dejanović da ima i šta preuzima na sebe kao reprezent stranke koja ima 11 poslaničkih mandata.
U Ustavu mitrovdanskom, koji smo usvojili i proglasili pre evo sada skoro dve godine, poglavlje koje reguliše podelu vlasti i odgovornost i ulogu Narodne skupštine ima 13 članova. Zaista se i gospodin Nikolić, kao neko ko je doajen i srpskog parlamentarizma i ko je bio na mesto predsednika Skupštine, trudio da u Ustavnoj komisiji veliku pažnju i ulogu upravo stavi na rad Narodne skupštine.
Zbog čega? Zato što jedini mi ovde imamo i jedini smo vlasni da donosimo zakone, da pokrećemo inicijative koje građani od nas traže, da kontrolišemo izvršnu vlast, da činimo sve ono što građani svojom slobodnom voljom izražavaju na izborima. Postavlja se sada pitanje kako će sve to sada da iznese, kao predstavnik SPS u ovakvoj konstalaciji snaga, koleginica Slavica Đukić-Dejanović.
Da li će ona imati podršku od svojih aktuelnih, odnosno već sada budućih koalicionih partnera?
Mislim da ta koalicija ne može da traje dugo. Da li će Slavica Đukić-Dejanović, kao žena koja je pre nekoliko dana i samo sa tim ne mogu da se složim, izjavila da koliko joj se čini, a ona je vrsni stručnjak za oblast kojom se bavi, svih 250 poslanika imaju stabilno psihičko stanje. To zaista ne bih mogla da kažem u svakom trenutku.
Svašta sam preživljavala ovde, gospođo Đukić-Dejanović, u ovom periodu kada vi niste bili narodni poslanik, da kolege koje recimo i polazimo od toga, imaju svi takvo stanje, a mnogi od njih sada sede u klupama i vaši su koalicioni partneri, večeras će glasati za vas, pozivaju policiju, šikaniraju narodne poslanike, naređuju policiji da nas tuku, da nam oduzimaju mogućnost da govorimo o svemu onome za šta se i vi izvorno zalažete kao politička stranka.
Ako sada vratim na ovaj period delovanja unazad samo godinu dana, da pogledam sve amandmane, recimo, kolege Milisava Petronijevića na Zakona o podršci porodici sa decom, na Zakon o radu, na Zakon o preduzećima, na sve ono što su socijalni, programski zahtevi SPS, PUPS ili JS, nema nikakve razlike. To su identični amandmani koje smo mi podnosili kao i kolege iz SPS. Da li vi mislite, o tome je govorio danas gospodin Tomislav Nikolić, da će oni da se promene i da će oni sada po hitnom postupku vama, kao predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, da dostave izmene i dopune tog zakona. Vidite šta se desilo pre dve godine.
Kada smo uspeli tom skupštinskom većinom koja se desila u jednom trenutku, da odredbe restriktivne Zakona o radu, koji je usvojen onom čuvenom karticom Novakovića koji je glasao iz Soluna, promenimo u korist radnika, da im vratimo jedan deo regresa, dodatka za njihov prekovremeni rad, za godišnji odmor itd, posle pet dana se pojavio ministar Slobodan Lalović i anulirao je ono što je u jednom trenutku uradila skupštinska većina, koja je bila sačinjena i od SRS i od SPS.
To će sve od vas socijalista da traže birači. Ako se sada desilo da vi imate ovu koaliciju, nemojte da mislite i kod nas u Šumadiji i u vašem i u mom Kragujevcu da je došlo do pomirenja birača. Vi ćete to kao žena koja će da sedi na vrlo odgovornoj državnoj funkciji da promovišete stalno.
Vidim da ste to kao kandidat počeli da radite u intervjuima. To nije dovoljno, jer birači u našim selima, u našem gradu, a pogotovu oni ostavljeni radnici bez posla, ne mogu da shvate i oni znaju da to jednostavno neće da se desi, da će ove snage bezumlja i haosa, oličene u DS, koje su vas nazivala retrogradnim snagama mraka i prošlosti, sada da izađe u susret vama i zahtevima koje imate kao stranka i da pomognu i radnicima, i seljacima, i penzionerima, i nezaposlenima. To jednostavno neće da se desi.
Oni ne razmišljaju na takav način. Njima socijalna ugroženost građana nije bitna. Uostalom, mi to znamo kao narodni poslanici i kao ljudi koji smo od njih tražili i pokretali ta sva pitanja i ovde u parlamentu i u skupštinskim odborima.
Sada bih s pravom mogla da očekujem od kolege Ivice Dačića, a evo šest ili sedam godina smo u Odboru za odbranu i bezbednost, on će sada biti ministar policije, da odmah krene tragom gospodina Dragana Todorovića i da ove krivce i ove koji su radili ove mahinacije sa šleperima i sa ovom pljačkom, i sa otimanjem iz džepova građana, privede pravdi, odnosno da policija krene da radi svoj posao.
Znači, da tajkuni, oni koji su kupovali preduzeća u bescenje, a sada ne poštuju socijalni program, a sva pitanja smo zajedno i mi i socijalisti pokretali u skupštinskim odborima i opet, ponavljam, isključivo srpski radikali i socijalisti, da ih prizove pravdi i da im kaže da moraju da odgovaraju za sve te svoje nečasne radnje. To jednostavno, koleginice Đukić-Dejanović, bićete svedok toga, neće da se desi. Vi kao žena koja će imati zaista u institucionalnom smislu važnu ulogu u državnoj raspodeli vlasti, kako to i u Ustav naše države kaže, sve i da želite to, a ja ne verujem da vi, jedino ako ne krenete tim putem, kao što vam je gospodin Nikolić rekao, da se odreknete toga. Ne verujem, poznajući vas toliko godina, vi ne možete a da se ne borite i dalje kao SPS za ta prava svih ovih nabrojanih danas najugroženijih kategorija.
Pogledajte samo kako žive vaše kolege iz oblasti zdravstva i pogledajte ko nama unazad osam godina vodi zdravstvo. Mene ne bi iznenadilo, čak to je čovek koji bi postavio rekord u tome koliko je puta za redom izabran za ministra i da to bude Tomica Milosavljević. On je na čelu zdravstvene mafije. Nemate kolegu u Kragujevcu koji nije iz firme G17 koji to neće da vam kaže ili ne podržava ove iz žutog preduzeća. Svako je to osetio na svojoj koži.
Imate ovde u našoj poslaničkoj grupi vaše kolege profesore, i profesora dr Miletu Poskuricu, i prof. dr Milana Kneževića. Da li se od 5. oktobra u Kragujevcu, u Kliničkom centru, od trenutka kada ste vi u histeriji DS i svih onih koji su je podržavali na takav način, isterani iz Kliničkog centra? Da li se njihov rad vrednuje i poštuje? Ne. Da li oni sami moraju da se bore i za svoje naučne projekte i da promovišu ono što su radili zajedno s vama svih godina kada ste vi bili direktor Kliničkog centra?
Ne mogu da verujem da će sada da se promene i da će svest o tome šta je bitno za naciju i za narod da bude drugačija kod ljudi koji su svih godina, kada smo mi morali da se borimo, prvo, za svaki pedalj naše zemlje, a drugo da se branimo od onih koji su nas napali i koji su ubili tolike hiljade, nažalost, naših građana, koji su sravnili kragujevačku Zastavu sa 16 razornih projektila i mi je podigli iz pepela.
I vi i gospodin Obren Ćetković, tada načelnik okruga, a pre svega gospodin Nikolić kao potpredsednik Vlade. Da mi sada možemo da poverujemo u priču da će ti ljudi i zbog snage vašeg ličnog autoriteta, a koji nije istovetan sa snagom vaše stranke u ovom trenutku, da poveruju i da rade sve ono što ste vi od njih očekivali toliko godina.
Dakle, u pitanju je jedna velika prevara birača. Birači ne mogu da shvate da je došlo do te takve neprirodne koalicije i da se na njihovu štetu i zbog njihovih razloga da veruju u vašu politiku sada to sve dešava i da su interesi, da su strani centri moći, a pre svega američki i britanski ambasador i srpski tajkuni, važniji od interesa naših građana.
Mi ćemo, bez obzira na to što znamo, da se u ovakvom trenutku teško osećaju pre svega birači SPS, PUPS i JS, mi, srpski radikali, koji nikada nismo odstupali od svog programa, pre svega od borbe za socijalnu pravdu, za ekonomski prosperitet, protiv kriminala i korupcije, nastaviti tim putem.
Mislim, s obzirom na to da se biračko telo DS na ovakav način, kroz prevaru o kojoj je govorio Dragan Todorović, za veoma kratko vreme će se videti i građani će videti da su prevareni i da nema ništa ni od velikih projekata, ni od investicija, ni od novih radnih mesta, da ćemo već na sledećim izborima morati...

Molim vas, malo pažnje, budite ljubazni.

Svi su pažljivi, gospodine Krkobabiću, nadam se da ste vi najpažljiviji, jer najveći deo ovog izlaganja baš posvećujem i vama lično, i vašoj partiji i penzionerima Srbije, koji ovo prate i koji su zaista duboko razočarani zbog svega što se dešava i zbog ovakve koalicije koja je napravljena.
Ovu vest, koja će verovatno da bude večeras emitovana na svim elektronskim medijima u Srbiji, da je izabran novi predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, mogu da preformulišem i na drugi način. Zamislite sada, posle svega što se desilo, da tu vest večeras na dnevniku RTS saopštavaju zajedno Spomenka Jović i Aleksandar Crkvenjakov, reprezenti medijski pre i posle 5. oktobra, i da najpre ona, a zatim Crkvenjakov, pročitaju rečenicu i kažu - danas su snage haosa i bezumlja, gazeći izbornu volju građana, sklopile koaliciju sa silama prošlosti i mraka.
Tako se oseća svaki birač u ovom trenutku iz te vaše koalicije koji prati zasedanje i koji vidi dokle je to otišlo u sferi interesa, u sferi nebrige za građane, samo zbog toga što su to navodno neki novi evropejci i što im je važnije da naprave Vladu, kako-tako da zbrinu sebe i da dobiju svoje fotelje. Pogledajte vi dokle to vodi Srbiju.
Danas imamo izuzetno tešku privrednu i ekonomsku situaciju. Ako ste mislili da ćete da naterate sve ove tajkune i ljude iz DS, koji se nisu jednom rečju danas javili da vas podrže, iz koalicije koju je personifikovao Boris Tadić i koji vodi Srbiju u propast, zašto se nisu javile vaše kolege iz Kragujevca, koji su sa te koalicije za tzv. evropsku Srbiju, poznaju vas toliko godina, da kažu neku reč, da vam daju podršku.
Tako će to da izgleda i u vašem budućem radu. Vi ćete biti ostavljeni na cedilu, moraćete da slušate ultimatume koji vam dolaze od ove žute strane i ovih njihovih prirepaka iz propalog SPO i drugih izdanaka, i da se čudite i krstite u šta ste se uvalili i zbog čega ste na sebe prihvatili toliku odgovornost da budete predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, kada znate da građani koji su vas birali za narodnog poslanika nisu hteli i ni jednim svojim glasom ne stoje iza ovakve kandidature.
Ono što možemo da poručimo građanima je da ćemo da se borimo do kraja da ova skupština radi u koliko-toliko normalnoj atmosferi, koristićemo sva demokratska prava da ukažemo na loše zakone
koji će i dalje da stižu, na ministre koji su se ogrešili o zakon, koji su pljačkali, otimali i krali.
Na kraju da se našalim, jer nisam mogla ozbiljno da vam ne ukažem, pre svega kao gospođi koju poznajem toliko godina, na sve ove probleme koji će da se dese i kako to prosečan birač SPS sada doživljava u ovom trenutku. Moram da vam kažem, s obzirom na to da je gospodin Ivica Dačić odlučio, posle onog slogana - Ustani Srbijo, da se klanja pred Tadićem, pred Čankom i pred Vukom Draškovićem, i pred Dinkićem, kao personifikacijom najveće pljačke u Srbiji u nazad osam godina uz Božidara Đelića.
Ipak je nekako, da li je to krenulo sa juga Srbije ili iz centralne Srbije, ne znam, danas glavni hit, doduše malo prerađen, jedne pesme među građanima Srbije, kažu da to Ivica Dačić peva Borisu Tadiću - što me sada tražiš, pored njih toliko, gde si bio kad sam bio niko. Postavite sebi to pitanje - zašto vas sada traže i zašto je to vama, kao Slavici Đukić-Dejanović, jednom od osnivača SPS, potrebno u ovom trenutku?

Hvala gospođici Jovanović. Molim narodnog poslanika Jovana Palalića da uzme reč.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvek je izbor predsednika Skupštine u stvari prilika da se javnosti Srbije saopšti da je formirana nova skupštinska većina koja treba da sprovodi, pretpostavka je, jedinstvenu politiku.
Čuli smo danas, a i ovih dana, da su se stranke koje formiraju novu skupštinsku većinu usaglasile oko određenih principa, koje bi trebalo da produkuju jednu konkretnu politiku i da oko tih principa i oko te politike postoji saglasnost i volja da se ona sprovodi, i ta politika treba da podrazumeva donošenje nekih odluka u samoj Skupštini, pretočenih u zakone, rezolucije ili druge akte koje Narodna skupština donosi.
Međutim, kada se pođe od toga na koji način se oko tih principa vodila parlamentarna debata u prethodnom periodu, pogotovo kampanja za narodne poslanike u Skupštini u prethodnim izborima, postavlja se osnovano pitanje - da li je ovo što je predočeno građanima, da postoji zajednička politika, jedna farsa, ili se tu radi o nečem drugom, tj. o formiranju interesne koalicije koja treba da završi neke poslove, a koji nisu u interesu Srbije.
Zarad javnosti ću da podsetim na koji način su pojedine stranke, koje sada formiraju skupštinsku većinu, zauzimale stavove oko nekoliko tema koje su najviše interesovale i javnost i građane, a koje se direktno odnose na njihov bolji život i na budućnost Srbije. Pored Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, to je i verifikacija, ratifikacija energetskog sporazuma u Skupštini sa Rusijom i kao ključna, najvažnija tema, politika oko Kosova i Metohije.
Da pođemo od politike oko Kosova i Metohije, koja je jednim čudom, upravo iz poslaničke grupe koja sada treba da dobije predsednika Skupštine, na sasvim suprotan način demonstrirana samo pre godinu dana, kada je formirana tadašnja skupštinska većina, kada se odlučivalo o Ahtisarijevom planu i sada kada je trebalo da se zauzme stav o posledicama Ahtisarijevog plana o proglašenju ustava lažne države Kosovo.
Isti su bili predsedavajući, tj. iz iste poslaničke grupe. Tada je bila Borka Vučić, koja je zakazala i stavila na dnevni red tačku da se Narodna skupština izjasni da odbacuje Ahtisarijev plan, a sada predstavnik te iste poslaničke grupe objašnjava građanima da to nije moguće.
Kada se ovih dana čuje najava da se ukida Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, kada se poslanici vraćaju iz Strazbura da ne bi mogli da raspravljaju u Strazburu o Kosovu i Metohiji, jasno je da dolazi do zaokreta te poslaničke grupe kada je u pitanju politika o Kosovu i Metohiji. Ne treba građani Srbije da imaju ikakvu dilemu, samo za godinu dana sasvim različite poruke i sasvim različiti stavovi.
Energetski sporazum sa Ruskom Federacijom; SPS je izjavila da želi da glasa za taj sporazum, a u isto vreme pravi skupštinsku većinu sa LSV, sa G 17 plus, koji su najenergičnije odbacivali mogućnost da se takav sporazum ratifikuje u Skupštini Srbije.
Interesantno će biti, jako želimo da dočekamo taj dan, da vidimo kako će parlamentarna većina da glasa o energetskom sporazumu sa Ruskom Federacijom i da li ta parlamentarna većina funkcioniše u tako strateškim i ključnim temama kao što je takav sporazum.
Građani Srbije biće suočeni da će jedan deo parlamentarne većine glasati za, a drugi protiv, verovatno znajući da će i naša poslanička grupa, a i SRS, glasati za taj sporazum. Skupštinska većina već tog trenutka neće postojati.
Oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u toku kampanje od strane predsednika SPS i njene koalicije smo uporno slušali da nije moguće zaključiti takav sporazum i da je potrebno razgovarati sa EU da se rasprave sva sporna pitanja. Upravo smo se iz tog razloga razišli sa našim prethodnim koalicionim partnerima jer smo rekli - želimo takav sporazum da ratifikujemo, ali prethodno da razgovaramo i otklonimo sve nedoumice.
To je u kampanji isticala i SPS, a sada se pridružila našim bivšim koalicionim partnerima koji su rekli - uopšte ne želimo o tome da pričamo, ovde je sve jasno, dajte samo što pre da to potpišemo, iako taj sporazum ima svoju jasnu skrivenu nameru, da Srbija indirektno prizna lažnu državu Kosovo.
Kada se oko ovih strateških stvari u javnosti stvara utisak da postoji jedinstvena politika, a u samoj većini vidimo da takve politike nema ili će biti javno demonstrirana, postavlja se pitanje zašto se formira ovakva koalicija. Više je ovde razloga navedeno, ali ako je išta zbog budućnosti Srbije i zbog javnosti Srbije jasno, jeste da se Srbija ovog puta jasno podelila.
Imamo nacionalnu Srbiju, koja jasno artikuliše svoje vrednosti i želi da kaže da je Srbija najvažnija, i da se od Srbije i preko interesa Srbije ne može odstupati, niti se ići u bilo kakve integracije koje nisu u interesu Srbije. I druge, koji sada formiraju novu skupštinsku većinu, kojima su sve integracije, pa i evropske važnije od Srbije.
Oko toga šta je važnije, Srbija ili nešto u šta Srbija treba da kreće, žrtvujući svoje interese, vodiće se debata u narednom periodu. Mi u našoj poslaničkoj grupi ubeđeni smo da će nacionalna Srbija, koja je trebalo, i to je bila volja građana, da formira nacionalnu vladu, vrlo brzo pobediti, a da će oni koji su obmanuli birače vrlo brzo biti kažnjeni.
Nacionalna Srbija, koja štiti svoje interese i svoju državu, uvek će pobeđivati.

Pozivam narodnog poslanika dr Paju Momčilova da uzme reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, evo mi već uveliko raspravljamo o predlogu koji je pred nama da profesor doktor Slavica Đukić-Dejanović, član SPS, bude izabrana za predsednika Skupštine Srbije. Vidite, imamo jednu čudnu sednicu gde nismo dobili ni odgovore neke prethodne, koji su bili i te kako interesantni za nas narodne poslanike. Naime, zbog čega je bilo neophodno da se u ovolikoj tajnosti saziva ova sednica. Dobili smo ovaj materijal neposredno pred sam početak sednice.
S druge strane, nismo dobili odgovor zbog čega je neophodna ovolika brzina. Dao sam jednu pretpostavku da verovatno novoformirana koalicija želi žurno da pohita da formira vladu, da se ovde stave na dnevni red zakoni, da penzije dostignu 70 posto ličnog dohotka, da imamo besplatno zdravstvo i da imamo besplatno školstvo, što je uslov SPS i PUPS-a da bi se sa nekim formirala vlada. Ne verujem više u to.
Da li je čista bahatost i osionost jedne novoformirane većine u pitanju ne mogu da kažem, ali čini mi se da ono što je rekao redan bečki književnik, koji je živeo pre više od dva veka, možda pogađa pravu istinu. Rekao je Berfel otprilike ovako - što više praznine, to više brzine. Mislim da to potpuno odgovara ovoj sadašnjoj situaciji.
Međutim, tokom rasprave imamo i treću stvar veoma ozbiljnu, koja je sada za mene potpuno izvesna. Mnogi poslanici su se ovde pitali zbog čega su povučene dve naše parlamentarne delegacije sa međunarodnih skupova važnih, na kojima su se raspravljali važni problemi koji dotiču državne i nacionalne interese države Srbije. Rečeno je čak da je to namerno. Niko nije demantovao. Prema tome, sklon sam da verujem da je i ovo deo đavolskog paklenog plana iz nekih mračnih krugova.
Imali smo predizbornu kampanju, videli ste, gospodin Todorović vam je dao dokumente i dokaze čime se deo političke elite naše evropejske služio, videli ste da je ovde rečeno da Srbija nažalost ima proevropsku većinu ostvarenu, pa je nama radikalima rečeno kako smo dobili manje glasova, gospođa Vesna Pešić je o tome govorila. Demantovano je, mi smo dobili isti broj glasova, čak i nešto više nego ranije, ali broj poslaničkih mesta zbog Dontovog sistema je uzrok da imamo 78 poslanika.
Međutim, imamo i novostvorenu koaliciju. Uopšte nisam sklon da zameram SPS-u što je stupio u ovakvu koaliciju. To je njihovo i legalno i legitimno pravo i nema nikakvog žala među nama srpskim radikalima što je to tako. Postoji, međutim, nešto što je sasvim izvesno i što, ako hoćete sa logičke tačke gledišta da malo govorimo i u ovom parlamentu, mada možda nije uputno to sasvim, pada uoči vrhunac kameleonskog ponašanja dosovske elite oličene u DS, koja sada govori o četiri principa koji ih naganjaju da stupi u koaliciju sa SPS i ostalim njenim učesnicima koalicije.
Vidite, kaže se socijalna pravda. O socijalnoj pravdi govori danas neko koji je do te nepravde doveo od 2000. godine žestoko, da ne nabrajamo kriminalne privatizacije i sve ostalo čega smo svi svesni. Ko je donosio nove zakone o radu? Ko je donosio nove penzione zakone? Ko je donosio novi zakon o zdravstvenom osiguranju? Biće, gospodo, da ste to ipak vi donosili i da ste zbog toga doveli dobar deo naših građana u tešku socijalnu situaciju, i ekonomsku.
Dalje, govori se o zaštiti državnih i nacionalnih interesa. Da, ali na jedan neobavezujući, blag način, jer vidite, ako neko čak i od vas, iz vaših redova uputi reči istine toj Evropi, onda dobije žestoke packe. Setite se kako je Dodik prošao, setite se Jeremić kako je prošao kada je u Zagrebu izjavio da je "Oluja" nešto što je genocid i nešto što nije dozvoljeno, i da vam ne nabrajam sve te primere.
Onda ono što vas navodno zbližava, a to je evropejstvo. Međutim, vaše epropejstvo je podaničko evropejstvo. Da je to tako, dokaz je onaj Manter i ovi tajkuni koji su, nije više Šilerova aktuelna, sad je Šekspirova aktuelna, skrojili ovu vladu i naterali vas da uđete u ovakvu, pomalo i za neke, čudnu koaliciju, legitimnu i legalnu. Da se razumemo, nema žala od srpskih radikala što ulazite. Da budem iskren, mnogima od nas je pao kamen sa srca kada ste vi ovo ovako uradili.
Govorite o istorijskom pomirenju. Nemojte da budete licemerni. Ako se mirite, logično bi bilo da se mirite sa najvećim delom vaših oponenata i ideoloških neistomišljenika. Nažalost, u ovoj situaciji su to srpski radikali, koje je 30 procenata biračkog tela ove zemlje biralo, a jedna ipak manjina ne može da bude reprezent mirenja, makar je i ona značajna, makar i to kada bi bio iskren korak, da iza toga ne stoji nešto drugo pragmatično, i to bi bilo za pohvalu i da se pozdravi.
Idemo na sam izbor i na predlog kandidata. Lekar sam i trebalo bi da budem na neki način hendikepiran kada govorim o ovom predlogu. Kazaću vam zašto po etičkim principima moje profesije morao bih da govorim samo sa uvažavanjem o svom kolegi. Naravno, tog ću se svog principa i držati.
Mi imamo ovde biografiju prof. dr Slavice Đukić-Dejanović, koju ne želi niko iz nove koalicije da podrži i istakne vrednosti kako čoveka, tako političara, tako i lekara. Što se tiče Slavice Đukić-Dejanović, ona je izvanredan lekar, izvanredan pedagog i to nije nikakva sumnja.
Ako bi čovek hteo da ide i dalje, da li takav čovek zaslužuje da bude predsednik Parlamenta? Da, nedvosmisleno. Međutim, imamo opet drugu interesantnu situaciju, lično profesorka Dejanović može da bude to i nije nikakav problem. Međutim, postoji veliki drugi problem logički ili trgovački, pa vidite ko će se opredeliti za koji ugao gledanja.
Logički, parlament Srbije bi trebalo da predstavlja verovatno neko ko je dobio najveću podršku ovog naroda. Ako je zakonodavna vlast nešto što je najbliže laičkoj vlasti, što je narod, što najviše izvire iz narodnog suvereniteta, valjada je logično da se poštuje volja naroda. Valjda je to demokratija, kada predstavnik grupacije kojoj je najviše građana naše zemlje dalo poverenje bude predsednik ovog parlamenta.
Da li je normalno da neko ko je dobio 5,8 može da bude legitiman predstavnik narodnog suvereniteta ovde? Može na dva načina. Prvi način je prljav način, kada nema nikakvih principa. Ne govorim o moralu, ovde moral ne postoji, vi ste moral izbacili. Vaš vođa je rekao - kome je do morala, u crkvu. Toga se držim i uopšte vama ne prigovaram moralnu stranu vašeg postupka i ponašanja.
Može na uredan, pošten i u redu način. Koji je? Ako sve poslaničke grupe osećaju tog čoveka iz manjinske grupe da je pogodan i da može da nas predstavlja. To ovde nije slučaj.
Vi se na evropejstvo pozivate. U evropskom parlamentu postoji takva situacija da manjina ima glavne položaje u državi ili nema. Taj sindrom nas prati od 2000. godine, pa smo trpeli Svilanovića, pa smo trpeli onog Dinkića i trpimo ga još dan-danas. Trpimo marginalizovane manjine, okupljene interesne grupe koje su podržane, mali su podržani od velikih. Kojih velikih? "Solane i kompanije". E, to je naš usud.
Kešaju se mali, beznačajni u neprincipijelne koalicije, nema DS čoveka da isturi, ako nećete radikala, ne morate, mi smo opozicija. Kakva ste vi to partija kada nemate da iznedrite čoveka da predložite da vas ovde predstavlja.
Znači, vi nemate kvalitetne ljude. Kad vam se kaže žuto preduzeće, vi ste stvarno žuto preduzeće, vi niste politički osmišljen organizam, koji je i svestan svoje vrednosti i koji ceni sebe. To je vaš problem.
Prema tome, da ne dužim dalje, da ne bih uzimao vreme mojim partijskim drugovima. Zbog toga poslanici SRS ne mogu da glasaju i za, lično smatram, izvanrednog i dobrog kandidata Slavicu Đukić-Dejanović.
Još jedna na kraju opaska. Mojoj koleginici su podvalili oni koji su je predložili. Ovo nije biografija za izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Ovo je za izbor u nastavničko zvanje ili za neko članstvo u nekoj akademskoj instituciji.
Ovo što je sve ovde napisano, ko ima mere i malo ukusa, napisao bi u dve rečenice. Radi se o vrhunskom medicinskom stručnjaku, psihijatru i vrhunskom nastavniku Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Ako bi hteo da ide i dalje, mogao bi da kažem vodećem stručnjaku i to bi bilo dovoljno.
Kada ovde neko napiše da se cenjena koleginica, kaže ovako, kao docent Medicinskog fakulteta i osnivač dnevne psihijatrijske bolnice, aktivno primenjivala savremene metode vanbolničkog lečenja po modelu razvijenih evropskih sredina. Taj model u medicini ne postoji. Medicina je nešto što je planetarno, što je svetski, a evropska medicina ne postoji.
Ili, kada kažete da je trenutno jedini redovni profesor i šef katedre za psihijatriju, kao i prodekan za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Šta radite? Obezglavljujete Medicinski fakultet, kragujevačku psihijatriju i srpsku. Tako se ne radi, tako se ne predlaže, ovo je komedija, ovo je ruženje čoveka koga predlažete. Hvala vam i zbog toga nećemo glasati.

Molim gospodina Šormaza, po Poslovniku.

Reklamiram članove Poslovnika 225. i 226. Mislim da poslanici treba da budu obavešteni o svemu, što je tačka dnevnog reda. Nije mi dao đavo mira, malo sam kopkao po internetu i na prezime Đukić-Dejanović ispadne mi jedan tekst od 11. marta 2003. godine, objavljen u listu "Danas".
Kaže ovako – Đukić-Dejanović zloupotrebila položaj. Kragujevac; Opštinski sud u Kragujevcu saopštio juče da je protiv Slavice Đukić-Dejanović pokrenuo dva istražna postupka zbog zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada u službi. Slavica Đukić-Dejanović, koja je visoki funkcioner SPS, bila je na listi sudskih veštaka kragujevačkog okružnog suda iz oblasti neuropsihijatrije, navodi se u sudskom saopštenju. Mislim da je u najmanju ruku potrebno da se takođe ova Narodna skupština obavesti kako su se ove istražne radnje završile.
Znam da je u to vreme gospođa Dejanović imala imunitet, ali je veoma bitno jer se ne radi o krivičnoj prijavi. Krivičnu prijavu može da podnese privatno lice ili tužilac, ali kada je istražni postupak znači da je sudija već utvrdio da postoje osnovi sumnje da je to učinjeno, pa mislim da bi smo svi trebalo ovde da znamo kako je sve to završeno.